Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и то »пречишчено« »съ далматинскагω языка на Славено-Сербскій«, — као што је Иван Амброзовић, 1808, у Пешти издао »илирски« »превод« Причта Јована Мушкатировића. Вук Караџић је 1817.
издања и ранијих издања јесте што су унете исправке које је сам Томазео учинио, ставивши свуда реч »српски« место »илирски«, »славенски«, »југославенски«. Искрице су мала књига, али богата садржајем, пуна јаких мисли и благородних осећања.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
жертвује на олтару Домовине љубав стару, Гди с’ ужива ума плод; Већ и дивјак верви тамо, Зар песледњи да је само Наш илирски мили род?
тога Док је љубав, док је слога, Док је вера, док је Бог; Док нам царска милост даје Да Данице румен сјаје, Да се илирски диже род. Реакција на овакву песму морала је бити оштра, и брза; јер већ у броју Серпског народног листа од 27.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У сведоџбама школе у Винковцима спомиње се као наставни предмет и „илирски“ језик, а у сведоџбама реалке у Панчеву „српски“ језик.