Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
плесу над провалијом довољан је један несмотрен корак па да се читава ствар сурва у безвриједност, да се сублимно изуврати у гротескно, да се аутентично поетско сроза у плићаке баналнога, у избијељелу једноставност без чара, у оно непоетско
Нека проклета, до нелијепог степена несебичности догната дарежљивост! Тежња да се сагребе дно посуде, да се сасвим изуврати кеса. Ексцес на који нас нагони „жудња давања себе”. Нарочито погубна за умјетника!