Употреба речи изустити у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Бог с тобом!... Прекрсти се!... Она обори главу. Чудила се својој куражи. Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... Мати скочи. Докопа је за руку и упршти погледом у њу. — Откуд знаш? Она је ћутала.

— Станојло! — Чујем, војводо!... — одговори Суреп. — Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. — Добро, војводо. — Да идеш у Сремску Митровицу. — Добро. — Нама треба барута. Нађи где знаш и што више можеш...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

С тим је у вези још једна новија „замерка“, коју ће радо и лако изустити они радикалнији, а самим тим и неопрезнији: да песме као што су Попине не садрже неопходан и динамичан фокус у коме се

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

момак у коју девојку заљуби, он тражи свакојако прилику да јој се допадне, помаже јој у сваком случају и једва сме изустити да је милује.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности