Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
под насловом Нечиста крв била садржана теза - у књижевној прози крајем XИX века прилично помодна - о психофизиолошком изрођавању, и то на двама породичним стаблима, укрштеним у Софкиноме лику и продуженим у њеноме потомству.
Приповетка је, међутим, током испрекиданога и очигледно грчевитога десетогодишњег рада прерасла у роман, а тезу о изрођавању постепено је надрастала, да би јена крају и потиснула злехуда судбина саме јунакиње.
28 Критичари су, међутим, композициону функцију занемарили полазећи или од натуралистичке тезе о психофизиолошком изрођавању или од самеравања са замисливши стварним, ванкњижевним временом збивања.
Пресудну важност у томе има пишчева полазна, сасвим натуралистичка теза о психофизиолошком изрођавању у обема породицама, варошкој и сеоској.