Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Па би сад хтео да будеш нешто велико, коњ, ил нешто веће, Обреновац, или још веће, Београд, а да л се икад замислиш, да л се упиташ, зашто Београд сања да постане миш? КРУНИСАЊЕ БУНДЕВЕ 1.
Зар се никада ниси запитао да те чизме можда нису од камена, а газде су те послале преко воде? Да ли си се икад запитао да ли ћеш успети да изујеш те чизме?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ни Срећко им не умеде ништа казати. Не сећа се да је баба Мирјана икад причала што о томе. Кад већ не могоше ништа више докучити од бабе, они се дигоше те одоше.
Још годину-две, па ћу га и оженити — ако бог да! О, та и моја ће кућа пропевати!...« Душанка не памти да је икад видела мајку веселију него тад — кад се вратила с њиве иза лаза... Дошла је кући певајући пеку веселу песмицу.
Нико се не сећа да се икад оженио. СИГУРНА ВЕЋИНА (САН ЈЕДНОГ МИНИСТРА) Седница министарска трајала је до неко доба ноћи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!... Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште.. И ако би икад био старешина, овдје бих становао!... Све ми је оку на погледу... И... и још...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Буди одвећ тужна са сопствених јада, Да би ишла икад да тешиш ко страда, А чедна, да водиш гомиле што нагле. И стој равнодушна, док око твог тела, Место китњастог и
Једино ти си што је протуречно — Кад си у срцу да ниси у свести... На ком се мосту икад могу срести Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно! Води ли пут наш к теби, да ли води?
Па ћеш да запиташ једном, и ненадно — Нашто само сузе, нашто боли само? И шта да икад жали срце јадно, Када је све наше, све што осећамо!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али шта је то било, то се не зна, нити ће икад ико знати. Око девет и по сахата ми смо сви лежали у постељи, само мати што је седела с рукама у крилу и безначајним
Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову. Она је међутим узела некакав ручни рад. Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.
Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу. Покрај тога био је напит. Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем. Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: Вотъ гадостъ! Ја не знам знаш ли ти њихове дуеле.
на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог мије сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога. Али промислите.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Остављам сада фантазији мојих читалаца да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам да представе себи како
Шта мислите!! Би л’ вам то икад пало на памет! А госпоја Сида онда к’о вели: »Кад ти мене секираш песмом, ја ћу тебе музиком! Да ви’ш како ја умем!
А она се баш много и не цифра. Не чека, што кажу, да је двапут позову; јер комшије њене не памте да се икад пушао оџак на њеној кући, ни зими, а камоли лети. Задржана тако, она би остала на ручку.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
, на радост своје матере, која већ није ни веровала да ће се њен Љуба икад оженити. Тако је Љуба циљ свој постигао: није се оженио са мање од хиљаде. И чика-Гавра се усрећио.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Дабогме, ти попови тамо, у свили и кадифи, што тајно икад се напију наздрављају патриотске здравице, они сељаци у чистом белом рубљу, што пливају у благостању и што у земљи
Тај грозни метеж, нечувене, одлучне и највеће страсти, тај најпакленији пакао који је икад једна станица доживела да види, тај ужасни, зверски елан, сав у језивој страсти: дочепати се што пре команде, испунити
све њене опаке и ружне сумње, да отераш суморне слике што је вампирски даве, да пијеш све њене дражи слађе него икад, веруј, слађе него икад, да угасиш њену жарку страст од које ће изгорети, ох сва изгорети. Дођи, ох што пре дођи!
ружне сумње, да отераш суморне слике што је вампирски даве, да пијеш све њене дражи слађе него икад, веруј, слађе него икад, да угасиш њену жарку страст од које ће изгорети, ох сва изгорети. Дођи, ох што пре дођи!
сам постао бољи, јер се час подижем, час падам, непрестано падам и подижем се, али по некад падам ниже много ниже него икад дотле, и увек сам пун оних прљавих мисли. Волим ја вереницу Али како?
'' — Госпођо — рече он кад су стали једно према другом до прозора — ја незнам да ли вам је муж икад говорио о мени. Ако јесте, онда вам је морао рећи да од мене нема уочљивијег човека на свету.
Проћи ће, јел'да проћи ће, ови мучни дани и све ће добро бити. — О ја се бојим, драга, да ће икад проћи... Али те молим говори ми још, говори дуго, реци да ће проћи увери ме да ће проћи, потпуно ме увери да ће проћи,
Африка
Када се вратио у собу, изгледало ми је више но икад да је и лукав и пропао. Његово друштво, очито, било ми је непријатно.
Дајем му пет франака поклона. За вечером, сâм, усамљенији но икад, са губавцем у мраку испред себе, са лампом — против олује на коју налећу це–це мушице.
У игру улази ко било и врти се како зна, па ипак је то најлепши там–там који сам икад видео. Једини где је кореографија чисто балетска и нимало мистична.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гледајући га право у очи, Кајзерлинг упита Исаковича: Да ли је био икад у Чрној Гори? Исакович му, зачуђено, одговори: „Неин, гнäдигстер Граф!“ Амбасадор се на то осмехну.
А кад је ухапшен чак и оберст Рајко Прерадович, па затворен у Штокхаус, у Бечу, многи напустише наду да ће Росију икад видети. Разбегли су се, по Бечу, куд који. А шапат се ширио, од уста до уста, по Бечу, да су Руси Србе издали.
Обешена су два Трифунова инвалида, који су се бунили. Писма су била пуна суза! Не надају се више да ће се икад видети! Нека им буде у помоћи свети Мрата! Павле поче онда да хода по Бечу, погнуте главе.
Препознала је, каже, госпожу Евдокију. Он је запретио жени – што никад није радио – да ће јој пребити леђа, ако, икад, ма коме, лане нешто слично, и жена му је обећала да ће ћутати, али Исакович зна, како тајна мучи – док је не кажу –
Тог дана, кад су чули да се Павле вратио, и да је ухапшен, били су се сасвим сневеселили. Нису се надали да ће Павла икад видети. Ана је седела на постељи и шила, а имала је сузне очи. Варвара је стајала код другог прозора.
Иако су деца имала дадиљу. Ана је била лепша него икад. Била је у својој омиљеној, црној, кринолини, са корзетом зеленим, од велура, и било јој је топло.
Ако би се икад удавала, после одласка Трифуновог у Росију, удала би се за човека истих година, као она, или млађег од себе.
Агагијанијан рече Исаковичу само толико, да је Божич бахатији, откад је пуштен из ареста, више него икад. Долази у Енгел, са своја два јолдаша, и подмеће ногу пролазницима, и изазива. Нема дана, да дође, а не дође до туча.
Ракичку, у Вуковару, а провела би била радо који дан, са њим, и у вароши Грац, иако тамо није била, и није намеравала, икад, бити.
ових дана, заувек, из Вијене одлази, па ће онда све бити свршено; жели јој сваку срећу, а не верује да ће је у животу, икад видети. Он се сели у Росију. А његови су путеви недоходи.
Ђурђе је био сав раскречен, од дугог јахања, и ходао је по земљи као да јаше, земљу. Ана је била лепша него икад. По жељи своје таште, госпоже Агрипине Богданович, Ђурђе је морао да остави децу у Новом Саду, деди и бапцу.
Слава Богу! У својој црној кринолини, Ана је била лепша него икад, али није губила главу, иако је тај човек, утегнут, витак, висок, леп, у својој раскошној униформи, био, заиста,
Теодосије - ЖИТИЈА
Зато, љубазни, ако ци икад примио какво добро од нас — сада је време да љубав покажеш. Ако се пожуриш те стигнеш и вратиш сина мојега, и тиме
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Тада су разноврсни народни пророци имали већи утицај но икад. Веровали су да има тајанствених сила које су истоветне са великом светском правдом и да ће оне помоћи да српски народ
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- То није договор, Рашида! То је наредба и ти си прави Турчин! - Јесам ли ти икад рекла да нисам? Моја баба по мајци била је Туркиња сто на сто.
Тај кликер био је нешто лудо преко сваке мере и сасвим налик на ну. - Јеси ли икад звонио? - упитала је и притиснула електрично звонце на адвокатовим вратима, а у унутрашњости куће одјекну безобразно
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И сад га још једе невоља. Два сина, две дубоке раке. Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати. Падне му напамет: с муком стечено његово имање у чије ће руке доћи?
Све празно време проводи међу дамама, без обзира на године. То је жалосно код момака да кад су млади не мисле да ће икад оматорити; кад оматоре, још се држе за младе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Није знао како ће им бити. Није знао ни да ли ће их икад више видети. Изнурен од бола под коленом, на који се није обазирао, седео је, тако, клонуо, још дуго, без снаге да
Би им мрско да живе и мрско да се сећају својих на дому. Натраг, нису веровали да ће се икад вратити. Мозгови им затупеше и ни лик својих најмилијих више нису умели да сагледају, у затвореним својим очима, под
Несташица хране ни сад га није бунила, мада су сами имали да се хране и оружају, али су му били досаднији него икад.
Но ако је судбина хтела да му измучи душу, на овом одласку на војну, више него икад пре, случај је хтео да му понизи и тело, некад осетљиво за сваки знак пролећа и сваку згоду насладе.
Беше самртнички побледео и непомичнији него икад. Тог дана, она више и није излазила из својих одаја, јетка и сузна.
Сажаливши се, више него икад пре, на своје војнике, није имао на коме да искали свој гнев и горчину, што се све дубље упијаху у његово тело.
небеса и сласти телесних, као неки паша око свога врта и шедрвана, наиђе на кудикамо страшнију патњу, него што је икад могао очекивати, то га је највише потресло, раздражило, скрхало, а, после, до дна душе ражалостило.
носем, његовом кошчатом руком, пуном златних ђинђува, из које је испадало сребро целим путем, за сиротињу, више него икад пре.
мисли и осећа, цео је пук слутио већ да од рата, од великог, страшног рата, у ком ће се прославити, истаћи, више него икад, уздићи се као до небеса, нема ни говора.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
А ако се икад у царству ми деси да се властелинка заборави са себром, у кули својој или у себарској потлеуши, да се дрзник себар
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— пита несрећни возач. – А шта ми радимо читавог живота? – Али, како ћу до мора? – Јесте ли ви људи икад били на мору? – Ми нисмо, а ти? – Ја јесам — каже Лука — 1919, у морнарици. – Па, каква је ово окука?
Гласови, гласови. Мирисало је на снег и распуст. Вратила си се и ти кући и затекла кухињу запушенију него икад раније. Чудно, као да су се смањиле улице и куће. Као да нико не чисти тротоаре?
плаћају дотеривање косе, зар жене хотелијера уплаћују пансион у хотелима својих мужева и, на крају, зар жене дипломата икад плате све оне јадне срне које побију у лову?
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Велика је студен — започе владика — па се бојим да неће моћи доћи ни десет главара, а ако икад, оно данас требало би да их буде овдје најмање двадесет!
— Добро дошли, моји соколови! — рече владика, љубећи их. — Обрадовали сте ме, занаго, као икад! А, заиста, жао ми је што се намучисте по овој студени, одакле докле!
— Да не бјесте заспали — запита вођ. — Толико ми икад заспао душманин — одговори Јоле и смјеста се пружи, па то учини и Грубан.
— рече он. — Што не разговарате, или не лијежете? Иди лези, бабо! Ти си данас гора у лицу но икад! Хај’те! Крстиња, увијек слабуњава, бјеше у пошљедње вријеме веома олошала.
Вечераше заједно сви, Јанко, Стијепови и зидари. Јегленисаше добар дио ноћи. Стијепо се смијао и лакрдијао као икад. У зору Јанко изведе Стијепа у двориште и каза му укратко и јасно све.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Тек кад нестану, закључимо колико су биле значајне за наш живот. Сад, кад Радовића више нема, осећамо, јаче него икад, улогу коју је играо у развоју наше песме за децу, као и у борби за одржавање наше културне и грађанске самосвести, у
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
по духу који је оживљава и по смеру који се опажа у свима њеним појавама врло национална, дубље национална но што је икад била од почетка седамдесетих година, ипак се у њој много више осећа западњачки дух.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1845, март) ? Никад није вито твоје тело Рука моја млада обавила, Ни с' у твоју усницу упила Моја усна икад, чедо бело!
Он се накратко с њима опрости и сврши: Ко зна оћемо л', браћо, икад, Ми видети се — можда никад. Но макар како с' догодило, Ја мисли имам итро крило, На њему, браћо, ја ћу поћи, У
Та ко ли је тако пушит знао? Ко ли икад таки дим пуштао? Та све венац за венцем навали, Кад год ага лулицу запали!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Самарџија се тужно осмијехну. — Има човјек душу, а. А је ли, Раде, јеси ли ти икад чуо да је коњ некога преварио? Заклео се у душу, у вјеру, у шта хоћеш, па опет слагао ко пас?
— Каква Маријана? — Маријана, чујете ли! Кад јој такво име дамо, убио ме гром ако ће се ваш Ниџекања икад усудити да запјева о Маријани. — Богами ти је та на мјесту — сложи се иконописац.
Тек само види да се претворио у пијано и вилено чељаде, заборавио да се икад бојао Шваба, па само каткад затресе ошамућеном главом као кобила у вршају, али себи не може да дође.
— А ти си ми грађанин, пази, оца му! — сасвим се разбуди Бориша. — Дедер, кажи, ко је икад у твојој кући имао сат? — Није нико, брате, али мени ноћас ...
— Ено их, оно су они, Јазбечеви. Покушао је, најзад, да се спасава заборавом и варком. Их, кад је икад то било, ко ти још памти. Можда га, ипак, нису стријељали, него тек тако, процурили лажну вијест да устраше народ.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
! КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ КИША? Била у некаквоме селу једном љети велика суша, колико икад, те један дан по летурђији заустави се све село пред црквом да нагнају попа да се моли богу за кишу, и ако га не
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Седи у углу кујне и гладује— систем Ганди , док бакута израња из облака запршке, срећнија него икад. Ипак, некако нас гризе савест док клопамо а она гледа; али шта можемо нисмо ми криви, то је јаче од нас.
Систем тутањ! Одшкринемо врата са олакшањем, а оно момак стварнији него икад — стоји и церека се што смо налетели на тај излизани фазон! Маше нам испред очију рачунима за светло, ђубре и кирију.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Ви станујете у Белмонтеси? — Не, ја Белмонтеху нисам ни видео. Али ако икад сретнем неког дерана оданде, рећи ћу му одакле им прети пропаст.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Нити би Филип изгубио главу, ни ја косу! ЈЕЛИСАВЕТА: Све, што је икад било, па макар како да је било, Могло је бити и много боље, али и много горе, него што је било!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А постигнем ли, икад, да ма једног само младића огорчим, или једну лепу жену изменим, да једну само поповску придику исмејем, бићу
Рећи ће неко: како може социјалист бити тако циничан, и да ли ће, на тај начин, икад бити мира? Ја знам само да, ако баш треба неког волети, онда ћу водати оне који су највише патили.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ја ћу вам причати о том срећном племену, иако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада Нити икад после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...
за то време био министар, нити је и једним орденом одликован, па чак никад није имао ниједну државну службу, нити икад примао плату. Заиста, јединствен случај у свету.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
се свирка и галама; он беше готов да пође у то весеље, али не могаше да остави ово суморно размишљање, које му је, ако икад оно сад, у очи тако важног дана, врло потребно.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! — Ама тако ти части, ниси писмен? — Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! — А како живиш... овај... с капетаном?
Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио. Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.
Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале. Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
нико живи и никад од Адама и Еве није видео ситну јегуљицу, онакву каква би била рођена од својих предака, нити је ко икад видео јегуљиног мужјака. са млечцем, или женку са икром, нити њен избачен млечац или икру. Па како онда јегуља постаје?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Но ако и прошлост изневери мене, Буде ли и она варка пуна рана, — Заклопићу очи своје намучене С ужасом што икад видех светлост дана...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мистичне сени вуку ме у коло Што игра изнад гроба моје среће; И васкрс свега што сам икад вол’о Блиста уздањем што ме опет среће На прагу неба и гроба.
чедним, Снивали дуго сваку ноћ дубоку; И били срећни због љубави своје, Поносни трајно због свога рођења; Нити је икад мислило нас двоје Да штогод љубав руши или мења.
НЕСТАНАК Умрла је у јесен очајну, Под бременом сумње и живота; Не озари среће је лепота, Нити сними икад тугу тајну; Умрла је убога сирота.
А овако, моћна биће ми и сêн. Па ипак ћу ти нешто тихо рећи, — Прву реч што икад од мене је пала: Знај да љубав треба нашој земној срећи; И ја сам, збиља, једном за њу знала.
И онда, поглед равнодушан бáци На зло што режи као пас на алци; Нека те не љуте надмени глупаци, Нит вређају икад ниски неваљалци.
Хоће ли се икад вратити у луку Завичаја давно напуштеног, куда Туробна се јесен распростире свуда, А кишне капи о прозоре туку У
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Цура излети, пушком у руци. „На здравље ви Бадња вече и Божићни дани, браћоооо!“ повика сердар што га икад грло слушаше, па опали из обје. Пет пушака плануше и затутњеше, за његовом.
Ко зна има ли кога дома, и хоће ли већ икад свог дома видјети! А видите, млад је као капља, лудо дијете!“ „Ма видите, није он прости солдат!
Да, читаоче поштовани, то бјеше главом Он. Ако си икад замишљао величину људску у највишој простоти и смјерности, ето ти је сада пред душевним очима.
Сва она војска тисну се за њим, псујући га и гађајући га из пушака. Он је, јадник, бјежао што га икад ноге носаху, бијеле и крваве пјене излажаху му на уста.
„Тата, тата!“ „А, урте соколови!“ гракну он што је икад боље могао, а знамо већ како је могао да виче. Рањеник јаукну. „Тата мој, нека!“ викну дјевојка и потрча к њему.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Дан за даном, а иза дана дан. — Ни шака дана ни врећа година. — Боље је икад него никад. — Није толико далек дан, да брзо не дође. — Кратак је дан, али је дуго годиште.
— Не смем криво од бога, ни право од кадије. 3 Питао хоџа попа: — Може ли се икад десити да у један дан дође Бајрам и Божић? — Могло би али нећемо ја и ти.
(Пошто се добро напио, почне казивати): — Чујте, браћо и дружино, што нијесте чули нити ћете икад чути! Прва вам је новост: данас Турци насилу потурчише кадију; друга: видјех гдје из црне краве музијаху бијело
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
се у време ове три године у мојем милом [Х]опову светиничио, и како нисам, то ћу мало понашире описати; јербо ако је икад у мени штогод дивије светиње било, то је у [Х]опову било, док сам се јошт међу детињством и јуности находио, и док ме
Је ли се икад чуло да је ко у овом подмесечном свету таковом оружју противстати возмогао? Та ви добро знате да су такове стреле
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Аја, брате! А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило? Ма на кога си се увргâ, не било те!...
Бакоња, врат сломија, оћеш ли се икад оканити галијотства, оћеш ли се икад памети дозвати?... Бакоња, гром те убија!
Бакоња, врат сломија, оћеш ли се икад оканити галијотства, оћеш ли се икад памети дозвати?... Бакоња, гром те убија! Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, кâ нико твој!
Грго их запита гдје је свети Вране. Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао. Послије њеколико дана Буковичанин угоди фратрима. Колико је био глуп опет је доста вјешто радио око коњâ.
Који Тодорина?... Шта је тај Тодорина?... — Тодорина Дракчевић из Г... Највећи ајинин што га је икад земља дала!... Десна рука Радекина... О, брате, чудна срца!... Он се преподобити да је сметен, и доћи да служи!...
— То је знâ и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше — вели ковач. — Не бојте се да ће он икад бити старишина. Ако Наћвар отегне (шта не дај бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије.
што десило, па потече натраг, обиђе опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад могао из дворишта: — Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу! Одмах се врата поотвараше на ћелијама. — Шта је?... Ко то виче тако?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чик!'' па се дуго, док им не досади, крсте, церекају и буље у најдужу браду коју су икад видели. Други мноме објашњавају брзо богаћење Ђорђево, јер, кажу, не може се само трговином за неколико година купити
Не памти да се икад овакав с пута вратио. Ни добро вече јој није назвао. Ни очи му није видела. Мора да је изгубио на свињама.
говоре по Београду, а он, Ђорђе, помисли на њиве и ливаде које је купио од своје зараде и би убеђен више но икад да Морава неће однети оно што је на кантару стечено. Сама рука извуче хартију из џепа.
стиска песнице, сагиње се и види широко отворене очи, крупније но што је мислила да јесу, гледају је оне друкчије него икад, гледају је не као Ђорђеве ситне и зле; опусти песнице, спусти руку на шубару као да га милује, зажеле да седне поред
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ишао је поред дућанчића, којих је било више него икад, а ничији погледи и ничији шапати нису, сад, ишли за њим. Узун Мирко Апостоловић је био стар, небо је било бело као у
У Бечу, све је пошло још боље. Угледан али не и много уочљив грађанин, Рига је радио неуморније него икад. Више није био сам: имао је тајну малу радионицу за израду изазова историји и, у њој, седам помоћника.
И треће: да су негде пред крај јуна, који је те године био прозрачнији него икад, сви поубијани ноћу, изненада, брзо и тајно. О томе како су побијени сагласности нема.
Безбрижнији него икад пошао је, са малом уштеђевином, на чувену београдску марвену пијацу, код Баталџамије. Ту, где је сад Народна
Призива га неизвесност већа но икад, и изазива га. Сад је, слути, пред њим прва права одлука: ако откупи ту робу са којом не зна шта ће, може много да
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Буди одвећ тужна са сопствених јада Да би ишла икад да тешиш ко страда, А чедна, да водиш гомиле што нагле. И стој равнодушна, док око твог тела, Место китњастог и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ништа ми неће бити поклоњено, али ће зависити од мојих способности, моје воље и истрајности да ли ћу се икад успети, достојан, на овај поносити град. „Истина, ја сам полуварварин, но Езоп беше бедни роб па поста бесмртник.
Но овог пута изгледаше му као измењен и далеко лепши него икад до тада. И ваздух му се учини некако нежнији и умиљатији, олистала шума и озеленеле ливаде мирисаху снажније, а птице
се учини некако нежнији и умиљатији, олистала шума и озеленеле ливаде мирисаху снажније, а птице цвркутаху веселије но икад. Њутн осети у свом срцу неко слатко непознато чувство. Он погледа зачуђено око себе.
Тако се Њутнов закон, највеличанственији што га је икад смртни човек могао да докучи, показао као општи закон природе којем се покорава цела васиона.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
одласка, још задуго брујало од бурног сукоба два света, ни крива ни дужна, уосталом, што се нису могла, нити ће се икад моћи споразумети.
Београд се побожно сећао мртвих, засипао их силним цвећем, захвалношћу и сузама, више и усрдније, можда, него икад дотле.
И како може бити задовољан неко који је изгубио Отаџбину, који нема појма кад ће се у њу вратити и да ли ће икад видети своју кућу?
утучен, страшан, па устреми укочен поглед на њу: — Молим те кажи, реци ми, молим те, преклињем те: јеси ли га икад макар мало, макар најмање волела? Јер ја се никад не могу смирити. Ја га мрзим.
Кажи, умири ме, закуни ми се, откриј ми истину, откриј ми праву истину: јеси ли га икад макар мало волела?! — А ти, шта мислиш?
И тако сам их умирио. И тако сам ја њих умирио, али себе нисам могао, нити могу, нити бих икад могао. Две ноћи, једна за другом, прођоше ми, после тога, у грозној несаници и лептир ми се обе ноћи повраћао у главу
траве, наслоњену уз једно усамљено ћубасто дрво, као сен; као праву правцату сен, ја угледах: лепшу од свега што сам икад могао замислити, опуштених руку, високо уздигнуте дивне и горде главе, откривена, сасвим откривена лица, девојку,
Ја смело тврдим да у свету, да у васиони нема мужа кога је једна жена икад толико наружила, коме је икад једна жена толико увреда у лице бацила као моја жена мени. Шта кажем, моја жена?
Ја смело тврдим да у свету, да у васиони нема мужа кога је једна жена икад толико наружила, коме је икад једна жена толико увреда у лице бацила као моја жена мени. Шта кажем, моја жена? Јуче да, али никад више.
'Ајде, каже, да видиш оно што никад у животу видео ниси, ниси, нити ћеш икад видети. — „Не џвонкај ми,“ одговара јој Јаћим, „чујеш ли што ти кажем?
Него су у болници затекли велику ужурбаност и мување, па се побојаше да ће икад на ред и доспети. Ишло је, и поред тога, много брже него што су се надали, јер са оним упутним листом окружнога
Па се овим осећањима придружило још једно: да је Божић, овога пута, тужнији и празнији него икад, а да за њега никад раније тако важну опомену није значио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И кадра, чак, уз неки минимум спретности, да човјеку донесе кудикамо више славе него што би му икад могла донијети промашена каријера.
у ствари никад није било међа ни граница, ни расних, ни класних, ни религијских, ни било каквих других, нити су се они икад сврставали у редове, слојеве, степенове по било којем другом критерију доли искључиво по критерију свог талента, своје
И учинило ми се да сам у њему нашао највишу пјесничку (а и људску) ријеч која је икад речена. Да ниси можда још и даље дрзнуо? Смртнику ускратих да сагледа свој крај. А какав ли му лијек за то нађе ти?
У гласу му је било нешто свјеже, младеначко; један непреврео одјек дјетињскога, ваљда једини који сам икад из њега чуо.
И хоће ли икад попустити тиранија те нехотичне меморије, хоће ли икад доћи дан кад се тога нећу сјетити? Већ сам готово очајавао.
И хоће ли икад попустити тиранија те нехотичне меморије, хоће ли икад доћи дан кад се тога нећу сјетити? Већ сам готово очајавао. И, разумије се, најзад је тај дан дошао.
Наставио је мијешати батићем у порцеланском авану. — Ти би морао писати приче за дјецу, драги мој! Јеси ли икад на то помишљао. Говорим сасвим озбиљно. Не би ли се упослио у редакцији каквих дјечјих новина?
се они блиједољубичасти цвјетићи, слични различку, које он и добро позна и не позна никако, јер им не зна нити им је икад чуо имена. О, када би им само знао име! То би можда био кључ изласка, и тад би се из свега лако испловило!...
тамом, обрубљен нестварношћу, изгубио је нешто од своје напетости и свог хладног сјаја, и зазвучао ми присније него икад! Хладноћа, хладна природа. Тако се то обично каже, не тражећи много праву ријеч. Но то не погађа суштину.
Знам, људе нужда нагони на то. Услови борбе дају им ниска чела и тврде лалоке. Хоће ли икад доћи вријеме кад ће човјек моћи да хода отворена погледа, без икакве затајиване мисли, без хиљаду страхова у души, кад
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
круну као цар; другу: на ногама мамузе као татарин; а трећу: толико перјаница на репу — без икаква јунаштва да си икад учинио. А кокот лисици рече: — Дај, образа ти, причекај мало, ево иду двојица к нама, не би ли нас како умирили.
села у ком је болест и помор, па рече први пошљедњему: — Благо, тебе, мој брате, ти се нагрну ове године пара колико икад у твој вијек од укопница, подушја и саландара твојих сељана; а ја, сиромах, ево толико земана не хоће нико да умре,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Више нема људи; Са мене се поче да откида снага, Сви удови, редом, и поглед што блуди. Мину све што беше, хтеде бити икад. Тама се увуче у идеју снова: Раскошније смрти нисам глед'о никад. Имао сам и ја веселих часова.
О ниси, знам ја; знам да ниси могла, Ти, рако добра, црна и дубока, Отићи икад до меке постеље, Узети собом два заспала ока, Два њена ока, од туге јој беље, Мраморно лице, главу што се погла У сну
Нада мном љубав нема више власти. Ја видим себе са душе нимало, И сумњам да је ње икад имало; Не чујем ништа осим својих страсти.
И све што је постојало икад, Своју сенку све што имађаше, Све што више јавити се никад, Никад неће к мени дохођаше. Ту су били умрли
ЗВОНА НА ЈУТРЕЊЕ Увек у средини која рани чамом, Ја нисам веров'о да ће доћи икад Растанак са пустом и суморном тамом; Веров'о сам сунце доћи неће никад.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Мој отац је побелео од беса. Благо ме је ударио по образу, и то је била једина физичка казна коју је он икад применио али се ударца скоро и дан-данас сећам. Стид и збуњеност који су уследили били су неописиви.
такве врсте изумитељ је поред варница дужих од сто стопа произвео струју небројено пута јачу од оне која је икад досад произведена на уобичајене начине. 2. Високонапонски предајник.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У таквој ситуацији би једна од девојака запевала: “Погледајте Балканца!” - а друга би додала: ”Да ли сте икад видели такво бугараско недело?
сам се да већина њих неће знати име научника, који је по мишљењу доктора Велча а и мом, био највећи научник којије икад дипломирао на Јејлском универзитету. Ниједан од присутних није поменуо Виларда Гибса.
Помислио сам како ме је врло брзо ”прочитао”, као да сам био најједноставнија физичка појава коју је икад посматрао. Али чињеница да је своју пажњу посветио мени, била ми је велико охрабрење.
Тиндал је био једини физичар кога сам икад срео, а који је лично познавао Фарадеја. Он је био Фарадејев колега у Краљевском институту низ година.
- Да ли си икад видео скромнијег, мисаонијег и продуховљенијег човека негде на свету? - упитао ме је Никола. Ја сам му признао да
човек, добро познати физичар и инжењер, обратио ми се питањем да ли ја заиста очекујем да ће студенти електротехнике икад схватити и прихватити све математичке заврзламе које сам изложио у свом предавању.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Окреће се слика света, смелије но икад у нашој прози, а при томе добија час инфантилне, час магичне, а често и ироничне, саркастичне преливе.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кâ да оде у вис горе, — Не дâ с’ видет’ оку моме; Ја осећам бол откида И жалим за њоме. Хоћеш ми се икад вратит’, Да те боље чувам таде, Мисли моја... или жељо... Ил’ спомене... шта л’ бијаде?
Таласи ће ови расти, Век ће веку да их прати: Зато Дарвин није умро Нит’ ће с’ икад мртвим звати. Нит’ је његов дух у тима Што кад мраз ил’ олуј спазе Као деца бесомучна На Бога се горе плазе.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Али ко зна Да л ће та светлост икад сјати Да л ће та светлост икад сјати Да л варком чараш по мом челу Или си можда јава позна Цвет што живи у мртвом
Али ко зна Да л ће та светлост икад сјати Да л ће та светлост икад сјати Да л варком чараш по мом челу Или си можда јава позна Цвет што живи у мртвом телу Сјај који себе не упозна Сјај
Краков, Станислав - КРИЛА
новац је у сандуку, зна посилни... а моју децу, ако их и ти икад видиш... И он би ту обрисао сузу која му се уставила на дугој трепавици. — Господине мајоре, шта је вама?
Петровић, Растко - АФРИКА
Када се вратио у собу, изгледало ми је више но икад да је и лукав и пропао. Његово друштво, очито, било ми је непријатно.
Дајем му пет франака поклона. За вечером, сâм, усамљенији но икад, са губавцем у мраку испред себе, са лампом — против олује на коју налећу це–це мушице.
У игру улази ко било и врти се како зна, па ипак је то најлепши там–там који сам икад видео. Једини где је кореографија чисто балетска и нимало мистична.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ЈАЊА: Ал’ је утопљен! Сасвим утопљен!... На дну Дунава! И песак га је већ заронио!... Ако си икад богу веровô, Веруј ми, Раде, да је утопљен. (Клекне пред њиме.) РАДАК: Не бенави се, бено матора, Већ чамац дај!
ИСАК: Добро, богами! А трунић наде једва остаде Да ћу те икад више видети. ЈАЊА (у себи): Десет вампира да вас гледају — Нека им на част очи испадну!
Боже једини! Од отпадника вере Христове Ако си икад примô молитву, То прими сада!... Од бедног робља Најбеднији те моли, господе, Скрушеним срцем груди немоћних.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Затим се окрете свима официрима који су били ту и рече: — Господо, данас ће Турци нападати можда жешће но икад досад, наше је данас само да це бранимо, будите спремни на то, за по часа полазимо на позиције.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
твоје непознато име, Па док жижак гори — нек гори пред њиме; А ти беж’, ил’ лети, ако имаш крила, Заборави да си икад овде била. ИВ И ти си храбра била — Ох довео те Бог — Записала си име Сред кама студеног.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Е, што је право, право, Ђурашко; Ал’ ’наке песме не чух, душе ми! БОГДАН: И није ’наку нико спевао, — Нит’ икад брижна мајка подиже На белим груд’ма ’наке дражести, Кô што их синоћ, винцем угрејан, Уз сетне струне изви капетан.
се и соколови У мучном лову модрих висина Завишћу гадном срца дивијег Ошинут крила оштрим перетом, Ил’ коњи брзи икад под нама, Тражећ првенства својој брзини, У брзом трку свога беснила Копитама се тврдим побити?... А данас браћа...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кажу стари људи да је за турског суда само једанпут био у граду, а откад је Шваба ушао не сјећају се да су га икад видјели. Много су га Турци мучили, и једном су га хтјели код Шибића чардака на колац набити.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
То је најлепша књига успомена која је икад написана на српском. Из устанка је изишао и Сима Милутиновић Сарајлија (1791-1847) један од водећих песника тог доба.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо
Ћипико, Иво - Пауци
„Напокон”, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему”. И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он то сад у вези са оном мојом срамотом кад ме је трбух издао. Сад сам сигурнији него икад да ми је тада сасуо у јело неку слузаву поган која ме је прогнала.
кривицу за неуспело скидање чини свалио на Лаушеве људе, који су, како каже, најгори препредењаци и ништаци које је он икад срео. Најпре су му подвалили са јарцем. Он је тражио црног јарца без иједне беле мрље а они су му подметнули шареног.
Шта ће бити с делом кир Јакоса, Грка, мог учитеља и пријатеља? Кир Јакос. Најбољи, најлуђи и највећи човек кога сам икад упознао. Дошао је у Вратимље из Ариља.
сви одреда прибојавали, остајао је жив, додуше и сам везан за постељу, али, изгледа, далеко од смрти, даље него икад.
Сумњам да ју је Прохор икад употребио за нешто друго до ли за пишање. Можда је у почетку, док је био млд, понекад пред зору осећао да му стоји у
да је Брзан просто неуништив, да га не бије ни мач, ни стрела, ни копље, ништа што је људска рука створила, па ако икад и погине, погинуће само од грома.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
можда нећу Твој мили више чути глас, Никада неће рука моја, Грлећи тебе у самоћи, Расплести твоју густу влас; Нити ће икад више моћи Чаробна сенка тавне ноћи У загрљају наћи нас... И све то зашто? Ја сам знао: Туга и радост - све је сан.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но тај највећи говорник што га је земља икад видела није више овде, него живи у изгнанству, на острву Аигини. Распитујемо се код пролазника за Аристотела.
О каквој трећој библиотеци није нигде ни икад било говора. Ниједан од очевидаца који су оставили писмених забележака о освојењу Александрије од Арабљана не спомиње
Од чега да живимо? Од ваздуха? А морамо већ и да помишљамо на опрему и удомљење наше Регине. Да ли си икад на то помислио? Ни за шта ти смисла немаш, до за твоје звезде и бројеве од чег’ нико живи никакве вајде нема.
нам слика ситних људских особина не поквари велики утисак под којим стојимо: на овој седници, значајнијој но што ју је икад одржало које научно тело, одблеснула је силна светлост човечјег ума и осветлила целу васиону.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И тако је све остало по старом. Госпа Нола је сад више но икад волела Јулицу, и све јој чинила видећи је тако храбру, праведну и милостиву. Трзање уста, сасвим се изгубило сада.
— и онда отклимаше главама сложније но што се икад једногласно гласало... Да, пуста је позадина богаташа и капитала.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Она дакле, почем се увери да Роман не долази, и да јој никакве надежде да ће се икад вратити не даје, остави место жалости и печали своје, не могући га више мачијим својим очима гледати, и у очајанију
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— смеје се поручник Протић. А потпоручник Драгиша размишља: — Ако се икад вратимо у земљу, требало би обележити видним знацима правац којим је ова батерија прошла.
На данашњи дан је страдао Он. Људи осећају душевно распеће и, јаче него икад, саучествују у патњама Његовим. Они верују у Њега, очекујући од Њега свој спас.
Овај преко пута изгубио моћ говора од силне ватре. Тамо цела чета изгинула. А ја сагоревам као на жеравици. Више него икад осећам како смрт лебди над људским главама и, у овом стању, она ми се причињава као нешто развучено, растегнуто,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
удари по наковњу Марко, наковња је пола пресјекао, па он пита Новака ковача: „Ој, бога ти, Новаче ковачу, јеси л’ икад бољу саковао?
им винце огријало лице, онда рече од Сибиња Јанко: „Мој сестрићу, Бановић-Секула, откако си јунак постануо, јеси ли се икад препануо?
дозивала гласом, мушкијем те опасала пасом, те ти пашеш сабљу бријеткињу и ти јашеш бијесна малина, јеси ли се икад препануо? Право кажи, очињег ти вида!
Што сад мислиш, чему ли се надаш? С добрим сам те дором раставио; већ предај се, Сенковићу Иво! Робом икад, а гробом никада“. Цичи Иван кâ и змија љута: „О Турчине, аго од Рибника, жив се теби ја предати нећу!
„божју помоћ“, поздрав. И без ране и без мртве главе, тј. да те не раним или убијем. Робом икад, а гробом никада, тј. роб се може ослободити, а мртав не може оживети. Метну главу у јанкесу пасу, тј.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« То, рекоше, тако у закону пише нам се учинити. А икад може ли то бити, да се жена под кога силом силимице наметне, докле човек око ње не пипољи?
О ЛАЖНИМ ПОДУЖБИНАМА Ка и у клетви што благослова не бива, где ли је икад то с туђих суза ваљала подужбина? Од једних красти и отимати, а другим делити, једне голузнити, а друге преодевати, ту
Колико је људи толико је ћуди. Нити која злоба може икад добру досадити, а ни лажа истину премоћи, или кривда правду преломити.
Што се ласно достане, то се ласно и изгуби. Овај свет, ка ушљив кожух. Ко је то икад видео, или је кад дочуо да слуга господару сми судити, или хајдук на капетана набрекивати и цара сељани истезивати, да
[Свак] смрт своју са собом шика до згоде. У клетви благослова не бива. Где ли је икад то с туђих суза ваљала подужбина? Од добра отпали, а на зло пристали.
Јерно с постанка света никад се то није здесило нит се кад чуло да је икад девојка без притрусе здетна где остала. С погледом ки с договором без присева се то не свршује.
дуговање, почело и конац, божији преоштрени мач којино хатера нејма: Нит се кога ушундише ни жали, а ни штеди, ни се икад затупљује, проходи ли где кога.
Коза ли лаје, а пас брсти? Него свако у своме завичају борави се. Нит се сунце измењује ил се икад мањи, више ли пуни ноћу сунце, месец ли дању сја!
Заплине ли човек, не ласно исплива: писмо се шири, ни га ко икад може прецрпсти, ни му краја наћи. Него колико је ко собом кадар поднети, толико учења и захвата.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим!