Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
да опипам и његове слабе стране, па рекох: „Елем, све то животињско царство, које сте ви, господине бароне, открили, изумрло је до последњег свог створа“. „Јесте, драги господине!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
црни и у облацима угушени огромни бршљани костура, горди посматрачи прохујалих векова, као пространство на коме је све изумрло, као предели давно угаслих, беживотних планета смрзлих у леденој кори — мрачни и величанствени амблеми свеопште смрти.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
преламало у капљама људске крви, којом је данас тако обилно орошено бојно поље; колико је самртних уздаха на бојишту изумрло са изумирањем твојих зрака; колико се сузних очију заклопило при твоме заласку, да те никад више не виде; колико ће
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Тоне, пада мртва нада У наруче мртвом Богу, Изумрло што је могло, Само боли још не могу. Навикла се суза оку, Издахнути ту је рада; Ал’ се с мртва ока враћа, Па на
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Можда гробу своме — мору хлађаноме? Све у мртвом сану мрка поноћ нађе; Све је изумрло. Сад месец изађе... Смртно бледа лица, горе небу лети: Погинули витез ено се посвети!... 1857.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Звоно је већ поодавно откуцало свој знак, можемо изаћи напоље. Овде, горе на Акрополи, је све изумрло, но доле бруји бујни живот модерне вароши. Али ћу јој одмах заврнути њено електрично осветљење.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— и ту би упро кажипрст у теме. — Ту је Северни ледени пол. Ту је вечита зима, никад ништа не цвета, све је изумрло, а и ако има чега, то је закржљало. То су, уосталом, неиспитани простори.