Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја ћу те срушити... смождити!... И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати. Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи. Он је горео и без сунчеве топлоте.