Јакшић, Ђура - ПРОЗА
сасвим озбиљски рече да ми има нешто казати, примим понуду и први густ и плаветан дим пустим и нехотимице на започету икону. — А шта си то узео у посао? — скоро и не погледавши икону, питаше ме отац. — Молујем сужње шиљонске по Бајрону.
— А шта си то узео у посао? — скоро и не погледавши икону, питаше ме отац. — Молујем сужње шиљонске по Бајрону. — Бајрона нисам никад читао — али ово је страшна тамница!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Њихово преније потезало се задуго, док по случају намере се Хелгде на икону Херкулову, гди бијаше изображен ови како дави лава. „Видиш то?” рекне човек. „ Видим, а ко је то написао? упита лав.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— рече она. Глас јој звони као звоно, а очи светле као вечерњача на небу. Ми потрчасмо њој под икону и сви клекосмо, а Ђокица клекао пред мајку, окренуо се лицем њој, крсти се и, сироче, чита наглас ону половину Оченаша
И ц Маром је много штошта говорио. — Који је оно светац? — рече он њој, па показа на једну икону на зиду. — Цар Лазар! — рече Мара — Гле! А откуд ти знаш? — Прочитала сам оно доље. — Зар ти умијеш читати?
Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу. Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава. Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету. Метну дјетету руку на чело: — Маро сине, устани!
Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата. Она одлетјеше и ми угледасмо попа у пламену. Држи икону и дигао је више главе. Нама жива срца попуцаше. Престравили се, па заборавили и да гасимо. А он стоји.
Престравили се, па заборавили и да гасимо. А он стоји. Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрила сва прса, дигао икону више главе, и кроз онај тутањ и праску, чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: „...
Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку. Он паде ничице и прсима ка земљу, а икону диже више главе. Сасусмо чабар воде на њега и греду и извадисмо га испод ње.
Ми му показасмо. — Метните ми овдје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо икону. Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза: — Како си, оче?
— Шта те боли? — рече владика. Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце: — Овдје! Доктор приђе, обрташе га, јадника, и овамо и онамо.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јосифом и Пантефријевицом, иако су они чак из Старога завета, али грдан страх гђа Сидин претворио је контрафу у икону, и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: »Добро је и ђаволу понекад упалити свећу!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па су чак после његове смрти од тог новца купили икону и кандило и уметли у иконостас цркве за упокој душе његове... Толико је било много што је он напросио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гомиле сиротиње, на авлији, чекају. Просјацима тамо деле храну. А још више је запамтио једну икону. На тој икони, Господина нашег, Исукрста, бичују. А зна ли капетан какву одору носе војници, који га бичују?
Теодосије - ЖИТИЈА
Ведро гледајући на икону Христову, изгледаше као да душу предлаже у руке његове. И гле, као неким добромирисним ароматима ваздух се испуни тако
Клањамо се и целујемо свечасну икону р ади нас човечанскога оваплоћења Христа Слова Божја и Очева. Клањамо се и целивамо икону пречисте његове Матере, и
Клањамо се и целивамо икону пречисте његове Матере, и исповедамо ову као приснодеву и праву Богородицу. Клањамо се светоме дрвету, часном крсту,
Јер има ту у Египту чудотворна икона пресвете Богородице, како држи на рукама Христа Исуса. Ту икону преобрази Бог по својим неисказаним судбама у црни вид египатски, јер мислим да ово црнило на тој икони изволи примити
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Чита.) „Он очењ ласковиј ко мње; смотрит на мења как на образ”. (Говори.) Чува је као икону. (Чита.) „Ја счастљива, ја счастљивејшаја женшћина на светје”. (Говори.) Она најсрећнија жена на свету. (Чита.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пред иконом светог Николаја, пољуби икону, и, као неки терет са срца му отпао, сад је уверен да ће се срећно вратити. „Вјера спасет”.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Обавијајући му главу пешкиром, натопљеним сирћетом, она му на груди, под кошуљу, смести малу икону Св. Мрате, голицајући га нехотице, неподношљиво, при томе, својим дугим прстима.
Обрадова се при помисли да ће моћи да настави зидање цркве, насред села, и одлучи да, стигавши дома, дâ да му израде икону светога деспота Штиљановића, да остане и после његове смрти.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ако се вук не боји крста, пуцаљке се, бели, плаши. Најтеже је живописцу падало кад је за неког требало израдити икону светог Ђорђа, хајдучког свеца. Ваљало је ту насликати коња и коњаника, а то је врашки тежак и заметан посао.
— Би, брате, ево ти је. — Шта ће ти то? — сумњичаво се испријечи — Ето, волио би да имам. — Коњску икону, а? — Ваби је, вала, како хоћеш, али мени је драга. Гле, жив живцат, као да ће сад зарзати.
Ено јој Петрака самарџије, нек је он пази, свакако је прешао у коњску вјеру. Носи у торби коњску икону, срам га било, старога човјека.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
бели ждрале кô да ухом стриже, из ноздрва му модар пламен лиже, жестоким пламом кандило пали што су га оци пред икону дали, кандило свето пламеном пали, да бога моли, да бога хвали!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Зар ти мислиш, мајка, да ми то држимо за икону? СТАНИЈА: Да што си је обесила? ЉУБА: Ето тако, да је лепо у соби. СТАНИЈА: И то лепо?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
мој, ево нагризају лето; Данима тек по лишај паведрине, Сунце у мрли, једва започето; Као да неки ослепели зограф Икону хоће прстима да схвати, Па скрнави је. Дрхти сеизмограф, Клизиште креће, тутњава га прати.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
најлепши венац што сам пољем брала, Учитељу своме баш сам јутрос дала — Тим најлепшим цвећем, као даром славе, Да икону кити светитеља Саве.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Војници су га пренели у метални сандук и понели у цркву. Звоно је одјекивало. Свештеник нас одвео те смо целивали икону, а после нас свратио својој кући. По вечери допратио нас је до кафане, где смо нас две остале у једној соби.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ћуте и чујају, као пшеница озима, Као семе, ил мустра, коју нико не узима. Кад се селе, понесу гусле и икону на дну ковчега, И мисле да су важни, мада није јасно због чега.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Од људи како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И дијете бјеше омиљело момку. „Ја мним ти би умио и икону написати!“ запита га Милица. „Бих може бити, да имам све што треба“, одговори он.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
три метанија пред Пресветом Владичицом нашом Госпођом Богородицом и Наставницом, и нека са страхом побожно целива [икону]. А потом да се поклопи игуману до земље.
А који немају кључеве, свету икону целивају. Игуманов печат им је довољан за постављење. ГЛАВА 31 О игумановом поучавању братије да не праве метеж
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Обећај прилог цркви. десет ока зејтина, воска, кандило, икону. Паре не жалим. И моли, преклињи, да наврати сутра сâм овамо, ако он... Ох, тешко нама!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И као киту босиока смерна Што с побожношћу меће за икону Душа побожна, одана, и верна, Пред сликом твојом падох на колена, Од свуд тишином окружена глухом; И окитих је, болом
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.
После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.
Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука... Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Враћајући се кући свратисмо у цркву где сам пољубио икону свог заштитника св. Саву и упалио две свеће које је мајка понела собом.
Враћајући се кући свратисмо у цркву где сам пољубио икону свог заштитника св. Саву и упалио две свеће које је мајка понела собом.
Ћипико, Иво - Приповетке
Остраг неколико година поклонио јој икону светога Николе у сребро оковану, која је била, уз велику свечаност, смјештена на олтар посвећен томе свецу, путничкоме
се Мајци божјој — залуду, јер су те грешне мисли биле снажне, дрске: долажаху чак до пред њену златом уоквирену икону. И ту, пред олтаром, у очајноме заносу, осети потребу заштите, одбране, — осети потребу чисте љубави и миловања.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо, на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Слике голих жена немате. Не пушите и не пијете. А онде видим и икону. Недостаје вам још само крст на кући. — И један натпис на вратима: „Овде почивају наши мили и никад непрежаљени.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Стог бежи таква, маглена, прозирна, Да запамтим те увек такву исту, Као икону од зла што спасава. Распи се у прах кô звезда свемирна — И да те сањам блештећу и чисту Што ти не беше она Жена
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
12, 13); тога се дана оне, »као светиња«, мећу за огледало и икону (Беговић, 108). В. има задатак да чува кућу од грома.
н. игре, 33). Занимљив је обичај, по свима српским земљама, да се венчићи од п. класја постављају под икону: чињеница да се п. меће у лараријум, где су некада стајала домаћа божанства (в.
Кмет ми седи у столу Те ми пише икону, И светога Николу; Ћер му седи у двору, Те му везе мараму Да покрије икону, И светога Николу.
Кмет ми седи у столу Те ми пише икону, И светога Николу; Ћер му седи у двору, Те му везе мараму Да покрије икону, И светога Николу. И то се поје за здравље твоје и моје« (СЕЗ, 83, 1971, 221).
Ћипико, Иво - Пауци
— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају! Раде пође напријед. Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бошко и Тоша просто се заволеше. Али се господин Тоши више од Бошка допала његова кћи. Гледао је у Нолу као у икону, и простосрдачно је признао да је „проп'о”. До верења је дошло брзо.
Мирно. Враћале јој се старе снаге, борбеност и одлучност. Јулица, збуњена, дигла поглед и закачила га за икону над постељом госпа Нолином. — Не пребацуј ме погледом, него ме право гледај! Е, тако. Чекај, још мало!
и пријатно, и замишља да су неминовно срећни људи ти који су тамо оставили тањир лепих јабука на столу; заденули за икону босилак; или се смеју у дворишту, а заборавили да у соби угасе свећу, па им он превиче преко ограде колико стаје то
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
После ове бурне, моја дванаеста љубав била је врло тиха, још мало па побожна. А она је одиста и личила на икону. Била је издужена и бледа лица, глатка чела и црне, дуге косе, са светлим раздељком на темену; малих, пурпурних усана
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Авај овако, топографски, нека сте само здраво, Прилазећи женама увече да их љубите. Бацивши поглед на икону и на карту света Вама се чини, кад прилазите жени да је љубите, Да је та карта она крпа узета Са рањавог лица Исуса
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Одлучно): Да кунем, ох, да кунем! (Скида шамију, иде пред икону, клечи и куне): Синко, да Бог дâ... ти мене оставио, осрамотио и на овај Божји дан расплакао, а тебе да Бог дâ, да Бог.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
МОЈА СОБА Један кревет, астал, књиге у ормару, У куту бачене новине без броја, И лик мајке моје виси о дувару уз икону, — ето, то је соба моја. Малена.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А каде се он већ виде да је невоље допао и зла, паде пред богородичину икону и поче се пред њом молити да би га она од оне свезе ослободила. Ама она икона одврнула се својим наличем од њега.
А штоно се вели, глад је безочна, не зна стида ни поштења коме има. Стадоше они на ред пред мученичаску икону и почеше им се ругати с подсмехом говорећи: — Аха, баш узалуд ћемо ми гладни чувати вама овде ово место ваше, чатући
Плачући ми се на том месту и стрмо гледећи где сам стајала, мало дигох очи и смотрих преда мном икону пресветој Богородици.
рождшија плтију Бога слова, знам, ја знам, да није то лепо, нит је прилично мени једној злочестој прохојгори на твоју икону пристно деви Марији гледати имајући тебе, тело и душу чисту и нескрнаву.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у дивјанском манастиру!
Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверења била, све то ујдурисао!
да се задржао на хвали речима него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.