Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
То што би у натури (сачувај боже!) чудовиште било, томе се на икони мораш клањати. Ево, браћо моја, докле сујеверије и слепота може доћи и стигнути!
Африка
Развучен у простор, црн И размахнут пред ширином небеском, као какав фантастични св. Ђорђе на сасвим потамнелој икони. На средини воде он се дохвата весала и седа. Огромна маса великих вечерњих птица кружи над нама.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гомиле сиротиње, на авлији, чекају. Просјацима тамо деле храну. А још више је запамтио једну икону. На тој икони, Господина нашег, Исукрста, бичују. А зна ли капетан какву одору носе војници, који га бичују? Њихову – славонску!
У његовом транспорту, каже, људи су упртили и носе са собом, пред собом, некакие икони и рипиде, па је ваљда, отуда, тај глас, да носе руку Лазареву у Росију.
Теодосије - ЖИТИЈА
и разведри му се лице, и весело гледаше ка пречистој икони Христовој и пречистој његовој Матери. Изгледало је као да поје са некима другима, а није нико могао разумети.
Ту икону преобрази Бог по својим неисказаним судбама у црни вид египатски, јер мислим да ово црнило на тој икони изволи примити због поцрнелог Адама у аду.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
примера, особито у старој Рашкој, како мухамеданац бег и православни кмет сазнају да су од истог рода по некој старој икони, по старом крсту, хаљетку или оружју, који се понекад чувају у мухамеданској кућ, док су се у православној, сиромашној
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Жене су, опет, најчешће поручивале Дјеву с Младенцем и свету Петку, па би се на благочестивој икони нашле овјековечене и питоме голубије очи какве грмечке чобанице која, онако тртаста и дућкаста, једва зна измуцати
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
позна зрелост у корову спава, парабола, од бола фигура, отрже се врежи заборава, изнад којег као да дежура у икони девојачка глава! Тек девојка силуету згради у јарину, архаизам млади.
Равна Пешта. Вече тмоло. Сентандрејско где је коло? Што је било тек оживи у студији, у отиску, на икони, на гравири, у пламеном златотиску.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ 4 ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ 6 КЊИЖЕВНИ РАДОВИ ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ Малије икони, и велик дар, имушти и пресвети образ Владичњи и пречистије Богоматере, ихже велик и свет муж дарова младому младенцу
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
нисам чуо док сам млад био, јер се никад не би[х] смио додирнути прсију моје младе, него би[х] им се морао клањати као икони; сад, не марим, могу им се клањати, јер сам остарио.” Нико није се могао од смеја уздржати на ови Маленичин одговор.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Срела се са очима на икони: оне су је гледале с таквом равнодушном мржњом да није могла да изусти спремљени молитвени поздрав.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Изгледао је баш онако како сам замишљао да изгледа карловачки патријарх. Необично је личио на св. Саву на икони у нашој цркви у Идвору. Исти снежни праменови косе, румено лице и блажен поглед који је зрачио из два сјајна плава ока.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
слојеви слика и и значења у Попиној су песми исто толико споља невидљиви а значајни колико и доњи слојеви боја на икони: њиховим се просијавањем кроз горње, нама ближе слојеве, добија оно познато унутарње светло којим сваки лик на икони
икони: њиховим се просијавањем кроз горње, нама ближе слојеве, добија оно познато унутарње светло којим сваки лик на икони зрачи; ако желимо да испитамо и разјаснимо то непосредно видљиво светло које изнутра зрачи, мораћемо да разоткријемо и
И као што на нашој икони и фресци – да продужимо ову паралелу – ликови и предмети не бацају своје сенке, јер се не признају спољњи извор
Петровић, Растко - АФРИКА
Развучен у простор, црн И размахнут пред ширином небеском, као какав фантастични св. Ђорђе на сасвим потамнелој икони. На средини воде он се дохвата весала и седа. Огромна маса великих вечерњих птица кружи над нама.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сави. Тиме се поносио. — То ми вреди, што рекао Јоксим, колико папирној икони сребрн оков. Помињући лепе друштвене особине гос-Тошине, и безазленост његових уживања, људи су пола у шали али пола
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А каде дође те указа ту своју масторију Апелесу, та он таки смотре да у тој његовој икони нејма мајсторије. Та му и рече: — Кад ниси умео с бојом скиосати га лепо, а оно си га рад тога златом учинио јасна.