Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Насред катедрале лежала је она, Као Илузија која је умрла. Тако плава, тужна. У белом оделу, Легла је међ руже и миртино цвеће.
Прићи ће ми нежно у данима овим, Као илузија добра, нека жена; И радосно тада по звездама новим Тражићу свој усуд за нова времена.
Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко
Африка
Овде сам увек само на пролазу, а имам много више пријатеља међ црнима но они који су ту годинама. „О ја немам илузија, знам колико је црнац бедан, покварен, и нижи створ, и ја га презирем исто колико и други бели; само што ја знам
И осећа да немам нити илузија нити предрасуда за њега. Кад ага ударим он види да то није да бих га понизио, већ да га заболи; а ја знам место где га
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Модерни дух се оштро окренуо против романтичарских илузија и расположења. Сентименталност, заноси и дубоке сете, велике страсти, свемоћ имагинације, хумор и фабула данас су, у
ситуацију, послератне године немаштине и гарантованог снабдевања, време кад је свако имао своје следовање хране и илузија, да би се, потом, та ситуација пројектовала у застрашујућем историјском тоталу (Пет слонова — пет векова!).
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Јака памет, ведра глава, он има осећање живота, на људе гледа критички и без илузија, има посматрачке способности и редак дар да слика речима, да живо и рељефно прикаже поједине типове и прилике из
Караџић је имао борбени дух свих великих рушилаца. Без илузија о људима, не кријући нимало своје презирање према »надрикњигама« и »благоображеној простоти«, он је знао да у боју
Јакшић, песник, није гледао свет онакав какав је, но кроз вео својих песничких илузија, са висине својих песничких идеала.
ставља себи за дужност да слика људе не онакве какви би требало да јесу и како их он снева и види кроз вео својих илузија, но онакве какви јесу.
интелигенције и простијег талента, јер велика публика никада не може да се загреје за писце који на свет гледају без илузија и који пишу без фраза. СВЕТОЛИК П. РАНКОВИЋ Рођен у Моштаници, у округу београдском, 7.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Навукох на лице најледенији израз Ериха фон Штрохајма из филма „Велика илузија“ и навалих да спречавам ослобођење Београда. Кеве ми, бранила сам га из све снаге, без везе!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
о рани сјају неба што се хвата, за плавет твоју нема поређења, већ читав речник тек је трина трења, од чије силе илузија влата и мрешка површ језеру у гори а оно шуми: Видело отвори, о рани сјају неба што се хвата!
маглин пурпур, наговештај зрења, распреду застор повесма белине, са цветног снега, белог прозарења, о Светом Ђорђу илузија сине: уз јаблан-свећу земни квасац буја, а благи тамјан светих садржаја ореол гради где се сунча гуја под брижним
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
тренутака уживања, — мислио је он, — да нестане ове моје тихе, но пријатне самоће, да нестане оних дивних вечерњих илузија, кад једним махом свемоћне мисли владам целим светом, кад је све пред мојим ногама, кад моја уобразиља ствара хиљадама
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПЛАМЕНОВИ 53 СВУДА ЈЕСЕН 60 ВАТРЕ СПАСЕЊА 62 ИЛУЗИЈА ДУГА СЕЋАЊА И НАДЕ 64 ИСТИНА 66 СТАРИ МОТИВ 68 У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ 70 ТРАГ ВРЕМЕНА 73 НА
Варљиви свет старих илузија плави Стару башту нада што давно не листа; Крупно сунце сија у пролећној слави, У светлости што је, као некад,
У даљине сиве Губе се мисли без наде и склада; А мртве наде неће да оживе, К’о ни век златан пропале Ниниве. ИЛУЗИЈА ДУГА СЕЋАЊА И НАДЕ Та јесен увек ране моје злêди.
велике плејаде, К’о јесени ведре један облак бео; Умире снага, понос душе младе; Знамо још само да је живот цео Илузија дуга сећања и наде. ИСТИНА Ја знам да страдах, да жуђах и падах У свом животу.
Незнаних, мутних жеља црни лет, К’о јата тица раширених крила, Прошлости сенке, што је једном била, И сада сенчи илузија свет.
Обићи ћемо илузија свет, Где сада вечни мир и покој влада, Дворану наше младости, — и ту Саранити спомен на прошлост нам сву.
то је слабост њина. — Увек мања но што замишља „средина“. – Али поезија, то је машта, чуство, Илузија лепа, којој се све прашта. — Поезија, то је велико искуство И сазнање што се немило испашта.
УТЕХА Кад се све из руке буде пустило И радост наша свене, као цвет; Када се вече буде спустило На наших старих илузија свет, — Нећемо више ништа жалити, Јер свега ћемо бити давно сити; Јер ће нам вече, одмор и смрт бити Срећа коју
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Шумарци! стазе обрасле у цвећу! Ви пратиоци мојих дана младих, Никад вас више ја имати нећу! „Не! нема слатких илузија више, Кад човек знаде да сред земног дола Највећа срећа, и сласти највише, Постају извор најдубљега бола...“ ...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
скривен у дубокој некој тајни, крвав, страшан слом негдашњег поноса букну му пред очима као најстрашнији пораз свих илузија.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Па значи ли то да умјетност не постоји? Или да је она само илузија? Или чак само нечија бубица? Наравно, они се не слажу, они не одобравају. Схватљиво. То је њихово. Они се тиме бране.
Читав наш живот може да буде пука једна фикција, једна страсна игра у загрљају бунила, једна усијана илузија просањана на рубу стварности. Једино смрт је реална. Она је једино што нам се у животу стварно догађа.
свим својим тежњама и аспирацијама, пуноћу и смисао своје егзистенције, као и осјећај њене испразности, извор својих илузија као и својих разочарања, својих радости и својих мука, свог поноса и свог стида (оног особитог стида што живимо, који
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тамо где ти је с илузија будућност, срећа сјала, Где си заносно гледала снове што их нада плела, Где ничег не нађе сем бол и сећање да си
По мртвом дану месечина бела И ход тишине прелива се у тон Тајанствености, у разума сутон, Свет илузија до самог опела. И гледам.
ево ја налазим себе У плодном крају старога незнања; Понова ево осећам потребе За пали тријумф бола и надања И илузија, и за све потребе, Сарану цвећа, жеља и страдања.
Када испустим и те очи своје И срце, што се у камен претвара, Време, и везе простора, и боје, И сан живота, илузија стара, Пашће, к'о сада мртво море што је Пало на гробље, вечно га одмара.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас. Можда спава са очима изван сваког зла, Изван ствари, илузија, изван живота, И с њом спава, невиђена, њена лепота; Можда живи и доћи ће после овог сна.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
толико у питању крупне чињенице, којима се историографија бави, него нарочито оне сасвим ситне, помоћу којих се ствара илузија о верно насликаноме животу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Овде сам увек само на пролазу, а имам много више пријатеља међ црнима но они који су ту годинама. „О ја немам илузија, знам колико је црнац бедан, покварен, и нижи створ, и ја га презирем исто колико и други бели; само што ја знам
И осећа да немам нити илузија нити предрасуда за њега. Кад ага ударим он види да то није да бих га понизио, већ да га заболи; а ја знам место где га
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако живо, да ни сада још, не могу да поверујем да Ви овде никада ни били нисте. Имате право! Илузија може имати сласт најлепше стварности, па и више, јер стварност има увек својих горчина, као што смо то и нас двоје
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
у свет како би стекао што више знања, има васпитну намену: Доситеј на сопственом примеру показује снагу младалачких илузија (жеља да постане светитељ), али и значај доброг учитеља (мудри игуман у њему види паметног дечака жељног знања и
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
üберраѕцхен) — изненадити ИДЕАЛИЗМУС — привид, илузија (у складу са поставкама субјективног идеализзма-илузионизма према коме свет постоји само у духу који га сазнаје)
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
мисији Србије, о љубави, онаквој како смо је ми схватали и огорчено смо нападали тога великог разбијача свих животних илузија!... Заиста, били смо понесени дечачким идеализмом. Пуни срца, пуни маште, пуни идеала за браћу, за другове, отаџбину..