Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Уједанпут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење. Поп се окамени. — Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову. Поп разбуди Мића који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији.
Мене је покојна заклела да га чувам и пазим. — Да узмемо Иконију! — викнуше сељаци. — Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса.
Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе! Пазићу га као своје! — Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро — рече кмет.
Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама. Онда скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича којешта. Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како сусјед
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
служиле су за образац патриотским приповедачима шездесетих година, као и Чедомиљу Мијатовићу када је доцније писао Иконију везирову мајку и Рајка од Расине.