Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Негова Петра изиде пред луде и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу. Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. Алекса јој рече: – Иди у кућу! Она послуша и оде. Људи се упутише ару.
Али он напреже сву снегу... — Седи, оче!... Дај, снахо, мало ра... Реч му изумре на уснама од погледа поповог. — Нећу! — рече поп. И изиде, па оде, а и не окрену се... Алекса оста као станац камен.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И потпуно сам, кад умукне, и кад изумре и последњи језиви јаук звона, да се зацерекам безумно над свим што је било: над свима страстима, предрасудама,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зато ми небо сво мирно у осмеху изумре. Тих ми је плач а грохотан смех, кад се у зору пробудим први ништа ми није забран, ни грех.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Будионица зазвони. Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошледње зујање звона и замишља веселога Бутрицу како поскакује држећи се за коноп.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
О, пусти да њом певам ја И срећу, бол и јад: Јер тешко теби ако та Изумре песма кад! 1881. ЉЕЉО У чудној цпећу миља свог, Кô љупки, мили дан, Весело игра млади бог, Уз лиру и тимпан.
И ти, О мили анђеле мој! позвана божанским звуком, Припреми чаробне дворе, кад сунца изумре моћ, Над ружичасти наш свет да Љељо узвије руком, Спокојни, плави вео и тиху сањиву ноћ И грли, љуби, и стидљивим
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Трагови старе грчке културе ишчезоше, и породица у којој смо чувани и наслеђивани, изумре. Ми се нађосмо опет у телалници. У оно време, у доба ратова, недостајаше у Александрији горива.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мени ни данас још никако не иде у главу тај појам: мртав језик. Ја разумем да изумре један језик а да живи народ, али да изумре народ а да живи језик, то никако не разумем.
Ја разумем да изумре један језик а да живи народ, али да изумре народ а да живи језик, то никако не разумем. И још, да тај језик живи под именом мртав језик!