Употреба речи изумрети у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Једино ће он, међу његовим братенцима, остати, без деце, сам, удов. Са њим ће изумрети једна грана Исаковича, у Срему. Жену, коју воли, има мртву. А њихово дете, исто тако, није живо.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Д. није добро држати крај куће, јер ако жила од њега под кућу дође, цела ће кућа изумрети (ГЗМ, 19, 1907, 320). Свилене бубе помреће ако им се да лишће с д. испод кога је испаљена пушка (БВ, 16, 1901, 97).

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Биће, мање-више, како кажете. Апетит Јевреја је неутољив. Они зато ваљда никада неће изумрети. Знате како је писао Достојевски: једнога дана, цео свет се урнише и пропадне, кад, на врху рушевина седи Јеврејин...

Дружи се с Јеврејима, са Србима, с Немцима, мирно једе и спава, не мисли ни селити ни изумрети. Кад би га Грци у том смислу интерпелисали, одговарао је: „Нисам постао ни Србин ни Јеврејин, грчки сам поданик на

„Виљушка са свега два зуба: или се претопити, свеједно да ли богат или банкрот; или изумрети.” У разговору с Морфидисом скресавање истине је ишло врло далеко: сева, сева, па удари гром, и онда умукну обојица.

Прва и последња милошта — новац. Мора се изумрети! Ако се у Римској улици ушло у кућу конвертиранога чистога Грка Папастергија, имао се утисак да је кућа пуста.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности