Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Око Светог Илије, већ си видео бледа и изнурена лица где тумарају, гладна, по сокацима. По баштама си виђао понегде зелен ластар од
То је било око Петрова-дне, а, некако, баш око св. Илије ухватише Ђошу и предадоше суду, који га осуди на петнает година робије и на шибу.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
овај крај Србије био готово сасвим пуст, не знам, или је то било због каквог иселенија, или су Турци народ растерали, илије куга поморила. Из ’Ерцеговине, као што и сада, непрестано су насељавали ове крајеве.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И, овако ћемо!... Ти, Илија, ти ћеш стати тамо. На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти... Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало... Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје... Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.
Теодосије - ЖИТИЈА
Био је и у цркви Светога пророка Илије, клањајући се са многим сузама целиваше место о коме Господ рече Мојсију: „Ево места код мене па стани на камен, а ја
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Имена и дела најистакнутијих и данас су добро позната, нарочито Стојана Јанковића, Илије Смиљанића, Синобада, Накића и других. У неким крајевима (особито у Буковици) људи и данас носе старо хајдучко одело.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је радикалан политички карактер, давало је места полиТичким и социјалним питањима, и под наизменичним уредништвом Илије Вукићевића, др Милована Ђ.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Каква сад рана, ко се богу моли?! — вришти дјед у себи, а већ види своје пресвете виле како сијевају као бич светог Илије. — Зар Ниџина будалаштина да се раном назива?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сава кандило, Иринеј ризу, сребрни оков евангелија; а Јевтимије горјели минеј, ланени покров и комад чела Светог Илије; Павле жличице, паљен часловац Јеротеј перца и медни лонац. Растрепти лептир молитвен цитат.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У тој су магли сусрели Жућу, тражио своју штенару — кућу. Идући тако, бистар ко овца, уђе у торбу Илије ловца, кад тамо, гледај, тако ми свеца, улови зеца.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И опет се, обоје, успињу У светлу небеску пустињу. (Орлу је живети најмилије У дворима Громовника Илије.) И пошто није гладан, Он по сто пута на дан Змију баца са неба Да је сачека тачно где треба.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Видјех да је истина што људи кажу да крв притеже. Сјетих се, онако кроз несвјестицу те бацих капу крај Илије па побјегох.
“ нареди Владика. Момче то учини. Звоно престаде. „Чујеш још нешто! Била је нека чегрст између вас, између тебе и Илије, је ли?“ „Је...ст Господару!“ одговори момче запањено од чуда... „за то нико знао није!“ „Јест Бог!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
са животом и пољопривредним радовима наших ратара и сточара (Јелисије, / Просо сије; Дође Виде / Да обиде; Од светога Илије, / сунце све милије; Макивије / Косе о чивије, / А српове / За репове, итд).
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ „Јок“, браним се ја, и као Петар Христа, трипут узастопце одричем се мога сапутника Илије Илића. „Никад га нисам видео, ничега заједничког са њим немам.“ Па се за трен ока разбегао народ.
“ Па се за трен ока разбегао народ. И за мало, па само црвене полицијске капе стајаху око Илије Илића. Лежи он крвав, изгужван, жут, стење, превија се.
Напред стрељачки стројеви, па онда резерве свих врста, и у нашој непосредној близини пуковска резерва, батаљон мајора Илије Петровића.
и због тога, дакле, а искључиво узроком оне пакости, испуни се, најзад, давнашња и врућа жеља страшно разочараног Илије Васића, коме, после тога, сместа наредише да филијалу затвори и заједно са њеним рачунима крене у Шабац.
Него да видимо сад, овде на овом месту и овом приликом, у чему је оно био зулум Илије Васића, од кога зулума умре Фата, Аганова мајка; то јест: има ли ту, у томе зулуму, и уистини, и у чему, и у којој
циганска мала, наводећи да је Аган присиљен да изађе, и одричући у сав глас и једновремено бедну одбрану оптуженог Илије да је племенита душа, Фатина иначе, од дужег времена, у њеном носу пребивала, очекујући сваког часа да се одатле
на велике чибуке кад им је година добро рођевала, а из Ба из Јада кад је било друкче — а у адвокатској канцеларији Илије Ст.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
погледа и упита да ли сам ја заборавио оно што ми је често говорио да грмљавина настаје услед тандркања кола светог Илије када се вози кроз рај и да ли ја мислим да тај Американац Франклин који се играо змајевима као беспослено дерле, зна
Ћипико, Иво - Приповетке
Касно у ноћ изнемогли падоше на конак код пријатеља Илије. Полегоше. Марко је уз ватру слатко заспао, а Цвета није могла ока да стисне: далеко је још до куће... Мори је брига...
А кад стегну зима, на прелима пуче отворено, — веле: Павле Орлић служи се женом свога племењака Илије као и својом. Безобзирнији и слободнији људи, гдекад срдећи се а гдекад шалећи се, веле Павлу у очи да им срамоти
Срамота је, сувезници сте... Али Тома код Илије ни по други пут не успије: неће па неће; пуши и не одговара, и кад му наговори додију и Тома речима саспе као живом
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Да би се ово место тачно разумело, ваља подсетити на једно друго, у истоме дневнику, стр. 33: На празник Св. Илије Милица је забележила како су јој тога дана мати и сестра отишле у цркву, оставивши на њој бригу око доготовљавања
Ћипико, Иво - Пауци
—Није те брига знати, питао си. —Преварио си се! —Ништа зато, болан. И јави се Васи: —Немој заборавити Илије, дај му колико хоће! —А што ћеш ти, Војкане? —Што и други људи, господару. —Ено ти Васе.
Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи! Што су њих два кришом код Илије радили? И Петар премишљаше шта да учини.
би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла, све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије, — лако ће с њиме! А лако ће и с опоруком. гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.
— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом. — Гони ти .... али, вељу ти, није моја. Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по. —А чији је во? —Петров, дао ми га на изор...
Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов... Чујеш ли, Марине, душо? ... Илији бијаше жао Марина, који га је толико
Раде, — упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: — Што бје од Илије? — Што и од осталих, одговори племештак. — Кијамет! . —Казуј, болан! —Казивао сам овим добрим људима што знадох...
Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође да прекупи баштину покојнога синовца Нике. Али, — помисли, — Радине јаче се факте...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Бугарски шрапнели свитнуше над нашим батеријама. Наскоро пронађоше другу батерију, која је била истакнута код Светог Илије, и она утону у дим. Јављају да је рањен вођа одељења у главу... Послуга трећега топа изгинула...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кули Смиљанића, у авлију коња нагонила и под кулом разјаха дорина, кад ево ти лијепе Анђуше, миле секе Смиљанић-Илије, брже лети низ бијелу кулу а да види какав јунак дође.
док видимо ко је и откуд је, што ли иђе тако по свијету“. Затим мало бјеше постајало, ал’ ево ти Смиљанић-Илије и он води кићене сватове, здраво прошли Пролога планину, јер им нису ништа учинили кад нејмаде лијепе ђевојке; муком
У Илије млада оста љуба, млада љуба од петнаест дана; у Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од недеље дана. У Стамбол и одведош
Њега једног заробише Турци, а и њега и Илију мога, Стојанова брата стричевића. Од Илије млада оста љуба, млада љуба од петнаест дана; мог Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од недеље дана.
63 Марија Ђурковић, Шарац Махмут-ага и Кудуз-Дел-Алија су историјски неодређене личности. Жена Илије Смиљанића била је покрштена Туркиња. Глас је дала на четири стране, тј. свуда се разгласила њена лепота.