Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но како дођу и сјашу у Ва-. љеву, одма Фочић сва три метне у апс (кнеза Алексу, кнеза Илију Бирчанина и Милована Грбовића) и свима метне синџир на врат и обе руке заједно у једно гвожђе, штоно се зове лисица,
— То је било лицем на Св. пророка Илију, 20. дне јулија 1805.; тај је бој трајао ноћом, и од јутра до четири сата после подне; — да у Ужицу ни једне куће или
Спремим Цинцара Марка и Илију Клонпу из Ваљева, и поведу јоште четири момка. У град оду, заишту хата белога, но Фочић почне се противити: да не да
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Са светом је такође мало говорио. У кавани имао је своје друштво, и само међ' њима што рекне по коју. Кума Илију је поштовао што може бити; и то је једини човек који му је смео рећи шта је хтео, и кога се мој отац чисто прибојавао.
Морао сам проћи кроз моје село. На пошљедњој станици добијем новог коморџију, неког Илију Теовиловића, мога сељака. Кажем му се. Много смо штошта говорили. Већ се примицасмо селу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Песма вели: „Нека буде свеколика кавга на онога Срдана Илију, и нек буде срећа Срданова.“ Овим смо дошли до разматрања једне друге особине Шумадинаца: ведрине и веселости, које
Изгледа као вајарски рад, тако је правилно моделисан. Тај се венац везује даље за Св. Илију и за Пљачкавицу код Врања.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— У ручано доба. — А чији си ти? — Ја сам Мићун Бошков, рођени братучед Илин. — А зашто тај несрећник уби Илију? — Низашто, господару. Позавадили се због потрице. — А зашто убици не судише главари?
Кад се пробудих, а оно стока отишла на њихово поље. Потекох онамо и опазих Илију Драгова под дубом, гдје сједи. Назвах му бога, а он мени овако: „А што прогониш те црклотине у наше, никоговићу од
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ујутру, на друму затрпаном лешевима, Бориша пронађе Илију гологлавог и раздрљене блузе, нагну се повјерљиво пут њега и мукло протисну: — Будалашу један, видиш ли ти шта уради
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Бога јединога, Дјеверићу и Петра и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.“ Што се фали звијезда даница.
Бога јединога, Одјевери и Петра, и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: „Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још
” „Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” — Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Кад се пробудих, али стока отишла пут Бајичке границе. Ја онамо и налазим Илију Драгова под некијем дубом ђе сједи. Назвах му: помага Бог, а он мени грдно: А што не чуваш овце, никоговићу, но их
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Четири дана непрекидно трајаше гозба. Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили попа Илију. Онда би сви у шетњу на коњима.
Онда би сви у шетњу на коњима. Кувар се управ ачио својом вјештином, те је свакога оброка задивљавао поп Илију, који је могао судити о тијем работама.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
мршти се и гневи уздржано баш као и његов брат Јеврем кад би, 1841, помислио на Гарашанине, оца и сина, ХаџиМилутина и Илију.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Мувају Илију Илића, мувају мене, сви се редом мувају. А ја наваљујем: „’Ајдемо“, кажем, „одавде, није ово, човече Божији, за нас;
— Народ, господине! — Како народ? — Па тако, народ, људи, врљикама, свачим. И сачинише протокол, и сместише Илију Илића у болницу. Два сам дана преседео код њега, а трећег сам га натоварио на воз.
Пуковник Недић учини два-три корака, па стаде, витлајући корбачем и адресујући на мајора Илију Петровића речи, које се не могу забележити. Мајор је тога тренутка био морално стрељан...
дана кад је, усвајајући лекарске савете, трговац шабачки Степан Васић исписао из гимназије (петога разреда) сина свога Илију, јер је жгољав и сушичав био, банкротира у Шапцу једна путујућа дружина.
као и да се Аган, прва виолина познате дружине Цицварићи, човек који се увек хвастао како најбоље разуме господар-Илију, сместа одазвао његовом злонамерном позиву, па му оне, по једнодушном исказу свих испитаних сведока, неочевидаца као и
Овде, на овоме месту, а поводом тога, можемо, међутим, навести само толико: да су том приликом Илију Васића први пут у његовом животу успели озбиљно наљутити, и то једном беспримерном изјавом коју је у Маломе Журналу,
Поремећен јако тим наслеђем, коме се никако није надао, умоли он свесрдно Илију Васића, земљака свога и пријатеља, да буде љубазан поћи с њим до Беча, да тамо дођу главе томе легату, који је, дакле,
окамењен, он се, у својој полицијској увиђавности, ипак савладао и одмах стао са своје стране и врло ватрено убеђивати Илију Васића комиту о страшном безумљу и лудости ове намере тих тамо у Београду и Народне одбране, која просто не зна шта
Зато он преклиње и братски моли Илију Васића, и као свога земљака и Шапчанина, да се освести и да буде хладнији (и тада му се тек брада Икетина, пуштена се
Тако салети он Илију Ст. Васића да се свега тога опасног, и чак, по његовом најдубљем уверењу, издајничког и депласираног посла окане, па
Па сутрадан сахранисмо Илију Васића онамо на Владановцу, парцела 36, крај вечне куће и баш уз гроб покојне удовице Ленке Вестермајер што поживе 36
Ћипико, Иво - Приповетке
Докоњаци, док угледаше међу прелџијама Илију Орлића, гуркају се, спремни на подругивање. А с Илијом лако се спрдати, наглух је, а да још и не види, — ето среће за
—Пусти, човјече, видиш да Илија вреба сваку ријеч! — прекиде Тома и сумњиво гледа у Илију. — Гледај, причиња се, а сјећа се, очију ми! — вели потише, оборивши очи.
А куд ће са децом кад буде она у затвору? А дангуба и хиљаду других крајева? Али сви Томини разлози не разуверише Илију: он је увртио у главу да буде „по закону”, па је све залуду. — Не би, брате, бог! — вели Тома Павлу.
Док га је Цвета угледала, раздрагана вином, понуди му своју пуну чашу. Он је само к устима принесе, па упита Илију хоће ли с њиме испити заједно, надушак, по једну. Илија ћути и гледа у земљу.
Илија ћути и гледа у земљу. Крчмар зна за заваду, па наваљује на Илију да пије. И други људи нуткају да пије, иако нису знали зашто су завађени.
Пусти, човјече, хваташ души гријех! Има она дјецу, кућу... — 'Ајде ти, Павле! — вели му и Цвета и кришом мигне на Илију. А Павао, пијан, тетура се цестом. На махове застаје и пита их као у чуду: — Што је, Цвијета, теби и Илији?...
сувезнику.. . — Иди ти својим путем! — вели Илија, уозбиљен више но игда. — Иди! понавља Цвета, и једнако Павлу на Илију мига. — И сувезници смо, — не да се разлогу Павле. Илија најпосле изнебуха обујми жену руком око паса и пожури.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Веза са громом показује се и у веровању да ће лешници поцрвати, или да их неће бити, ако на Светог Илију, односно на Петровдан, грми (СЕЗ, 7, 110; 276; 17, 133; Беговић, 245).
Од верована о о. вала забележити ова. Кад на Светог Илију грми, поцрвљаће ораси (Вук, Рјечн., ѕ. в. грмљети И Илијн дан; ЖСС, 138; СЕЗ, 17, 133). О.
Од протисли се такође привија р. лист, покошен на Светог Илију рано ујутро и премазан медом (СЕЗ, 17, 133). Чини саставни део лека од трипера (СЕЗ, 14, 236), и за коње од гонтураћа
На Пештери и Бихору верују да лешници неће родити ако грми на Св. Илију (ГЕМ, 43, 1979, 237). У североисточној Србији л.
У гатању на Св. Илију »пун орах означава срећу, а кваран несрећу« и тога дана се, ако загрми, »ставља камење на орахе, да би се сачувао
Сунцокрет. У љубавном врачању с. употребљавају и девојке и невесте. На св. Илију, пре сунца, гола девојка откине цвет »сунчогледа« у башти, па га пробије дружицом (већим вретеном) и кроз ту рупу
Свакако су најстарија веровања везана за самониклу (пољску) м., коју су — према опису из 1958 — на Св. Илију, кад излази сунце, ритуално брале старије жене, »голе, расплетене косе«, и »остављале је више врата као одлично
Ћипико, Иво - Пауци
И он главом да ха смрћу плаши! ... Гдје је то?” Али Илију избивша мисао мори и не да му мира ни дању ни ноћу. Зна да је то што премишља гријех, али ко је без гријеха?
Премишљајући о Никину дјелу, мисли: „Не би било добро да цио запане Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла, све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији
Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. Познаје он сељаке ушће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.
” — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити ... Однијеће ме враг али нека, — парбаћемо се. — За парбу треба новаца, — опази стари, мотајући пешкир око
— и оде. Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему премшпљају. Стара наједном изнебуха упита Илију: —Што мислиш, кад ће се повратити? —Тек је пошао, — одврати мирно Илија.
Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу. Тада тек, на суду, подмири брата Илију и примирише се. Али људи што му добро знају за ћуд веле: неће задуго бити миран. ...
Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим... Ја пожурих и у томе изгубих Илију... Срећом, набасах на шипражје, а видим: не може се даље, — ко ће сили одолети?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Турака, али увек са нешто друкчијим последњим стихом: девојка први пут каже да је испрошена „за ђидију Смиљанић-Илију“, други пут „за сокола СмиљанићИлију“, трећи пут „за јунака Смиланић–Илију“, и те промене — дате у лепој поступности
каже да је испрошена „за ђидију Смиљанић-Илију“, други пут „за сокола СмиљанићИлију“, трећи пут „за јунака Смиланић–Илију“, и те промене — дате у лепој поступности довољне су да разбију монотонију.
Трећу Иван ситну књигу пише ломну Кучу и Братоножићу на војводу Ликовић-Илију: „О Илија, Брдској земљи главо, виђи књигу, не почаси часа, ти, војводо, да си у сватове под Жабљака у широко
ти нисам, већ ти тражи за себе Туркињу; ја сам цура давно испрошена, испрошена у кршне Котаре, за ђидију Смиљанић-Илију!
ти нисам, већ ти тражи за себе Туркињу; ја сам цура давно испрошена, испрошена у кршне Котаре, за сокола Смињанић-Илију!
ти нисам, већ ти тражи за себе Туркињу; ја сам цура давно испрошена, испрошена у кршне Котаре, за јунака Смиљанић-Илију!“ Такве Мара књиге оправила. Затим време мало постајало; бре, да видиш Смињанић-Илију!
“ Такве Мара књиге оправила. Затим време мало постајало; бре, да видиш Смињанић-Илију! Стаде купит кићене сватове по Котару и около њега; кад Илија свате покупио, он се диже Лијевну б’јеломе а да води
Кад Илију Мара разумјела, она њему другу проговара: „Господару, кад се бојиш тако да проведеш свате кроз планину, дај ти мени муш
67 РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА Кадно Турци Котар поробише, поараше дворе Јанковића, заробише Смиљанић-Илију, заробише Јанковић-Стојана.
Немам, рано, никога млађега, до Стојана јединога сина. Њега једног заробише Турци, а и њега и Илију мога, Стојанова брата стричевића.
Док погубим Бирчанин-Илију, оборкнеза испод Међедника; ево има три године дана откако се врло посилио: куд гођ иде, све кр’ата јаше, а другога у
бритке сабље повадише, добрићанске кмете исјекоше: седамдесет и четири главе, што србињске исјекоше Турци; па Илију кнеза уватише, и Вилипа, попа добрићкога, бијеле им повезаше руке; а сав Добрић село поробише, поробише, ватром