Употреба речи иконостасом у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Али старац навуче мантију и скиде капу, те му се просуше по плећима дугачке бијеле власи. Тада поче метанисати пред иконостасом. Мило га затече у молитви, те и он клече и додирну челом земљу.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Стари Стеван ужижаше свијеће пред иконостасом кад Господар уђе. Стари се снеби најприје те прекиде посао; па забобоња нешто и истрча вукући по патосу дугачку трску.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности