Употреба речи изустих у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Да бисмо били комотнији. — Непотребно! — једва изустих, савлађујући с тешком муком љутњу. Разумела је. Одмаче се и подбочи рукама. Гледала ме је и смешкала се лукаво. — Хм!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

И ми ћемо одмах онамо. Куцнусмо на врата; чим изустих српску реч, пустише нас унутра. Вођа изасланства, племенити госпар Бунић, дочека нас најљубазније.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности