Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кљуновић и капетан [Јован] Бежановић; а из ваљевске нахије био је: мој отац Алекса обрлајтнант, Петар Ракарац, Лазар Илић; Мали Јанко [Петровић] и Милисав Милошевић лајтнанти; поп Ћука [Поповић?] био је фендрик, а Ђока Мићановић стражмештер.
” Мој отац не хтене остати, него се врати кући у Бранковину, а за њим Лазар Илић из Јабучја и Петар из Ракара, а они други остану, те су сви ишли на Француза војевати, као Мали Јанко, Милисав
севера пак с ваљевском на Татинцу, Крчагову до Крушчице; Милан уз реку Ђетињу од истока са Рудничани; прота Милутин [Илић] гучански од југа са Забучја. И тако се жестоко туку. Дођем са топовима и оном војском, која [је] поткрепила опсаду.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ТОМАЗЕО 206 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ 209 БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 214 ЈОКСИМ НОВИЋ ОТОЧАНИН 217 ЈОВАН СУНДЕЧИЋ 219 ЈОВАН ИЛИЋ 221 ЗМАЈ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ 223 ЂУРА ЈАКШИЋ 229 ЛАЗА КОСТИЋ 234 СТЕВАН ВЛАД.
РАНКОВИЋ 297 СТЕВАН СРЕМАЦ 299 РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ 303 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ 305 ВОЈИСЛАВ Ј. ИЛИЋ 307 ВЛАДИМИР М. ЈОВАНОВИЋ 314 МИЛОРАД Ј.
Поповић и Јован Илић. Одзив је био слаб, а када му је забрањен прелаз у Србију, престао је излазити. Медаковић није имао више среће ни са
У њој су радили не само старији писци, као Јован Ст. Поповић и Јоксим Новић Оточанин, но и млађи, као Јован Илић, Јован Јовановић, Ђура Јакшић, Стеван Влад. Каћански. Оно што је била Седмица за Војводину била је Шумадинка за Србију.
Поповић, Јован Илић), националан и либералан, имао је лепог успеха и оставио је трага и добрих успомена. Ђорђе Малетић је у два маха
У њеном уредништву су били Јован Јовановић и Лаза Костић, и на њој су поред те двојице радили: Ђура Јакшић, Јован Илић, Стеван Каћански, Јаков Игњатовић, Љубомир П.
Љубиша, но и писци из источних крајева, као Ђуро Даничић и Јован Илић и некоји омладински писци, јужно наречје није преовладало.
Матица хрватска, у редакцији хрватског песника Хуга Бадалића, издала је његове Изабране пјеѕме. ЈОВАН ИЛИЋ Са Љубомиром П.
ЈОВАН ИЛИЋ Са Љубомиром П. Ненадовићем Јован Илић припада првом србијанском нараштају који се почетком четрдесетих година јавио у књижевности.
углавноме остао веран песничким идејама и навикама свога доба, остао вазда дидактичар и »објективан« песник, док се Илић мењао, из »објективне лирике« у којој је почео, развио се у романтичара, једног од најкарактеристичнијих романтичара
Рођен у Реснику 1824. године, Илић је гимназију учио у Крагујевцу, Лицеј у Београду, а филозофију у Бечу. У првом омладинском покрету пред 1848.
Живећи врло повучено као отац целе једне књижевне династије, умро је у Београду 12. марта 1901. године. Јован Илић припада првом омладинском нараштају, оном који се у књижевности и у јавном животу јавио пред 1848.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Војислав Ј. Илић ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Војислав Ј. Илић ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА Садржај И 2 ШКОЛСКО ЗВОНЦЕ 3 СРПКИЊИЦА 5 РАЗГОВОР МАЛЕ СРБАДИЈЕ С ОТАЏБИНОМ 6 ИИ 7 ВЕСНИК
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
јесмо ли се наместили ?... Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски... Хм... да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем
— Пре... председник пододбора... Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи. И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВКОВИЋ: А ви? ЈЕВРЕМ: Па, знате... ИВКОВИЋ: Опет Илића? ЈЕВРЕМ: Кажу: он је најбољи! ИВКОВИЋ: Ама, ја чујем да Илић неће овом приликом бити биран. ЈЕВРЕМ: Како то? ИВКОВИЋ: Та већ знате да је начелник у завади са Илићем, па...
ЈЕВРЕМ: Па јесте што кажеш, он ће знати! А ти баш мислиш: неће Илић бити биран? ИВКОВИЋ: Оно, знате како је, и Илић има своје људе, па ако удари устрану, може свашта бити!
ЈЕВРЕМ: Па јесте што кажеш, он ће знати! А ти баш мислиш: неће Илић бити биран? ИВКОВИЋ: Оно, знате како је, и Илић има своје људе, па ако удари устрану, може свашта бити! ЈЕВРЕМ: А то би ви као волели, да он удари устрану?
ЈЕВРЕМ: А што не стоје добро? ЈОВИЦА: Вели: „Они наши у Београду канда не би хтели више да им Илић буде посланик”. ЈЕВРЕМ (као бајаги изненађен): Е, бога ти, како то? ЈОВИЦА: Ето, тако ми каже човек, од речи до речи.
ЈОВИЦА: Ето, тако ми каже човек, од речи до речи. ЈЕВРЕМ: Ја то, богме, не верујем. Што, брате! Илић је баш човек на своме месту. ЈОВИЦА: Е, видиш, онима тамо горе није на своме месту! ЈЕВРЕМ: Па сад?
ЈЕВРЕМ: Чујем, онако, сасвим поверљиво, да је начелник добио једно писмо из Београда да се Илић не бира за посланика. СРЕТА: Гле, молим те! То нисам чуо? А зашто?
СРЕТА: Гле, молим те! То нисам чуо? А зашто? ЈЕВРЕМ: Они су, знаш, и иначе у свађи, начелник и Илић, па сад они из Београда пристали уз начелника да нађе неког мекшег. СРЕТА: Гле, молим те! А ко то теби рече?
СРЕТА: Па жена, видиш, неће без твог питања. ЈЕВРЕМ: Јест, него... (Замисли се расејано.) А Илић? СРЕТА: Шта Илић? ЈЕВРЕМ: Ако он, на пример, неће да прими начелников савет да се одрекне, него удари устрану...
СРЕТА: Па жена, видиш, неће без твог питања. ЈЕВРЕМ: Јест, него... (Замисли се расејано.) А Илић? СРЕТА: Шта Илић? ЈЕВРЕМ: Ако он, на пример, неће да прими начелников савет да се одрекне, него удари устрану...
Метнеш га на кантар, видиш колико је тешко, одрешиш кесу па платиш. Оно, не кажем да ће то ићи сасвим као намазано; Илић ће се узјогунити, али спреми кесу, па ето ти! ЈЕВРЕМ: Како то мислиш?
ЈЕВРЕМ: Како то мислиш? СРЕТА: Па ето тако: ти, газда-Јевреме, имаш пара, Илић има народно поверење. Добро! Да поставимо сваку ствар на своје место.
Добро! Да поставимо сваку ствар на своје место. Илић петља и не може да састави крај с крајем, а теби се, газда-Јевреме, помало и прелива; њему плаћање најахује на
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Сад је смењен један фракционаш, и то задрти, а знаш ко долази на његово место? Илић, друг Илић, одличан кадар, проверен! Ишли смо зајдно у занатлинску... ИКОНИЈА: Шапто си му оно од Ђуре Јакшића!
Сад је смењен један фракционаш, и то задрти, а знаш ко долази на његово место? Илић, друг Илић, одличан кадар, проверен! Ишли смо зајдно у занатлинску... ИКОНИЈА: Шапто си му оно од Ђуре Јакшића!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја видим да сам пијан, и ако - зашто бих крио? Дирнуо пехар нисам. В. Илић ЛВИИИ СОК У широком хладу палмине лепезе Лежи лепа Наксис. Подне је врх Нила.
Он љуби хладни кам“. В. Илић ЛX КОРИНТСКА ХЕТЕРА Крилата Божице моја! хајд'мо у доба оно Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима; Хајдемо у
Уз удар сребрних струна Извесно левента неки поздравља срдачног друга. В. Илић ЛXИ У стаблу кедра, гле, те чудне р'јечи, Што н'јемим гласом о љубави зборе!
Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека да небом заруди... В. Илић XЦВИИ АНЂЕО ТУГЕ Са распуштеном косом, под венцем од љубичица, Спустивши блеђану главу на звучну сребрну лиру, Ја
Она га у небо диже, дајућ' му криоца своја... Музо! Хајдемо њојзи, јер то је сестрица твоја. В. Илић XЦВИИИ ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет.
В. Илић XЦИX ЈЕСЕН К'о горда царица и бајна, са снопом златнога класја, На пољу Јесен стоји. Са њене дражесне главе Лиснатих
И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом - ал' и то губи се брзо, И сан лагано пада... В. Илић С У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô...
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво. В. Илић ЦИ Сиво, суморно небо. Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже; А доле, скрхане ветром, по
И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. В. Илић ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен крај топлог
В. Илић ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски тршчани
В. Илић ЦИВ ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас;
В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ... Весело је младо јутро, Птице дижу грају, Шума листа, трава гори У сунчаном сјају. На мом крилу започ
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
О ЛАЗАРУ ПАРДОНУ, ЧОВЕКУ КОЈИ НИЈЕ ГОСПОДИН 171 ПОГИБИЈА ЈАЋИМА МЕДЕНИЦЕ 176 ОСЛОБОЂЕЊЕ 186 ИВАН — ИЛИЈА ИЛИЋ 193 СВЕДОК 200 ЗАВЕЈАНИ 204 ЧИСТАЧ 209 СВИ СМО МИ КОЛЕТА ОД РОЗЕНА 212 БАКУЋ УЛИЈА И ДРУГЕ
Нема шале! Гура ти ово к’о мећава! Не чека ни тебе, ни мене! Не пита ни за Јанка, ни за Марка! ИВАН — ИЛИЈА ИЛИЋ Ми се сретосмо случајно, трговачки путник, чини ми се да се звао Иван или Илија Илић, и ја.
ИВАН — ИЛИЈА ИЛИЋ Ми се сретосмо случајно, трговачки путник, чини ми се да се звао Иван или Илија Илић, и ја. Заједно смо чекали воз, који је по навици одоцнио да на време пође, попили по кафу у ресторацији, па смо се
Једна странка има да буде чиста као црква, па тек онда да браниш своју веру као праву веру.“ Овај Илија или Иван Илић био ми је иначе, а и због оваквих својих назора, ретких у данашње време, постао одмах симпатичан, и он је то могао
Илија — Иван Илић, човек доста трезвен, а поред тога и васпитан прилично, изашао ми је у овом погледу сместа у сусрет, иако сам приметио
Овога пута, међутим, тога куфера са њим није било, јер је Иван Илић, користећи празник, као што сам рекао, ишао само на излет и да би попио неколико чаша фришке киселе воде у познатој
И у томе реду мисли Илија Илић опет потону у политику. Ја већ видим да ту не помаже ништа, гледам у сат и тешим се да ћемо скоро стићи тамо где смо
Одсели у први хотел. Умили се, пресвукли, дотерали али где ли ћемо у кишу? Изашао Иван Илић у ходник, шетка, посматра и осматра. Овај ходник гледа у авлију, у летњу башту.
“ Кажем ја то, али немам коме, ништа не вреди шта говорим: закопао се Илија Илић на оном месту, па га ни шест чифта волова оданде не би покренули.
— Хоћемо, хоћемо — одазива се народ и накреће полиће. Накреће народ полиће, и ја то гледам, али видим како се Иван Илић ускомешао, па се на прсте подиже као да хоће да говори.
— Дајте ми реч — вели Илија Илић — хоћу ја да говорим. — Ко је овај — виче народ са свих страна — шта хоће он, има ли он право да говори? — Има! Нема!
Пасе наједанпут народ ућутао, и Илија Илић стао да говори: — Не, не — виче из свег грла Иван Илић — ви то не знате, ја да вам кажем. Не, не, ја да вам кажем!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
До промене је дошло тек када је, једноставно, напуштен народни стих. При томе је, као што је познато, Војислав Илић тај стих заменио античким хексаметром.
Војислав Илић се налази на самој граници када је романтизам – а у прози реализам – сменила наша модерна. Његова поезија код нас
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сабране ро Славољубу Славончевићу, Загреб, св. ИИИ, 1852, 47—8, где је Славончевић (у ствари, Лука Илић), у четири књижице (од 1847—52), штампао множину калфинских песама, како их он добро назива, за разлику од народних
Славончевић-Илић-Ораовчанинова верзија Видаковећеве песме гласи овако: АКО ЗА МЕ И НИЈЕ! Појте, миле и љувезне Око мене птичице.
спомиње нису ушли у Антологију стога што доба њиховога главног певања пада после Бранка, не пре њега; такви су Јован Илић, Љубомир П. Ненадовић, Стеван Владислав Каћански.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
књижевном поколењу припадају филолог Ђура Даничић, романтичарски приповедач Богобој Атанацковић, песник Јован Илић и, као најзначајнији, путописац Љубомир Ненадовић (1826-1895), син Проте Матеје.
Реалистички програм имао је много мање одјека у поезији него у прози. Једини истакнути песник тог раздобља, Војислав Илић (1862 - 1894), син Јована Илића, иако има доста заједничког са сувременим приповедачима (објективни карактер његове
склон иновацијама Милутин Ускоковић (1884-1915) написао је да романа из београдског живота: Дошљаци (1910) и Чедомир Илић (1914).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Војислав Илић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Војислав Илић ПЕСМЕ Садржај И 1 ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК 2 МОЛИТВА 3 НАД БЕОГРАДОМ 4 ЉУБИМ ТЕ, ДУШО!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
1834, Тимотије Илић Пријатеља српске младежи 1840, Димитрије Обрадовић штампа Златна зрна за младе и старе обоег пола 1846. итд.).
Рођен Тимотије Илић 1799. Николај Лазаревић: Живот и чрезвичајна прикљученија славног Англеја Робинсона Крусе от Јорка, собственом руком
Тимотије Илић: Пријатељ сербске младежи (преводи и оригинална сочињенија, књ. 1 (књ. 2 1843, књ. 3 1845) 1842. Рођен Милорад П.
Умро Тимотије Илић Бранко Радичевић: Песме ИИ 1853. Умро Бранко Радичевић. Милан Д. Рашић: Чича Томина колиба. Превод дела Харијете
Ђорђе Натошевић: Бисерје и драго камење. Моралистичко-поучни текстови (преводи и прераде) 1862. Рођен Војислав Илић Бранко Радичевић: Песме ИИИ У подлистку Трговачких новина објављен превод Сервантесовог романа Дон Кихот 1864.
Умро Војислав Илић Покренут лист Ласта у Београду 1895. Умро Љубомир Ненадовић Умро Милорад П. Шапчанин У Пожаревцу излази лист
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
За једним дугим столом седели су окупљени: Милован Глишић, Милутин Илић, Симо Матавуљ, Драгомир Брзак, Владимир Јовановић, Никола Ђорић, Драгутин Илић, Паја Адамов, Иво Војновић, Коста
су окупљени: Милован Глишић, Милутин Илић, Симо Матавуљ, Драгомир Брзак, Владимир Јовановић, Никола Ђорић, Драгутин Илић, Паја Адамов, Иво Војновић, Коста Арсенијевић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Војислав Илић, Светолик Ранковић,
Никола Ђорић, Драгутин Илић, Паја Адамов, Иво Војновић, Коста Арсенијевић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Војислав Илић, Светолик Ранковић, Илија Вукићевић, Алекса Шантић, Милорад Митровић, Иво Ћипико, Светозар Ћоровић, Милорад Петровић,
При тој речи Јанковој прођоше прстима кроз браду Драгомир Брзак, Влада Јовановић, Никола Ђорић и Драгутин Илић, а Војислав поглади своју пажљиво подшишану Шекспирову брадицу, док Коста Арсенијевић зари своје суве прсте у
– Има реч Војислав Илић! – прекида Борино гунђање председник. Војислав се диже, усправи и занесе главу уназад, провуче руку кроз косу, па је