Употреба речи изјурио у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Да је женско, заусти Аћим, па стисну вилице, истрпео би осамнаест година па би га удајом изјурио из куће. Али, мушко је рођено да заувек остане ту, у његовој кући, и пород запати.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Ништа. Оно ти је нека бабетина. Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

уверења какву сам будалаштину насликао, придружио бих се осталима, те смо се ваљали од смеха, док нас не би Макарије изјурио из цркве, псујући на сав глас и говорећи како смо гомила безбожника и ђавољих најамника који исмевају божји дом.

Тек кад бих изјурио напоље, и дубоко удахнуо ваздух, осетио бих да сам сав мокар од зноја. А истрчавао сам по сваком времену, по киши и

Кад сам синоћ изјурио напоље, дувао је ледени северац. Промајна, склиска ноћ по којој се тмасти облаци траже и сударају као да су слепи,

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

него и рођена ти сина, тако дворећи те, заглушио и неуљудан стајао, омразио га, расрдио се на њега и напоље би га изјурио?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности