Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. И пољубише се. Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се. Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: — Станко!... Наш си! Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.
— Сад ћете! — рече Зеко. — Ваља нам стићи дружину... Збогом!... Дај боже да се видимо... — Дај боже!... Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. Станко се замислио.
— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити. Замало па се врати и позва Симу у качару. Изљубише се братски, па поседаше. — Надао сам се да ћеш ме звати. — А зар си знао? — упита Ногић. — Јавио ми је Срећко.
— Заврзан — Заврзан — рече он. — Збогом пошли!... Нека вам је просто!... Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. — Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. — Хоће!
Станко назва бога и приђе им руци. Они се изљубише сви с њим. — Шта радите? — упита он. — Очекујемо Турке... Баш добро што те Дева нађе! — рече поп.
Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи... Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. — Свећу! — викну Крстивој.
— То и хоћу!... Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. И изљубише се као да ће у сватове. — Ја говорим браћи и јунацима... Хоћемо ли да изгинемо? — До једног! — повикаше.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“... а и: „Нашли боље!“... Та цело се заорило поље. Састаше се браћа, изгрлише, Изгрлише па се изљубише. Миле с' сети куле и чардака, Плану срце, маче с' нога лака, Он се вину кули уза стубе — Несу часи да се лудо губе.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Оставили, а ево га ни до данас пребољели нијесу. Заплакаше загрљени камарати, изљубише се, а онда умусани дјед удари у своје спасоносно комедијање и тако поново врати у двориште мудри смијешак зреле јесени.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дакле, дијете? Бакоња скочи с коња, па приђе попу те се изљубише. — Дајем вам часну ријеч, да ће прва моја поода кад се заредим, кад будем свој, бити вама — узвикну Бакоња и опет се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Они се куцнуше чашама. Ујак загрли свог нећака кога и сви остали срдачно изљубише. Ујак беше толико тронут, да мораде испити још једну чашу, јер му се, како рече, гуша стегла од узбуђења.
Ћипико, Иво - Пауци
Младим људима овлажише се очи. Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали. Изљубише се и растадоше. А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Без невоље јер градит невољу?“ Веле њему до два мила брата: „Ходи, брате, има и невоље“. У б'јела се лица изљубише, Милош мајку у бијелу руку.
А војводе дијелише благо, па се рујна накитише вина, и у б'јело изљубише лице, сваки Марка у бијелу руку, па одоше сваки своме двору. 12 БАНОВИЋ СТРАХИЊА Нетко бјеше Страхинићу бане!
То рекоше, пак се изљубише, пак одоше свак на своју страну: дневи леже, а ноћу путују, и тако им бог и срећа даде, ни тица им пута не
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И с богомудрим разумом својим лепо их обојицу помири међу собом тако да се изљубише међу собом. И тај мир докона и утврди међ њима више им се не завађати док су живи обојица ама лепо спажати им се на