Употреба речи има у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Почетак јој је уздисај и крзница; свршетак јој је покров и уздисај. Али међу колевком и гробом има и варијација, као: лептир, цвеће, рузмарин, девојка, испаран оклоп, венац лаворов... А после?...

О, знам те ја, ти, неблагодарни народе! А има ли Србина да те не зна? Векови протекоше како по дубини срца нашега ријеш и сваки корен у њему, из којега би сјајнија

Ето, драги пријатељу, од свију наших вештина песништво је на највишем ступњу: па кажи ти мени колико нас има који бисмо умели и хтели правити разлику међу Бранком и М. Д. Рашићем?

Ја сам се испрва устезао, али, кад ми он сасвим озбиљски рече да ми има нешто казати, примим понуду и први густ и плаветан дим пустим и нехотимице на започету икону.

Е, баш сам жељан људи и света!... Не знам где се мој стари пријатељ Марко толико забавио? Има, ваљада, две-три недеље како нам није дошао?... То ви’ш, Маро, није лепо од њега!

То беше први пламен, моја прва љубав, као што људи који никада нису љубили у обичном говору казују... А зар има две љубави?... Има ли два живота?... Дође вече.

А зар има две љубави?... Има ли два живота?... Дође вече. Тетка је легла да спава, а ја изиђем напоље пред кућу; ту сам дуго на једној клупици

Тај коме је он нешто казивао, дође к мени, па ми тихо, осмехнувши се, рече: „Ходи, дете, господин има нешто да те упита...“ Међутим, господина је нестало с ходника, а кувар ме уведе у једну собу.

Он је очитао неку молитву, журећи се да што пре изиђе из куће, брзо, онако отприлике као кад човек има посла, а мора на улици да се с неким здрави. Однесмо мртваца...

се, ваљда, досетио, па ми скоро измењеним гласом стаде набрајати узроке зашто тако чини: „Видиш, Грлице“, вели, „има у нашој Кикинди много људи што скапавају од глади, па човек кâ није рад да и други дознаду да у њега има новаца и

вели, „има у нашој Кикинди много људи што скапавају од глади, па човек кâ није рад да и други дознаду да у њега има новаца и хране: свет би навалио на њега. те би и њему нестало — па куд ће онда?...

„Узми ово, па бежи, Грлице! Бежи од глади! Беж’ од непоштења! Бежи одавде... Тамо, веле, с оне стране Дунава и Саве има још људи, има човечности!“ Ах, пријатељу, како се у животу често варамо!... Шта сам му не то мога одговорити?

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ко је самом себи на свету пријатељ, никад неће верна пријатеља стећи. И ко самом себи угађа и служи, луда сасвим има гооподара.

ваља стајати на опазу и добро сматрати какви су око њега трагови, сиреч: ко је, како поступа, и како се је пре владао. Има више од две хиљаде година како се Еврипид тужи да је мучно човека познати, говорећи: Тί δη χρισύ ος κίβδηλος η τεκμήρι

Смислен и разуман човек не само учи од паметнијих од себе, него и од самих лудих има чему научити се, зашто гледа добро што они чине и како злопате, пак све то узима себи за науку и чува се, а будала

Сада дакле христјанин и Турчин, ко има человеческо у прсима срце, он ће сваки дан к небу погледати и рећи: бог ће дати што ће боље бити.

поњатија о непостижимом божеству, да не приписују неразумно неописаному суштеству человеческо подобије телесно. Има мајмуна у Африки који су млого већи од човека, управ на две ноге ходе и браду имаду; словом, по телу подобни су

Ако ли хоћемо да што у чловеку нађемо по образу и по подобију божју, то не ваља тражити у телу, које он подобно има с неки мајмуни, но у разумној словесној души, способној мудрости, правди и божественој добродјетељи, која

А наш Ердељан вели: „О лас јака коља, к нум фаче нимик”. Ово пролази јер има неки разлог. Али Турчин кад хоће да му се све верује што каже, зато што он носи браду, ту нам не торна конат.

Плутарх имао је прекрасну браду (право ваља казати, има и брада весма лепих), но он врло виче и изобличава неке лажљиве философе онога времена што се за саму велику браду

По виду подобан је гуштеру, али је ужасно велик. Неки су тридесет ногу дугачки. У Египту, у реци Нилу, има их премного и прождиру људе и другу животињу.

Лепа перја што имаде! Да јошт има какав глас, не би над њом птице на свету било!” Врану то | није мило било да га лисица при толикој његовој лепоти за

Наравоученије „Нон си веде qуел цхе си поссиеде, пер цхе си мира qуел цхе си брама: Не види се оно што се има, зашто се гледа оно што се жели.

Колико више земљедјелац деце има, толико је богатији. Једним словом, ако је само трудољубив, паметан и поштен, он је блажен човек на земљи.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Да ли те ико на крају пута чека? Је ли ти небо празно без човека? Или си мрачна што знаш да горе има Једно још мрачније сунце, из кога бије зима? Или знаш таму јутра које не осване?

НА ЦЕРУ - Боље да звезде бројиш него њих - Излазе из воде из траве из грмља - Од чега ли их толике направише има их тушта и тма - Какви ли су им оно коњи - Штајерци - Ено претрчавају кроз ону пшеницу - Кроз онај шумарак јашу

Широм ових шума и ливада, по јаругама и по јендецима, Нико не зна колико хиљада и хиљада погинулих има. Ал зна се да нема Ни једног од ових које трава крије ко од руке кума, оца, сина, или брата, погинуо није.

То су заиста праве државне чизме! Погледај само како су потковане! На свакој има бар пола кила гвожђа! То није само обућа, то је оружје! Кад си обувен, ти си и наоружан!

Онај који нема ништа има све, ако има со на јаје, штап у руку и праг за под главу! А имаће више него све ако све пусти ко тикву низ Саву!

Онај који нема ништа има све, ако има со на јаје, штап у руку и праг за под главу! А имаће више него све ако све пусти ко тикву низ Саву! 5.

А ми за њих немамо баш ништа: ни две рибе, ни пет хлебова, ни Христа! Нема Христа, али има вере, ал не вере у свеце и Бога, него вере у пумпе и тестере, које покреће струја или нога! з.

МИТСКА СЛИКА НАД ДУНАВОМ Шта је оно што прелеће Дунав? Шаран, који има вранина крила, ил врана, која има шаранов реп?

МИТСКА СЛИКА НАД ДУНАВОМ Шта је оно што прелеће Дунав? Шаран, који има вранина крила, ил врана, која има шаранов реп?

СВЕТА ЈЕСЕН Има ли ичег да ујесен не сија? На сунцу, у прозору, дозрева парадајз. Из шаше светли гомила тикава: јесен доводи тикве

Хлеб у сланик умочивши, запитах се: има ли друге цркве, осим ове? ЧУДО У ЗИМИ Откуд ова олуја у ово доба? Дува двеста на сат! Севне близу ко шибица!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Мијушко не смеде никако сам да остане, и кад види да сам навалио да идем, пође и он, изговарајући се да има важни’ послова тамо.

Никола Арсенијевић из Вукићевице, који беше са мном дошао: ,А нуто г’, кнеже, Бог и душа, каке су му ноге танке, не има ни чарапа у чизмама, но голе ноге, а ми се уздамо да и нас ођене, а и он бос иде.

’ — Кажем му ја, да од наше нахије до Сокола има 4 сата, до Ужица 7, а до Дрине 8 сати. — ,А где су њине жене и деца?’ упита даље цар.

” На то изговори се мој отац, да је млого јапије догонио у град за оправке касарне, и да има са бина-емином рачуне, а кад сврше рачуне, да он и опет у народ не сме ићи, да им советује да приме ферман јаничарски,

Трговина била је слободна; ко шта има, коме хоће и пошто може прода. Цркве и манастири стари почну се оправљати и изнова градити давши само 500 гроша везиру

Кад се на Рељином Пољу покупе кметови, сваки из свога села доведе, ако му има слепац или богаљ или какав други сакат или убоги сирома, и све и̓ пред кнеза и кметове упараде, и кнез запита: „Ето,

године) и у коме стоји уписано: да сав пашалук београдски има давати порезе на 20.000 глава ожењени̓ по 20 гроша, а Хаџи-Муста-паша скоро јошт толико почео да удара.

митрополиту Методију, пожале се како је везир преко хатишерифа подигао порез и како већ сиротиња не може да даје, нити има откуд, и кажу да је и њему познато, ̓одајући по епархији, како и он своју димницу једва може покупити.

рекне Јакову: „Чујеш, Јаконе, твој ме брат Алекса у Београду из цркве предавао, а ти сад овде, одсад где чујем да има ваш сој, нећу на ту кавгу ићи”.) Ја сам свуда по граду ишао с буљубашама мога оца; ишао сам с оцем и везиру.

обичају у Ваљево муселиму, да пушта оне које Турци као криве позатварају, и кад му муселим по обичају рекне: „Кнеже, има твој један у апсу, но пусти га, али ја ̓оћу богме сто гроша глобе” — а Калаба на то је обично одговарао: „Ага, лепо се

Кажемо им да ћуте, но свака своје што боље има да спрема у торбе, да се бега у шуму, а да се ману запевке, које одма и учине и оно вече одма сви побегнемо у нашу

Ја кажем, да не познајем ту никаквог трговца, и он ми каже да има неки Стеван Живковић, и он је побегао од дахија из Београда. Ја га замолим и он дозове тога Живковића.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Лепо не можеш живети од газда-Раке Радишића! Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо му се, или макар у чему натрунио.

Као да ала из њега зија. Барем да има коме оставити — ни пô јада, али сâм као пањ; нигде никог до оног дугачког и сулудастог синовца, што све село тера

Сиромах Сима! Сад ће имати посла! А то је један поштен човек. Није богзна какав газда. Има нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са својом Стојом, па има свега доста у кући.

Није богзна какав газда. Има нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са својом Стојом, па има свега доста у кући.

Чујте како креше!... Јамачно ће у општину да се суди с ким!« Газда Рака, псујући веселом Сими и где и шта има, сагна већ назимад у обор, па накричи Паји да иде кући и да гледа да опет не буде каке штете, а он окрете право у

Неће се до сутра свет преврнути. — Добро, добро, Стеване! — рече газда Рака као претећи. — Има суда и осем тебе! — па љутито изиђе из механе.

— Два назимета само што се провукла кроз плот, па хоћеш дваест врећа?... Е нећеш, бели! — Јест, два назимета! А има ваљда недељу дана како ми мал затиру, а теби ни у уво! — дере се Рака. — Чујеш, Симо!

— Вала ионако ми већ досади та потра сваки час — рећи ће на то Стеван, али оваке напасти још нисам видео! Има десет пута како је од јутрос слао оног његовог лудака: »Хајде«, вели, »рекао Рака да осечете потру...

Чује у авлији школској дреку и смех дечји, па се надвири да види шта је то. Кад има шта видети! Ђаци ударили учитељеву ћурану малу рогу на врат.

— Богме, то није рога него читава руда! — рече Сима загледајући је. — Не може то ниједан во у нашем селу понети. — Има један те ће моћи — прихватити Спасоје. — Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру ударити.

Погледа нешто у трње крај пута, кад има шта видети! Нов, отесан дирек, стрчи из трњака — па се миче, нагиње се ђа овамо, ђа онамо! Сима стаде и ућута.

— А је ли то старо, брале? — упита господин. Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече: — Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо. — Зар тако старо?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена. Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.

Данас је то село велико и ушорено. Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.

А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти... Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није

И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога. Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да

Од Раче к Шапцу водио је пут. Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи. Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села. Украј пута беше хан.

Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.

Стоку, колико ко чега има... све! Он је све знао. Крушка га је познавао. Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се. И Крушка њега није волео.

Хоћеш духана?... Ево! Дај дуванкесу!... Тако!... Треба ли ти пара?... Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!... Ево!... Нај!... Беше скочио. Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу.

Да си му ма шта заискао, дао би. Да си кога грдио — он би га бранио. Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...

Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... Младеж заметнула игру, одскачу један другом. Лазар се упути Станку.

Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. — Богами, децо, пожурите. Има се доста посла ове јецени... Ето, морамо и овога женити... И показа руком на Станка.

Он рече да га пусте. По лицу Маринковом познало се да нешто има. – Шта је, Машо? – Добро је, драги ага! – А како је добро?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

А кад проговори, у тој ноћи, где се Буде само слутње, тај глас њезин има Невесели мирис вечерње ципресе. ВЕЧЕРЊЕ Из Цавтата Зарасло острво у шуми олива, Кô црн галеб лежи насред морских

И срца мру, трошна међ свима, И ташта и противуречна — Но оно што на дну њих има, Све само су делови вечна. И траје све, као из клетве, Кроз празна и печална места — Сав мирис далеке жетве, И

Ноћ овуд свугде смрћу заспе; Али већ јутром, дан без гласа Све љубичице Парме распе, И светле руже из Шираса. Има и на тлу очајноме Увек кап Божја која капи, И крвожедни крик Саломе, И један пророк који вапи.

И сузе кад дођу, ране закрваве — Ја ни онда од тог ништа нећу знати. СОНАТА Хтедох да ми љубав има лице сретно, Као речна нимфа, чије власи дуге Весело црвèне; али беше сетно, И косе јој беху тамне, кô у Туге.

Често ми се чини да кô ноћна плима, Све у мени шуми од спомена сиви: И да ми је срце препуно, и има Страх да иде даље и да што доживи.

ЗАМОР Очи су ти данас пуне топле тајне, По пољубац има у погледу сваком; И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне.

ЗАМОР Очи су ти данас пуне топле тајне, По пољубац има у погледу сваком; И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне. Доста, јадна жено, све је залуд! Доста!

Хује тамне риме, кô мистично врело, Кроз лишће, и звезде, и сен што још пада: У свакоме стиху има суза јада, У сваку је строфу легло срце цело.

И док носим жељу отровану своју, Као плес злих вила живот шуми, врви; И све има ритам моје жедне крви, И све мојих снова има страшну боју.

носим жељу отровану своју, Као плес злих вила живот шуми, врви; И све има ритам моје жедне крви, И све мојих снова има страшну боју.

На обали морској моје срце има Жамор неког вала што вечито плине; Што чува свег мора звуке и горчине, И сву хуку давно нестанулих плима.

У музици свега што око вас тече, Сва сте увек пуна само вечитога, А мрете, о срца, срца! И зар стога Има среће за вас, срца?

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново. Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.

Како, наопако, да не види? — Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. — Па.. има ли му... лека?... Шта каже, твој Јоца? — Ништа!... Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!...

Видим прсте! — Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. — Видим онако, плави се! — Па колико има прстију? Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. — А? Колико?

— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! — Та који ти је ђаво, шта има да те грди? — Па тако ... сто пута ... у невреме! ... — Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!

— Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га

Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку. Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије. Гле шта је сад света!

Чудно је живео с мојом мајком. Није то да рекнеш да је он, не дај боже, као што има људи, па хоће да удари и тако што, него онако некако: увек хладан, осорљив, гори од туђина, па то ти је!

— Знам, — каже моја мати — а откуд ти? — Купио сам! — А та шубара? То има само у Миће казначеја. — Купио сам и њу! — Продао ти? — Продао! — А какав...?

Молићемо се богу, па радити. — Као поштени људи! — Ниси ти неки туњез, као што има људи. Не дам ја самих твојих руку за сав капитал Параносов, па да је још онолики! — Па ћемо опет стећи кућу!

Сваки час је запиткивао и момке и агента: Што нема лађе? Да ли има кака депеша? Је ли вода тако мала? Вуче ли каку теретницу, итд.

Благоје истрча наврат-нанос напоље. Мало после врати се покуњен: — Мора бити да је неко вабио вашке. А има и угурсуза, па дувају и у кључ.

Па ипак је он ишчекиваше. Има у човека једна жица, лажљива као случај, па ипак је зову „предосећање”. Ко год игра на лутрији, тај при сваком вучењу

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Та колик је само онај Велики сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки! Зато ниједан није калдрмисан, а није никада ни био.

Но, међутим, није баш ни тако. Напротив. Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши, а оно по бечкеречком Великом календару удари благослов

Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.

А и само срце друкчије се ражђипа кад Совра свира. А у колу је све било заљубљено; свак има своју па не дâ другом до ње, него се кољу к’о кере сваке недеље. А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.

Једно чудо... — О мај! И јесте чудо! А кад брж’? — чуди се попа. — Па већ неколико дана има како је, — ублажава Аркадија. — Та знам, знам, ал’ опет... Кад је оно било? У јануару... е, а сад имамо јулиј месец.

Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас. — Ето, то је певао — вели поп-Ћириница.

Али кажем вам, слатка, само једаред да види како се нешто готови, одмах ти она, рâно моја, трчи кући па проба. Има једну књигу пуну исписану.

Пише к’о канцелариста какав; исти њен отац! Ко је узме, слатка, тај ће бар знати да има једну добру виртштафтерку. — Рâно моја, знам.

Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу. Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо, на прилику сину који је у солдатима, или тако коме

! Та није ме у три вармеђе било!« Но како свака ствар на овом божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба

га видели, да је млад и леп, па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева! С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.

Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа Перса (као свака забринута мамица која има кћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И то ваљда зато, што има много да се плаче. Много се накупило. Целе зиме и пролећа. Па све то има да се исплаче, изјада, искаже мртвима.

И то ваљда зато, што има много да се плаче. Много се накупило. Целе зиме и пролећа. Па све то има да се исплаче, изјада, искаже мртвима. Шта се у кући, од како је он умро, догодило.

— Па што тражи да се мучи, да проси? Кад етете те ете... — мучила би се она да одједном целу реч изговори — ете има сестру. — И ту реч „сестру“ иронично би нагласила. Старци би се онда искашљивали, други окрећали од Назе, намигивали.

и, како се Вејки чинило, навлаш га додиривала својим страсним рукама. Вејка ју је, уздржавајући бол, одбивала. — Па има си... — бранила је Тају од њених дарова и још више из торбе давала је Таји. Таја је све јео.

Остали радници, онако у гаћама, прљави, посути труњем и влакнама од конопља, ручавају заједно. Како ко има: јела, пића; а он не. И чист. Као да није радио, заједно с њима сукао ужета.

А то је, веле, травка којом се отварају сви затвори, нарочито где је благо, злато затворено. И ко њу има, бива богат, много богат. Пред њом се све отвара. Паре закопане у земљи, лале — сестро!

саме оне из земље излазе чим се расковником дотакне место где су биле закопане... Том травком се има све што душа зажели, човек помисли... Али њу је тешко наћи.

— И сваком, чак и деци, раздавао би. Поред тога гледао је, погађао по борама лица и чела, ко колико има година и колико ће да живи. Питате га: — Колико имам година?

Он почиње да вам се стидљиво уноси у лице и смешећи се, понизно да загледа у вас. — Има... тридесет и две, три... — одговара не вама већ као себи. — А овај? — И показујете на другога. — Он?

— А овај? — И показујете на другога. — Он? — И опет се исто онако и другоме уноси, загледа га. — Има четрдесет... четрдесет и пет година. Толико, нема више... — Самог себе уверава.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Каква радост за њих! Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао оно што има; а доста има, толико да се у селу за имућног човека држати може. Ту се сад о трговини почеше надметати.

Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао оно што има; а доста има, толико да се у селу за имућног човека држати може. Ту се сад о трговини почеше надметати.

Господар Пера обукао је свој најлепши капут, премда је био послен дан, па стоји пред дућаном. Није чудо, има госта младожењу! Љуба је са својом фуром стигао у виноград. Ту му се сад цела романтика развила.

— Ето, бога вам, колико има велике господе па узму без крајцаре, из љубави. — Они могу то чинити, ал' ја не; него молим да знам на чему сам...

— Па је л' жива? — Јесте. — Па шта сад ради? — И сад лудује, ал' ја јој помоћи не могу, сирота је. — А да има што, бисте ли је узели? — Бих, пре тога, да је имала бар хиљаду форинти. — А да сад има пет? — Промислио би' се.

— А да има што, бисте ли је узели? — Бих, пре тога, да је имала бар хиљаду форинти. — А да сад има пет? — Промислио би' се. Смеју се и оне и он, и тако у шаљивом разговору дођу кући. Вечера је већ готова.

Сад би се баш упркос заљубио. Љуба је имао каталог од свих девојака у околини. У селу С. има лепа девојка у једног грка, која има преко две хиљаде. Љуба дâ оправити кола и арњеве, па иде у С.

Љуба је имао каталог од свих девојака у околини. У селу С. има лепа девојка у једног грка, која има преко две хиљаде. Љуба дâ оправити кола и арњеве, па иде у С. Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Редић.

— Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну. Шта ви иштете? — Тако око три хиљаде; ако има више — још боље. — Моја Сока засад неће добити више од две хиљаде и штафирунг.

Ваљда због трговине? — Не, због женидбе. Рад је моју Соку узети. — Па добро, што хоћеш да рекнем о њему? — Има ли што? — Има нешто. — Ал' он каже да има две куће и гвожђарницу?

— Не, због женидбе. Рад је моју Соку узети. — Па добро, што хоћеш да рекнем о њему? — Има ли што? — Има нешто. — Ал' он каже да има две куће и гвожђарницу?

Рад је моју Соку узети. — Па добро, што хоћеш да рекнем о њему? — Има ли што? — Има нешто. — Ал' он каже да има две куће и гвожђарницу? — Има једну малу земуницу, а у већој кући, која је задужена, седе кирајџије.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

одазивати се, јер нема ни времена да се све изведе по упуту о мобилизацији, они су опет дошли да чују шта други мисле: има ли каквог год смисла пријавити се и отићи тамо на о на одређена места. — Која ви, молим вас, команда?

Па се после спремио и отишао на улицу, али не да се тамо што распита или сазна, него просто да види: има ли у атмосфери тога Београда чега год што он не очекује и што не одговара његовим чудним предосећањима.

Са свих страна људи су испружали вратове и питали поверљиво: — Шта је? Шта има? Шта каже? Па се убрзо све сазнало.

себе све оне непријатне успомене из прошлих ратова, што су непрестано од некуд навирале, па је хтео да мисли о томе: има ли ама какве год могућности ди све ово прође без опасних последица и шта ће бити најзад од тог несрећног и

И тај рат, мора се признати, има своје до бре стране. Ето, од овог часа већ капље, полако али сигурно, моја капетанска плата. Па шта ја тражим?

он — исто као и овде, баш исто као и овде, окупљају се људи са оваком истом узбуном у души; тамо око тих звоника има срца што куцају опијена истом овом болном борбом светлости и мрака. Све ће добро бити.

толико пре, што сам ја и сувише мали да улазим у све оне недокучне и неразрешљива заплете једне душевне личности која има свој посебни строј страсти... А можда је опет све то просто и појмљиво.

И како се раније жртвовао и одужио то му је, мора бити, и савест потпуно мирна.... А опет с друге стране, шта он има да се чува? Ја сам тај који би требао да се чува. Јер ја нисам имао ни оних двадесет и три дана његовог уживања.

Што се тиче Христића можда он има права да буде кукавица, само је и то врло бедно и ниско. Има ту ваздан ствари за и против и ѕумма ѕуммарум остаје оно

Што се тиче Христића можда он има права да буде кукавица, само је и то врло бедно и ниско. Има ту ваздан ствари за и против и ѕумма ѕуммарум остаје оно да ниједно тврђење није сигурније ни истинитијег од противног.

Нека, дакле, Христић ради како зна, његова је ствар и он има своју лопту на трупини. А ја ћу гледати своју бригу и колико сутра писаћу вереници да јој признам погрешку што се

Је ли баш дужан? Где је та граница кад човек може, кад има потпуно право да каже: „е па, брате, молим те, дао сам колико сам год могао.

Африка

бретонском је) и због чега се, каже, уистину неће никада ни женити и поред хвалисавости, китњастости, евентуалне лажи, има много искрености и поезије. Вели: „Била је шваља код моје мајке, кад сам дошао на одсуство у Тре Кастеле.

А да би нам показао да то нису једине беле чакшире које има, он седа одмах на већ почађавели под. Како месечине још нема, његово преплануло лице и руке изгледају сасвим црни

Вуије има колекцију најчудније измешаних преисторијских, феничанских и црначких перла. Он о свакоме зрну зна легенде.

да се одушевљавам овим урођеницима што су ту као представници скоро свих племена екваторске и западне Африке. Има их дугачких и танких, витких, кратких, угојених, главатих, сасвим ситних глава на јаким вратовима, црних као абонос,

Сваки комадић и тек откривене земље, оне где људи нису нашли ништа што представља цивилизацију, има своју херојску прошлост, своје победе и поразе, своје битке и своје јунаке.

Свако племе има своју епопеју од по десет и више хиљада стихова, што прелази са оца на сина, и које сви ратници знају напамет.

Прва велика зграда у близини, даље од мора, је „Гранд Хотел“, за чијим су столовима искупљени сви белци Конакрија, Има их десет–петнаест за двадесет до тридесет столова.

Не желе да скину своје мараме око бедара докле год има више од једног мушкарца у соби. Велики проговори, дискусије. Избацујемо дечаке напоље.

Имамо пола сата до поласка брода. На пола пута црни газда шалупе наплаћује карте у мраку. Половина сапутника има карте купљене за повратак још на некој другој шалупи, али на којој им је речено да ће важити и за све остале шалупе

Сада је то једна бескрајна ривијера, чији најближи део има, усред овог зеленила, час жуто, златног, час дубоког до плавила, велики комплекс провидно љубичаст, зарђало црвен и

У свакој пирози је само по један младић опружених ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од кариране свиле, коју не жели да укваси скачући у море.

Велика разлика између француске и енглеске колоније већ на првом кораку. Место демократског француског, има нечег феудалног и витешког у колонијалном Енглезу.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

заведу) на зевање не натерало, но паче часове брига и домашњи незгода пуне разгалило, а при том — ако уши слишати има — и науку живлења придодало.

Тако си почитуи свога господар? ЈУЦА: Ја знам да је дужност жене свога мужа почитовати, но мислим да и жена има право кад зактева да је муж љуби. ЈАЊА: Е, то је лепо реч, то је лепо слово! Оди да ти полубим.

Видиш, ја, видиш! (Куца се по челу.) Нега да му кажиш да ми више не дођи у моја куђа... ЈУЦА: Тако нико не говори ко има девојку на удају. ЈАЊА: Што удају? Катица је дете. ЈУЦА: Од осамнаест година. ЈАЊА: Пак?

ЈАЊА: Ама не ми говори једну реч, де, кад ти милуим, знаиш, једно слово. Оћиш да ми осиромашиш, ајде, де! Јања има новци, Јања има велико дукјану, Јања је богато човек.

Оћиш да ми осиромашиш, ајде, де! Јања има новци, Јања има велико дукјану, Јања је богато човек. О, оћи да умри Јања, оћиш да вичиш: „Јао, мајки моја, да правим Јању од блато!

(Виче.) Душо Јуцо, душо Јуцо! Ено ћути пасјо веро! Оћи да ми убии. Кад броим цванцики да слуша: „Охо! Јања има новци! Оди, господар арамбаша, да делимо!“ (Затвори сандук.) Јуцо бре, Јуцо бре! Нећиш да си зовиш? (Отвори врата.

) Оћим да вас затворим да вас нико не дира (Затвори сандук.) Е, сад да носим на кир Диму и да иштим облигација. Охо! Има више банку! (Опет изброји.) Е, е, ја сум добро трговац. Не може да фали Грку. (Метне новце у џеп.) Душо Јуцо!

ПОЗОРИЈЕ 5. ЈАЊА и ЈУЦА ЈАЊА: Душо Јуцо! Ја ћу да идим по моја шпекулација. Шта ћиш ти да радис? ЈУЦА: Има се шта радити. ЈАЊА: Да седиш овде, да се не макниш: да чуваш твоја кућа, знаиш?

ЈАЊА: Ја сум човек убиин. Сваку беду на моју главу. Сиромах кир Јању! МИШИЋ (устане): Како се ви тешкате, а има стотину који би желили у вашем положенију бити. ЈАЊА: Ево ј нека носи. (Показује Јуцу.) И тако оћи шешир.

ЈАЊА: Што имам, анатемата, што имам? Оћиш да кажиш нотариусу да седи, кад човеку има своја посла! Оћиш да му кажиш: „Мене је драго, мене је чест!“ Да дођи опет? Проклета!

ЈУЦА (у поласку, за себе): да вас ђаво носи! (Ошиде). ПОЗОРИЈЕ 8. ЈАЊА (сам) ЈАЊА (сам): Проклето Ева! Има више памету него ја. „Коликој изгубио кир Јања?“... „Десет хиљада форинта.“... „Ајде да го помогнимо.

Оћимо да паднимо свију преко нос. ДИМА: Пистево! (Маја руком.) Какос керос! ЈАЊА: О, аделфе, сваку човеку има свога радост, тећи ја сум нестрећа, сас проклетина на моја глава!

Црњански, Милош - Сеобе 2

У рескрипту, који је добио, писало је да нежењене војнике има просто да расели, а неколико официра, који су намерни да се буне, да повеша.

Старац остаде пресамићен, пребледео, и као да је дрхтао. Њему се, у ствари, наређивало да Темишвар има да преда Гарсулију.

као да никад није лука ни јео, ни мирисао, али је Енгелсхофен знао ниско порекло тог дворјанина, као и то да Гарсули има умешане прсте у све то.

“ Цео овај део Европе, имаће да се европеизира. Он то, вели, понавља. Администрација има да буде немачка и наређења да долазе из Беча.

Живот овде има да се уреди према памети, према реду који у Цркви влада, а нарочито има да се исуше ове многе баре и мочваре.

Живот овде има да се уреди према памети, према реду који у Цркви влада, а нарочито има да се исуше ове многе баре и мочваре.

Ова подунавска ландмилиција, што још живи по земуницама, и колибама, са својим овцама, свињама, и женама, има да иде у камералне територије. Ја то понављам: МОРА. Имаће да се привикну и науче камералним законима.

То је да се бабе лакше исплачу. Људи се множе као и мишеви, и голубови, којих увек има. Ако је Харах баш решио да те подунавске пукове касира, могао је то да сврши одмах после рата, а не сада.

Те врпце би висиле, под троношцем, који би се тада покрио. Игра се састојала у томе да један од играча има, доле, да завуче руку и цимне једну врпцу, на „три“, Дерући се претходно „један, два, три“.

дем Херрн Генерал Фелдмарсцхалл‑Лиеутнант Фреyхеррн вон Енгелсхофен ерлассенес Ресцирипт“ – па кад им то прочита, они има, без даљега, да иду кући, а биће у регуларне полкове премештени.

И да ће они сви имати да буду расподељени у регуларне полки Ћесаревине. То тако има да буде, јер то тражи височајши интерес в ползу господарства аустријскога.

Њима је било дато доста времена, од три года, да дом свој и грунт распродаду. А остали има да потпадну под камеру Венгерску. „Па шта би сад хтели?

Теодосије - ЖИТИЈА

и замоли по обичају молитву и благослов, говорећи: — Господари моји, рекоше ми да у оној гори — и поменуо јој име — има много звери; ако нађем милост, ви ћете ме благословити и пустити да идем у лов.

Ако закаснимо, немојте се љутити, јер сам чуо да тамо има много јелена. А отац његов, угађајући му, рече: — Нека је Господ с тобом, чедо, нека те благослови и исправи пут

и благородни што се с њим весељаху поспаше, са мало својих људи који су чували тајну његову, за водича Бога са иноком има јући, бегом бежећи побеже.

братији у телесним потребама, а ноћу, по сву ноћ, много је стојао на молитви, да је изгледало као да нема тела или га има од бронзе, а живо. Ко да искаже метанија и многе поклоне којима је умртвљавао тело?

и оче, ја сам твоје пошћење и стојање и клањање, ја сам твој подвиг и по дyши труд, на мени је грех твој ако га има, ја за тебе одговарам, јер ме послушао јеси, од мене душу твоју Господ нека тражи!

А богомудри опет изнесе цару другу молбу: — Има један опустели манастир, који се зове Хиландар, па ако хоће твоје Царство да учини добро мени и моме оцу, дај нам овај

А уз то чујте велико милосрђе његово н богато давање са милошћу: У Светој Гори има манастир Светих Апостола, који се зове Каракал.

И не само ово, него и потребно манастиру и разорено назидавши, обећа да ће се до краја живота бринути за њих. Има и други манастир Светих четрдесет мученика у месту које се зове Ксиропотам.

на зиду насликан лик светога, јер је и њих Бог устројио да миро тече на веће удивљење, показујући свима колику љубав има ка светима због њихове љубави к њему. Јер „прославићу“, рече, „оне који ме славе“.

Преподобни прот Дометије, звани Јерусалимац, који се удостојио да има благодат божаственог Духа, гледаше душу божаственог Саве плодну добродетељима, и видевши на њему дар пророштва — када

град, који се зове Просек, давши му војску своју у помоћ, и сам му поможе и утврди и угосподи га, удостојивши га да га има као друга и брата. И договоривши се да ће један другоме пружити сваку помоћ, и друге градове заузе и људима се умножи.

ли по гресима нашим, не знамо, или је Бог и овим хтео прославити своје свете угоднике, и да свима објави колику љубав има према њима, а колику смелост и они према њему стекоше добрим делима.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Човек уопште тежи томе да прецени своје суграђане, нарочито оне из свог родног краја. Има врло вештих проматрача који опазе само неке психичке особине, док неке друге не виде.

Оне се могу поузданије ухватити, а нарочито врло експресивне психичке особине етничких група патријархалног режима. Има проматрача који су несумњиво запазили неке од карактеристика овог становништва.

Она се простире од Целовца и Љубљане до Солуна и од Јадранског мора до Црног. Има шеснаест милиона становника и подељена је на више држава и покрајина.

У свакој области има један одређен правац, дуж кога се најјасније виде промене психичких особина разних етничких група.

Неке јужнословенске групе имају много мање песама него друге, а и међу овим групама има таквих које имају бољих песама. Осим тога су у разним временима исте етничке групе певале више или мање.

за одређивање и процењивање колективних особина, а још мање за одређивање особина јужнословенских етничких група. Има географских положаја и међународних прилика које могу спречити, чак и у току векова, развиће стваралачких особина

У свакој етничкој групи има индивидуа различитих антрополошких особина (долихоцефалан или брахицефалан облик лубање, индекс главе, раст,

Ипак има језичких и етничких разлика између разних јужнословенских група. Најпознатија је разлика између западних и источних

карактерише Србе, а да је чакавски својствен Хрватима; данас се зна да се Срби не могу оделити од Хрвата на тај начин. Има становништва које говори штокавски и назива се Хрватима.

Језичне и етничке особине које смо навели као својствене Бугарима не јављају се наједном источно од поменуте границе. Има пространих области где српске и бугарске особине продиру једне у друге и стапају се, као у правој Македонији (јужно од

Дакле, има психичких разноликости и оне су учиниле да се створи одређен регионални живот са врло јасним и врло различним изражајим

Овај тип преовлађује у моравској Србији; дао јој је значај који има и још одсудно утиче на њен развитак. Динарски су досељеници ушли у старо косовско-метохијско становништво не изменивши

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Па шта ја ту могу — смркло, па смркло. Мора да неко има у џаку док се он тако миче. А тај Неко сигурно мисли: — Знам и ја да ми се смркло, јер се у џаку ништа не види.

— узвикну чича Тришо — сигурно је близу нека крчма. — А мени вјетар наноси дах планинског сијена. Значи да та крчма има и шталу — досјети се магарац. — Напријед, јунаци — командова чича. — И прве и задње ноге у трк! — њакну магарац...

Ту долази доста људи, можда ће ко знати да нам што каже. — А има ли на твојој крчми сличних огласа? — Охо, још да видиш! Ево, гледај, сав се зид шарени од њих.

Некад је имао бува, а можда их и сад има. Кад је код куће, радо сједи на чичином рамену, а кад се изгуби, не знамо гдје сједи.

Кад је код куће, радо сједи на чичином рамену, а кад се изгуби, не знамо гдје сједи. Сприједа има главу, позади реп, ноге су му дугачке до саме земље, а кад легне на леђа, онда му нису до неба.

Аха, то је водени миш. — Здраво, здраво! — цијуче неки танак гласић. Добро га знам, то је сиви пољски миш. — Има ли шта ново? — пита он. — Има само то да је неки човјек оставио на обали моје ријеке неки џак — вели водени миш.

— Здраво, здраво! — цијуче неки танак гласић. Добро га знам, то је сиви пољски миш. — Има ли шта ново? — пита он. — Има само то да је неки човјек оставио на обали моје ријеке неки џак — вели водени миш.

с оне велике крушке, паде за мном и Миш пророк, угледа ону мишју рупу и рече ми: — Пријатељу Тошо, идем да видим ко има унутра, а ти погледај да ли је Шаров остао жив послије ове туче од крушака.

— У срећки број пет има мудар запис: „У страха су велике очи“ — рече Миш пророк. — Можда се тако и вама од мачка учинило да је коњ.

и за њим два пса... Ту гдје има велика мрља, оклизнуо се ловац с комадом прасетине у торбаку.“ Мачак Тошо, опет, њушкао је око рупа пољских мишева и

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

раскопају Нађу ли срећни своју руку Или ногу или било шта На њих је ред да гризу Игра се наставља живо Све док има руку Све док има ногу Све док има било чега СЕМЕНА Неко посеје неког Посеје га у својој глави Земљу добро утаба Чека

ли срећни своју руку Или ногу или било шта На њих је ред да гризу Игра се наставља живо Све док има руку Све док има ногу Све док има било чега СЕМЕНА Неко посеје неког Посеје га у својој глави Земљу добро утаба Чека да семе

руку Или ногу или било шта На њих је ред да гризу Игра се наставља живо Све док има руку Све док има ногу Све док има било чега СЕМЕНА Неко посеје неког Посеје га у својој глави Земљу добро утаба Чека да семе никне Семе му главу

облу плавооку У лакомислену бескрајност У беоњачу се њену Сав прометнуо Једино га она разуме Загрљај њен једини има Облик његове жеље Мутаве и бездане Сенке је њене све У себи заробио Слепо је заљубљен И никакве друге лепоте Осим

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Луда ала, пуна таме, хтеде да се уда за ме. Али сам одолео, јер сам другу волео. БАБА РОГА Има једна пећина строга у којој живи Баба Рога. А ја сам, ваљда разумете, једно веома храбро дете.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

? РИНА (збуњена): Боже мој... ја не знам... за мене су сва подједнако важна: има мећу њима девојачких, интимних...

вољи, ја могу повести званичну истрагу, али, ако дозволите, мислим да је боље не давати ствари шири значај но што је има. ПАВЛЕ и РИНА (ћуте).

АЉОША: Да, она мени пише, пише да је срећна, ал' опет ја морам да помогнем. ПАВЛЕ: Новчано? АЉОША: А, не; има, има она. Али, је л' дозволите да вам прочитам писмо које сам јуче од ње добио? ПАВЛЕ: А одакле пише?

АЉОША: Да, она мени пише, пише да је срећна, ал' опет ја морам да помогнем. ПАВЛЕ: Новчано? АЉОША: А, не; има, има она. Али, је л' дозволите да вам прочитам писмо које сам јуче од ње добио? ПАВЛЕ: А одакле пише? АЉОША: Из Берлина.

ПАВЛЕ: А одакле пише? АЉОША: Из Берлина. Он там има ангажман. ПАВЛЕ: А шта вам пише? АЉОША (развија писмо): Пише руски. ПАВЛЕ: Разумећу толико.

код вас се сабрало и много других мутних осећања, а четири месеца напорног рада на грађевини изморили су вам живце. Има ту и мало носталгије за завичајем.

Мени твоје признање није потребно. НОВАКОВИЋ: Не признање, али можда оправдање. ПАВЛЕ: Зар неваљалство има правдања? НОВАКОВИЋ: Ти си несумњиво у праву, увређен си, угрожено ти је самољубље. ПАВЛЕ: Част!

ПАВЛЕ: И довољно подлости да заборавиш на све обзире. НОВАКОВИЋ: Не видим зашто тебе то све толико узбуђује? Има случајева са којима се човек мора мирити у животу. Упорство у оваквом случају је право дивљаштво...

Довде ми је дошло; не желим ни да мислим на све то. АНТА: Добро, пређимо, дакле, преко тога! Али има једна ствар преко које не можемо прећи, а то је: шта сте ви урадили када сте остали удовица? РИНА: Удала сам се.

МИЛЕ: Мадам Салев, сусетка Лидочкина, на истом је спрату, има телефон; ако желиш? РИНА: Ах, то не, не бих желела узнемиравати га. Не сме он ни слутити да ја знам.

РИНА (Милу): Дакле, као што вам рекох, господине, мој муж, и ако би дошао, не би вас могао примити; има извесних брига. Уосталом, најбоље ће бити да га по вашем послу потражите у канцеларији, он нерадо прима код куће.

Примам! Да си казао, на пример: тутор те и те цркве прогутао је торањ црквени; лепо, и то примам. Има тутора који гутају црквене приходе, а кад им се прошири стомак, они су кадри, разуме се, да прогутају и торањ и свих

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Безуспешно! Кад неко има ноге од два метра, то је увек безуспешно. - Нисам ти рекао да седнеш! - Новак је коракнуо као да намерава да зађе

Друга слева, она висока с црвенкастом косом и пегицама, моја је сестра Весна, ако вас то занима. Она има шашаво име, кад га викнете у неком разреду, бар десетак девојчица одговори „ту сам”, има и дугачке ноге преко којих се

Она има шашаво име, кад га викнете у неком разреду, бар десетак девојчица одговори „ту сам”, има и дугачке ноге преко којих се сви у кући саплићемо, али је највећа лафица од свих мојих сестара.

Кад неко има три сестре и једног брата, то не значи тако мало. - Опет су те избацили? - шапну док сам пролазио поред ње, а у гласу

Било је заиста подне и мој стомак је то знао. Нисам га слушао. Размишљао сам о цревима: лав их има краћа него ја, али зато овца има читаво једно чудо цреваца у себи.

Нисам га слушао. Размишљао сам о цревима: лав их има краћа него ја, али зато овца има читаво једно чудо цреваца у себи. Нисам желео да будем овца, иако нисам могао да будем ни лав.

- Весна неће ништа рећи! - Знам - рекао сам. - Отац ће сазнати и без ње. Он има нарочит таленат за то! - Хтео сам да додам још нешто, али сам се присетио да нема смисла: стари предаје књижевност у

Очи јој се увек зацрвене када чује за неки мој нови укор, иако осим мене има још две кћерке које су мени сестре, а Влади и Весни нису ништа.

- Рашида је пљескала длановима, а Бароница узнемирена сетеркиним режањем, окрете главу према нама. Он има прпу. - Мислиш? Да ниси ти то она која има прпу, мачко? - рекох свлачећи ципеле и капутић.

Он има прпу. - Мислиш? Да ниси ти то она која има прпу, мачко? - рекох свлачећи ципеле и капутић. Атаман их је био већ свукао, само што је Рашида била бржа и готово не

Нешто сам се као питао има ли смисла упадати у туђу својину, али нисам имао времена дуго да се питам: Атаман је, такође, већ био у чамцу и

Оне су близнаке и имају тринаест година а Караново прича да ће бити лепе. У томе има, можда, и нечег тачног: оне имају мамине златне косе и очи, мамин ход због кога вам се чини да не корачају по земљи.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Госпођа Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.

оде са Чамчом у дућан, и заповеди шегрту да постоји у дућану, па онда оде у механску собу, завири у „шенктиш“ да види има ли још нива у бокалу. У бокалу вина до половине.

Извади из џепа креду па повуче танку линију — белешку докле је вино, па опет у дућан. — Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш.

Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики. Има већ и друштва. — Дај, Саро, двапут каве. — Одмах. — Хајд’, Софро, седимо. Шта ћемо се картати?

— ’Ајдмо горе у Словачку, на Ваг, да спустимо Дунавом сплавове, па од чамова да правимо тачке, па да продајемо, ту има профита. — Мрзи ме на води трговати. — ’Ајдмо у Лајпциг, па да донесемо разна еспапа.

ИИИ Господар Софра има петоро деце. Пера је најстарији, па онда долази Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Шамика.

Ленка је каткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има много муштерија; тако исто и госпођа Сока, премда им није ишло од срца.

— Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу. — Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив? То нипошто. — Има још и други’ који носе сабљу. — Шта, ваљда адвокат проактор, има их као куси’ паса!

То нипошто. — Има још и други’ који носе сабљу. — Шта, ваљда адвокат проактор, има их као куси’ паса! — Фишкал, прави честит адвокат зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен.

Мада је господар Софра мрзео адвокате, али ипак ласкало би му да има сина „фишкала“, па да носи временом јошт друкчију доламу и ћурдију него ли он. Размишља.

Вратим се, чујем да Сокина мати, Татијана, Угљешина удовица, има дивну ваљану кћер, сва је варош фали. Познавао сам покојног Угљешу.

— Шта има новог? — Ништа, дошли смо да се о оном јучерашњем поразговарамо. — Е добро, дакле како мислите са том Краковом?

Црњански, Милош - Сеобе 1

У једном ћошку пак, Марија, са голом, лепом ногом, ставши на змију и на Месец. Колике жиле има на рукама. Рђаво вино. – Зинуо је да викне ађутанта: „Ауерсперг“, али ађутанта није било.

Марија Терезија. М – прво слово њеног имена има тајанствено значење, јер значи: хиљаду. М – јер је Мати. А – јер је Анђеоска. Р – јер је Расадница.

Којег са којом и коју за којег. Кад се говорило о порођају, чула је колико их има које ће да роде овог месеца, а колико их има за идући.

Кад се говорило о порођају, чула је колико их има које ће да роде овог месеца, а колико их има за идући. Па како је умрла једна, узимајући куван пепео са сирћетом, да не би рађала више, јер их је већ имала шесторо.

Земун опет дознао је од ње: да је против повраћања жучи одличан лек зејтин са куваним шећером и да у Београду, преко, има једна бабица, Туркиња, што справља неку ракију која се пије у врућем купатилу, месечно једанпут, па о рађању не може

Па и то, да она плаче сад, сваке ноћи, јер има зле снове, и да јој се муж јавља, као мртвац, у страшном облику жаба, звери, и пацова.

Па ипак, Аранђел Исакович је тим више лудео, што је и тада, у том хладном погледу, назирао њену вољу: да све то тако има да буде. Као сребром тргујући, он је хтео да мери њен пристанак, али га она није дала мерити.

Госпожа Дафина убрзо увиде да нема шта тој деци да говори, нити има зашто да их гледа. Посматрајући их, учинише јој се блесава и туђа. За све време њу деца и не приметише.

јој поруке од младога графа Паташича, о коме се говорило да је врло леп, а који је учтиво питао за наређење како има да путује, на коњу, или можда, правећи јој друштво, у колима?

шуме у супротну обалу, није се видело ништа, сем дрвећа и, над њим, дубоке, велике празнине, у којој нису знали чега има.

изнад вароши, са звезданим небесима за собом, у тами кровова што су у дубини били пуни голубова и ласта, мора да има нечег небесног за њега.

пре, како би било да се преуда за богатога Аранђела, нарочито ако јој муж погине, она је као заборављала да има деце, јер су јој та деца била тако досадна. Нити је могла да се за њих брине, нити су је о томе питали.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ако изникне које од именованих, онда ће поћи за момка који има исто име; а ако изникне ’незнани’, онда ће се удати за непознатог момка.

Извођачи љубавне магије су, као што се и види из наведених примера, готово увек девојке (каткад удовице). Има, међутим, и оних у којима враџбине бацају момци.

“ Још из антике је познато веровање да мандрагора може магијски да изазове љубав, али, истовремено, ова биљка има моћ и да нероткињу учини трудном.

Највећи број свадбених обичаја и обреда има за циљ да се осигура пород, односно да брак не остане без деде (посебно мушке).

“² Постоји више забрана којих млада мора да се придржава ако већ жели да има деце. „Не ваља се“ да сандук с младиним даровима буде затворен за време венчања јер, према широко распрострањеном

Разлог бројности и разноврсности враџбина за плодност жене треба тражити у великој жељи да се има пород, као и у крајње неповољном положају нероткиње у нашој патријархалној култури.

У височкој нахији жени која нема деце, а жели да их има, препоручује се да поједе зечје сириште. У поречју Дрима и Радике, жена која нема деце требало би да поједе жуманце од

Млада за време венчања мало подигне појас, те то семење из недара падне на под. Ово се ради да млада има порода и да лако рађа.

“²⁷ Овде треба рећи да и у неким космогонијским митовима мравињак има улогу женског полног органа, а да код извесних афричких народа (Мали) неплодне жене, приликом магијског обреда за

Чауш „треба да је врло шаљив И смијешан: у рукама има наџак, или буздован, те лупа које у што, за капом има по неколико лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашто и

Чауш „треба да је врло шаљив И смијешан: у рукама има наџак, или буздован, те лупа које у што, за капом има по неколико лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашто и понеколико кашика зађевене“.

Избор ових средстава, видећемо, није нимало случајан, односно у њиховом одабиру има извесног система. Од предмета, као што смо већ видели, највише се користи вода (магијско купање и пијење), што је

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

га дворе сви одреда у родбини, да му с планине воду носе, да му певају песме старе, да му соко крилом хлад чини; ако има братучеда, да му они коња тимаре.

О ЖЕНИДБИ СИНА Кад господин цар има да жени сина и нови му дворац зидати треба, у помоћ нека дође сва царевина, и мали и велики нека се сјате, коњушар

Кад себар има да жени сина, нека се од руке довија сваке, колиба нека се окрпи стара, нека му мобе себри и меропаси, нека јесен

нека се окрпи стара, нека му мобе себри и меропаси, нека јесен позове за ризничара да му напуни подруме и чардаке да има чиме дочекати свате, нека узме ћукове за црквењаке.

Кад има да се крсти кћи себарке, нека певају косови и конопљарке, нека сунце гори у четинару, нека јој паучице покривач удесе,

О ДРЖАВНОЈ ИМОВИНИ Сви сливови Лаба и Вардара, све слане с ливада и са њива, сви глечери што их има Шара, леденице под стрехом ниске, све небо сиње, сви пљускови који се за суше окореле земље сете, сви поводњи у дане

који буквице нема а без књиге царске важне не може цару да докаже да је у рату задобио седам рана без пребола, да има на прсима ожиљака више него у грудобрана, да му још телом метак кола.

слугу Јернеја који на раскршћу виче из гласа да је његова њива коју копа и његова крава коју напаса, да је глава коју има на раменима његова глава.

раскош корова и кукута око сељаковог плота и међе, за непабирчене њиве смеђе, за мисао му несавремену: кад човек има трпезу пуну, нека се нахране и чавке и вране, за плодове што му под воћком труну.

убогост, свачију величину, оне што за друге живе, оне што за друге гину, дело без вредности, дело где вредности има, за убоге исмеваче крај којих симплони среће мину окрзнув их само перјаницама свога дима.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Сваштара! Чудесна реч. Међу њеним корицама има Цезарових похода, левих и десних притока Сене, има неправилних глагола, сасушене јагорчевине и једначина са три

Сваштара! Чудесна реч. Међу њеним корицама има Цезарових похода, левих и десних притока Сене, има неправилних глагола, сасушене јагорчевине и једначина са три непознате.

на седамдесет и пет обртаја стиже из зрелих поморанџи, оле-бикова и Гранаде у којој цветају гранате; чини им се да она има глас баш за оне ствари у капији, а тај глас је умањен и далек, смештен на површину титраве мембране, па им Империо

умањен и далек, смештен на површину титраве мембране, па им Империо Аргентина личи на царицу патуљака, коју човек, ако има мало среће, може чути кад прислони уво на земљу изнад кртичњака.

Ово је Бурза, каже мачки, а ово је Мики; овај овде (то, за мене!), то је, каже, Кеба, има две леве ноге! Показује нас дами као да је у неком јебеном зоолошком врту. Шта се дешава?

И шта се догађа? Треба му тема за нови филм и ето ти њега поново на ћоше. Па, како је, каже, шта има ново, шта се напада? Без везе!

се да ћу и сам једног дана, када за то дође време, кренути тамо где се ресторани не затварају у једанаест сати и где има музике чак и понедељком, а стално сам мислио на Веру како путује према Вавилону, куда су је отерале наше глупе приче.

причу жедну преко воде, можда ћу се прославити тамо, иза црте, можда ће и мени једнога дана красти брисаче с аута који има регистрацију 75, можда ћу и ја једнога дана гледати друге момке из истог краја кроз двоглед наопачке?

Како само пасторално звучи она дивна мелодична реченица — позив: »Царе, царе, кол 'ко има сати?« Плави се љиљан у долу, лелујају се траве на априлском ветру, надимају се плетене кошаре пуне укусних

У том ослобађању кроз додире има нечег што се ни данас није променило. Читао сам негде да се у најскупљим швајцарским клиникама уображени болесници

Њена кћи има мајчине очи боје дима. У исто време, из супротног смера, сваке недеље долази један млади човек водећи за руку сина,

Млада жена тада расејано помилује девојчицу која има мајчине очи; млади човек откопча свом сину горње дугме кошуље.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Конте Пјеро, видјевши да се Нијемац збунио, ослободи се и започе: — Котор, господине, има своје повластице од најдавнијих времена, од почетка славнога владања Млетачке републике...

жене, сестре и кћери, што под бременима понизно иђаху за њиховим стопама, приказиваху муку живовања, каквој тешко да има једнаке на свијету! Што се већма пењаху, небо бјеше све већма натуштено и као да се спушташе.

Како се оно зову, Крцуне? — А има, чоче, много и Србаља у ћесаровину. Они дају ћесару најбољу војску! Виђесте ли ове Личане у Котору!

Ту је близу Сава и Дунај, иза којих је Шумадија! Има у ћесаровини још: Талијана и Нијемаца, од којијех је и сâми ћесар. — А све ли знаш, јадове, ђаво те знавао!

ти је свуђ кроз Црну Гору, па и по Приморју, по Херцеговини, по Босни, по свој Србији и бог те пита докле, ђе гођ има Србаља, а има нас занаго за једну добру царевину, нâко што смо расути, као стадо без пастира, и што су под туђинима,

кроз Црну Гору, па и по Приморју, по Херцеговини, по Босни, по свој Србији и бог те пита докле, ђе гођ има Србаља, а има нас занаго за једну добру царевину, нâко што смо расути, као стадо без пастира, и што су под туђинима, ради гријехова

знаш, у жалости, јер ми млађи син погибе у чети има двије године, а још није освећен! Кнез хукну и обори главу. Запуцаше пушке негдје далеко по селу, по другим

Ја сам сад добјеглица и ништа више, а стараћу се да у новом животу стечем права која има сваки Црногорац. Ништа пак урадити нећу без твога савјета, кнеже, јер те одсада сматрам као другог оца!

Шта стари управо мисли кад га нуди да остане с њим? Ваљда не помишља да га узме за „пристава“? — Има ли, Јанко, у вас кртоле? — запита кнез, стављајући преда њ понајвиши печени кромпир.

— Још три уре до поноћи — рече он. — Бого мој — шапну Кићун — има сâт као Саво Марков, сав од сухога злата. — А има два. Још један мали! Што ће му два? — пита Шуто.

— Још три уре до поноћи — рече он. — Бого мој — шапну Кићун — има сâт као Саво Марков, сав од сухога злата. — А има два. Још један мали! Што ће му два? — пита Шуто.

Још један мали! Што ће му два? — пита Шуто. Њих двојица задуго пушаху ћутке, па кнез започе: — Шта мислиш, Јанко, има ли ђегођ на свијету земље и народа као што је ова наша? — Ја то не знам, кнеже, јер не познајем вашу земљу.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ОТАЦ: Како ћеш, кад се испоганио свет. Није честито ни у кућу ступио, а већ разбира колико девојка има. МАТИ: Нисмо ни ми сиромаси у бога.

Ко даје иљаду, он проноси: две; која има три, они вичу: пет; довијају се како могу; само смо се ми стисли па не смемо да отворимо уста.

Гледим, лепа се варош учинила. МАТИ: А ви нисте скоро овде били? ПРОВОДАЏИЈА: Има шеснаест година, то јест. МАТИ: О, од тог доба много се којешта изменило. И ми смо лане кућу правили.

Него све се тешка, канда нема ни пребијене крајцаре. Ја сам се љутила, но видим да има право, јер се овако више чува. УГЛЕД 5.

Човек док је жив све се једнако мучи: мало рāном, мало око стоке, трговина — ти, Боже, знаш. Али шта знамо, кад човек има деце, треба да се стара. ПРОВОДАЏИЈА: Тако је богме. (Младожењи.) Знате, ваш покојни отац, толике муке, то јест!

Као што сам казао, то јест, овај господар, млад као што га видите, има кућу, винограде, стаје и све што му је нужно, то јест, да може лепо живити.

) ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, ви знате садашњи обичај. Истина, као што сам, то јест, и казао, наш младожења има кућу, винограде, воденице (младожењи), две или три? - уверићете се, то јест, свашта доста.

Али ви знате, то јест, какав је свет: ако узме без новаца, срамота. Зато да знамо напред, колико девојка има. ОТАЦ: За то ћемо најлакше. Само нек су од Бога срећни! Ево све што видите овде, то је њино и Божије.

МАТИ: Ајде шта си луда. Познајем ја, ти ћеш бити срећна с њим. ДЕВОЈКА (кроз плач): Нити знам каква му је кућа, нит има ли што, него ајд па прстен. МАТИ: Забога, девојко, људи нам кажу да врло добро стоји.

КУМАЧА: Та пробирати, то није ништа. МАТИ: Ајде; па да гледамо после и тебе. КУМАЧА: Е, за мене има јошт времена. МАТИ: Шта има времена, треба да гледаш за себе. Доста си браћу служила. КУМАЧА: Та. - А гди је Јулка?

МАТИ: Ајде; па да гледамо после и тебе. КУМАЧА: Е, за мене има јошт времена. МАТИ: Шта има времена, треба да гледаш за себе. Доста си браћу служила. КУМАЧА: Та. - А гди је Јулка?

(Младожења одлази.) ПРОВОДАЏИЈА: Заљубљен је у вас као зец. Ал’ сте и добили прилику, добру, то јест, какови мало има. ДЕВОЈКА: Мама је у другој соби, да је зовем. ПРОВОДАЏИЈА: Није нужно, то јест.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

„Више но иједна друга форма изражавања, дечја литература има свој корен у фолклору”, истиче Изабел Јан у својој занимљивој студији о дечјој књижевности2.

па је и разговор о њиховим жељама и потребама, могућностима и тежњама, увек усмераван од одраслих; у њему, разуме се, има добрих намера, моралне одговорности и племенитог надахнућа, али, исто толико, лицемерја, произвољности, наметања

анђеоској чистоти и самоупућености на Лепо, одбиће да се прилагођава његовим могућностима поимања, о којима, уосталом, има тек извесну мутну представу.

Андерсен данас припада подједнако италијанској и скандинавској деци. Има, међутим, много ваљаних писаца које овакве, поједностављене изражајне творевине не привлаче, који никад нису осетили

доследно држи поједностављеног израза — под претпоставком да му је то поједностављивање истинска стваралачка потреба. Има поступака које деца не могу да прихвате — а то су баш они поступци који су несагласни са основном замисли изворног

Довођење у ред и осмишљавање ствари, макар и по цену невероватних импровизација, за дете има смисао савлађивања хаоса у који је рођењем гурнуто; то је његова насушна потреба.

Песничке школе, програми и манифести не дају се избројати. Ово се стање може различито оцењивати; у мом опису има упрошћавања и претеривања; битно је да тако, то јест мање-више потресно и напето, изгледа позадина на којој се дечја

песника је у томе што он одустаје од путева на којима би се изгубио, а пажљиво чува и у припросто рухо заодева оно што има.

Поново, као и на почетку, у песми има места за све: за хумор, за игру, за необавезно додиривање великих тема, за социјалну ангажованост, те за сваковрсне

је стална склоност дечје песме; али и кад га не користи на непосредан начин, дечја песма изазива у нама смешак. Има дрскости и неочекиваности у самој њеној појави, има нечег смешног, пародијског у њеном изгледу.

Има дрскости и неочекиваности у самој њеној појави, има нечег смешног, пародијског у њеном изгледу. Због свега изложеног, не би се могло говорити о развоју дечје поезије,

17 ВИ Кад се ствари овако поставе, могуће је установити прави однос који наивна песма према детету има. Знамо да му се често поименце обраћа, а то чини између осталог и зато што дете прижељкује као идеалног саговорника.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Отуд није чудо што неваљали и покварени, а такови има свуда, под видом родољубија сваку прилику за своју себичност употребљавају, и најбезумније совете дају, не марећи оће

ШЕРБУЛИЋ: Да живи петнаести март! СМРДИЋ: Виват! ЖУТИЛОВ: Није слободно викати: „виват“. У слободи само има „иљен“. СВИ: Иљен! ЖУТИЛОВ: Немеш, биргер, простак, једнака права имаду. Сви су полгартаршаи. СВИ: Иљен!

ШЕРБУЛИЋ: Иљен! ЛЕПРШИЋ: Какво „иљен у славјанском царству? Славјански је народ највећи на свету. У Европи има осамдесет милиона Славјана, и Европа мора бити славјанска. ЖУТИЛОВ: Шта се то нас тиче. ЛЕПРШИЋ: Шта се тиче?

ЗЕЛЕНИЋКА: Фрау фон? Не видите ли да је ова реч туђа? Србин има доста цвећа у својему врту, зашто да од други украсе тражи? Али, наравно, господа с маџарским кокардама...

Јошт је нужно подерати све оне аљине које су странонародне боје. ШЕРБУЛИЋ: Ево и госпоја Нанчика има зелену. ЗЕЛЕНИЋКА: Ја се надам од њеног родољубија да ће је одма поцепати. НАНЧИКА: Мени ова лепо стоји.

НАЂ: Не треба вређати, господо, не треба вређати. Господин Гавриловић је поштен човек, а поштење има цене у сваком народу и у сваком закону. ШЕРБУЛИЋ: Шта се чује за протоколе?

Но ја сам се позадуго овде задржао. Рад сам мало у кафану да чујем има ли што ново. Оћете ли и ви? ШЕРБУЛИЋ: Сад ћемо, док само свршимо неке рачуне.

То нико од нас не захтева; премда жар родољубија може потпалити и њежне перси краснога пола. Примјера има доста у историји. Вама ваљда није познато опредјеленије амазонкиња. МИЛЧИКА: Шнајдер Лист најбоље прави такве аљине.

МИЛЧИКА: Мами, и ја ћу да ступим у то друштво. ЗЕЛЕНИЋКА: Свака која има чувства народности мора, и ступиће радо у нашу средину. А јошт докле видите план!

Но то је ништа. ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа? Кад Србин славну побједу одржи, то је ништа? О, небо! СМРДИЋ: Има важнији новина. ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа нема важнијега од српске побједе. СМРДИЋ: Пала Пешта. СВИ: Шта, шта?

ЖУТИЛОВ: Ја сам задржао за се спаиска добра. НАНЧИКА: Само да ти одбор не стане на пут. ЖУТИЛОВ: Сваки од њи има своје, а Гавриловића, који једнако режи, ми ћемо напоље. НАНЧИКА: И тако је мађарон!... Послао ти је шнајдер конту.

„Оћемо војводину чисту, да се мађарони протерају“, а кад човек почне радити, они не даду. СМРДИЋ: И осим Чивута има се доста радити. Узмите колико њи има без бркова, и то Србаља. Србин без бркова не може бити Србин, дакле је мађарон.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Потпуна историја српскохрватске књижевности има тек да се напише; у овај мах нема писца који би могао да изведе тај велики посао, и то по сопственим проучавањима.

да није потребно читаоце упућивати на све оно што је о једном писцу писано — јер у библиографији о појединим писцима има и врло слабих ствари и честих понављања раније казаног — но само на оно што је корисно прочитати.

Таква подела, као и све поделе, које су увек вештачке и непотпуне, има својих недостатака, али она је у стању да дâ представу развоја књижевности као једне природне целине.

ИИИ) РОМАНТИЗАМ, који има корена још у првим десетинама XИX века, али се као начело јавља пред 1848. и траје отприлике до 1870.

Цар је био верски толерантан и правдољубив, нарочито било му је потребно да у борби са Мађарима има уза се немађарске народности у Угарској, и зато је Србима учинио прилично уступака.

Још у почетку XВИИИ века она има своју црквену организацију, своје школе, своје еснафе и руфете, своје сталеже. у световњачком реду прво место

Иначе пише доста добрим народним језиком. Цело дело је без књижевне вредности, и има значаја утолико што је то први путопис српске књижевности и једино забавно дело српскословенске школе.

Управо, он има два језика којима пише. Када пише књиге за црквену употребу, нарочито када преводи са рускога књиге црквене учености,

Што му изгледа незгодно, он напросто изоставља; када му се укаже потреба, он измишља. Али у његовој историји има и извесних модернијих историјских схватања: он се документује, служи се страним историјама, мађарским, пољским,

Али на њих почињу већ утицати руски писци, руска теологија, код њих има зачетака и световне књижевности, и код њих се већ јавља мисао о употреби народнога језика.

Број Срба официра у руској служби нарочито се повећао после српске сеобе у Русију 1751. године. Срба има у дипломатској служби, као конзул Павле Ђулинац; у просветној, као главни надзорник основних школа Тодор Јанковић

Од историје ова књига има само наслов. У ствари то је историјски подсетник и меморандум уз многобројне молбе које је владика упућивао руској

Милићевић, Вук - Беспуће

се жељно у воду која је весело одсијевала, губила се и помаљала, а он је непрестано чекао и тражио погледом, као да има нешто да јој каже. Касније га ухвати сан.

старачко лице пуно бора, кад се засребрени њезина сиједа коса, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге што не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се трза и стреса као шибљика, устаје и, у папучама,

И поче да хвали шљивовицу; са рђавим акцентом, запита, онако немарно, има ли је још много. — Нема. — Нема! — рече он више него жалосно. - Штета, штета! — мрмљаше он. И искапи нову чашицу.

Једва једном, инжињер му каза зашто је дошао; чуо је да он има у својој кући довољно мјеста, молећи га да му уступи двије собе, јер нема гдје да станује.

Послије се покаја. Биће узнемирен, Можда има још неко с њим кад је узео двије собе. Уосталом, и онако су му новци били на измаку; они ће га се мало тицати.

Он се увјераваше да се вара, да је то само један дан младости, као што их има много у животу; и он вјероваше да ће и тај дан проћи, као што су прошли и ишчезнули многи други, и однијети за собом и

Зашто је срео ту жену и шта има у њој? Шта је она за њега и шта ђе он њој? То му се питање не скидаше с ума. Шта гони његове мисли и што их збуњује,

А он тражи има ли још ишта у њему, и налази пепео и сатрте, прашне осјећаје и уморне, млаке мисли, док живот хуји око њега и шири

заплакала у себи ради његовог подсмјеха или зажалила и осјетила горко кад би опазила да тај човјек кога је волила има према њој само једну ниску жељу.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан, и отимају се и надмећу ко ће пре добити »слово«, а Јова има готов шаблон, па пише по њему.

С поносом је пролазио наш Јова поред комшија, који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу, а сада видели и ћурана. И то каквог ћурана!

— Слушала сам већ сто пута те твоје историје. — Море, не знаш ти ни стôту чест, иако си слушала! Да има ко да седне па да бележи! А ја да се мајем под старост, нема, прико, смисла!

— Е, тако те ’оћу! — вели Јова раздраган, па је загрли. — Ето видиш, прико, тако се ми волемо. А има, бога ми, и зашто да ме воли! Јер ја, бога ми, нисам к’о други мужеви... — Ћути, ћути! — напада га госпоја Каја.

Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је уопште има на свету.

Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да »није сваки дан Божић«, и да има много мучних дана преко године.

Тако, прико, фала! Ти овде, а Каја ће на леђа менице да се потпише. Распитао сам, па ми казали да има права да се потпише.

Каја је, знаш, деловоткиња, то јест деловођа, у овдашњој Женској подружини и има тридесет динара месечно, зато и њен потпис вреди, известио ме Спаса књиговођа.

Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала! — Фала, госпо’н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то — рече

Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.

понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Нотеѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са записом колико веша има. Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељачког света.

Обично би један по један од слушалаца устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима: »Та седи, човече! Их, какав си!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Нека пљуска, нека воде, Нека грома и ветрине, Гора има красне згоде, Има стене и пећине, Ту ћу, мила, да се скријем, Па олуји да се смијем.

“ Нека пљуска, нека воде, Нека грома и ветрине, Гора има красне згоде, Има стене и пећине, Ту ћу, мила, да се скријем, Па олуји да се смијем.

“ Красни мома има доста, Кô ти нигде и никада, Код тебе ми срце оста, Зато с' прођи свега јада, Збогом, драга, руку на, Верна буди

Де најлепши лепирова Има и тичића, И јеленски још рогова Шкољак' и пужића; Да полетим па да шпаге Све напуним редом — Ао брацо, жеље

Сад би гледô дено мома Понајлепши има, Па би весô тамо ома Полетео њима, Да с' нагледам млада века Ти чарни очица, Да с' нагрлим бели сека, Наљубим

Ал' опет је превесело Вавек њему чарно око, Опет носи ведро чело Као младић он високо: Та он има красна сина, Па га гледа пун радости Па се сећа сви милина Што имаде у младости.

му остало, Млого тео, млого започео, Час умрли њега је помео, Место данка спустила се тама, Место славе тебе има сама, Ти си понос, ти си цела дика, Ти му слава можда свеколика.

Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, Удри, побро, у сићане жице, Данас има, а сутра нас нема, Ајд' у коло, ко ће ту да дрема?

Ој ви српски витезови, Ви змајеви, соколови, Та има вас на иљаде, Ал' бројити немам каде, Та кад би вас све бројио, Кад би јадан винца пио!

се горе и зелени, Пограбисмо пушке, те о рамо, Па се вери и тамо и амо; Боже мили, да л' веће милине, Да ли има што на свету слађе Нег са пушком одат по планине, Па уморан сести у залађе, У залађе крај каквога врела, Ту отрти

Ох та певај ко год злато има, А ко нема, певај кô да има, Није л' злата, има штогод друго — Певај само, не разбирај дуго, То ил' оно, све је,

Ох та певај ко год злато има, А ко нема, певај кô да има, Није л' злата, има штогод друго — Певај само, не разбирај дуго, То ил' оно, све је, брате, једно, Што је мило,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Тих истих година, ја сам, случајем, избјегао твоју судбину, али, ево, има неко доба како ме, за мојим радним столом, освоји црна слутња: видим неку ноћ, прохладну, са звијездама од леда, кроз

Оно, истина, на сљезову цвијету једва да је негдје и било трагова модре боје, али ако је дјед казао да је модра, онда има да буде модра и квит.

Угађаћу му, јашта нег угађати. Ком би другом ако њему нећу. Начинићу му нешто, има да видиш. — Их, ти као да човјеку правиш самар, тако говориш. — А зар коњ није исто што и право чељаде, још бољи.

— Ето ти га нà! — простодушно зину дјед. — Да, да, само добар. У Подовима, крај саме Уне, има, на примјер, у једног домаћина коњ, Дорат, душа од коња. Чим га видим, а мени срце заигра: ево га, пљунути Раде Ћопић!

— Како се нећу љутити, никаква вјеро. Човјек је крштено чељаде, славу слави, душу има, а коњче... Самарџија се тужно осмијехну. — Има човјек душу, а.

Човјек је крштено чељаде, славу слави, душу има, а коњче... Самарџија се тужно осмијехну. — Има човјек душу, а. А је ли, Раде, јеси ли ти икад чуо да је коњ некога преварио?

— Хоће да докучи мјесец. Самарџија уздахну и погледа ме преко чаше. — Па нека, има дјечак право. — Шта има право? — Па нек опроба.

— Хоће да докучи мјесец. Самарџија уздахну и погледа ме преко чаше. — Па нека, има дјечак право. — Шта има право? — Па нек опроба. Камо среће да сам и ја некад тако радио, можда би ми друге тице данас пјевале.

Опет ћемо ми овамо доћи, има кад. Ногу пред ногу, наниже, по мјесечини! Како је драг и пун сваки корак повратка. И како све више расте, примиче се

МЛИН ПОТОЧАР Има тако по нашим потпланинским селима тајновитих мјеста око којих се плету разноразне приче, обично пуне страве, везане

који зна латиницу, или можда помлађи, иза деветсто осамнаесте, који штије и ћирилицу), онда, богме, дотични има штогодарце и да прочита на брвнима млина.

!), па једнога који јаше, безбели на парипу. Има ту насликаних и безобразних предмета, грдно увећаних дарежљивом руком каквог маштовитог чобанина, па зато понека

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

СУЉО: А какве и да нађеш, него половне? Женске за војну употребу! Једна допола оћелавила, у другој има деведесет ока, најмање, трећа рамље, четврта прирамљује, пета без пола зуба, шеста длакава ко мушкарац, седмој се

А кад стигнеш, па макар било и у најглувље доба, није важно, има да пробудиш Хасанагиницу и да истој саопштиш да се ја кући враћам прекосутра, ал да ме она код куће не чека!

Е, па, ево јој садево! Има одма д идеш, да кажеш да ми се губи из куће! За свагда! Па сад нек види колко ће је коштати њена госпоштина!

Ага је постао много нервозан, зачас прасне, не уме да се савлада, понаша се непромишљено... А чини ми се да има и неких других разлога... ХАСАНАГИНИЦА: Неправда није избирљива; неправди све може да буде разлог...

Брате! Куран каже да га две године дојим! До две године има више од године! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Наћи ће му се дојиља, не брини. Биће у реду. ХАСАНАГИНИЦА: Биће у реду!

Молим лепо. Хасанага отеро жену, бег Пинторовић тражио илми-хабер, каже нећу да је водим без илми-хабера! Има човек и право. Хасанага, опет, са своје стране, реко: добро, у реду, ево ти тај илми-хабер! Закити се!

Олиста буква — политика! Процвета багрем — политика! Разболи се крава, цркне — опет политика! Ваљда има још нешто, осим политике? МУСА: Причекај, па ћеш видети. Зна се каква је ово игра.

То ти мени кажи! МУСА: Па ето видиш, и то је неки знак! Ни храна не стиже редовно! Шта то значи? Значи: ага има неке велике бриге! Све иде у прилог оном како сам казао... ХУСО: Боље да питам Суља...

Прави се важна, мајку јој, ко да има три сисе, а не две! ХУСО: То би морало да се преброји! АХМЕД: Да не би ти? Паз да се не забројиш!

То је инсинуација! АХМЕД: Шта се мешаш у разговор... ХУСО: И јес ми разговор! Има ли Шемса три сисе, или две! Крупно питање!

Чуо си да су навалили просци. ХАСАНАГА: Па шта? То сам и очекивао. ЈУСУФ: Ово може да има и политичке последице. Плашим се да се бег увредио, да му је повређен понос, и да би можда хтео да ти се освети.

То си од оног безбожника научила! ХАСАНАГИНИЦА: Мислиш од Хасанаге? Не знаш ти његовог бога. Његов бог има његову браду, његов трбух, његове жуљеве... Ми смо и у Алаху многобошци. Колико ага и бегова, толико богова.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И сви су се чудили како ми излазимо на крај. Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.

— Хајде, ’аџике. Дај ако има што да ти понесем. — Па нема ништа, Маријо. Све сам послала. Али хајдемо, можда ћеш ми уз пут што затребати.

Хвала му. Његова воља. Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје, те да има ко ће ми очи заклопити.

Нисам знао шта да радим. Нисам хтео да те дâм другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има. Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлили и љубити; да ће други пити љубави из тебе, Тог чистог, још

Мати ме погледа. Из тог њеног погледа видех да она све зна. — Кад ћеш у школу? — упита ме кратко. — Има времена. Рано је. — Па друге године и пре овога времена си иш’о? Ваљда имаш сада мало да учиш. Свршаваш већ.

— Момак добар?... — Као сваки човек. Одслужио војску. Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па... Али она, она... — А ти хоћеш? — Хоћу — дахну она силно — што да не?...

— Што, Николо, не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као и увек не грди, већ моли. — А? — промуца он. — Идем ’аџике!

— Јес’, јес’! — повикаше оне, — знамо чак и какве су! Њене су ките везане црвеном врпцом и у свакој има по једна лала. — А ваше? — Е, ти то не треба да знаш. Него хајде пробуди тету. — Добро, добро.

Свако вече, уз јело, давала му је по једну велику чашу вина. А увек стара одела и зими поњаве, да има чиме да се увија ноћу. Једном се стрина разболе. Стриц беше на путу, те немаше нико да се брине о деци и кући.

Једно, да има ко кућу да очисти и ручак зготови, док мајка и отац иду у сватове, а друго да се и она, Нушка, тога дана проведе: да

Тресла се она и сва мирисала, мирисала, тако мирисала! НАШ БОЖИЋ Море, какав сан? Недеља ево има како се не спава. Те Божић дошао до Скопља, сад је у Прешеву, па у Билачи, и све ближе и ближе к нама.

Први је дан Божића, па не иде да човек одмах... има кад, три су дана. И заиста, ено, другог дана, једва ако је поноћ прешла, а по гдегде тек запишти зурла и допире који

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Језик има своју цену, од ползе коју узрокује. А који може више ползовати него општи целога народа језик? | Французи и Италијанци

А шта је друго боље, него оно што је полезније? Што год не приноси какову лидо ползу, не има никакве доброте у себи.

Бог је сама вечна доброта и правда; што год није добро и праведно, није од Бога. А зашто, дакле, у сваком закону има зли(х) и неправедни(х) људи?

Не | могу премучати овде велико старање благородни(х) бољара молдавски(х) за воспитаније и науку њи(х)ове деце: не има сад младић у Јашу који не зна, осим свога језика, јелински и француски, многи — латински и талијански.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

« Очима ме вила кори: »У тебе су очи, руке, »звезда има зраке, звуке; »ти су звуци, мили друже, »од славуја свецке руже, »реч начелна свију вера »први прозор

Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш? Ако још има крилатих снова испод окова, ох онда сањај облаке црне што ће их врели јуже да згрне, облаке црне, олује бесне и муње

Високи душе, незаборављен, поздравље наше прими у спомен, не реци да ти дође изненад! та над је све што народ има млад, у наду том и твоја нам је сен.

жено, ти си стара година; а ти, аждахо, ти си душа јој, издахнула те умирући сад, па, блудница, у часу последњем још има каде да се породи! — Ал' стани, шта то јекће? Кô напрег од кашља, заптивен. сух. На умору је л' ропац године?

па зато имам рекрацију сад до прва кукурика.” — Е гле! па лепо, мило ми је баш, па кад је тако, знаћеш јамачно има ли Ренан право или не? „Званичне тајне”, рећ'е коштани к „не казују се површницима. Ал' сад окрен'мо други разговор!

Ал' многи други створио се враг, час ту, час тамо, свуд му видиш траг. Има их грдних, има виђених, има их голих, има кићених, час мислиш није никакав им број, час навале кâ љутих зоља рој.

Ал' многи други створио се враг, час ту, час тамо, свуд му видиш траг. Има их грдних, има виђених, има их голих, има кићених, час мислиш није никакав им број, час навале кâ љутих зоља рој.

Ал' многи други створио се враг, час ту, час тамо, свуд му видиш траг. Има их грдних, има виђених, има их голих, има кићених, час мислиш није никакав им број, час навале кâ љутих зоља рој.

Ал' многи други створио се враг, час ту, час тамо, свуд му видиш траг. Има их грдних, има виђених, има их голих, има кићених, час мислиш није никакав им број, час навале кâ љутих зоља рој.

” калуђер се јавља, „Добра ти срећа поред боља здравља! Ал' осим здравља твога и среће, још има нешто дужност да ти рече: була једна млада пред вратих чека, уточишта моли и конака мека, дозволи оче, оче

МИНАДИР Што је силан, што је славан краљ Рамсенит од Мисира, таке силе нигде нема од Индуса па до Нила. Па што има силна блага краљ Рамсенит од Мисира, така блага нигде нема од Индуса па до Нила.

” Поклонише се старци у повлад, у један клим, у један брадоглад. Ал' има један међу њима млад, Аскалон му је очевина град, на глави му је златан облучац, са груди му камења стоји сев, ал'

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— ја управо и не знам шта је то; него ако су то оне приповијетке, које народ прости приповиједа, таквих у Срба има као и пјесана. Ја сáм, колико их у глави имам, могао бих једну књижицу напечатити, као што је мала пјеснарица.

Ја сáм, колико их у глави имам, могао бих једну књижицу напечатити, као што је мала пјеснарица. Има их врло лијепих и удивителних, него су по већој части срамотне.

Коме би пало на памет да пореди и важе песме Ђуре Јакшића и приповетке Лазе Лазаревића? Свако од тих дела има своју посебну вредност, упоредиву једино са неком другом у истом роду.

речи извуку сви звучни и емотивни ефекти, увидећемо тад колико нам је ова народна проза блиска и колико је наша. Има народна приповетка још једну особину која нам је посебно драга; то је њен најчешћи унутрашњи мотив, онај који је

Иза њега долази Врчевић, али не толико по својим способностима колико по квантитету прикупљеног материјала из кога се има шта одабрати.

Како сване, они одмах стану гледати да л' има какога год трага куд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море; нигдје никакога трага ни гласа.

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри

Отале пођу свих девет и царевић десети. — Хајде, — веле му — овдје има један град и у њему цар сједи, отале се ми хранимо већ има томе више година.

— Хајде, — веле му — овдје има један град и у њему цар сједи, отале се ми хранимо већ има томе више година. Кад се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад

Кад тамо ал' има шта и виђети: соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никог до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном

амо по граду, кад наједанпут види неке јеле онако читане из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет дивова, баш онијех крвника градскијех а њима свијема главе посјечене.

“ — па и ту собу отвори. Кад уђе унутра, има шта и виђети! У соби један чоек до кољена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје, на четири стране имаду

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: О, сад ћеш му укидати, кад си га једанпут научила. Сад слуга мора да има уредну вечеру. СОФИЈА (слеже раменима). МАКСИМ: Дакако!

МАКСИМ: Шта си ме ти опет заопуцао с твојим ексерциром: оћеш да је сасвим поквариш. ЈЕВРЕМ: Софија има најбољу кондуиту. МАКСИМ: Има врага, да је носи, и кад сам ју познао! (Одлази.

ЈЕВРЕМ: Софија има најбољу кондуиту. МАКСИМ: Има врага, да је носи, и кад сам ју познао! (Одлази.) ЈЕВРЕМ: А, непријатељ је преотео ма; ја ступам с тобом у алијансију.

ЈЕВРЕМ: Јесам ли ти казао, да се сила одбија силом? Само му покажи, да штап има два краја, пак ћеш видити, како ће одма ретерирати. СОФИЈА: Моја нарав није за то. Пре би могла какву шалу предузети.

СВЕТОЗАР: Зашто? МАКСИМ: Послова, не знамо гди нам је глава. СВЕТОЗАР: Бар за љубов Лепосавину. МАКСИМ: Има она доста забаве код куће. СВЕТОЗАР: Али опет у друштву. МАКСИМ: Друштво није највећа срећа.

МАКСИМ: Ето, јесам ли казао! СОФИЈА: Пак? Треба јој купити, дакако. МАКСИМ: И на то да се новци троше. СОФИЈА: Ко има деце, треба да и држи честито, ако није рад, да му се покваре.

“ МАКСИМ: Доста, куме Мито, доста, код мене је друга фела од жене, а фела од зли жена има толико, колико грозница: једна је ладна, друга с ватром, трећа нема ни зиму ни ватру, не знаш шта је.

СОФИЈА: Доста већ један пут, стиди се од кума. МАКСИМ: Шта да се стидим, и он има такву аспиду на врату. КУМ: Камо срећа, да ми је таква, те би и ја прогледао као моја браћа.

МАКСИМ: Пак? СОФИЈА: Па треба да се с људма мешамо. Богзна шта можемо дочекати, зато је увек добро кад човек има пријатеља. МАКСИМ: Ја се нисам ни туђио од људи. СОФИЈА: Зато. Што други чине, морамо чинити и ми.

СОФИЈА: Бадава, кад мора бити. МАКСИМ: Та гди је сикира, да убијем душманина! СОФИЈА: Пази, сикира има два краја. (Одлази.) МАКСИМ (сам, уплашено): Оваква није била. Сад је зло! 3.

Аспида није, али није ни смрдљивица. Увек чисто и пристојно обучена, али се не кити као гдикоје лутке. Ко такову жену има, може казати да има добру жену. МАКСИМ: Ти и не знаш, шта је добра жена, кад тако говориш. 4.

Увек чисто и пристојно обучена, али се не кити као гдикоје лутке. Ко такову жену има, може казати да има добру жену. МАКСИМ: Ти и не знаш, шта је добра жена, кад тако говориш. 4.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

) ПОЗОРИЈЕ 1. ПЕЛА и ПЕРСИДА ПЕЛА (сама, у Султаниним аљинама обучена, на глави има шешир, испод којег види се цвет, који јој полак лица заклонио. Мало затим ПЕРСИДА).

(Сипа.) ПЕЛА: Добро је, добро је, Персо, само кад се има... Персо, би ли се ја могла данас мало на каруца извести? ПЕРСИДА: О, милостива госпоја, коњи су у преправности.

Оћеш да знаш како се време мења, узми злу жену. Видиш ли кога у друштву, који оће увек да има право, подај му злу жену, пак ће она имати право. Оћеш гордог да покориш, подај му злу жену.

Чекај, отоич сам ти истерао два ђавола испод коже, али видим има јошт пет. СУЛТАНА (пипа се по леђи): Платићеш ти ово горко! (Трифићу.) Љубезни мој, овај ме орјатин сву испребијао.

Сад таки кући! СУЛТАНА: Ја сам ти пет стотина пути казала да је ово моја кућа. СРЕТА: Твоја кућа, јел, што има вина и ракије; чекај, свињећа мати, научићу ја тебе. (Замане.) Кући! СУЛТАНА: Јао, не дајте ме, не дајте ме!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Намера је иста. (18. В 1989) 2 ОКО И у неоствареном живи намера: Да будем јачи, што ме мање има; А недремано око-камера Сваки мој микропораз читко снима.

(22. В 1989) 8 ЉУБАВ У парафрази твога нерођења Сваки ми корак сенчи једно ништа. Неоштар снимак. Има ли решења Сем љубави за стварна чудовишта?

На југу пролеће расплиће чворове мокрих ветрова, Смрт има мокру сенку док пролази кроз зид. (9—10. ИИИ 1986) ФРАГМЕНТ Делимично по Пиндару Лепота која твори све сласти

Ако недовршено сведочи савршенство, Онда несавршено има довршен облик; Зато је онај мудри неимар Пантеона Пробио куполу кружно, на самом врху, да би Кроз отвор сишло небо у

свет се не исцрпљује у слутњи Испомераног свог преображења — Но верност слутњи верност је поморца Који до краја има поверења У море. Слушај море: море тутњи. (22—30. И 1992) ДОДАТАК ДВА СОНЕТА О ЛОБАЊИ „...

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Расту деца због витамина... Да ми је само знати куда ли је наумила? Где ли ће и с ким ли ће? Има ли кога? Има да ти не кажем шта... Још је рано! А, теби у њеним годинама није било рано, а? Оде! Замаче иза ћошка..

Расту деца због витамина... Да ми је само знати куда ли је наумила? Где ли ће и с ким ли ће? Има ли кога? Има да ти не кажем шта... Још је рано! А, теби у њеним годинама није било рано, а? Оде! Замаче иза ћошка...

па замуцала, а теби после те лекције било нешто чудно смешно, па си се кикотала ко шашава: мислила си да ту има неке мистерије, а од свих речи за жену која очекује бебу, највише ти се допао израз благословено стање, док су ти

блага, изгубио се онај њен чувени цинични смешак у углу усана, а најлепша ствар на њој су и даље њене пегице — сада их има још више, јер је по мојој аматерској процени загазила дубоко у благословено стање.

И уопште, има ли шта горе од осамнаест година? Има — седамнаест! Пре свега, треба да знате да мачки од осамнаест не одговара сваки

И уопште, има ли шта горе од осамнаест година? Има — седамнаест! Пре свега, треба да знате да мачки од осамнаест не одговара сваки момак.

Узмимо другу могућност! Ако неко може да вас отфура на једно овако максимално место, где сваки сто има лампу са абажуром, онда је он као по правилу „табу“, разменио је четврту банку живота, има жену и осредње забавиште

место, где сваки сто има лампу са абажуром, онда је он као по правилу „табу“, разменио је четврту банку живота, има жену и осредње забавиште деце.

“ Као, она има неке важније задатке у животу од кувања! Као, управо измишља серум против беснила или завршава „Уликса“, па нема

А реците и сами, има ли шта лепше од тегли, онако лепо поређаних, а унутра краставчићи, папричице, зелени парадајз и све остало што уз то

Сава се гиба — то је због риба! Како је Ана интервјуисала саму себе, и какве везе има планина Килиманџаро с најбољим годинама за једну жену.

Буде ми некако лакше, схватате? — И где то уопште данас човек има прилике да се извиче? Нигде. Модерно је шапутати или говорити у пола гласа. А свађате се — можете само у купатилу.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

„ВУК КАРАЏИЋ“: ДВА РОНДА ЗА БУКЕТ ЛЕПИХ БИБЛИОТЕКАРКИ 178 С КРСТОМ СВОЈИМ ПО КРСТУ ВИДИКА 180 ШЉИВА СРПСКА 186 ИМА НЕКА ВАСИОНА 189 СОНЕТНИ КВИНТЕТ ЖУТИХ ДУЊА 190 І 191 ИИ 192 ИИИ 193 ИВ 194 В 195 *** 196 ГРОМ О СВЕТОМ

- дим је плава кудјеља, с наборима хаљина; сјенке врвеж изгоне поврх шкриње жутнуле. - Има божјег удјела у кућевном жубору, у зрцању с иконе, у пјесмином распјеву: Крпљен живот, крпија а кроз прсле прозоре

У чедном часу чулнога чина цвати ми, цвати Роѕа цаніна. У игри варки жаруље кресну и нема ноћи ни има дана. Од лудње судње љубице кресну, пакао с рајем под сунцем сања.

За тугин брег ми црно сунце седне. (Због сваке речи покајем се љуто.) У првој труби чујем фрулу седме и у ме има да се збије, зграца, аждајин тутањ, налет скакаваца. Језера сува - небо измакнуто.

Стидљиву румен Кћери и Сина тачкасто драшка змијино грозје. Пали се невен невоља смутних: има их белих, плавкастих, жутих; неке су црне, тмурно зелене, има црвèних. - Метеж у Добру: памук доброте гужва се.

Пали се невен невоља смутних: има их белих, плавкастих, жутих; неке су црне, тмурно зелене, има црвèних. - Метеж у Добру: памук доброте гужва се. Вене душин интеграл.

Створих ли много свакојег скота? Мрачи се исток - надиру шуме. Чујем ли писку? Шта ли се збива? Има ли меда, ораха - млива? Треба нам крви, кòштане сржи, јестива пресног, течне жестине!

- Нека се страда: мени, по глави, крши се, прска, с круном о небу, шљива - а српска. ИМА НЕКА ВАСИОНА Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза сељак, осушен и спечен.

ИМА НЕКА ВАСИОНА Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза сељак, осушен и спечен. У ритму бића окреће се она, по кршу врља; тек у час ће речен, кад

Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза онај јагањце што пасе. Раздвоји склоп јој, Милости и Спасе, да махне, широм, вратима

Овако шта ће јадник сиромашак: да слуша облак како коми грашак? а ипак „има нека васиона“. СОНЕТНИ КВИНТЕТ ЖУТИХ ДУЊА І Хеј, север руди!

О, да смо воћњак обојен у креч мирноће беле, а не тмушом лет да питамо се: има ли нас пет! *** ГРОМ О СВЕТОМ САВИ Сваки листак на дрвету људски глас узео и пропевао.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: Тако? А има ли у тим твојим руманма како се готови ручак, како треба бити добра газдарица и ред у кући држати?

ЈЕЛИЦА: Ах, тамо живити три дана више вреди него овде три године! МАРКО: Знам, само да има ко да шиље за трошак. ЈЕЛИЦА: Ја ћу Батићу довече казати, па макар ми шта радили.

ЈЕЛИЦА: Тако је обичај. МАРКО: Он барон, а ја прост трговац, то ми се не свиди. ЈЕЛИЦА: Да има овде графова или барона, он би ишао к њима. А овако тражи опет који је најотменији.

АЛЕКСА: То често бива. ЈЕЛИЦА: Сад сам се јошт добро сербизирала, јер овде код нас слабо има прилике да човек говори немецки. Но зато опет најмилији ми је унтерхалтунг у читању.

АЛЕКСА: Ја сам био шест месеци у Мадриду. То вам је варош! Шта је Беч, Париз и Лондон! Има шесет хиљада само цркви; сто тридесет и пет пијаца велики, осим мали, које се не могу ни избројати.

ЈЕЛИЦА: Ум Готтеѕwіллен, господин барон, како то може бити? АЛЕКСА: Кажем вам, машином. Такови машина има небројено число. И ја сам на једној радио, с којом смо путовали у Месец. ЈЕЛИЦА: У Месец, господин барон?

С њим сам од веће части моје путешествије совершио. ЈЕЛИЦА: То је вирклих најлепше кад човек честитог млађега има. Ја не могу никако да се намерим на добру слушкињу. АЛЕКСА (узимајући пите): Господична, ово је тако пријатно...

МАРКО: Е, видио ћурку, пак хтео да јој пришије магарца. ЈЕЛИЦА: Зацело, татице; има једна машина на којој се иде. МАРКО: Но, комедије; и то да чујем!

МАРКО: Па у Месецу зар има људи? ЈЕЛИЦА: То сам и ја читала; само нисам знала да имају краљице. Барон жали њену судбину, али опет каже да би

МАРКО: На тај начин мора да је врло богат. МИТА: Спаилуке има бесчислено; но све то не би му толико доносило да није сродник са фирштом Демидовом.

Вами је познато да има у Русији фиршт Демидов, који је најбогатији у целој Европи; овај има рођену сестру барона Голића за супругу.

Вами је познато да има у Русији фиршт Демидов, који је најбогатији у целој Европи; овај има рођену сестру барона Голића за супругу. Марко: Е, онда му је лако трошити.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

самом стрејом писмено стоји: „Путниче, уђи, преваре нема, сви који дођу гости су моји, ручак се спрема“ И потпис има оловком плавом: „Домаћин Мачак, шапом и главом.“ Пониже стоји, од истог писца: „Забрањен приступ само за лисца!

ЦРВЕНИ ВРАБАЦ За шумом тајном, чаробном, негде у крају незнаном, Црвени Врабац има дом. Вјечита срећа ту се скрива и трепти радост сунчана, жива, читава земља цвјетни је врт.

А мачку Марку казали неки: мачор је тамо господар први, сланину крка и сирац меки, а миша има, све од њих врви. Тамо и облак иде планином огрнут, каже, тешком сланином.

За шумом тајном, чаробном, негдје у крају незнаном, Црвени Врабац има дом. Тамо за ланцем планине сиве, Жарко и Жућа и сада живе, весели, срећни у крају том.

По дану пред њим џиновске стопе, а ноћу сјенке и дива зов. Облак се прича о млину роји, Има ли неког да се не боји? ИИ А близу горе, уз њиву проса у шупљој букви живио Ћоса.

Чуди се Ћоса и главом клима: „Ту једно љето читаво има. Што год је љето богатство дало, у моју торбу сада се збрало.

Ту је и писмо, од мрља ври: „Примите поклон! Рудара три.“ И потпис има: пијук рудара, стријела са луком и котва стара.

Зашто је тужан самотни дека? Коме се нада, кога ли чека, ко ли то има с пучине доћ`? Никога нема да му се врати, а старац чека, пролазе сати, ниже се ланац дуг; нада се мачку,

Кад Јежић тако жуди за њом, биће то, богме, богати дом. Још има, можда, од перја под, печене шеве красе му свод. Та кућа, веруј, обиљем сја. Поћи ћу, крадом, да видим, ја.

“ — То слуша лија, па суди здраво: „Сад видим и ја, јеж има право!“ То рече, клисну једном ћувику, а оно троје дигоше вику: „Јеж нема право, на страну шала; а и ти,

њима трима: „Браћо, ватру табанима, бјежмо брзо у наш крај, у колиби има змај!“ Незахвалне госе тако прошле зло и наопако.

Лудује точак, весела чигра, вртоглав танац речица игра. Ех, чудна млина, шта да ти причам, стотину лета и више има, брвана белих, а крова сива, завијен маглом брашна и дима.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Београд 28-И-1931. И — Острво Веће или Мање, — упита огарављени човек, насмешен само за тренутак. — Има ли рибарских насеобина на оба? — О, Мање је само ловиште господина маркиза. На Већем има једно двадесет кућа.

— Има ли рибарских насеобина на оба? — О, Мање је само ловиште господина маркиза. На Већем има једно двадесет кућа. — Могу ли вечерас прећи тамо? — Свакако. Поштанска лађица биће овде кроз један сат.

— Изгледа ми лепо то што радите. — Радим по једном угледу који ми је дала маркиза. — Ви радите за маркизу чији муж има ловиште на Мањем? — А не, то је њен син који има тамо ловиште. Стари маркиз је умро још пре но што сам се родила.

— Ви радите за маркизу чији муж има ловиште на Мањем? — А не, то је њен син који има тамо ловиште. Стари маркиз је умро још пре но што сам се родила. — Они живе стално овде?

Стари маркиз је умро још пре но што сам се родила. — Они живе стално овде? — Има само неколико година да се враћају свакога лета на језеро. Само сврате у наше село.

У једним вратима неколико људи и деце. — Добро вече. — Добро вече, господине. — Јесте ли рибари? — О, има врло мало рибара овде. Они живе доле. — Колико има рибара? — Једва осам барки. Друга села на језеру лове више.

— Добро вече, господине. — Јесте ли рибари? — О, има врло мало рибара овде. Они живе доле. — Колико има рибара? — Једва осам барки. Друга села на језеру лове више. — Ваше село је врло лепо.

— Ах, па она је отишла има већ десет минута. Чекала вас је пет минута али смо после мислили да сте се предомислили. — Непријатно.

— Било би опасно да се враћате? — Опасно и тешко; мом сину и мени требало би више но дупло времена за веслање. — Има ли опасности при одласку? — Били бисмо сасвим исквашени од таласа. — То би се већ осушило.

Ја мислим да, пошто је опасно за повратак, ви можете пити вина вечерас и на острву, а ујутру се вратити. Има ли доброг вина тамо? — Да, али бисмо га морали пити у мраку. Идем да питам сина..

Он гледа нарочито у језеро иза мене, тј. не гледа ни у шта, пошто тешко да тамо има шта да га занима. — Ова се барка враћа на острво; тако ћу вама уштедети труд.

— Имате посла? — Колико да се живи. Затим, тражим посла у свим селима на језеру. Иначе када маркиз дође на летовање има увек понешто да се поправи у замку. — Где је његов замак? — На Већем Острву. То је некада био манастир и напуштен.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Отаџбино, мајко тужна, Има л' кога у мом роду, Да распали роба сужна, На бој свети за слободу, К'о у доба она стара, Против Хуна и Авара?

Исповест ми треба, за то сам те звао: Оче, — ја сам мајку своју отровао... 4 „Кад се Рудник пређе и малена река, Има једно дивље и суморно место, На које сам некад одлазио често, А на томе месту пећина је нека, И у њој језеро.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Коледари су певали под смоквама. Зар још има зла на свету? Сјајне главе разбојника плутају по води попут ораха, бљесак свећњака и чаша по кулама средоземља,

ПОЗНА ХИЛАНДАРСКА МОЛИТВА Уочи косовског боја Знам да сваки народ има свој почетак и свој крај, и да почетак није само један, па ни крај не дође само једном, но грех је мој да сумњам у

Хеће више лепих градова бити на земљи нашој. Ноћи дугачке желимо и шуме дубоке где има вида и без очију. Да певамо и да се сами себе сећамо, други су нас заборавили.

Мој жижак се гаси над отвореним списима једног руског светитеља. Груби кораци одјекују ходником, удар корака има звук између копита и чизме. Ногу је много као да пролази читав караван празним ходником са дрвеним подом.

Али то су крупне речи. Први постови изгледају као велики догађаји. Храна почиње да има неиздржљиво јаке мирисе. Хоћу да све нелагодности сузбијем молитвом.

И да светлост обасјава светску беспредметност. Имена су ти многа и добра. И само име је већ твоје семе. Име које те има и које ти имаш. Сви кажу име. Не надевај ми имена. Зато што већ имам име. И говорим у име. И радим у име.

Свемоћ Ничега према њему је, слути се, права немоћ. И само зато што постоји свет који је свет, и створени свет има своју малу светост, и не-свет, односно свет Ничега, има свој необориви смисао.

И само зато што постоји свет који је свет, и створени свет има своју малу светост, и не-свет, односно свет Ничега, има свој необориви смисао.

Можемо слободно рећи: и не знамо. Са светом светости човек се не опходи помоћу знања. И друго питање се поставља: ако има света који је свет, зашто онда овај мањи, мање достојан и зависан свет свега створеног?

Можемо слободно рећи: и не знамо. Са светом светости човек се не опходи помоћу знања. И друго питање се поставља: ако има света који је свет, зашто онда овај мањи, мање достојан и зависан свет свега створеног?

оца да посеку при крају жетве Јуноше високе усред рата и песме расту на брду својим сјајем и стакленим мирисом метве Има један мост који се покреће и диже изнад Златног Рога ту доспе Лазарев син после троструког јуриша против

догађа напоредо са наглим сажимањем васионе у којој смо потпуно без мерила; остајемо стога несмањени, исти, истијати. Има један не-свет, и један све-свет и један свет који је свет.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПРОКА: Не бива, боме! АГАТОН: Ама, закон, знам ја да је то закон, али бар да има некога реда у том закону. Зар је баш он био на реду? ТАНАСИЈЕ: Одиста, такав човек.

ПРОКА: Па пустите жену нека плаче; род јој је покојник па је боли. САРКА: Па има нас ваљда још рода? ТРИФУН: А има жена можда и меко срце. ПРОКА: Па има, дабоме!

ПРОКА: Па пустите жену нека плаче; род јој је покојник па је боли. САРКА: Па има нас ваљда још рода? ТРИФУН: А има жена можда и меко срце. ПРОКА: Па има, дабоме!

САРКА: Па има нас ваљда још рода? ТРИФУН: А има жена можда и меко срце. ПРОКА: Па има, дабоме! САРКА: Ако је по томе, Трифуне, ја баш имам меко срце; цео свет зна да ја имам меко срце, па ето ја не

МИЋА: Немам, не кажем да имам, али, најзад, човек се и не школује зато да од тога има какве користи већ да буде школован човек. АГАТОН: Е, видиш, зато баш што си школован, не можеш да управљаш имањем.

видиш, што је покојник на оном записнику казао још и ово: „А дотле, док се не отвори тестамент, целокупна моја имовина има се предати на старање и чување том И том адвокату, којега сам и тестаментом означио за стараоца и извршиоца моје

ВИДА: Ама, реци ти мени, пријатељ-Агатоне, каква је то тетка? АГАТОН: А зар ја знам? Знам да овде у дворишту има она мала кућа, две собе и кујна, што је покојни Мата зидао пре осам година.

МИЋА: И мене! САРКА: Тебе, пријатељ-Мићо, друго буни, а мене друго. АГАТОН: Шта има да те буни, прија-Сарка, девојка као свака девојка. МИЋА: Али се мора признати да је лепушкаста!

ПРОКА: И све то чува некаква тетка. СИМКА: Баш срамота! Што кажу, фамилија смо, а не знамо ни чега има, ни... ТАНАСИЈЕ: Море, што не знамо чега има, ни пô јада, него не знамо чак ни каква изгледа кућа.

СИМКА: Баш срамота! Што кажу, фамилија смо, а не знамо ни чега има, ни... ТАНАСИЈЕ: Море, што не знамо чега има, ни пô јада, него не знамо чак ни каква изгледа кућа.

– Јесам! – Па добро, Сарка, знаш ли ти како изгледа покојникова кућа? – Не знам! – Колико соба има? – Не знам! Како је намештена? – Не знам! ВИДА: Па ја мислим, нико нам не брани да обиђемо и да разгледамо.

ДАНИЦА: Али како? АДВОКАТ: Можда он има какве озбиљне намере? ДАНИЦА: Па шта ако би имао озбиљне намере? АДВОКАТ: Па, рецимо, ако би он био одиста наследник.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Разговор се онда пренео на Французе, Русе, Енглезе... — Наравно да то не може дуго трајати. На јесен има све да се реши — говорио је отац. — Сироте мајке! — плакала је моја мати, бришуће очи кецељом.

Али ево ти сад прилике да са тим шкартовима рашчистиш... Прво бих њих пустио у борбу. Ако нема једно око, а има здраве ноге, натовари му муницију на леђа, па нека носи дотле док не погине.

Ако нема једно око, а има здраве ноге, натовари му муницију на леђа, па нека носи дотле док не погине. Ако има здраве очи, а нема једну ногу, стави га негде у заседу и подај му митраљез... — А шта ћемо са оним „цвећкама“...

Сигурно онда када смо отишли за сламу. Е, па... ви знате, има да се нађе. — Разумем! — повикаше углас. — Ту... код трећака... четвртака... Хја! — и мигну оком. — Кад падне мрак...

Онда је и он одржао говор и рекао да ће сутра вршити смотру командант дивизиона и пука. Логор има да се уреди, штала очисти, топови орибају, коњи отимаре, и сто других наређења, да сам се чудио откуда му све то паде

Затим је потпоручник наредио да се изврши запрезање батерије. — Не сме да буде ларме, вике, сваки има ћутећи да врши посао! — додао је на крају. Затакарали су топови и каре које су војници на рукама гурали и равнали.

Већ смо се наразговарали. Причао ми је Милојко, предњи возар, како је жењен, има једно дете. Летина је добро понела... Секира га стално дешњак који помало заостаје, те мора чешће бичем да га опомиње..

Жене се крсте и моле за спас својих који су тамо. Сада смо пред бојиштем. Има у нама мало љубопитства, а и зебње... И, слушајући потмулу грмљавину топова, људе обузима притајена дрхтавица.

— А шта га знам... умре сад на путу! — одговори старац, као да је хтео рећи: овде, онде, свеједно... има их много... видећете. Покрај мртвог војника седели су рањеници.

свакако су то војници оне батерије. На једном пропланку појавише се коњовоци са коњима: један, два, три... има их више, и већ замичу у шуму. Негде у даљини припуцаше пушке, али они и даље иду. Сигурно их нико не гађа.

— Сигурно има мртвих — додаде и ошину коња, као да би желео што пре тамо да стигне. Ја сам, напротив, затезао дизгине.

Ни име им се не зна. А и ко ће бележити, кад то треба што пре склањати да се живи не би окужили. По шумама има још рањеника. Сносе их у шаторским крилима кроз која капље крв. Ту је и завојиште.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

одите овамо! Деца се згледаше; понеко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева. — Има ли који ђак међу вама? — Еве... овај, пружише деца прст на једнога. — Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.

Али свему има краја, па и овој погодби. Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на

у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.

Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.

Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима. Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.

»Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала. Па што је овде овако

Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари нимало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.

Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори : — Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла. — Молим опростите... Ја, знате, ’нако...

Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.« — Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу.

стаде Љубица мислити. Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што ?... шта има да ми буде тешко. Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати, није вајде.

шта има да ми буде тешко. Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати, није вајде. Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја... Него није то.

Гојко се трже и готово одскочи корак натраг. — Како... не, не, молим... Има времена, други пут... — Е онда до виђења. Лаку ноћ!

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

немој је бандунати А за љубав, што имасте, Ни ђечицу луду твоју, Који су те татом звали; Али има узданицу У ту твоју мудру главу, Да је не ћеш бандунати, Ни осталу муку твоју, Којуно си ти мучио Од ђетета

Мобу гледа са истока Сунце, Пак дозива Даницу звијезду: “Ој Данице, драга секо моја, Да гледамо бега Јован-бега, Има ли што љепше погледати, К’о дјевојке како жетву жању, За њим’ вежу момци нежењени, За њим’ шеће беже Јован-беже,

И моја ружо румена, Што с’ тако рано процвала? Немам те коме тргати. Ако б’ те мајци тргала, У мене мајке не има. Ако б’ те сеји тргала, Сеја се моја удала. Ако б’ те брату тргала, Брат ми је ошô на војску.

“ 220. Има мајка две девојке, Једну Кату, другу Злату, Обадве се поболеле, Обадве их мајка жали: “Ко ће мајци воду носит?

“ “Ајде, брате, сестри на вечеру, Сестра има до три мила сина: Милована, мајке у милости, Радована, мајке у радости, Симијанче, што ми књиге знаје, Оће сестра

Благо оном брату, који има сеју! Сеја ће за брата танку пређу прести, Танку пређу прести, ситан везак вести; Благо оној сеји, која има брата!

Сеја ће за брата танку пређу прести, Танку пређу прести, ситан везак вести; Благо оној сеји, која има брата! Братац ће за сеју Будим град зидати, Будим град зидати, куле изводити. 228.

255. Дико моја, високи јаблане, Ја ћу теби саломити гране! 256. Нисам знала, зелене ми траве, Да мој дика има очи плаве. 257. Овим шором шаке блата нема, све швалери на чизма разнели. 258.

весељак, лола биљур - кристал Божо = Божић Божоле = Божић болник - болесник борна (сукња) - наборана, која има боре бостан - лубенице и диње бошчалук - дар, обично од једног пара рубља, увијен у мараму (бошчу), какав најчешће

у почетку је то била чворната тољага, токмак, а касније гвоздена кугла са дрвеном или металном дршком; ако буздован има главу са уздужним испупчењем, тзв.

превози робу уз награду кита и сватови кићени сватови кићен - леп, красан кобиље - биљка из породице трава која има у класовима врло дугачко перасто осје (Стипа и С.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Па ваљда и ми од нечега треба да живимо! ДАРА: Ако ћете да живите, копајте гробове! Бар тог посла има данас на претек! ЈЕЛИСАВЕТА: Нећеш ти да ме учиш шта да радим! СОФИЈА: Јелисавета!

Милош Шòпаловић, бакалин из Велике Плане! МАЈЦЕН: Пол? ВАСИЛИЈЕ: Чији? МАЈЦЕН: Мушки. Има вас четворо? ВАСИЛИЈЕ: Четворо. МАЈЦЕН: Јесте ви можда брачни парови?

Што ћу овог момента и да учиним! МИЛУН: Све би ја то Дропцу на даљи поступак! МАЈЦЕН: Види има ли у затвору слободних места! ВАСИЛИЈЕ: Да ли је можда ово документ који је потребан?

СИМКА: Ко зна у шта све могу да га увуку! БЛАГОЈЕ: Ко да га увуче? СИМКА: Бојим се да Гина има разлога да се плаши... БЛАГОЈЕ: Чега да се плаши?

БЛАГОЈЕ: Лако је бити поштен с таквом лепотом! СИМКА: Мого би да имаш бар мало обзира! ГИНА: Има он обзира, кад му нешто треба!

ЈЕЛИСАВЕТА: Истресам спаваћицу, госпођо, где је ту ђубре? ГИНА: У њој ти и има највише курвинског ђубрета! ЈЕЛИСАВЕТА: Могла би ти мало да бираш изразе!

Из машинке! СИМКА: Кога? БЛАГОЈЕ: Ко? ГИНА: Ја немам снаге ни да питам! ДАРА: Има ли у овој кући чаша воде? СИМКА: Ко је у кога пуцао? ТОМАНИЈА: Убили су окружног начелника! БЛАГОЈЕ: Домазета?

БЛАГОЈЕ: Зашто је горе ако га не туку, будало? ГИНА: Зато што значи да је почо да признаје! БЛАГОЈЕ: Шта он има да признаје? ТОМАНИЈА: Па ваљда Секулу познајеш, мајка си му!

Његов одлазак са сцене личи, на крају, на бекство. Последице овог сусрета показаће се у седмој слици.) СИМКА: Има ли ичега што би ову животињу могло да уљуди? ТОМАНИЈА: Свуда је оставио своје крваве трагове! ДАРА: Шта је, глумци?

СОФИЈА: А ко би онда играо Амалију? Василије? ЈЕЛИСАВЕТА: Ваљда још има жена у ансамблу! СОФИЈА: Немој да будеш смешна! ЈЕЛИСАВЕТА: А ти немој да будеш тако безобразна!

(Са реке долазе Јелисавета и Филип) СИМКА: Господине Филипе, седите, испекла сам тикву!... Има неко ко воли и да пошећери... ЈЕЛИСАВЕТА: А где је данас шећер! СИМКА: Видим, имали сте пробу.

ВАСИЛИЈЕ: Морали смо још једном да прођемо сцену између грофа и Амалије, ту Јелисавета има неке техничке тешкоће са улогом... ЈЕЛИСАВЕТА: Добро си се сетио, „техничке”...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ветар студени душе, не стиди се мене, нема душе, ни закона ни части, над болом има власти још само тело голо. Све што сам волео умрло је вичући име моје, а ја му не могах помоћи. Збаци одело своје.

Предамном на отоку тамном и црном, са једним манастиром невеселим, као тајном. И мислим: и да га има тамо горе, ако ме види под јадром саног, у ком се зраци плоде. Море, и ја остајем тужан ипак сваке зоре.

Та сенка вам личи на мач чврст, а скупља сте од злата. Што се кријете у робијашки врт и цветате иза зида? Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида. Што не би пошла на врхунце, ко краљеви и вође?

Хоћемо да вас дочекамо сјајно са песмом у вашу славу. Лепше се вама по небу шета, по земљи има блата. Чвршће грлите но невеста заклета око млада врата.

Што би се крила у робијашки врт и цветала иза зида? Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида. Што сте црна као крст? И масна ко месарска врата?

И других. Вук, међутим, каже да у народу има надимак: „Црњан“ и „Црник“, а да народ каже и „Јоване и црњане!“, „Бошко и црњо!“.

Пролазимо једнако крај стеновитих и голих увала, под кршом Повиља, где има тунолов. Велике мердевине, као огромни комарци крај воде, чекају над морем.

Али ми они невесело одговарају да рибање прелази са оца на сина и да и на нашем броду има таквих који раде заједно. Шоферов син – шофер! Рибарев син – рибар! Око поноћи одлазим да спавам.

Свратио сам, на једном излету, у један рудник соли, у Карпатима, и то је оставило у мени свест да има нечег фантастичног на свету, што је мени непознато. Нисам ни сањао шта ме чека у Бечу.

пут, осетио и наслутио да ми живот неће бити онакав какав сам ја, да буде, желео, него да ме носи ветар судбине, који има неку мрачну снагу. Почео сам био да пишем, кришом, песме за Итаку.

На трбуху нам излази гука. Ходамо, по ходницима, као шашави. У болници има једна засебна дворана, за епилептичаре. Аустрија сматра, да су и епилептичари симуланти и отпушта их кућама само кад

дошао, везу је одржавала пуковска кујна, коју је за нашу чету држао четни наредник Јовановић, за кога се шушкало да има јавну кућу у Кикинди. Имао‑не имао, он је и под артиљеријском ватром стизао до нас, у мраку.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Црвене руже побелеле су од Магдалениних покајничких суза. И од тог доба има на свету и белих ружа. АНЂЕО СМРТИ Шестога дана стварана, рано у зору, седео је на престолу Господ Бог, окружен

с крчагом по уској путањи коју је себи прокрчио, и, пошто се напио воде, налио би и крчаг и носио га у своју пећину да има воде за цео дан.

— Али, пријатељу, ваља да знаш да у свету, па и у овој пустој гори, има много ствари које те могу наљутити. Ако нема људи, ту су комарци, ту мушице, а оне су кадре довести љута човека, као

— Не греши, старче! — говорила је мушица. — Не љути се што и нас има на свету!... 3нај да је све добро што је из Божјих руку изишло. Ти мислиш да је зло што је и нас Бог створио.

Шта? Не верујеш? Ево чуј! — код нас мушица има предање, које прелази с колена на колено и чува се као свето у данашњим нашим нараштајима: „Давно, врло давно, још

Онда му се учини да ту мора да има нека недокучива тајна у коју он не може да проникне. Сутрадан позове старца. — Но, пријатељу, јеси ли се предомислио?

— Ама, јеси ли ти при себи?... Па зар и има где на свету магараца с пауновим репом?! — рече газда, загледавши се слузи у очи, мислећи да је померио памећу.

И, као зачуђен, што се леша гаде, Место да Лепо свуд нађу и љубе. Пружајућ руку крај лешине стаде: „Гле!“ рече „како има беле зубе!...“ МИРЈАМ Лагано прође, споро, век за веком...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Како се зове? — упитам. — То не знам. Видим да има тамо нека земља, ал' нисам питао како се зове. — А одакле си ти? — питам.

Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа. После дугог ћутања рече: — Кажу да има у Тој земљи доста свиња. — Зар је само због свиња чувена та земља? — упитам зачуђено.

— Зар је само због свиња чувена та земља? — упитам зачуђено. — Па има и будалаштина много, ал' то мене слабо занима! — рече онај хладнокрвно, и узе опет крпити мреже.

! — Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има. Ја ти говорим што сам од других чуо. Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано.

“ Прочитам једанпут, двапут, никако да се приберем од чуда шта све то има да значи. Што је још најчудније за мене, речи су исписане мојим матерњим језиком.

неки странац од својих шесет година који, како ти зврндови веле, није никад био ни министар, ни чиновник, нити има ма каквог одличја.

То су ситнице. — Штета је за тај извоз свиња. Чујем да их много имате у земљи, — приметим учтиво. — Има, хвала богу, има их доста, али свеједно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније; а најзад, шта би било кад не

— Штета је за тај извоз свиња. Чујем да их много имате у земљи, — приметим учтиво. — Има, хвала богу, има их доста, али свеједно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније; а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали

За ово неколико дана било је већ толико светковина и парада! — рекох. — Тако је, али у томе народном расположењу има нешто моје заслуге, што сам успео да у устав, сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене, унесем још и

— рекох изненађен овим одговором министровим. — Све може да се учини, господине, само кад се хоће, и кад има слоге. Ми у кабинету помажемо један другог да би се наредба сваког члана владе најтачније вршила.

Тај закон, којим имамо права да кажњавамо сваког ако неправилно употребљава речи и прави граматичке погрешке, има неоцењиве вредности још и са финансијског и политичког гледишта.

— Извините, али никако не могу. — Е, видите, то је најновији закон који има велике вредности за земљу. Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу, и ту земља има врло лепа

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

, па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...

се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...

Разуме се да ни хитне депеше нису смеле бити без »понизног« јављања, а Главна Контрола после има муке док реши: како да рачуна ту »понизну« реч — у званичну или приватну.

Није се ни чудити: био је нежењен момак.... Има две врсте застарелих момака. Једни су од раног доба навикли на чистоту и ред; она се постепено тако урезивала у њихово

искрено желео да постане човек, »домаћин«, упознао се с много девојака и, после краћег разговора, видео је да свака има само две жеље: да се допадне и да се уда... То га је много плашило.

И ето, таква се душа нашла, и само кратко време има да прође, па да он ону лепу и добру девојку назове својом женом... »Боже мој, та то ће бити живот!...

Али Љубиша — не знам. Мањ ако није држао, да, као »исписник« Ђокићев, има једнака права с њим. Па ипак је, и у том погледу, морао дати првенство — каплару. Али, он се надао...

— Ја каки си ти каплар, мој брајко, кад ни то не знаш, да куршум има опчине. — Ама, знам, брате... али знаш... није ваљад' он... — отеже Ђокић. — Зар он?

Сви се згледаше, јер нису знали да је уцена повишена. Капетан продужи: — Има ли који из војске? Показаше му Ђокића и Љубишу.

И то смета ходу. Ноге се спотичу, али нико не осећа умор; сваки граби да је напоредо с друштвом, и има само једну жељу: да се што пре пројури овај простор, који је одређен да се прође.

— Где ли је капетан? — Не знам, али мислим да је с варошанима. — Зар су и они у потери? — Кажу, има их дваестак. Почесмо да силазимо у једну дубоку јаругу, обраслу самом буковином.

— Ко има сеченице у пушци? — викну један. — Ја, — одговори Радоња, добар ловац и нишанџија, па пружи запету пушку.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

те ено и сад седи и броји дане. ДАНИЦА: Броји дане зато што нема да изброји паре, а да има... ПАВКА: И да има, бога ми, кад свет узме на зуб... ДАНИЦА: А по чему има мене свет да узме на зуб?...

те ено и сад седи и броји дане. ДАНИЦА: Броји дане зато што нема да изброји паре, а да има... ПАВКА: И да има, бога ми, кад свет узме на зуб... ДАНИЦА: А по чему има мене свет да узме на зуб?...

ПАВКА: И да има, бога ми, кад свет узме на зуб... ДАНИЦА: А по чему има мене свет да узме на зуб?... ПАВКА: По томе, видиш, што ти се сваки час чини да је пала саксија... а он млад човек!

И што дође — ништа, него што ме престрави... ДАНИЦА: Па има доле на улици фирму. ПАВКА: Има на улици, али нема овде. А казао му је Јеврем да метне и овде, па ето...

И што дође — ништа, него што ме престрави... ДАНИЦА: Па има доле на улици фирму. ПАВКА: Има на улици, али нема овде. А казао му је Јеврем да метне и овде, па ето...

Баш право да ти кажем, Јевреме, кад дођу тако ти избори, а мени чисто смркне. ЈЕВРЕМ: Ето ти сад! А шта има теби да смркне? ПАВКА: Тако. Не мили ми се. Да си ти као други људи, да одеш на дан избора па да гласаш, 'ајд', 'ајд'!

(Гласно.) Какав беше наслов томе чланку? ДАНИЦА (чита): „Реч-две уочи избора”. ЈЕВРЕМ: Па то, дабоме! Шта има вазда ту да пише кад се из наслова види да су скоро избори, а то је најглавније.

А, дедер, овај, преврни унутра. ДАНИЦА (отвори новине). ЈЕВРЕМ: Има ли што? ДАНИЦА (чита): „Русија”. ЈЕВРЕМ: Прескочи! ДАНИЦА (чита): „Енглеска”. ЈЕВРЕМ: Прескочи и Енглеску.

ЈЕВРЕМ: Па јесте што кажеш, он ће знати! А ти баш мислиш: неће Илић бити биран? ИВКОВИЋ: Оно, знате како је, и Илић има своје људе, па ако удари устрану, може свашта бити! ЈЕВРЕМ: А то би ви као волели, да он удари устрану?

А... јеси ли слазио од јутрос у чаршију? ЈЕВРЕМ: Јесам. ЈОВИЦА: Па биће онда и да си чуо што? ЈЕВРЕМ: А шта има да се чује? Има л' што ново? ЈОВИЦА: Знаш, идем ја јутрос чаршијом, а начелник, па тек спусти мени руку на раме...

ЈЕВРЕМ: Јесам. ЈОВИЦА: Па биће онда и да си чуо што? ЈЕВРЕМ: А шта има да се чује? Има л' што ново? ЈОВИЦА: Знаш, идем ја јутрос чаршијом, а начелник, па тек спусти мени руку на раме...

ЈОВИЦА: То јесте! ЈЕВРЕМ: Па после, брате, у Београду има много музике, а он, чим чује музику, мора повести коло, па макар то и о задушницама било.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима,

Па му се учини да учионица није довољно ни акустична. Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.

Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на

Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе.

На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.

« — Пхи! Баруштина! Вандеја. И нико ни да пише, да протестује!! — Шта велиш? — Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? — Има, како да нема! — Па где је мејана? — Ено, там’.

! — Шта велиш? — Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? — Има, како да нема! — Па где је мејана? — Ено, там’. А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.

Она је по плану као и све друмске механе. Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право. Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.

Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!

други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.

А има још и других слика. Једна баш врло жалостива. То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.

— »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

МАГДЕ КАЛАБЕ 382 КАКО ЈЕ ЦЕЛУ СТВАР ВИДЕЛА УЖУРБАНА НОВИНАРКА 384 ПОЈАВА ЏАМБАСА 387 МОРНАР ОТКРИВА ДА ДЕДА ИМА НЕПОДРЕЗАНЕ НОКТЕ САМО НА ДЕСНОЈ РУЦИ 389 ЗАШТО СУ НОКТИ НА ЛЕВОЈ РУЦИ ПОДРЕЗАНИ ПРИМЕРНО, А НА ДЕСНОЈ

Свуд лепше сунце грије, У свим другим кућама боље се живети може. Ено, Џим Хухухинд виски уопште не пије, Има дућан препун седларске коже, Своје синове мази и никада их не бије. Живот Крсте Пепе зато је препун бола...

Први пут се џамбас сетио да, ето, има сина, Па из кухиње, где су јела разних врста, Донео, у једној руци, млека и мандарина, А другом руком (оном на

ЈЕДАН АФРИЧКИ ПОГЛАВИЦА Један афрички поглавица Има панталоне без ногавица. Сви га поданици поштују и трпе, Реч му је важна, тежа од закона.

У Африци, хеј, у Африци, после поноћи Све има вреле и врло уморне очи. У Африци Племе Рогогу Од силног весеља Спало с ногу.

КАКО СПАВАЈУ ЈЕДАН САТ И ЈЕДАН ИНТЕРНАТ На Дорћолу, На Дунавском молу, Има један сат, И један интернат. Сат мери време између вечери и зоре; Дунав, за то време, отиче у Црно море.

Месец кроз прозор зраке разлива, Последњи у ноћи Жуња уснива. На Дорћолу, На Дунавском молу, Има један сат, И један интернат.

ЖИВОТ НОЋНОГ ЧУВАРА Има људи који раде уз пут, заувар, По потреби, кад их из фирме заишту. Такав посао обавља ноћни чувар Запослен у

Да се бар они некадашњи понове Кад овај, ноћас, изводи поругу! Избројао си све овце (и овнове!) Што их има у срезу и у округу... Шта би још могло да се употреби? Чекање у мраку безнадан је посао!

Историчар свога времена: опет огрешење! Треба своја, пошто време не представља живо створење. Кад има најмање сумње: о, коза и оваца!

Кад има најмање сумње: о, коза и оваца! Најмања сумња постоји, а има се мало новаца За науку и за истинске народне потребе, Тамо где се сваки лопов о просветни буџет огребе!

Њему нису по вољи производи, него продукти. Сви треба да запнемо, ал потребна су нам и тумачења: Глагол требати има два различита значења.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Даља испитивања разних природњака утврдила су и дотле непознате разлике између јегуљиног мужјака и женке: мужјак има шиљасту главу, мањи је од женке, има веће отолите (врста израштаја по којима природњаци одређују старост јегуље) и

утврдила су и дотле непознате разлике између јегуљиног мужјака и женке: мужјак има шиљасту главу, мањи је од женке, има веће отолите (врста израштаја по којима природњаци одређују старост јегуље) и веће леђно пераје.

До свога путовања у воде Фероерских Острва 1904 г. Шмит није нарочито мислио о јегуљи, која за данске рибаре има много мању важност од харинге и бакалара.

Они су из тога закључили да се то живо створење, коме су дали латинско име »лептоцефале«, има сматрати као ларва јегуље из које ће се ова развити. И то се продуженим посматрањем показало као потпуно тачно.

северног краја Нове Гвинеје, где је Шмит хтео да се са својим људима искрца да би добио обавештења о јегуљама којих има у масама по слатким водама на острву, затекао је ту једну неочекивану ситуацију.

При своме изласку из Мексиканског Залива она има температуру од 320; за све време док прелази Атлантски Океан, од америчке обале до европске, њена је температура

Голфска Струја има у Атлантском Океану разне своје огранке, који теку поред обала Енглеске, Норвешке, Шпицберга, Лабрадора итд.

Шмит је утврдио да ларва, кад изађе из икре н. пр. у марту, дугачка у тај мах 4 милиметра, има у априлу већ 12 милиметара, у мају 20 мм. а у јуну 25 мм., па се од тада рашћење успори: она има 53 мм.

а у јуну 25 мм., па се од тада рашћење успори: она има 53 мм. у јуну идуће године, а 75 мм. у јуну идуће наредне године, кад се већ нашла на домаку европске морске обале.

Тако постаје змијолика млада јегуљица која носи име »стакласте јегуље«, а поред тога има у разним областима још по који специјални назив (у Француској, на пример, позната је под именом цівелле или пибалле).

»Понекад, пише професор Луј Рул, велики француски ихтиолог, такав кордон има дужину од неколико километара, а ширину од једног метра; он је непрекидан и састављен од многих милиона груписаних

Оне, кад то устреба, прелазе свој пут и ван воде, често преко блата, па и сувим, ако има ма и најмање влажности на томе путу.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

нећеш знати шта у мени бива — Да ја у теби волим себе сама, И моју љубав наспрам тебе, кад ме Обузме целог силом коју има, И сваки живац растресе и надме, И осећаји навале ко плима!

У мојој души увек места има За пун заборав, за све што ће редом Навалити на мене као плима, И све, због тебе, заменити бедом.

НА ЈЕДНОМ ПРИМЕРКУ ''ЦYРАНО ДЕ БЕРГЕРАЦ'' Да, сви Гаскоњци нису из Гáскоње: Има их, Госпо, широм целог света Што љубе, пишу песме, јашу коње, — Пуна је земља гаскоњских кадета.

КАО БАЈКА Хтео бих једну ноћ кад месец куња, Плачеван, кржљав, без сјаја и боје, А земља има сетан мирис дуња Што месецима у прозору стоје; И све да буде тужно, све да буде Као да свуда јече болна

Настане га часом, као цветне круне Што се нагло распу у јесење ноћи. Осећам да нешто труне, ал̓ ни јада Нити бола има. Слична танкој струни, Затрепери само душа моја млада, И осетим да се у њој нешто струни, Безгласно и тихо.

Све један по један лагано се скрише, Сад их има доста под покровом сивим; И мени се чини: што година више Имам да у ствари све то мање живим.

За мене нема туђих јада: Што боли другог, боли мене. Плачи ми, душо, кад у нама Још има суза да се редом Проспу над туђим несрећама И неисцрпном нашом бедом! О, каке сласти, да се рида Безумно, силно!

водим, — А ја белим светом расух живот цео; И на обалама где је вечна плима, И у сваком граду, сваком месту, има По кап моје крви и мог срца део.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Кад онамо, имаш што виђети: Мујо Алић, турски кавазбаша, одвео нам Ружу Касанову и утекâ с братом најмлађијем. Ево има више но година откâ нешто међу собом главе. Али ко би мога помислити да ће узет Српкиња Турчина?

Је ли инстинкт ал' духовни вођа? Овде људско запире познање. Вук на овцу своје право има кâ тирјанин на слаба човјека.

— Гониш камен бадава уз гору. — Старо дрво сломи, не исправи. — И звјерад су исто као људи, род свакоји своју вјеру има; за кокошку и орла не питам, но што стрепи лаф од гуске, кажи! КНЕЗ РОГАН Ја се овој и чудим работи!

Не требује царство нељудима, нâко да се пред свијетом руже. Дивљу памет а ћуд отровану дивљи вепар има, а не човјек. Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјеством. Ја се сјећам што си рећи хтио.

Нема пуно осамнаест љетах, живо ми је срце понијела! КНЕЗ ЈАНКО Рашта ти је срце понијела? ВУК МАНДУШИЋ Има рашта, ругаш ли се збиља? Рашта дрýгê нема на свијету!

КНЕЗ ЈАНКО (гледа једно плеће и прича из њега) Има овај двадесет говеди, гувно му је код куће лијепо, на кућу му шљеме доста јако, јаки су му и лијепи коњи; крије негђе

ВУК Не умијем, војвода, па је лепше оставити. ПУЦАЈУ ПУШКЕ УЗ ПОЉЕ, ПЈЕВАЈУ ЉУДИ, ИМА ИХ ОКОЛО СТО И ПЕДЕСЕТ. ВОЈВОДА ДРАШКО Ко је оно, кâ да су махнити?

ВУК МИЋУНОВИЋ Ма нијесу сви сватови Турци, него има и Црногорацах. СЕРДАР ЈАНКО Има онђе и Црногорацах мало мање него половина.

ВУК МИЋУНОВИЋ Ма нијесу сви сватови Турци, него има и Црногорацах. СЕРДАР ЈАНКО Има онђе и Црногорацах мало мање него половина. ВУК МИЋУНОВИЋ Куд су шћели потрпезне кучке, Бранковићи и лижисахани?

ПОП МИЋО Ти се, Вуче, кâ да са мном ругаш? Какав наук, такво и читање! Да сам има бољег учитеља, те бих и ја данас боље читâ. Кâ је, да је, о њему се бавим. Ко ће боље, широко му поље!

Проста сабља по сто путах турска, од Косова која нас сијече, при злу томе, ако је истина. Ево има шест-седам годинах кâ доходи једна пророчица међу нама. Из Бара се каже.

Свак је држи, опрости ми, Боже, кâ да духом светијем прозире. Донио је ђаво међу нама ево има двије три неђеље, па је сада, што није никада, ударила каживат вјештице.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.

Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.

није догодила, да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и

у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, кад их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица. Она то никад није радила.

Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици. Има их четири. Све једна другу сустигле.

Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли. Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и

Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити: — А што си јој узимала?

Косу није хтела сасвим да заглађује око чела. Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те

А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.

кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да

Главно је да је добра кућа Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има. Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.

Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке. Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита: — Има ли кога? — Сам је. Софка се попе. Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Предани смо својој прошлости, к’о мајци, Јединој што за нас још утехе има У данашњој грубој, беспоштедној хајци Живота, у борби сред праха и дима.

Ал’ све то ствара живот опао, црн и мрзак. Све што од свега прошлог у моме духу има, То је жалосна срећа да будем пуст и дрзак И сагорелих снóва да гледам прамен дима.

да је ово гробље пусто Спомена мојих, да верно над њима Још само старих бреза лишће густо Шушти и тужна саучешћа има.

Прокламован владар, нечујно, у мени Противника има, мада га се плаших; И чашу што се нрелива и пени Дижем у славу традиција наших И лепих жена!

Нек њин нагон има И сад у нама своје старе жреце; Недостојно макар, уживајмо с њима, К’о жалосни оци немогуће деце.

И што даље иду, сенка бива њина Све већа на своду мраморном и златном, И страхотно свака има узраст џина, Што се мрко губи за планинским платном.

Кад све подједнако мало смисла има, Јер све брзо прође: и љубав и нада; Очајање, срећа — као прамен дима; Живот као празна, шумна кавалкада; — Зар

ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ Јовану Радуловићу Шта да ти кажем, пријатељу млади? Речено је: „Има време кад се сеје И време кад се жње;“ — и кад се ради; И кад се човек сваком раду смеје.

Исте птице поју. Јер и земља свака Има своје ветре, мирисе и боју, Своје сунце, своје сенке од облака; Јер свака, најзад, има душу своју, И, к’о своја,

Јер и земља свака Има своје ветре, мирисе и боју, Своје сунце, своје сенке од облака; Јер свака, најзад, има душу своју, И, к’о своја, биће и мртвима лака.

Шта се најзад њиме и на крају стече? Ко нам старе ране још може да вида? Можда тихо, плаво, разнежено вече... Има л' кога да још своје снове зида, У судбинске сате реч смелу да рече, Кад га авет вечних истина затече Пред редовима

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Сјутра је, господине, Божић грчкоме закону. Данас је народ дошао да пазари. Овдје осим Црногораца има и нашијех поданика, Ораховљана, Лепетанаца и другијех.

Док тако стајаше, нико не спусти очију с њега. Има људи који би ваздан могао гледати, да ти се не би досадило; такав бјеше тај.

„Еј! богами зорна дјевојка! Види се очево дијете!“ „А има ли синова?“ „Не. Старији му погибе на Дебелом Бријегу. Бјеше посјекао три француске главе, оног дана кад погибе...

„Јадник“, рече Ивана, „Бог зна шта је промишљао гледајући све ово ноћас, а ми га заборависмо! Ко зна има ли кога дома, и хоће ли већ икад свог дома видјети! А видите, млад је као капља, лудо дијете!

Па има и још нешто рашта изосташе“, рече Ђорђије, намигнувши. „А како се ти накани?“ Игуман стаде да прича колико је конака

“ Јанко се зацрвење као да бјеше нешто скривио. Нехотимице покри уста руком. „Има и Црногораца доста такијех!“ примјети неки. „А разумје ли, кад збораше?“ „Не ја, јер говораше њиховијем језиком.

А да што друго?... Ето сердару снахе — она се, мним, неће преудавати из оваке куће, а држе је добро, а има мушко дијете... па ћу ти рећи и то: чудим се, богами, ономе човјеку, коме је намијењена, како се стрпити може.

носио га је, ја мним, на два пушкомета докле га је изнио, а бјеше сила људска, кажу, ништа мањи ни ситнији од Пеја... Има и пјесма о томе...

Ђакон, престрављен скочи и обазрије се. Њему се чисто учиње као да неко има бити иза њега; неко пут кога се Владика тако устремио.

Ето ни јуче нијесте готово ништа окушали, а ви знате: немошствујет т’јело, немошствујет у душа моја... Има једна лијепа кокошица варена, па барем да мало јушице посркућете и један батачић да заложите, да се оснажите.

“ „Жени је оној невоља, те велика може бити!“ рече Владика. „Биће, да, рекао сам има да ће те се до мало врнути!“ „Ходите амо!“ викну Владика. Брзијем корацима и жена и човјек пођоше. „Ама, Господару!

“ одговори медик, куцајући се по прсима. „Знамо, знамо... Није тешко ни зубима натући кад је шта, а за те има, Богу фала! Пространа је твоја инорија, а дочекују те свуда...!“ рече мали па мигну значајно на пециво.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

) која у говорној служби има ширу и сталну употребу. Уствари то су — по принципу економије речи — сажете, посебне говорне целине, које се

Изрицање условне заклетве има везе са клетвом, — постаје клетва (Ко издао, издало га лето). Нарочито је позната условна заклетва буковичког проте

Као и клетва, и заклетва има велику примену у обичном говору, где је не ретко сведена на прилошко значење (Бога ми, бога ти, богме, богибогме итд.).

). Осим оваквих благослова има и оних који су засновани на сазвучју (Веселин — вазда му се веселила мајка), а има и таквих који су са супротним

). Осим оваквих благослова има и оних који су засновани на сазвучју (Веселин — вазда му се веселила мајка), а има и таквих који су са супротним значењем (Да бог да се помрзли ко ’лебац и со!).

). Најзад има и благослова који су саставни део и садржина легенде, као код оне о постанку свилене бубе. Нарочито треба нагласити

), али са друге стране има и грубих и простих, чак и драстичних поређења (Заљубљен као пинтер у буре, Досадан као вашљив кожух, Дотерао се као

слику и као захвалан песнички зачин у свим родовима књижевних остварења, нарочито у народним песмама и причама, а њих има и у пословицама и говорним изразима (клетвама, заклетвама и благословима), и у бајалицама и здравицама.

и највише се односе на човека у вези са његовим телом и деловима његова тела (Изгубити главу, Чувати као очи у глави, Има више дугова него косе на глави, Вући кога за нос, Скрхати коме врат итд.).

По њему, кад која пословица хоће да се рекне, у народу се обично пре тога каже или дода: „Штоно (има) ријеч“, „Штоно стари веле“, „Штона бабе кажу“ — итд. — случај и са говорним изразима.

На овакве пословице мисли Вук, кад вели „да у народу нашем има много малијех приповиједака које се као пословице приповиједају“.

Отуда су оне скраћене и сажете, једре и прегнантне до те мере да се не ретко има утисак као да су то непотпуне, недоречене реченице, јер се испуштен део као познат подразумева (Нема за Рајка капа (у

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад већ опази да је уже затегло, а он онда повуци! — Кад већ уже прикупи близу краја, али има шта виђети: мјесто жене, уватио се за њега ђаво, с једне стране бијел као овца, а с друге црн као што и јест.

са својом | торбом, али га не пуштају у нутра; онда он отиде у кућу управо царици, па јој каже, да је и он љекар, и да има траву, којом је он до сад ишћерао неколико ђавола. Царица, као свака мати, скочи брже боље, и одведе га ђевојци у собу.

Како живи?“ — „Вала Богу! здраво је, али се Бог ме доста мучи без ашлука: нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву.“ — „А оћеш ли ти опет натраг? не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука?

сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе.

Како ће царев син знати занат? Што ће занат цареву сину? Занате људи уче да се ране њима, а царев син има земљу и градове.“ Говедар каже опет: „Е! ако не зна никаква заната, ја му не дам моје кћери.

гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема! Еле он тебе прејаа двапут преко ћуприје.“ ВИИИ. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ.

Лисица отиде, те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гувно, да ватају мише. Знајући мачка да на гувну има доста миша, пође радо; па сад изнад пута, сад испод пута, трчи за птицама.

68. Ноћу стеоно, а дању јалово. 69. Од бијела камена постало, аљину има руком неграђену, од гласа његова мртви људи устају, а послије смрти крсте га. 70.

(Ко умије, њему двије), 47. (Два новца), 48. (Све, све, али занат), а остале су све женске. Као што има пјесама за које се управо не може казати или су женске или јуначке, тако има и приповиједака које су између женскијех

Као што има пјесама за које се управо не може казати или су женске или јуначке, тако има и приповиједака које су између женскијех и мушкијех. Приповијетку овдје 1. (Међедовић) и 49.

што језик у овијем приповијеткама нити је чист народни нити је језик нашијех народнијех приповиједака, него у њима има и граматичнијех погрјешака у нашему народном језику (као н. п.

Међед га стане од тога одвраћати говорећи му да је он још млад и нејак, а у свијету има злијех звјерова који се зову људи, пак ће га убити. И тако се дијете мало поумири и остане у пећини.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ (Мт. 18, 20) Стога ову заповест дајем, свима да је знано: нити прот да има власт над овом ћелијом, нити игуман светога нашег манастира, нити други неко од братије да не смућује онога који живи

као игуман, или други неко ко је служио у месту овом светом, да се пошаље у то место, и он сваку слободу и власт да има над ћелијом том, како и раније писасмо. А манастир, нити игуман, да нема никакве власти над ћелијом том.

Проведите подвизавани на добро. Ни на десно, ни на лево, него по снази, колико ко има моћи, царским путем теците опомињући се шта јесте. (Пр. 4, 27) Трудове плодова својих јешћеш.

Све ово има своје време, а сада је време исповести, исцељења душевних страсти. Те ако хоћете да говорите о некој срџби, све поруге

Но, будући да се не зна како ће бити и пошто има наде да ће се некако некада уразумити, одустасмо од такве одлуке. Оне који се не причешћују подвести под осуду као

Као када неки болесник или ко има ране, те таји то од лекара, тешко долази до здравља, тако ће и много теже доћи до здравља душе онај ко се не исповеда.

Вама који хоћете вечерати, да се постави само један хлеб, и то мали. Ако има и помало каквог воћа, по жељи игумановој и то треба са благодарношћу примити.

и Богоматери Госпођи нашој Доброчинитељки, него и под анатемом да буде, као што рече божаствени апостол, и клетву да има З18 светих и богоносних отаца, и наследник да буде издајника Јуде, и саучесник оних који викаху: „Узми, распни га!

ће им отворити не само телесне очи, него и душевне, кога зна сва братија да је у врлини и у правди и преподобију, који има одважности да каже: „Ходите, децо, и послушајте ме, и страху Господњем научићу вас.“ (Пс.

изиђе било својом вољом или ради неких ових ствари, то нека се поштује у манастиру као и први брат иза игумана, и нека има стајање и седиште у цркви као и за трпезом и на осталим скуповима, а у јелу и пићу и у свему нека живи са онима који

“ (Пс. 2, 11) То да чува и да има подеклисијарха нижег од себе, и пажљиво, смотрено надгледа у појању и читању да нешто не изостане у вашој улењености,

вукући, свесрдно и један другом у миру и у потребној послушности и поштовању покоравајући се, да и међу вама места има како би се Давидов испунио глас: „Колико је добро и колико красно када живи братија заједно“. (Пс.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

СТАВРА (Цмиљи, која му доноси ракију). Новине опет о летећим тањирима! ЦМИЉА: Мислиш да има људи на другим планетама? СТАВРА: Дај Боже да има! ЦМИЉА: Што дај Боже? СТАВРА: За нас би добро било ако има!

Новине опет о летећим тањирима! ЦМИЉА: Мислиш да има људи на другим планетама? СТАВРА: Дај Боже да има! ЦМИЉА: Што дај Боже? СТАВРА: За нас би добро било ако има! ЦМИЉА: Не знам због чега добро!

СТАВРА: Дај Боже да има! ЦМИЉА: Што дај Боже? СТАВРА: За нас би добро било ако има! ЦМИЉА: Не знам због чега добро! СТАВРА: Лакше је кад се зна да постоји и нека друкчија памет!

Само да видим имам ли времена; имам. Купио ми и овај ручни сат, Хелветија. Тај мој профисор, вереник, има стрину чак у Канади, замислите! А она у тој Канади има фабрику, знате!

Тај мој профисор, вереник, има стрину чак у Канади, замислите! А она у тој Канади има фабрику, знате! А, не било вам примењено, та стрина стара, и плус болесна, то ће знате бити огромно наслество!

А шта кад се разболите, никог свог! ЈАГОДА: Немам ни овде никога, ионако! МИЛЕ: Јесте чули шта каже? Има да наступе промене, корените, у све поре живота! СТАВРА: Оџачари ће добуку бела, а болничари црна одела!

Стрина му стално пише да дође, нема никога ближег да му остави! А он! Има дилему пошто је организован, а мораће да буде капиталиста!

СТАВРА: А што ти не уђеш, чује се и одавде? МИЛЕ: Јес, па да помисле да нисам присутан! ЈАГОДА: Има и уплату за фићу делукс, ал тамо ћемо гледати нешто комотније! ИКОНИЈА: Да то не буде неки коштаплер?

ИКОНИЈА: Чудо то? ГОСПАВА: Досадило ми стално отварање рупица! А и један векавејац, воскар, има опела, води ме на ручак, у „Венецију”, земунску! Треба и вечерас да се нађемо! Ко зна шта би све могло диспадне!

СТАВРА: Наопако кад не би постојала! ЦМИЉА: Што наопако? СТАВРА: А у шта би се човек иначе надао? Има таквих несрећа у животу, да се само у чудо можеш надати! ЦМИЉА: Далеко било! (Цмиља се враћа за шанк.

И две купусалате! Од брака нема сигурнијег робијања! Шта бисте ви, што не седнете, има где! СКИТНИЦА: Само би нешто да припитам. ИКОНИЈА: Сачекајте док послужим. ЦМИЉА: Има и брак из љубави!

СКИТНИЦА: Само би нешто да припитам. ИКОНИЈА: Сачекајте док послужим. ЦМИЉА: Има и брак из љубави! Обадве купус? ИКОНИЈА: Обадве. Па шта из љубави, и то се офуца.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА Јест, моји су сви. Али, ако су моји, ако сам их родио, ја сам се сваком и одужио. Сваки има да једе и да живи. А Васка, она је моја и хоћу да је моја.

(Седају на миндерлук.) А зажелео сам те се, одавна те нисам видео. Колико већ година како ниси дошао?! Има већ читаве две године како си једнако на путу, по трговини. И како ти се не досади већ то и толико путовање?

Гледам: израсла је, развила се и под небом мучно да је такве има. ЈОВЧА (тронут): То ми је, дедо, све. То, моја Васка, то је све што имам, што сам имао, и што ћу имати.

Сутра ни да ме погле да. Као да не зна да ме је звала, да сам код ње био. Ништа. Ни да зацрвени, застиди се. А, шта има и да црвени? Право има. Шта сам ја? Слуга. Ништа. И право има. И прве године беше тешко, мучно. Да се излуди. Не смем.

Као да не зна да ме је звала, да сам код ње био. Ништа. Ни да зацрвени, застиди се. А, шта има и да црвени? Право има. Шта сам ја? Слуга. Ништа. И право има. И прве године беше тешко, мучно. Да се излуди. Не смем. Борим се.

Ништа. Ни да зацрвени, застиди се. А, шта има и да црвени? Право има. Шта сам ја? Слуга. Ништа. И право има. И прве године беше тешко, мучно. Да се излуди. Не смем. Борим се. Шта ја знам, и откуда смем да помислим на то?!

ВАСКА И много пара имаш? МЛАДЕН Па, не знам. Сигурно имам доста. Мећем у сандук. Не знам колико има. Сигурно доста. ВАСКА Како не знаш? Зар не служиш да стекнеш?

Сигурно једва чекаш да мало зарадиш, имаш пара, да не би више служио. А овамо: не знаш колико има. МЛАДЕН Па имам, имам доста. Могао бих да не служим више. ВАСКА А опет служиш? МЛАДЕН Па, не служим.

МЛАДЕН Па, не служим. ВАСКА Како: »не служиш?« Кад, од како си, ти си код нас, и колико већ година има, само си код мене, само мене служиш, двориш. МЛАДЕН А, па то. Јест, то. Служим, али није то служба.

Иде увек мој Стојмен кришом за њим, тамо, знате, више Васкине куће. Сакрије се и пази да му се што не деси; има злих луди. И каже Стојмен: Ништа, само стоји више куће, не мари што ветар и њега и коња заноси да обори.

И одмах овамо, у чардаклију. И целу ноћ седи. Чим уђе он одмах: где је та Циганка, што тобож има њене, Васкине очи... АРСА А где је она? Ту ли је? (Гледа у брата питајући.

Што кажу да тобож с њом живи, није, није истина. Ја сам ту и целе их ноћи дворим. Само, она не личи на Васку али, да има њене очи — има! И тако, забради је и само те очи да јој се виде, тако целе ноћи седи спроћу њега.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

С ким чловек највише живи и с ким има највеће посла овде на земљи него с подобнима себи људма? А како ћемо један с другим пребивати, ако један другога не

Имаш право, Турчине! А има ли Турчин право кад вели да ни од куге не ваља бежати? Јок, вала! У том има врло криво. Од бога не могући утећи, не

Имаш право, Турчине! А има ли Турчин право кад вели да ни од куге не ваља бежати? Јок, вала! У том има врло криво. Од бога не могући утећи, не ваља ни да бежимо; а од пожара, велике воде, куге и други[х] многи[х] зала,

Ужасавао би[х] се чујући да има већи[х] и шири[х] река него Тамиш и височији[х] планина него унке око Семартона. Но, за не изоставити ниједно

Ако ли се нађе који од многи[х] да има каково друго склоњеније, добро је и потребно да од своји[х] старији[х] и пријатеља савет иште, и да чека своји[х]

„Ха, то ти је моје место!” — викнуо сам — „а блажена турска земља гди има таки[х] пустиња које људи са своји греси не скврне; ту ти се човек ласно може посветити!

Ваљада је бог ту земљу благословио, те само у њој има пустиња.” Мени се чинило да је тога игумна бог послао да ме изведе из Чакова, као из Египта, и да спасе душу моју.

Млад човек чита једну књигу, коју, за разумети или би ваљало да има више искуства, или да је читао друге књиге пре, да може ту која му је у руци разумети; с вишим вниманијем него се

Злато кад узмемо у руке, није нам доста да нам ко каже да је злато, но сами разматрамо има ли у себи знаке правога злата: је ли тешко и савија ли се као чисто злато.

Како је једној младој и милостивој матери, која има првородно чадо своје при сиси, кад отиде гди у комшилук на част, ус|павано у колевци мило чадо оставивши, и кад се

Кромје једне саме хаљине за покрити телесну наготу, ништа друго не ваља да има. Одрекао се не само света и шта је год у свету, | него и самога себе; без куће и без кућишта, без ватре и без огњишта,

давати, препоручујући се монахом на њи[х]ове молитве, док су се и они обикли узимати и молитве своје продавати; што ко има, оно и продаје.” Мал[еница]: ,,Пак докле ће тај обичај дурати, господине?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ 119 XИИ ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXВ 141 БАКОЊА ФРА-БРНЕ ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ І СВЕТА ЛОЗА Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста

У Далмацији има католичког народа око четири стотине хиљада душа; ова је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране

хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем према простору земљишта и броју чокота, има работника и одвише.

се исто многа племена поносе својим „мисницима“, који су се борили противу „невирних ркаћа“; као год што у Далмацији има братстава која су у непрекидноме низу дала тридесет-четрдесет сердара, барјактара итд.

, тако исто има их из којих је изашло толико фратара или попова (фратар је више цијењен). Така се племена зову: свете лозе.

Така је света лоза Јерковића у Зврљеву, која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара. Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половине овога вијека, њих двадесет тројице.

на глагољскоме часослову, на коме има још много записа) речени ф. Б. припоручује редовницима посли себе да спомињу на малој миси имена тих људих...

Жупникова је у... Бижа је од Турака прико воде два пута... Бија је рањен из пушке од ришћанах... Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, ни варене ни печене, ни морске ни ричке, јербо је није мога поднити,

У једноме сусриту речени ајдуци одсикоше му десно уво и оста без ува до смрати...“ У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: Брзокуси, Зубаци и Кркоте.

Фране, него чак и у Зврљеву, нико никог не зове правијем презименом ни правијем именом, него свако чељаде има надимак. Исти фратри, иако су, послије бога, највише штовани не могу измаћи томе народњем крштењу.

А да је кућа Јерковића заиста у пуку штована као света лоза томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије-три.

А како богатство није на одмет ни у светлој лози и како је вриједно знати колико треба да човјек има па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте шта је било његово: Од непокретнијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Препун си змија, мајмуна. Док негде у дну тек тиња У сетном сну златна куна. НИТИ Једном нас ту, где нас има, Неће бити. Ми смо нити Које вежу нерођене са мртвима. Нема краја.

О тако и ту кућу стару Не држи више земља, но ја. ДВОЈНИК Он нема очи — ал ме вавек гледа. Има за мене увек реч немушту. Он први шане ону мисо сушту Од које бежим ко од ватре, леда.

О како ћутиш под тим дрвима Где ти је место коб одредила Да лежиш одсад сва побледила Без трунке боје коју крв има. Још увек си под мојим негама: Проносим стазом воду кофама И квасим зелен хум у жегама.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

десетак година са залеђеним чакширама ноћу увео у кућу, нешто је ишапутао Ђорђу, а Симки рекао гласно, да ја чујем: има да ради оно што он жели а да једе оно што ми газде једемо.

Човек о коме се у Прерову прича да има песницу као мал, леђима је поломио плот .и од стида се два дана није појављивао на послу.

Дукати га измишљају, помисли, и рече: — Моје око неће промашити. Не бој се. — Мој отац има још једног сина — рече за себе Ђорђе, а по лицу и рукама разли му се трновита врућина.

Крије дукате у недрима, љушти стеничаве и смрдљиве механске миндерлуке од Паланке до Пеште, и страхује. Да бар увек има и овакву, топлу собу.

тикава, с мајком их разбијао свињама, а она је, држећи пуне шаке слузавих семенки, рекла: „Мушко си, богат си, жен има колико хоћеш и каквих хоћеш. Немој Симку. Узеће себи слугу и живеће као кнегиња...

Дрхти и нејасно осећа: мора нешто. Сети се Толе: „Мушки“, викнула је. Такав глас има само кад му гризе врат у оном свом лудилу. „Мушки, мушки“, задавила се.

Мијат се извињава, припаљујући свећу. Ђорђе га не слуша. Као дете обешено за ноге, на зиду висе гусле од врта. Има тако мршаве деце, прође Ђорђу. Глава им је увек чудно велика. Дуго и изгубљено гледа у гусле.

нози, добро се сећа, Вукашин га је уплашено гледао, и рука му је дрхтала, он је знао због чега и смешкао се мислећи: „Има јаку браду, на мене.“ Вукашин је мушким гласом рекао: „Не треба ноћу сам да идеш.

Свети ми се, трже се. И Симку је волео више од Ђорђа. Он је њу нашао и изабрао. Баш онакву какву је и желео снаху да има: крупну, бокату, да може деду као зечиће да рађа.

! — Аћим просу дуван. Брада му се сломи на кожуху. Ђорђу се понови гушћи, заједљив осмех: то је твој Вукашин. Има бога. Вукашин хитро схвати Ђорђев осмех, па рече тише: — Шта је то тако страшно што сам одлучио да се женим?

— викну, смрачен од мумлања и крцкања у мраку. — Кроз њих не могу да трајем. Душмани ће да опогане моју крв. — Има нешто важније у животу... — искидао би се, тукао би се због мирног и прибраног очевог гласа.

Ни ти, ни Бог. Поделило се на два, а погледај какав је! Три дана је стар, а главоња, какву враТину има. Види га, Ђорђе, какав је рутавко. Тај ће бити већи газда од тебе. За трице ће да те кули.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дечак, који је трчао за њом, чучну и загледа се у дубину. — Па, овде има неког? — узвикну и стрча се низа степенице. — Еј, ти тамо, врати ми лопту!

Када је и како сазидала кућерак? Одакле је? Има ли икога свога? Је ли заиста глувонема? То ни најрадозналији нису могли да докуче.

— Откуд то? У реду, Татага даје деци јагоде и орахе, али има ли ту још нечег? — разли се сумња као отров. — Чиме ли је Татага зачарала децу?

Прозори њене куће прекривени су леденим цвећем. Ко зна има ли унутра иког живог? Једна девојчица се присети: узе врућу лепињицу и прислони је уз Татагино окно.

Пут до села није знао, а и своје куће се сећао тек као гнезда на врху брда. Да проси, ипак, није хтео. Има он и руке и ноге, зашто би просио?

Жалосно опуштених крила само се вуче по стази, и пишти: — Како да полетим? Нећу да будем врабац! Зашто врабац? Има и других птица... — Зар то није свеједно? — Смејачко направи круг изнад кровова, изненађен њиховом лепотом.

— Плачко се беспомоћно опружио по земљи. — Даље не идем. Нема извора у овом усијаном паклу! — Мора да га има. Где пију остале звери?

А када иза пешчаног брега изађе месец, пустиња постаде сребрнаста, титрава. Тешко је било одредити где има више светлости, више искрења: на небу или на земљи! Тешко је било не удахнути пуним грудима бистри ваздух!

Тек на земљи, помешан с лишћем брезе, он виде да је постао жут, и осмехну се: »Шта има лошег у томе? Зар и ови око мене нису лагани и жути, сви жути?« Лист јасена подиже поглед увис и постиђено саже главу.

слала међу децу: није волео да буде с ни ма, све док у себи не откри дар причања и дође До приче о Златној краби која има моћ да испуни сваку жељу ономе ко је види. Истога часа престаде ругање и гурање. Дечаци су га слушали као зачарани.

Глас јој је, истина, звонак, очи бистре, реп се још види, није страшно, има времена, отпашће! Али каква јој је то боја? Ниједна се још жаба није родила бела. Откуда ова овде? Чија је?

Шта сада? Мрачнији од олује, лупи се у чело Ферфелин. Пелетин, истина, има зид виши од његовога, али нема куле на зиду. Бржа од муње, царска наредба обигра Ферфелину.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

се светлости што, одасвуд, надилазе Трг па круже, измешане и расејане у прах, као недохватна светлосна прашина. Има их разних: источне светлости долазе од Дунава и од Карабурме, неразговетне од спокоја сталоженог испод прозрачности;

добара у Влашкој, само што сад пролази између аутомобила а аутомобилисти га не примећују: нарочиту капу невидимку има Господар, а нарочиту његов коњ. Господарева је класична, округласта, а коњ носи капу модернијег кроја, троугласту.

Ага“, у току свакога дана падне највише светлости, јер је баш ту оно место на којем, на целој падини према Дунаву, има највише неба. Зато је светлост ту густа и у таквим наносима да је ни кошава, кад витла, не разнесе одмах.

На овом данашњем свету срџба се исто показује као и на оном давнашњем, јер све још има исти вид: и лукавост и глупост, и моћ и немоћ. (Изгледа, само, да је доброте увек мало, или се једино она скрива.

(Под руским али и турским притиском, Вучић је наредио да се Кнез има испратити са свим почастима.) Кад је, на савском пристаништу, стигао до лађе која је имала да га превезе на другу

непознатог звука, навикавао слух на тај звук, те звуке, припитомљавао их за себе и сазнавао да сваки од ових говора има своју мелодију која, кад се докучи, открива не само тајне тог говора него бар једну од тајни споразумевања.

да гледа баш у њега (и тој се вештини научио од пацоликог банкара), и каже да дечака ваља брзо однети, можда му има спаса; низами ће с њима, у српску полицију и пред српски суд, а српски житељи ваља да сачувају своје достојанство.

Споменик је подигнут почетком педесетих година: у покрету којим Чарапић од бронзе вади мач има много од силовитости, можда змајевске, али и још од. нечег што Васа не препознаје.

Не зна, наравно, да у покрету којим бронзани Васа хоће да истргне свој мач, поред оне змајевске силовитости има и много од замаха јунака социјалистичког рада из касних четрдесетих година овог века, и да је уметност социјалистичког

Оно што он добро разуме, то је да свако доба има своје ћорсокаке који се, можда, и секу међу собом у непроходу историје.

па према Народном позоришту и Кнежевом споменику, диже Стамбол-капија, најмоћнија од четири капије београдског града. Има три улаза: један на средини, велики, за кола, и по један мањи, са сваке стране, за пешаке.

Ако га има, то је простор омеђен са две стране: претпролећем 1805. и касном јесени 1806. године. Изгледа да се сећа само годишњих

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Амо милу руку, Младости моје то узглавље меко! дуго нам има до у тиху луку, Острво мира и сад је далеко. Катарке стоје гордо на тој води Што значи живот...

Зови се Љубав! и нас само пјевај, И нашу младост безбрижно и ти'о: У једном срцу цио свемир има, У једној сузи има живот цио!

Зови се Љубав! и нас само пјевај, И нашу младост безбрижно и ти'о: У једном срцу цио свемир има, У једној сузи има живот цио!

“ Ј. Јовановић Змај В СИРОЧЕ Малена сам... и тица је мала, Што се небом у зрак завитлала; Лако ј' тици, тица има крила, Аој крила, - кад би моја била!

Малена сам... и звезда је мала, Што се тамо горе засијала; Лако ј' звезди, има свога сјаја, А ја имам само уздисаја.

Тамбур, тамбур, ситна тамбурице Удри, побро, у сићане жице! Данас има, а сутра нас нема, Хајд' у коло, ко ће ту да дрема......

Ј. Јовановић Змај XXXВ СЕЛИМ-БЕГ Нема таке луле, Нема таке буле У цара, К'о што има лулу, К'о што има булу Селим-бег. Ал' Селиму сада Из царева града Стиже гост.

Ј. Јовановић Змај XXXВ СЕЛИМ-БЕГ Нема таке луле, Нема таке буле У цара, К'о што има лулу, К'о што има булу Селим-бег. Ал' Селиму сада Из царева града Стиже гост. „Из овог пехара Пиј у здравље цара, Селиме!

Ј. Јовановић 3мај XЛИИИ ДИЖИМО ШКОЛЕ! Дижите школе, Деца вас моле! Јер има л' гора срама и стида Нег' своме чеду не дати вида! Јер ево светлост свету се спрема, А ваш да пород очију нема!

Дижите школе, Деца вас моле! Јер брза река поред нас тече, А ми на брегу наше несреће; Ко има свести, отуд се клони; Окати виде, брег нам се рони. Градимо брода, нема се часа, Сутра смо жртва бурних таласа.

жено, ти си стара година; А ти, аждахо, ти си душа јој; Издахнула те умирући сад; Па блудница у часу последњем Још има каде да се породи! Ал' стани, шта то јекће? К'о напрег од кашља, заптивен, сух. На умору је л' ропац године?

“ „Е гле! па лепо, - мило ми је баш; Па кад је тако, знаћеш јамачно, Има ли Ренан право или не?...“ „Званичне тајне“ - рећ' ће коштаник „Не казују се површницима.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Човјек орган доста слаби има да изрази своје чувствовање, зато знаке различите дава, различита тјелодвиженија, умна чувства да објелодани; но

силнога његова напрега нико себи представит не може; али своје цјељи постић неће, јер вјековах мати безбројнијех има лакша него сјенка крила.

идеја извајана на кристални шатор - свемогућа поезија творца, окруњена круном творенија; све красоте које биће има и ум творца сјајни, беспредјелни које види у царство свјетлости под том круном бјеху окруњене, на том лицу бјеху

умом може), насијата кола са сунцима; свако сунце предводи мирове колика си коме обредио, а мир сваки своју сферу има.

Ко правдине попире законе, каратеља има ужаснога; Сатана је, лишен светилишта, на гњев творца обратио страшни, злу вјечноме подига катедру.

Попа, Васко - КОРА

која мисли Ионако ће је стићи Никада Никада неће умети Да хода Као што је умела Огледала да оре КОЊ Обично Осам ногу има Између вилица Човек му се настанио Са своје четири стране света Тада је губицу раскрвавио Хтео је Да прегризе ту

податна бедра Искусних ноћи и невиних таласа Смех свој зелени не жени И ваздух уједа Стена која га је родила Има право Боде боде боде КРОМПИР Загонетно мрко Лице земље Поноћним прстима Језик вечног поднева Говори У зимници

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Самостални рад на којој год било области науке може се вршити само онда ако се има при руци не само оно што је у њој створено, већ и оно што се, из дана у дан, у њој ствара.

Звезданом небу може доликовати само најсавршенији облик и вечност и зато оно има облик сфере која се вечно и равномерно обрће. „И наша земља има тај најсавршенији облик.

„И наша земља има тај најсавршенији облик. Она лебди у средишту небеске сфере. Између ње и те сфере обрћу се, повлачени од ове, седам

као што нам то изгледа, облик свода који је нашу Земљу поклопио, већ да оно обухвата нашу Земљу са свих страна, да има, дакле, облик лопте. Из тога изведоше Талес и Анаксимандер закључак да наша Земља лебди у средишту те небеске сфере.

„Наша Земља, која лебди у средишту васионе, мора да има облик бубња“, говорио је Анаксимандер. „Кад би тако било, морали бисмо, путујући без престанка, стићи на крај света“,

Та пирамида има висину од преко пет стотина стопа, а ширину од преко шест стотина. Сазидана је од тесаног кречњака и гранита, а сваки

Но за то ми треба једно уже канап или врпца“. Он застаде мало, замисли се, па запита: „Ко од вас има најдуже подвезице?“ „Паролос из Сибариса!“, повикаше ученици као из једног грла.

„Сад одмерите“, рече Питагора, „овом мером као јединицом дуж ове подвезице три узастопне дужи од којих прва нека има дужину од три, друга од четири, а трећа од пет оваквих јединица, па означите почетак, раздељке и крај тих трију

Египћани имају свој тачно утврђени, по годинама расчлањени календар, стар 3700 година. Година египатског календара има своју сталну дужину од 365 дана.

Ово би био достојан предмет за његову мајсторску кичицу“. И он уздахну дубоко да покаже колико има смисла за сликарску уметност. „Е, сада пођимо даље!“, рече он својим пратиоцима. „Идите и јавите то нашем Ескулапу!

Наше мишљење има само задатак да тражи истину путем опажања и да све појаве, па и делатност нашег духа, изведе из састава и тока

„Неумитну последицу?“ „Тако је. Један од основних ставова мога учења је овај: Ништа се не дешава случајно, већ све има свој узрок и његову неминовну последицу“. „А наша слободна воља?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Да ме је ко тога часа упитао: — Никола, шта мислиш, има ли на свету лепше среће од твоје? — Ја бих му одговорио: — Човече божији, како да ти кажем, нико, нити је осетио нити

— Овде смо сви једнаки и сваки има право само на једно место — додаде човек с новим торбама. И ја сам одмах био начисто да су новодошавши врло лако

— Јеси ли прочитао? — Још нисам завршио. Па суморни студент одиже књигу с колена и том приликом ја приметих да има свега један и по прст на десној руци. — Тај опат Коањар — рече онај први — То је нека фамилија Сирану од Бержерака.

Утолико... Има, има нешто од Сирана у опату Коањару. — Не налазим да сте у праву — рече ошишана студенткиња, сува, доста дужна и

Утолико... Има, има нешто од Сирана у опату Коањару. — Не налазим да сте у праву — рече ошишана студенткиња, сува, доста дужна и испијена

потуривши је под нос, да је она сместа прогутала неколико добрих, врло снажних гутљаја, којима, по мом мишљењу, једино има и да захвали што још одмах, после оних ужасних речи, није пала у несвест, као што смо сви с правом и с неописаним

као да нико није желео сем крезубог студента дрског понашања, нема некакве нарочите везе са ово м причом; али он ипак има неке везе јер се десио у моме купеу на путу за Вујановац, где сам пошао у госте код свога побратима, и где ћу понова

— Јадни Никола — крикнух изненађен и зграбих га за руку. — Шта ми кажеш? — Јесте, још у мају прошле године. Има више од године дана. Потказан од суседа, он је осуђен зато што је под патосом спаваће собе пронађен Мој турски карабин.

Сузе није пустио. Па после кратког ћутања: — Али све то ја бих могао да преболим. — Несретни Никола, зар још има? И ја испружих руке као да бих покушао спречити нешто од чега сам стрепио.

је претпостављао мирније место: — Приметио сам — рече ми он — у близини пристаништа једну малу кафану с подрумом. Има и ћевапчића. Баш као испод „Македоније“ где смо као студенти одлазили.

ђида. А мени показујући своје друштво: — Ово су моји пријатељи. Кажу тако, а ја мислим да међу њима има и ниткова, клеветника, хуља. А сад, господо, тачка! Има дана за мегдана.

Кажу тако, а ја мислим да међу њима има и ниткова, клеветника, хуља. А сад, господо, тачка! Има дана за мегдана. Овај човек овде странац је и не тичу га се наше ствари. Дакле, тачка!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

дан-данас не знам што те двије ријечи право значе: оне и сад за мене имају неку тајанствену, помало митску вриједност. Има у мом рјечнику још доста таквих ријечи — имена растиња и птица, и којечега другога — којима никад нисам сазнао правог

Нешто као мисао на одлуталог. Има ту једно мало (бескрајно мало али непрелазно) растојање између вољенога и онога који воли, између одлуталога и онога

Они се понекад чак и вријеђају кад им се не признају. Јер они имају право на њих, онако као што човјек има права на своју рођену физиономију. А право на властиту физиономију једно је од најосновнијих људских права.

Онако као што се воле малко луцкасти и незаглављени људи који су сами криви својој несрећи. Има нешто племенито, великодушно, нешто несебично у томе: бити сам крив својој несрећи. Нешто што човјека искупљује.

свјесно и не зна да то изрази: стојим тако у шумној, мрклој ноћи, слијеп (јер дрво сам замишљао увијек слијепо; оно има силно истанчан опип, осјећа и најмањи дах вјетра, и најлаганији срх зрака који проструји по његовој наоко грубој и

Али несумњиво у томе и мастика има свој удио. Поослије његове смрти наслиједио га је син, незанимљив особењак и шутљивац без шарма, повучен и утуљен

Тако сир, тако кајмак, тако млијечни производ уопће. Јер млијеко и све што је млијечно има неке везе с праизворима живота.

Упитао сам дадиљу, шапатом, несвјесно је вабећи да заголица у мени пробуђену језољубиву жицу: — Баба, има ли чега у овој соби? Она је схватила. — Има — рекла је тихо. А ја сам јој висио с усана. — А чега има?

Она је схватила. — Има — рекла је тихо. А ја сам јој висио с усана. — А чега има? — дахнух још тише. — Има — настави баба повинујући се

Она је схватила. — Има — рекла је тихо. А ја сам јој висио с усана. — А чега има? — дахнух још тише. — Има — настави баба повинујући се мојој жељи чак и у падежу који је био постављен у питању.

Она је схватила. — Има — рекла је тихо. А ја сам јој висио с усана. — А чега има? — дахнух још тише. — Има — настави баба повинујући се мојој жељи чак и у падежу који је био постављен у питању. — Има... једнога Бућка!

— дахнух још тише. — Има — настави баба повинујући се мојој жељи чак и у падежу који је био постављен у питању. — Има... једнога Бућка! Бистар дјетињи смијех као сребрно звонце.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.

Није то шала... Шта је било. јесу ли те позивали горе ? — Ја, па ми рече да сутра морам све казати. Иначе, вели, има неке мајсторије. — Хоће, хоће поганац, знам ја њега...

окрени с друге стране, опет — цак ! О, веру му, мислим се ја... — А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу. Видим ја да то није тек ’нако...

Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на

у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари.

— Ене де, одкуд ти то?.. Е јеси мајстор!... Ко би се тога сетио... — Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде. Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани. Хајде, провлачи се.

Хм, опет то није... Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче ? Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира. А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати.

— Је ли то онај, што вели да човек има реп? Хо-хо-хо... — продужи писар. — Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте.

Пред једном каваном нађе самога Сима. — Има ли? — запита га лагано. — Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. — Кад? — Зором.

Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га

Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. — Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. — Из среза, велиш ? Тсс... петљају нешто...

— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде. Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 143 ОЧИНА ЗАКЛЕТВА 156 УСУД 160 ПРАВДА И КРИВДА 167 ПРАВДА 169 ОКЛЕН ИНГЛЕСКОЈ КРАЉИЦИ ТОЛИКЕ ПАРЕ 174 ИМА ЈУНАКА НАД ЈУНАКОМ 179 ВИЛОВСКА КОЧИЈА 181 ЧУДНОВАТА ДЛАКА 183 ТАМНИ ВИЛАЈЕТ 185 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА 186 ОТКУД

315 ГРЈЕШНИК И ЛУДИ ИСПОВЈЕДНИК 316 ЧОБАНЧЕ ПРЕВАРИЛО ПОПА 317 СЛИПАЦ И ХАЏИЈА 318 ГРАДИ КО ИМА, А КРАДЕ КО НЕМА 319 КРЕПАО КОТАО 320 МУДРИЈИ ЈЕ МОЈ МАГАРАЦ НО ВИ СВА ТРИ 321 НАСРЕДИН ДИЈЕЛИ ОВНОВЕ 323 НАСРЕДИН У

Онда му отац рече: — То је истина, али може бити да има гдегод у свету места где би се човек и спасти могао. Ти би, синко, сад тек требало да живиш, а не да умреш, добро би

Старац му онда каже: — Јесте, има и такова земља, само тамо не може нико отићи. Петар сад запита старца: — Па где је та земља?

Старац му одговори: — Та је земља тамо на истоку, и у тој земљи живи само једна девојка, и она има дванаест џинова што јој земљу чувају.

И тако почне дизати камен, да види шта има под њиме; али чим га одиже, а смрт испод камена проговори: — А, мој Петре, одавно ја већ на тебе чекам овде под овим

Кад то она чује, отиде, па вуци камен, те опет девет година ради она у камену, а нигдје нитко не умире, већ има стараца и болесника који моле бога дан и ноћ да умру, али да: гдје је смрт? Она копа камен.

на једно дрво и почну се разговарати својим језиком говорећи: — Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата.

А петао му одговори: — Па нек умре кад је луд. У мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно проје кад где нађем, а кад оне дођу, ја га прождерем; ако ли се која стане

Не потраја дуго, а он зачује неку јаку јеку и писку, па потрчи да види шта је и како је. Када дође над једну долину, има шта и видјети.

— Заповиједам да ми подоста донесете, и то одмах, сваке захире, и пуну авлију дрва, све суховине, нека ми има мати су чијем папити хаљине. — Све ће бити, господару. Поклонише се и одоше.

— па изиђе пред кућу, кад има шта видјети: пуна авлија дрва. Поврати се сад да буди сина, кад погледа око њега чудо и захиру, пробуди га, па му

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ја осећам њу и песму једну, Што је младост к'о свој терет има, Песму чудну, нејасну и чедну, Песму снова, песму о срећнима. Ја осећам...

Ноћ у тмини нек служи за дане, За уздахе нису само уста, И мрак има своје светле стране, Мис'о с' рађа кад је срећа пуста.

У природи има много дана, Мутних, тамних као ноћи крило, У животу има много рана Само зато што је снова било. Море грли копно од

У природи има много дана, Мутних, тамних као ноћи крило, У животу има много рана Само зато што је снова било. Море грли копно од искони, Капља камен без одмора дуби: Рад и живот по свој

Постеља твоја, гле, како је мека, К'о твоја коса. Ох, зашто ме гуше Још вреле сузе? Зар их овде има? Зар земља сузе, зар све не узима? И мокро свуда! Ух, како је 'ладно Биле и ваздух... То ја нисам умро!

И још ми се чини, док ми душа сања, Да споменик живи, има живот дуги, Да данас силази у нова предања, Да спрема нараштај за споменик други.

Огромна равница пред њиме се пружа, Несрећна и лепа, као српска туга, У тој земљи има и поља и ружа, Ал' слобода само тој се земљи руга.

Ил' осећај страха то има да значи Мог несрећног рода пораз свију снова? Ил' то ужас прича, разум да се мрачи, Да ја ступам сада у свет без

Ил' то ужас прича, разум да се мрачи, Да ја ступам сада у свет без болова? Ил' осећај страха то има да значи Да ће срце моје пропасти у тами, К'о звезда у блату, к'о глава на пању, И вампири да ће становати сами У

И разумедох откуд све то бива: Толике раке што се и сад згрћу Брдима, пољем, свуда, крај камена, Кад има места за сваког да снива. И разумедох пут што се не мења, Стари загрљај човека са смрћу.

Лице ти се ведри: то душа светиње Љуби твоје чело, мој сјајни животе. 1916. НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ И Не јавља ми се. А има кад. Сем ако спава, ако не дише, Десет месеци равно је сад Од растанка нам, откако не пише.

Брзо приђох ближе: без погледа ока оба, У два ока леже деца к'о два гроба. ИИ Не јавља ми се. А има кад. А можда не сме! Ко ли јој пречи? Десет месеци равно је сад Од растанка нам, а од ње ни речи.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Али тек у зрелом добу сам схватио да сам изумитељ. За то има неколико узрока. Као прво, имао сам брата који је био изузетно надарен - један од оних ретких појава људске природе

Алкохол је одличан окрепљујући напитак у малим количинама, али има отровно дејство када се користи прекомерно и потпуно је неважно да ли се унесе у организам као виски или се произведе

Никада раније нисам видео праву удицу и замишљао сам је као нешто чудесно, нешто што има нарочита својства и очајавао сам што и ја нисам са осталима.

Човек би могао да помисли да би тако једноставан и леп изум, који има многе карактеристике идеалног мотора, требало одмах да буде прихваћен, што би се несумњиво и догодило под сличним

Према томе, као прво, то је резонатни трансформатор са секундаром чији је сваки део под високим напоном, има велику површину и намотаје распоређене у простору дуж идеалне цилиндричне површине великог полупречника кривине, и на

То би значило да би кондензатор, као и Земљин глобус који око себе има гасни омотач могао да се напуни и испразни на начин који је потпуно супротан основним учењима изнетим у основним

је виши терминал и већи простор испуњен жицама, ефекат је јачи, али треба разумети да је он чисто локалног карактера и има мало везе са правим проблемом. Године 1900.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Али има много других америчких научника који су још позванији да о томе говоре. Чему онда да о успону идеализма у америчкој нау

онда да о успону идеализма у америчкој науци говори научник који је почео своју каријеру као српски досељеник, када има толико рођених Американаца који познају читаву ситуацију боље од мене?

Ко види тај и верује; нека говори онај који има шта да каже. Михајло Пупин И ШТА САМ ДОНЕО АМЕРИЦИ Када сам се искрцао пре четрдесет и осам година у Касл Гардену,

уопште није несрећа бити без новаца, ако се одлучио да сам себи крчи пут самосталном животу, под условом да у себи има довољно снаге да савлада све тешкоће са којима би се сукобио.

Међутим, има извесних ствари које млад досељеник може донети овој земљи, а које су много драгоценије од свих оних које данас

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у

“ ”Нема језика, нити има говора где се не би чуо глас њихов.” Мислим да нема српског дечака који није чуо за ону дивну руску песму коју је

тело, како могу Сунце, Месец и звезде да изражавају славу бога и како може, по Давиду, њихов глас да се чује где год има језика и говора? На та питања Кос није хтео да одговара. Нимало чудно!

” Али одкуд то да човек који има неки занат, има новаца и одело, у Америци много више вреди него у Идвору, мом родном селу?

” Али одкуд то да човек који има неки занат, има новаца и одело, у Америци много више вреди него у Идвору, мом родном селу?

је код нас морао да прође кроз строги испит и о њему се није судило по његовој вештини у неком занату, по новцу који има, нити по његовом одевању већ по његовим личним особинама, угледу његове породице и традицијама света коме је припадао.

Ћипико, Иво - Приповетке

Отимају се ко ће пре, као да неће на свакога доћи ред да изађе. Има их свакојаких: младо и старо, мушко и женско, с лулом у устима и без ње. Мрки су и озбиљни.

Жупан прикупљао је тежаке да с њима пође у поље. Цвета приђе к њему: —Узми и нас двоје! —Не треба! Има нас доста. —Нисмо, валај, на одмет. Деде, прими нас! —Што тражите? —Што и други. —Добро! Дођите обоје.

—Ништа! — врцне она мало разговором. — Дајте мало сухих дрва! —Зар сте све изгорели? Ча радите од њих? —Има, има још, — пожури Цвета, — но мокра су. — Осушите их... Видићу ја. Уљегоше у кућицу.

—Ништа! — врцне она мало разговором. — Дајте мало сухих дрва! —Зар сте све изгорели? Ча радите од њих? —Има, има још, — пожури Цвета, — но мокра су. — Осушите их... Видићу ја. Уљегоше у кућицу.

Уљегоше у кућицу. Огледа се и опази уза зид наручај наслаганих дрва. —Изгорите прво ово... А имате ли уља? —Има нешто... Мутно је и каљаво. —Штедите, да дотече, јер га нема ни у господара. Тада погледа на малога: —Што те боли?

Отац размишља што ће од својих и од себе. Познају га добро у староме братству: има међу њима и кума, добра човјека. Отићи ће тамо; првих дана наћи ће му се на невољи, али послије?

Зар на свијету има ишта јачега и вриједнијега мимо њих? А браћа окупљају живину и наредни су да даље крену. Они тек што су границу

Дјевојка се пак журно уклони с пута и зађе међу грмље. — Што се бојиш? — насмија се. — Има их те су бољи од нас... —А зборе да су усилни? —Јесу тсподари им...

— Смијешан ти је! — вели јој он, кад је официр мимоишао. — А не зна нашки.... Има једно њихово магаре што им пошту носи. Видјео сам на своје очи једном: милује га и глади као да је крштено...

— Ја се празан нећу враћати; у свијет ћу поћи...Видим ја што је: најгрђи је друг невоља, а код нас је има колико те воља... Гдје је корисније, ту је најбоље... — А зборе да је бољи свој камен но туђе дрво, — опази дјевој ка.

А кад осјети на челу руку му, махом јој се чини да је прибранија и сигурнија: има да се на кога ослони. Милиње је спопада, вели му: — Нећу ти љубав никад наплатити!

— 'Ајдемо! — вели Спасоје забринутим гласом. —Сутра ваља уранити: сваки дан има посла! — Лазо, сутра ћемо разговарати, вели њему и гаси поцрњеле, жмираве лампе.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

А мислим да не треба посебно наглашавати какав је утицај имала и данас још има психоанализа у целокупноме систему идеја нашега времена и посебно у уметничкокњижевној сфери.

на добру вољу, него једино довођење до свести разлика које нам показују да једна иста или слична конвенција може да има и има две различите функције, тј. два смисла у двема суседним и блиским културама.

добру вољу, него једино довођење до свести разлика које нам показују да једна иста или слична конвенција може да има и има две различите функције, тј. два смисла у двема суседним и блиским културама.

и лаку илустрацију навешћу, намерно, крајње очигледну и баналну појединост из језичке области: пошто наш матерњи језик има глаголе вабити и викати (који се и на основу стилских обележја опонирају са глаголом звати), ми та два глагола у

немају исто место као и истозвучни глаголи у српскоме језику, него им припада место које у овом последњем језику има стилски неутралан глагол звати.

део дужности и у томе да са крајњом опрезношћу испитујемо сваку културну појединост с обзиром на место и функцију које има у своме сопственоме националном систему.

култура не можемо како ваља говорити ако се претходно не размотри једно друго питање, наиме какво место и функцију има уметност у систему културе.

У ствари, све што сам досад рекао има једну једину сврху: да ме приближи оном доста уском аспекту или стајалишту са кога бих желео да изнесем дветри мисли о

да оне, добро опеване, добро осветљене, буду стварно драгуљи човека; ту постоји симбол, стварање, и ту реч поезија има свог смисла; то је, у ствари једно могуће људско стварање“.

Тако смо доспели до места када се може говорити о односу који књижевно или, тачније, модерно песничко обликовање има са одређеном општенационалном културом.

У поезији се, уосталом, снагом синегдохе увек може поменути целина уместо некога њој подређеног дела, што по правилу има знатан песнички учинак.

Ово друго је веома наглашено у песмама које је Вук прикупио, али од онога првог, од тужења, једва да има јаснијих трагова.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Нисмо те ми терали да је узмеш. Ти си увек говорио да је волиш. ЧЕДА: А ви сте говорили да има 12000 динара мираза. ЖИВКА: Па има. ЧЕДА: Ама где су? Волео бих да видим тих 12000 динара.

Ти си увек говорио да је волиш. ЧЕДА: А ви сте говорили да има 12000 динара мираза. ЖИВКА: Па има. ЧЕДА: Ама где су? Волео бих да видим тих 12000 динара. ЖИВКА: Примићеш их од осигуравајућег друштва.

ЧЕДА: Рећи ћемо! ПЕРА (госпођи Живки у коју као да има више поверења): Молим вас, госпођо, реците само: Пера писар из административног одељења. ЖИВКА: Хоћу, господине!

ЖИВКА: А Државни савет, а управник Монопола, а председник Општине? Охо, мој брајко, само кад се хоће, има ваздан. (На вратима.) Рако! Рако! ЧЕДА: Шта ће вам? ЖИВКА: Да купи новине. Цркох од радозналости! Рако! Рако!

(Имитира је.) „Зашто га зову?” Па не зову га, ваљда, да им насађује квочке; него, чула си, пала влада и сад има нова да се састави. ДАРА: Па да ви не мислите...? ЖИВКА: Шта мислим? 'Ајд, баш да чујем, шта мислим ја?

XВИИИ ПРЕЂАШЊИ, ПЕРА ПЕРА (на задња врата): Извините, ја... ЖИВКА (скочи као опарена): Шта је, забога, има ли нечег новог? ПЕРА: Има. ЖИВКА: Говорите! ПЕРА: Видео сам га. ЖИВКА: Кога? ПЕРА: Њега, господина.

ЖИВКА (скочи као опарена): Шта је, забога, има ли нечег новог? ПЕРА: Има. ЖИВКА: Говорите! ПЕРА: Видео сам га. ЖИВКА: Кога? ПЕРА: Њега, господина.

ЖИВКА: Говорите! ПЕРА: Видео сам га. ЖИВКА: Кога? ПЕРА: Њега, господина. Видео сам га, отишао је у Двор, има цилиндер на глави. ЖИВКА (узбуђено): Да се нисте преварили? ПЕРА: Та како бих се преварио!

ДАРА: Немој тако, мајка, па ево и ти можеш постати министарка. ЖИВКА: Па шта, има ваљда неке разлике између мене и Нате. Моја мајка је шила у Војној шивари, али је зато мене лепо васпитала.

ДАРА: Па што си навукла злато на њега? ЖИВКА: Него! Какво је то питање? Зар госпа Драга има златан зуб, зар госпа Ната има два златна зуба, па чак и госпа Рокса протиница има златан зуб, а ја да га немам!

ЖИВКА: Него! Какво је то питање? Зар госпа Драга има златан зуб, зар госпа Ната има два златна зуба, па чак и госпа Рокса протиница има златан зуб, а ја да га немам!

Зар госпа Драга има златан зуб, зар госпа Ната има два златна зуба, па чак и госпа Рокса протиница има златан зуб, а ја да га немам! ЧЕДА: Па да, откуд има смисла то: министарка, а да нема златан зуб... ЖИВКА: Па дабоме!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

зато што је у њима, као ретко где, чисто језичка фактура текста добила место какво обично нема у роману, али га зато има у поезији.

У роману свакако има и јаких одблесака натурализма, што је у критици такође истицано. А ипак, биће да је најпре у праву Јован Скерлић кад

скроз песничка и скроз симболичка, Сеобе су све до данас остале највиша мера коју је досегао модеран српски роман. Има још једна појединост коју посебно треба поменути, будући да о њој у самој студији није ништа речено.

Ако, уосталом, нечега и има у превеликој мери код Борисава Станковића, онда има напола изгубљених, често или тренутно или трајно распамећених

Ако, уосталом, нечега и има у превеликој мери код Борисава Станковића, онда има напола изгубљених, често или тренутно или трајно распамећених ликова.

што је већ сам књижевни склоп приче изискивао да његова судбина служи као помоћна, да је значајна само по улози коју има уз један други лик: њиме, наиме, хаџика Ташана искупљује свој давнашњи грех.

6 А уз њега иде и израз лица, суза на Марикином лицу чим је препознала пријатеља свог мужа. Има Станковић једну кратку приповетку, Нушку, која је - можда више од других - с краја на крај проткана динамиком.

Приповетка Стари дани има средишње место у Станковићевоме укупном делу, и дабоме не зато што је њоме насловљена његова ваљда најзначајнија књига

тачна, свеједно он при томе губи из вида управо оно што нас посебно занима - да убрзање приповедног времена има особиту композициону функцију.

Постоји, напослетку, извесна зависност између места које неки лик у роману има и угла под којим се роман приповеда.

Борисав Станковић можда и није био најсрећније руке, чини се да је то знатно више био у избору његове прве реченице. Има у њој нешто од обухватности општег погледа баченог на књижевну радњу која ће се касније део по део приказивати.

34 Приповедање даље тече углавном једнолико. Али има још једна, при томе заиста ситна појединост, која свеједно завређује пажњу.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Али свако њихово село има један дан у години, кад се по могућству сви скупљају, који је већи и од Ускрса и Бајрама, и кад планинци готово

Најизразитији у овом погледу, Галичник, има свој Петровдан. То је светковина и стародавнога почетка лета, и заветина сеоска, празник пуне ведрице и срећнога

Сиромав човек сам, па опет во мој ћемер ће се нађе некој алтан... Само земи мој прстен. До Сењаник има још лоши људи: нека ти бидне он дерудеџија — зашто па један је Суљ-капетан од Гора, иако је потур, иако јоште међу

Чуло се да је за тебе сваки Србин крсто, липово штапче и свиња. Па бјежи свако, јер н Циганка има образа!.. — А што не кажем теби, крајан ти зуб? — Али велиш другима, па би и мојим Колашинцима?

скочи на ноге Селман Чибуковић, истрже од певача гусле н крвнички га лупи њима по глави: — Ах, влашка свињо, још има на земљи Турчина! — узвикну он, па се маши за појас. — Нема, валаа, не! — дочека га Хамза и укрути у наручја.

Туп израз беспомоћности обли му лице као сваком кому је свеједно што ће са њим да ураде. — Причекај, Богдана, има за то времена — промуца тихо и својски. Смири се... Дошао ти је у кућу гост... Добро, гост...

Ради нас, јер се ја нећу никада потурчити, а ти ћеш вавијек остати ни то ни ово. Ради нашега ђетета... Помисли: зар има боле вјере од наше?

— Ни за нас сад није срамота: ето и Шумадинци се враћају, а дошли смо до границе... ... Неће бацити пушке. Он има у недрима сакривен ћулав. Метнуће га на главу, па испред побратима, као да га на веру води, све кроз арнаутска села.

Мајка за мртвим сином нешто мекша, питомија и примиренија; чини јој се да на свету још има душе и осећања за поштење: гле, као да је мало побеђена, па јој од тога није тако тешко...

На темену остао само један сребрнасти прамен, пркосно уздигнут увис, као да сведочаше да овај старац има и вољу и крепост једнога Вукашина Мрњавчевића, иако је сад бедни рајетин у крају где речи каурин господар даје тежу

Зваше се чича Мојсил Златановић. из села Каменице у Горњој Морави, испод Новога Брда. Врло је имућан домаћин. Има дивну своју земљу, прикупњењу и од дедова наслеђену. Има и велику предио– ницу конопље.

Врло је имућан домаћин. Има дивну своју земљу, прикупњењу и од дедова наслеђену. Има и велику предио– ницу конопље. И аге и Арнаути бацили су око на његови баштину.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ Ох, што бива од човека! — „Ајд’, не лудуј. Са мном пој: Свакој срећи има лека Ил’ на земљи, ил’ у њој »Јавор« 1888. И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА...

1893. ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ... Имам једну воћку, — граната, голема, На њојзи јабука и има и нема. Оно, што га има, црвљиво ј’ и гњило; Оно, што га нема, — прекрасно би било.

1893. ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ... Имам једну воћку, — граната, голема, На њојзи јабука и има и нема. Оно, што га има, црвљиво ј’ и гњило; Оно, што га нема, — прекрасно би било.

“ Сад још јачи гласи Са висина плавих: „Поспите се, јадни, Сви кол’ко вас има, Пепелом по глави.“ — — — — — — — — — И ми се посусмо Пепелом по глави...

И то ме к теби вуче из мога злобола, — И ја бих чисто хтео соколит’ сокола. Јест’, има нека авет што на нас находи, Јер је од себе гурају свеснији народи, И та нам ноге пута и руке везује И Српству уши

Широка је ’вака туга, С многима је ја сад делим, Са Србином где год којим, Са Србинством, са васцелим. Али има друга жица Што бејаде наша само, Жица пуче, пŷк јауче: Ми се, побро, растављамо!

Али има друга жица Што бејаде наша само, Жица пуче, пŷк јауче: Ми се, побро, растављамо! — Ако има надзвездија, Где вечита зора свити, Наше душе, мили друже, Онде ће се загрлити, — Ал’ ми црним словом пише: Ту,

За један тренут више јада створи Нег’ што би могле стотине громова. Има л’ се куда? — Ако имаш крила Жено, што бледиш? — Где је дете моје? У цркву хрли! — Срушила се већем.

Срби, чујте: чврсто стојте сада На бранику где је и закон и правда; Ојачајте снагу патника Хрвата, Нека зна да има у невољи брата; Нек’ се једном види каква ј’ слога благо, А они ће после... како им год драго. »Стармали« 1883.

Мртвима с приближит’ свако права има; То је право дато и нам’ песницима, И што гробу рекнеш то се прима само, Та гробови знају да им не ласкамо.

је он разбио ланце, Ковчег разби, пепео проспи па у бурном лету Просеј овај свети пепео по целоме свету, Где год има срце које, у надању живо; Где год има народ који, ком’ се чини криво. Дуни ветре, носи ветре, лети без оданка!

проспи па у бурном лету Просеј овај свети пепео по целоме свету, Где год има срце које, у надању живо; Где год има народ који, ком’ се чини криво. Дуни ветре, носи ветре, лети без оданка!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Анчице, данас ћемо имати једну гошћу. Колико има сати? АНЧА: Девет прошло. ФЕМА: Сад је најбоље правити визите, је л’? Анчице, само добро уреди. Ево ти тринкелта.

Срам да ти буде, каквог си момка изабрала? Гледај, пропали му лактови! ЕВИЦА: Он има новаца, мајко. ФЕМА: Познаје се на њему, ваљда је био гдигод кочијаш.

САРА: Госпоја от Мирич има једну прекрасну кћер, коју она усрећити жели, и будући да сте ви... РУЖИЧИЋ: Само благоумиљено нимфâ и грацијâ

Небесна хармонија из Ружичићеви усти прелива се. САРА (Феми на уво): Мало света има наша фрајлица. ФЕМА: Не могу да говорим од једа. Јесте ли видли какав ми компламент даје?

ЈОВАН: Черт ме взе, кед знам чо повједају они. РУЖИЧИЋ: Магарац! ЈОВАН: Аа, то разумем, так има уши како черт. РУЖИЧИЋ: Что уже сотворју с отменијем сим рода человјеческаго! ЈОВАН: Ово је белај на моју главу.

САРА: Лустер; шармант, шармант! ФЕМА: Шта ви мислите, није то шала. Ја сам госпоја вилозовица. Која јошт у вароши има такву титулу? Свака ми мора трипут начинити визиту, док ја њојзи једанпут.

Нисам ја ћифтиница, ма шере, ни крпиница, него госпођа, фрау фон, што има пединтере са портунетом. САРА: Шармант, ма шере, шармант!

Ми смо на вас заборавиле. РУЖИЧИЋ: Колеро земли, лице твоје јест предјел руготи. САРА: Мој господин рођак има вољу све високо говорити. Тко вас је сад разумео?

ФЕМА: Та триста те врага... САРА: Пст! (Не шалите се викати, он има такву нарав.) ФЕМА: Бре, але га однеле, неће он мене срамотити! Напоље из моје куће! РУЖИЧИЋ: Не банч, не банч.

Јокан, да ми купиш једну клепетушу, само која добар глас има. МИТАР: Да, само која добар глас има, да се издалека чује да је Фема луда.

Јокан, да ми купиш једну клепетушу, само која добар глас има. МИТАР: Да, само која добар глас има, да се издалека чује да је Фема луда. Поганије женске, шта мислите ви шта је то мода?

Поганије женске, шта мислите ви шта је то мода? Један има гуке око врата, па мето крогн да заклони своју болест, а други то таки за моду узимају.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ал се на починак не спрема сан мој иза брда где мртав себе иштем Овде доле свако своју таму има Мој мрак је сенка птице.

У шкртости тишине без себе и иметка ми смо последњи заточници почетка под каменом што име има. ТРИПТИХОН ЗА ЕУРИДИКУ И На уклетој обали од дана дужој, где су славуји сви мртви, где је пре мене црвени челик

Неуспела љубави ока и варке уздрхтале У један крај много приснији ме смести Где реч има вредност судбине и подсвести Где су величанствене сенке а ствари мале. Кад ослепим све појаве воде куда воде?

) Неиздвојен појавом још нико није Открио себе, свете, у твојим призорима Врати ми дан ако га негде још има Земљо поново непозната кад у лобањи легу се змије.

Тражим те у ветру ако те још има Изговорена речи за светове пале Тражим почетак сјај и сате стале. ВИ ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ БИЋА И РЕЧИ Тражим почетак сјај

Да ли Стварност се привиђа ил шум прогоњен доји Одбегла свест мутним излазом у н и г д е? О пустињо најсличнија сунцу има ли игде Финијег песка успаваног срцем и бескрајем!

То чему се молите је Жалосни Славуј. Љубав никада није завршена. Чега има људског у патњи? О чуј Дан одјекује. Непокретне звезде стоје.

О чуј Дан одјекује. Непокретне звезде стоје. Празне руке празно срце пуста сена И нема мене ал има љубави моје. XИВ ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ Нема мене ал има љубави моје; Видим је у сунцу и земљи где нам труну кости.

Празне руке празно срце пуста сена И нема мене ал има љубави моје. XИВ ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ Нема мене ал има љубави моје; Видим је у сунцу и земљи где нам труну кости.

Љубави моја мртва а ипак жива О све што прође вечност једна бива И нема мене ал има љубави моје. ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш?

пут тужан МАЛАРМЕ У уху звезда за сна тамни звук: зри звучни цвете тужним пределима У топлој кори мозга где ме има тај сан мој извијен у звездан лук. Тај сан је смели силазак под тле где слепе птице певају у тами.

Тај сан је смели силазак под тле где слепе птице певају у тами. У свакој има једна шума. Гле што више говоримо све смо више сами.

Краков, Станислав - КРИЛА

Опште спреме и способности врло добре. Препоруку заслужује. 1. ЧЕТА. Командир, мајор Љубомир Недељковић из Ваљева. Има искуства као дугогодишњи официр. Због година мање употребљив ва строј, боље би послужио за канцелариску службу.

Препоруку заслужује. Водник рез. ппоручник Мија Јеличић из Смедерева. Храбар официр. Присебан у свима моментима. Има иницијативе. Интелигентан. Рђав економ. Одан пићу. Препоруку заслужује. З. ЧЕТА. Командир рез. капетан ИИ кл.

– Скандал. Војници се развукли по целом граду. Има их још код Бејаз—куле. Поседали су по улицама. Рука са корбачем описа љутити покрет. Уплашени вранац скочи.

— Ма шта слушаш те лажљиве јаружаре... Два војника се довукла до ватре и поверљиво питају писара: — Има ли штогод да је дошло? — Има ли?.. Биће, биће... Без бриге само. Има да је живот псећи, и да ни он сигуран није...

Два војника се довукла до ватре и поверљиво питају писара: — Има ли штогод да је дошло? — Има ли?.. Биће, биће... Без бриге само. Има да је живот псећи, и да ни он сигуран није... а само смрт, смрт, смрт...

— Има ли?.. Биће, биће... Без бриге само. Има да је живот псећи, и да ни он сигуран није... а само смрт, смрт, смрт... Зашто стално убијање? Зашто?..

Ордонанс је брисао орошено чело. Носио је црвену бразду од шлема. — Потпиши у књигу... — Има ли писама? — Два, три... из Србије нема... На лицима се живост отромила. Поседали су. — Ништа, ништа...

Бела коза са дугом брадом увукла се у шатор и мунула мајора. Окренуо се. Неког је опазио. — Има ли већ једном? — Још ништа... ни патроле нема. Придављено је кључала пуцњава у клисури. Мајор се окренуо ађутанту.

Узаман вапију и јече остављени рањеници. Нико се не обзире на њих. На запаљеној пољани има само људи који себе спасавају. — Коњица, коњица... И паника заврхуни.

Један је чак изгледао као пас кад мокри. Ужас када премаши јачину има сасвим необичан учинак на живце. Тако се тада војници сулудо кикотали. Ипак нико није говорио.

Склопио је очи. — Дај тога са ногом. — Лакше, официр је. — Шта мари, има их данас много овде. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Сећао се само како се зарио нож у рањено месо

Пуковник се смешкао задовољно. — Видиш, — говорио је доцније Душку, — кажу да је бароница, и да је богата, има аутомобил, а ништа се не либи, и ноге да ти опере, и ето мене сваки дан масира, а мене тако жига, и срце ми не ради

Петровић, Растко - АФРИКА

бретонском је) и због чега се, каже, уистину неће никада ни женити и поред хвалисавости, китњастости, евентуалне лажи, има много искрености и поезије. Вели: „Била је шваља код моје мајке, кад сам дошао на одсуство у Тре Кастеле.

А да би нам показао да то нису једине беле чакшире које има, он седа одмах на већ почађавели под. Како месечине још нема, његово преплануло лице и руке изгледају сасвим црни

Вуије има колекцију најчудније измешаних преисторијских, феничанских и црначких перла. Он о свакоме зрну зна легенде.

да се одушевљавам овим урођеницима што су ту као представници скоро свих племена екваторске и западне Африке. Има их дугачких и танких, витких, кратких, угојених, главатих, сасвим ситних глава на јаким вратовима, црних као абонос,

Сваки комадић и тек откривене земље, оне где људи нису нашли ништа што представља цивилизацију, има своју херојску прошлост, своје победе и поразе, своје битке и своје јунаке.

Свако племе има своју епопеју од по десет и више хиљада стихова, што прелази са оца на сина, и које сви ратници знају напамет.

Прва велика зграда у близини, даље од мора, је „Гранд Хотел“, за чијим су столовима искупљени сви белци Конакрија, Има их десет–петнаест за двадесет до тридесет столова.

Не желе да скину своје мараме око бедара докле год има више од једног мушкарца у соби. Велики проговори, дискусије. Избацујемо дечаке напоље.

Имамо пола сата до поласка брода. На пола пута црни газда шалупе наплаћује карте у мраку. Половина сапутника има карте купљене за повратак још на некој другој шалупи, али на којој им је речено да ће важити и за све остале шалупе

Сада је то једна бескрајна ривијера, чији најближи део има, усред овог зеленила, час жуто, златног, час дубоког до плавила, велики комплекс провидно љубичаст, зарђало црвен и

У свакој пирози је само по један младић опружених ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од кариране свиле, коју не жели да укваси скачући у море.

Велика разлика између француске и енглеске колоније већ на првом кораку. Место демократског француског, има нечег феудалног и витешког у колонијалном Енглезу.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

РАДАК: А откуда си? ИСАК (узима шљунак један, па га баца у провалу): Откуда дође? Куд оде овај кâм? Има ли на дну томе видела? Видесте л’ што? (Вук и Радак се згледају.) РАДАК: Ништ’.

Место је исто. ГЛАВАШ: Ну, момци, здрав’ оданили! Има ли гдегод нешто од лова? Или је гора тако оскудна Те нема срне или грлице, Па већ у крило јадне буљине Фишеке

торби биће са хлебом Ил’ сува меса или сланине; Па кад се, брале, мало прихватиш, Прозборићемо и нас двојица; Има времена. ИСАК: Али је време пуно бремена! Пуно несреће!...

ИСАК: Али је време пуно бремена! Пуно несреће!... Три дана има Откако лутам овом планином; С образивошћу мачке дивије, Бежô сам с пута зверу, човеку, Тебе да нађем, или... смрт!

(Поводећи се уморно, за Вуком одлази.) ТРЕЋА СЦЕНА На истом месту. Главаш и Радак. ГЛАВАШ: Па, Раде?... Има ли гдегод што? По гори мирно?... А по селима?... РАДАК: Несрећа!

водили, Сад грубог гвожђа колут зарђан По танком везу беле кошуље Облину гњечи дојка дивотних; А до ње, младе, има стотина Што, истог ланца терет цепајућ, Са обореном главом слушају Накита ропског звекет жалосни: Ту Ђенадије с

Међу Турцима Шта ли ће онде?... Шта је смислила? Сад кад јој сину колац спремају? Ту нечег има!... (Гласно.) То мора да је страшна несрећа Што старост гони да метанише Пред мрским лицем бесног Турчина?...

Можда јој онде неће годити Руменог ђýла мирис харемски? (гледа у Спасенију.) Шта велиш, душо? Има л’ у цара и најмоћнијег Овако харем да је намештен?

РАДАК: Па да, Што ненадније, то пријатније! ГЛАВАШ: Остан’те овде за неки дан! Чекаће паша!... Има времена!... РАДАК: Па ево, бабо, Керуше градске откад чекају Да паша липше...

“ (Издалека се чује пушкарање.) Ха, тако, момци! Тако, делије, Што има крви, нек’ се пролије, Што има зала, нек’ се покоси, А гавран месо нека односи!... (Потпрашује пушку.

“ (Издалека се чује пушкарање.) Ха, тако, момци! Тако, делије, Што има крви, нек’ се пролије, Што има зала, нек’ се покоси, А гавран месо нека односи!... (Потпрашује пушку. Пушкарање траје.) ГЛАВАШ: Хајде, Хаџијо!

ТРЕЋИ ТУРЧИН: А дакако!... ПРВИ ТУРЧИН: Е, зла поганика!... ДРУГИ ТУРЧИН: Још нешто има. Веле да је некакву цуру баш самоме везиру отео. Ал’ о томе други пут!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Колико их има који жуде за овим местом, и који би на њему можда боље послужили но ја, и њих не нађоше, већ баш мене!

У штабу се и једе и пије и спава добро, али ми се опет не допада. Видим да има много ларме, трке, мувања, галаме, много формалности, али ми се чини да је мало реда и мало рада.

погледу на ове дуге редове војске, који одмереним кораком одоше на бојно поље, откуда се већ пролама грмљава топова, има нечега што одушевљава и уздиже.

Ја га прекидох питањем: — Мислите ли ви, оче прото, да пред оном турском војском, што се тамо туче, има дервиша, који је одушевљавају и фанатизирају? — О, зацело их има!

— О, зацело их има! — А мислите ли да њино присуство и њине беседе распаљују одушевљење у војсци? — Распаљују, распаљују, вера много

— Оће, богме 'оће, много има проклете гадије — зачу се неки старачки глас из гомиле. Окренем се и угледам иза мене једнога мога познаника из Церја

Но мало помало почињеш се разазнавати, и што дуже гледаш, све јасније увиђаш да у ономе метежу има некога реда и правилности.

Кад дођем у штаб, затекнем ђенерала Черњајева љута и забринута. — Где сте ви? Има по сата како вас тражим! — Био сам на вису да посматрам борбу на Тешици. — Па види ли се што? Како стоји ствар?

Дим! Виктор Иго вели о диму на једном месту отприлике овако: »Нема ништа пријатније и ништа страшније од дима. Има мирнога дима, и дима који те доводи у ужас.

имати прилике да це погледа очи у очи са својим старим душманином, Турцима, стога нека буде храбра; сигурно сваки има да освети по неке старе јаде — нека свети јуначки! Дружина поздрави ђенерала па онда оде уз село.

Штаб се већ био вратио. Бугарска дружина, што смо је јутрос видели, добро се борила. Има много рањеника, међу њима је, чини ми се, и Иља.

Непријатељ већ куца на капије Алексинца. У овом непријатељском приближивању вароши има неке дивље поезије, нечега што је узвишено својим ужасом, што је свечано својом суморношћу и тежином.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Кад ти нећеш да се смејеш, Ево с’ смеши крин, Смеши ти се из колевке Наш првенац син. Има л’ слађе што на свету Од осмеха тог! Примакни се, љубо моја, Баш до срца мог!

А зло дошô, ако мислиш Животарит’ гњило; — Кукавица има доста, — Нигде их не било! ЛXXИ Питаћеш ме, моје чедô, Кад сам ове песме писô, — Просуо их један часак, Један

Лева страна наших груди, То је њено игралиште; Има нокте кâ у тигра, — Срцима се нашим игра. Кад полете сузе оку, Она стисне, па им крати; На вечну те муку меће, —

XXВИИ Та, дабогме свака рана Има своје биље, — А мене је очарало Моје — ново миље. Хај, ала је дивна мома Нашла верна друга!

За недељу кратких дана Преминуше обадвоје. XXXВИИ Месечина као негда, Гле, још има живих птица! Лахор ветар крили махну, Замириса љубичица.

Срећа им је била кратка, Јад ће бити Бог зна докле. „Куме, куме, погледај га, — Има ли му јоште дана?“ Мила кумо, ја га видим, Умреће ти данас Јана. Ето вам га мога кумства! Ето вам га мојих жеља!

“ На груди ми птица слети, Ту рашири крила мека, Па ми вели: „Ни бриге ти, Свакој рани има лека!“ Па још дода: „Коло цпеће У брзом се хуку врти; Боли твоји трајат’ неће, Ни по часа после смрти!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Долиј мотору бензина, и терај даље. Ми смо примили по хлеб, и шта има ту даље да размишљамо. Дижи шаторе, пушку на леђа, па хајд узбрдо. Тежак је био овај пут.

Требало је да то буде као неки поздрав Бугарима. По живости ватре непријатељ је могао одмах увидети да има посла са неком новом трупом.

“ — запита га његов десетар. Он извади бајонет из уста, па ће рећи: — Ако се праћакне и стане да запомаже, има да га нестане. — Онда стави бајонет у уста, прекорачи преко бедема и одмах прилеже.

— Не знам — вели онај. — Она живи у топлим пределима. Кад упече сунце, измигољи се на стену и сунча се. Онај који има намеру да је ухвати, мора да скине обућу и да јој прилази са репа. У руци има дугачак штап.

Онај који има намеру да је ухвати, мора да скине обућу и да јој прилази са репа. У руци има дугачак штап. Онда полако, тихо, нечујно приближује се. Знаш... Затим опружи штап и хоп! — скине јој наочаре.

Кад се човек испење на ту висину, има утисак као да осећа близину неба. Ветар је дувао и наносио нам ситније камење у ровове...

Командант је био наредио да приликом сутрашњег јуриша у сваком воду по један војник има на леђима привезану по једну тробојку, да би нас артиљерци разликовали и видели линију нашег стрељачког строја.

— На фронту се то и не осећа много, колико овде у Солуну. Кад помисли човек да смо сви ми, колико нас овде има, били жртвовани, док је овде варијете, пун лепих женских... — Ништа то није. Да видите сад шта је било.

— Неко од вас рече да се Кајмакчалан може поредити са аждајом која има две главе. Е, лепо. Слушајте. Дринска дивизија водила је борбу са том ненаситом и страшном аждајом, која је претила да

Једино што нам остаје то је да прикупимо војнике у гомилу, па да се изненада сручимо сви колико нас има и шта коме Бог да. Он се окрете ордонансу и нареди да позове десетаре.

Још трепери... Сенке постају све веће. Мрак. У неко доба паде ми на памет да пратим једнога у правцу реке да види има ли чега тамо. Аја! — присети се Влајко. — Нисам ти објаснио како тече река на месту где смо прешли. Видиш ли?

“ Онај застаде... Кад виде да пред собом има Србе, нагло се окрете. Куршум га стиже и он паде. Ниједан покрет више не учини.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Јасно је ипак: тај песник се не даје свести на једину, глатку формулу, већ и стога што ако таквих формула и има за тренутно потребне програматске ставове, има их много ређе — или их никако и нема — за дефинитивне уметничке

свести на једину, глатку формулу, већ и стога што ако таквих формула и има за тренутно потребне програматске ставове, има их много ређе — или их никако и нема — за дефинитивне уметничке резултате.

Милица Стојадиновић Српкиња, представник новијих тежња, и која у својој нејакој прози има повремених тремолирања јеткости најразноврснијега порекла и узрока, има и песмицу по стилу и тенденцији сасвим

новијих тежња, и која у својој нејакој прози има повремених тремолирања јеткости најразноврснијега порекла и узрока, има и песмицу по стилу и тенденцији сасвим змајевску: Ліебе Фреундін, ди си синоћ, Ум Готт'ѕ Wіллен, била ти?

Паун Јанковић, познати првак уставобранитељске странке који је у младости писао и стихове, има у Давидовићеву 3абавнику за год. 1834. песму коју ваља навести у целини, а дабогме не ради њених уметничких врлина.

У тој поезији тако се споро и бојажљиво помаља и оцртава домаћи пејзаж: једва да га, живот, и има. Треба само упоредити песму Никанора Грујића Постанак Стражилова из год. 1842.

) Између осталих, и ово је један од узрока што их је време тако немилосрдно прегазило. Можда и има неке психолошке дражи живети у противречности између слављења Аустрије и потајних сањарења о Мишару; има и корелат

Можда и има неке психолошке дражи живети у противречности између слављења Аустрије и потајних сањарења о Мишару; има и корелат историјске неминовности који то игнорише: народе освешћују, дижу и буне, у значењу и дословном и пренесеном,

Али има и друга ствар, и од ове важнија. Епоха о којој је реч није као ма која друга: то је детињство наше књижевности, нарочит

сркати и дувати; судбина је свих писаца да се могу користити преимућствима само једног језика (а срећом, сваки од њих има своја, изузетна и особита).

Тих песама има за сваковрсне, најнеочекиваније пролазне потребе и прилике, а несумњиво је да су се шириле обично у сасвим уском кругу

Изворе грађанској поезији међутим, а њих је морало бити, и има, не знамо, ни изблиза ни издалека. Ту је затим Сима Милутиновић Сарајлија, са оноликом својом славом.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Црногорац! КАП. ЂУРАШКО: То јесам! Али ми душа једно жељкује Да те увери делом, госпођо, Да има срца што ће погинут На миг ти ока.... ЈЕЛИСАВЕТА: То ти верујем... Али Венецији треба помоћи.

ВУКСАН: Да! да! И право има Орловић! Ђаво је онде нокат забагљô Кнез Лазар где се богу молио; Па ту сад, оче, и не помаже Помагања ти дуга

ПРВИ СЕРДАР: И право има! ДРУГИ СЕРДАР: А кад он није право имао? РАДОШ: Па онда, кнеже, нећу питати За Шуловића и за Мићића — Премда и они

Сад има каде мржњу гојити, Изрицат тајно — јавно викати: „Нећу и не дам своје синове! Нећу штампару! Нећу дуждеве!

МИРА: А зар је могô? И где је срца, то да учини? СТАНИША: „— Срца?“ Зад има срца, чедо невино! Људске су труди, Миро, без срца, А то што таким крсте именом Гадно је клупче самог отрова, У

(Споља се чује разговор.) Ал’ ко то збори? БОШКО (споља): Има ли кога ту? Отвори, хеј! РАДОШ: Ма ко сте ви? (За себе). Још питам ко?

КАТУНОВИЋ: Још није све — О, господару, има још! Јер где се пакост с злобом завери Поштења мушког груди цепати, Тек ће на гробу светле истине Грехова својих

— Јаох, боли! Срце сустаје — Све лакше бије — крви нестаје. РАДОШ ОРЛОВИЋ: Ко јечи то? Зар има живих још? А ја помислих све је пропало Под ударцима силе погане.... А!... ти си, Катуновићу?...

(Јелисавета одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сирота!... Вујо!... оруже!... Хе, има ли кога ту?... (Вујо долази.) Оруже, Вујо, иди похитај!

ЈЕЛИСАВЕТА: Мој отац, хе! Он рубинима и не тргује — Богат је страшно... има фабрику У магазину моје матере... Па у њој лије све девојчице, После их даје за крв!... Ха! ха! ха! КАП.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

У нас је ријеткост питом и 'вамо покоран чојек. А има и доста, који, ако 'ш, овог суда много и не бендају... Видиш онај гроб с новим, бијелим биљегом изнад мојије' откоса?

Кад га узјаше, завришти и закопа ногама. Размитио га је, и воли га више него ишта друго на свијету. Још има једног пса. То му је, како кажу тежаци, сва сермија и родбина. Ено му се већ види кућа кроз воћњак!

Ама мрачајски прото, ако'ш, мало бенда и владику и овај суд... Не гледај, Џибићу! Што звјерњаш по соби, а? Има прото свега у својој кући; немој Мислити да нема... Јеси ли самћио већ? — издера се на ме. — Јесам, оче прото, јесам!

подруг ли, стајô је труп усправ, а глава се откотрља, па говори: — „Каурине, вели, при'ватио си Босну, ама, наш цар има још земаља... Чок јаша падиша!“ Мени би нешто жао.

— поклонио за педесет бијели' меџедија. Ето ти и те шубаретине, а ево ти оружља, па се наоружај, штоно има ријеч, до зубâ. Чуј сад што сам ја ижињô. По Крајини се прочуло да ћеш се ти одметнути у ешкију. Је ли? Јест...

Обукô ћурчину наизврат, па је сапô под грлом пуцетом колик' највећом крушком миољачом. На глави му шубаретина, има у њој у дуљину, Боже ме не покарај, пô аршина.

За припашајем се испријечиле двије зеке и 'анџар, има у њему аршин. Кад се окрене шкрипне оружље, а ћурчина се око њег' засалампија.

Е да 'вамо речеш да није учеван, јест, брате, богме дупло, кабасто учеван! Ено у намастиру има макар два товара књига, па коју гођ отвори зна у њој на моју душу кô и сарајевски владика, а да и не мећемо у рачун

Надамо се ми теби има већ неђеља дана. Довели смо и двије Влахиње. О, да и' видиш, Асан-беже, па да ти се очи двије нагледају, дао би пола

(Јазавцу) А Ти, лопове једак, дошô си ђе треба! Истина Бог, 'вође нема куруза, али има нешто друго, јазо. Има палиграпа, дупли', кабасти' палиграпа, јазо! Јадна ли ти и прежалосна мајка твоја!

(Јазавцу) А Ти, лопове једак, дошô си ђе треба! Истина Бог, 'вође нема куруза, али има нешто друго, јазо. Има палиграпа, дупли', кабасти' палиграпа, јазо! Јадна ли ти и прежалосна мајка твоја!

Није ниоткуд, већ знам данашњи ред и закон. Зар ти, болан, мислиш да ја не знам да овај ваш цар има за свашто закон? Зна то Давид, зна. Немој мислити да не зна!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Тад друго вино усне су ми пиле Зенице њене. И видех у њима Сву чар, о којој тек се привид има. И моје очи греха су се криле. Вај, треба, ноћи, опет с вама сада, Руку под руку, у кал где се пада.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Имаш ли ти каквог Ђоку у фамилији? АНЂА (домишљајући се): Немам! ЈЕРОТИЈЕ: Е, ако ти немаш, твоја ћерка има. АНЂА: Ама, шта говориш, бога ти? ЈЕРОТИЈЕ: Не говорим ја, Анђо, он говори, он! АНЂА: Ама, ко? ЈЕРОТИЈЕ: Па Ђока!

ЈЕРОТИЈЕ: Морам! Није што хоћу, него морам. Знаш како је то, остане човеку у крви. Има људи који воле туђе пиле, има их који воле туђу жену, а ја волим туђа писма.

ЈЕРОТИЈЕ: Морам! Није што хоћу, него морам. Знаш како је то, остане човеку у крви. Има људи који воле туђе пиле, има их који воле туђу жену, а ја волим туђа писма. У мојим је рукама, гледам га, а не знам шта у њему пише.

АНЂА: Ама, зар истина тај човек има толико пара? ЈЕРОТИЈЕ: Има, него! И има доста, боме. Писар друге класе и нема више него четрнаест месеци како је у

АНЂА: Ама, зар истина тај човек има толико пара? ЈЕРОТИЈЕ: Има, него! И има доста, боме. Писар друге класе и нема више него четрнаест месеци како је у овоме срезу, а дошао је го кô

АНЂА: Ама, зар истина тај човек има толико пара? ЈЕРОТИЈЕ: Има, него! И има доста, боме. Писар друге класе и нема више него четрнаест месеци како је у овоме срезу, а дошао је го кô пиштољ.

ЈЕРОТИЈЕ (мисли): „Плава риба”! Добро, нека му буде „плава риба”, али „кљукана династија”? Кад се зрело размисли, има ту и увреде, господине Вићо! То не може друкчије бити, него ти си нешто погрешио?

АНЂА (крсти се): Будибокснама, а да кажеш бар да је рђав човек. Ето баш малопре разговарамо ја и отац; вели има пара, а и воли те човек, казао је оцу да те воли.

Ствар је врло важна! Изађите из ове собе. АНЂА: Морам да разговарам с тобом насамо, јер немамо вемена. ЈЕРОТИЈЕ: Има и држава да разговара са мном насамо, а држава преча. МАРИЦА: Мени је свеједно, само да се после не кајете!

ВИЋА: То тако ви кажете, а девојка? ЈЕРОТИЈЕ: Девојка има да ћути и да слуша родитеље, само ако ми помогнеш да ухватимо ово лице.

Откуд газда Спасоје сумњиво лице? Зар не видиш да овде пише „млад човек”, а газда Спасоје има шесет година. Па онда, и да га ухапсиш, камо ти код њега револуционарни и антидинастички списи?

Вића је сув и штркљаст, он има необично кратак капут на струк, тесне, припијене јахаће панталоне, чизме и на њима мамузе.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

, док ћирилица има једно слово за тај глас, и то исто свугде где се та азбука употребљава. Црквенословенски и народни језик аједнички

Али за убедљивост Немањиног лика и жив емотиван однос према њему, који доживљава и савремени читалац, има се захвалити искреној Савиној љубави и дивљењу према изузетном оцу.

Чувена мистификација српских народних песама П. Меримеа - Гусле (1827) има далекосежног утицаја у европским књижевностима.

("Много има гуслача овде у Мађарској, / али од Димитрија Карамана нема бољег, у рацком мачину.."), а на њихову широку територијалну

Ова хајдучка и ускочка хероика свакодневице не разликује се по својој суштини, али има различите облике деловања, што се јасно види и у песмама.

Чак ни присилан, мукотрпан колективни рад, о коме има података у српским средњовековним споменицима, није нашао места у народној лирској поезији.

Иако претеже поезија сете, има и песама о бујној задовољеној страсти, о духовном надигравању и пркосном изазивању момка и девојке, о побуни против

Изузетно разноврсност стиха, од четверца до шеснаестерца, српска лирика има три основна структурна типа: монолошки, дијалошки и наративно-описни, који се смењује или употпуњавају, те од тога

в., први модерни српски писац. Доситејево дело има двоструку основу: његово лично искуство, познавање народа, путничке доживљаје и додире с другим народима, с једне, те

). Она су жанровски хетерогена, у њима има анегдота, басана (омиљена Доситејева форма), приповедака, понекад стихова, у једном случају чак и драма (Лесинг),

Он пише стилом надахнутог усменог приповедача, код кога има једноставности и наивности али, исто тако, тешке животне збиље, историје, размишљања, хумора.

Структура спева, несагласна с правилима драмске форме, има дубљу заснованост. Горски вијенац почиње као песничка визија, наставља се као политичко-историјска драма, прелази даље

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Даље тврди стражар стари: „Браћо моја, граничари! Имам једног побратима, А у њему вере има; Па ми дође крадимице С оне стране Тисовице, Потказа ми турске звери: Да су ноћас у намери Нашој кули огањ дати,

„Нека дође сто хиљада, А у српским у грудима Један живот нека има, И тај један нека пада, На бајонет нек’ се меће; Ал’ пред четом насилника Срце српског Крајишника Задрхтати никад

1876. ЈАН ХУС На Сабору косничкоме Има, ваљда, пет стотина Црних риза и мантија — Али нигде ведра лика; Већ кô она туга тија Спустила се помрчина, Па се

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Саул тисућ, ал’ Давид десет поби тисућа. ПЕСМА ПРОРОКА Човек, плод жене, мали век има да живи, И куд мора да гре, мучан души му пут, и многе патње пун. Рађа се кано цвет и посечен он падне.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.

Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да

Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.

ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита. Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?

не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?

Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи. И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не

Боји се и брине да ли ће он бити као што треба. Ако не бољи од оца, а оно бар као отац. Да се одржи бар ово што се има. Да неће и он бити као други, остали.

Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има. Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако

Цене свачему већ је знао. Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.

И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. — Па, има штогод пазара, синко? И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо

снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има. Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. — Нека, нека, чедо!

Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. — Нека, нека, чедо! Знам ја да има. Немој да се претргнеш. Знам ја. Само ти да си нам жив... И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

АЉМА Зwіебел, аѕкалоніѕцхе (алліум аѕцалоніцум). Аљма. О а. има различитих веровања. Њено семе не купује се, већ се тражи на поклон. Где се а.

Бели лук, чешањ, чесно, чешњак (Шулек; Софрић, 149), сарамсак (БВ, 16, 1901, 280). У народној медицини и враџбинама има б. л. међу свима биљкама највећи значај.

изеђу два завежљаја у којима има б. л. (Беговић, 120). У околини Ђевђелије на Велики четвртак 6. л. ките лесе са свиленим бубама (»да их не урекну«,

Обичај да се, ако муж и жена немају деце а желе да их добију, пред сношај муж маже 6. л., има свакако за циљ да се одагнају зли демони који сметају зачећу (ЗНЖОЈС, 7, 179). Најбоље се види религијски значај б. л.

Трој., Ватра, 83). У том чају децу мажу увек пред спавање б. л. (СЕЗ, 19, 20). Нарочиту моћ има б. л. који је проникао из главе прве змије коју у пролеће видимо (или: из змије коју убијемо пре Благовести, или у

Б. л. употребљује се и у гатањима. У околини Ђевђелије, мајка која има више деце па хоће да дозна које је најсрећније, уочи Ђурђевдана намени у башти по један струк б. л.

се меће у мелем за ране (ЗНЖОЈС, 11, 262) и од уједа беснога пса (ЗНЖОЈС, 15, 124). Њиме трљају дете по устима када има »бабице«, па стеже мајку за сисе (СЕЗ, 13, 395). Б. л. лечи се и окобоља код стоке (ібід.

најпрви иде« (ЗНЖОЈС, 11, 270). Нарочито јаку снагу има с. који је убран на Биљани петак (Караџић, 3, 1901, 121), на Ђурђевдан (ЗНЖОЈС, 19, 171) и у Међудневице (ЖСС, 134).

ивана (в. Софрић, 13; ГЗМ, 4, 145), богородица (СЕЗ, 14, 67), богородичица (СЕЗ, 19, 231). Има јаку демонску снагу. Б. т.

ДА, 3, 1490 и ЗВВ, 8, 61). Понекад се б. т. само кади болесник, а никако се не кува (СЕЗ, 14, 68). Нарочиту снагу има б. т. убрана на Ивањдан (ібід., 67). О постанку пега на лишћу б. т. прича се, у околини Ниша, етиолошка скаска.

У околини Ћустендила налази се црква Спасовица, око које има много божура: за тај б. прича се да је поникао из помешане крви Срба и Бугара, који су се некада ту сукобили (Караџић,

постао је од циганске крви, плави од турске, а црвени од српске (Браство, 7, 1896, 52). Б. има у себи извесну супранормалну снагу (томе је свакако могла допринети и народна етимологија која његово име доводи у

Ћипико, Иво - Пауци

Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади. Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне. У газда—Јова причају, људи да је прескупа и за готов новац, а на

Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући ... Пусти попа нека гони свој закон! ... Има изашто, а и докон је! ...Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види

Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују. Раде први вели: —Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже! — Таман си, Раде, погодио!

” — Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има. Ђаво би знао, такови су с малим сви. За најмању, ископали би ти кућу. Неће него на своју!

У дућан кад стигоше, нађоше силу људи. Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу. Газда Јово пије кафу у писарници. Десет је сати.

— Откуд сада готових пара, бог с тобом?! Дадох све за сијено. —Има их код вас, а имате се од шта наплатити. —Чисто ти кажем: немам. —Па се смисли: —Дођи послије, гледаћу.

Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола. Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим

Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну да има нешто насамо да му каже, — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца.

— Помози, Васо, ако бога знаш! — Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт ..... Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо; осврћући се да га ко не чује.

Однијеће ме враг али нека, — парбаћемо се. — За парбу треба новаца, — опази стари, мотајући пешкир око главе. — Има новаца, дједе!

за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну. Петру се учини превише.

помисли, „човјек је!” и примаче се к њему. —Што ће ти кобилетина? — пита га. —Напојићу је. —Другдје има воде за њу. —Није ми ради ње, већ ради ждријебета... Не видиш да је ждријебна? Три пута сам је водио...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Нада у нама трепери као слабашни жижак, готов да утрне на најмањи дашак ветра, а опет има снаге да се запали и у олуји, у највећој непогоди. Ето, дошао је овде твој слуга Доротеј, као да си га сам послао.

Овај који је к нама дошао врло је млад, верујем мој вршњак. Уопште, тако је необичан. Има снажан стас, што ја пре никад нисам видела у једног монаха.

Јелена Уображени млади петао пење се овде свакога дана. Има пет дана како је овамо почео долазити и ниједном, ама баш ниједном, није скренуо поглед према мени.

Волим ли ја своје ближње по твом науку? Следим ли те? Питам те да ли и поред тога моје речи допиру до твога слуха? Има ли наде за мене?

како да заволим оне који ме презиру, како да се претварам пред тобом у недужно јагње, кад ме ти прозиреш до дна сржи? Има ли начина да исцедим своје проклето срце, од жучи да га разлучим, куд мржњу своју опаку да денем када ме инат и пакост

Да ли су и твоји миљеници отпорни или су слаби као и ја на неправде и на њезахвалност? Има ли људског срца које може да отрпи?

После су њих двоје ишчезли у шуми, држећи се за руке. Ја мислим да је Лауш тада успео да је има. Нико то није видео јер се догодило, ако се догодило, у дубокој тами шуме, изван домашаја светлости ватре, али оно што

Говорила је како је добри бог створио људе једнаким и како сваки има право на мало задовољства. Као неки анђео послан с неба да васпостави на земљи поредак правде, тако је и она међу нама

Човек изгуби вољу да с њом има посла. Док је ослободи оне љуске, жела га остави. Хтео сам да кажем: Па, забога, Кирча, данас је барем била лако

“ „Јер се плаши да неко од нас не учини оно што он не може.“ Хтео сам да кажем: Видели сте какво тело има та жена. Зар људи нису изгубили дах кад је изашла у двориште да дочека ону двојицу калуђера, Доротеја и Димитрија?

Дао је упутства слушкињи Милени и њеном сину кљастом Тихомиру. Неће више долазити. Доћи ће тек за недељу дана да види има ли каквих промена, али се више неће пењати овамо свакодневно као досад.

Ја знам да ме ти чујеш и да чекаш шта ћу ти казати. Прохора свога раба желиш да саслушаш, хоћеш да сазнаш има ли шта да ти каже, он најнеуспелији и најбеднији у твоме људском стаду.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ал' шта ме гони, те се умом крећем Међ сјајне звезде, у пучине дно? Какве ме тамо очекују тајне? Има ли краја тумарање то?

У ком је све што срце иште И што напретку даје лет: Различне школе, позориште, И виши свет и нижи свет. У коме има сјајних двора, Болница једна, болних тма, И фармацента и доктора, И поред тога - гробља два.

У коме има сјајних двора, Болница једна, болних тма, И фармацента и доктора, И поред тога - гробља два. У коме има госпођица (Салона наших прави крас!), Жеманство, збиља, бледа лица, Слабачке груди, танак глас.

Он музу пази као кћер И њојзи даћу спрема; Тај човек има добар смер, Штета што мозга нема! Поклоник музе, ради ње Мамона који кади, Све што је скромно гони, све, Кресиду од

- и ја ћу с изјавом прићи: За вас ће најбоље бити одавде што пре отићи, И то је најпреча дужност, од које користи има, Што ће у своје време користи донети свима: Јер цела галама ова (из горког искуства знамо!

Он правду штити а неправду гони, И срца има спрам бола и туге, Он теши оног који сузе рони, Јер су му равна господа и слуге.

Него ту се друштво забринуло цело: Да ли сељак има просјачко одело? Једна мудра глава реши збрку целу: Та нек дође сељак у своме оделу.

Млади Слепчевић седи у својој соби и баш се озбиљно дао у мисли. Косу је ђенијално растурио, а за ушима има држаље и перо.

Доспео си, ево, у рајске висине. Ево овде има блага свакојака, И учених људи, и добрих јунака. Нек те, дакле, брига и туга не гуши, Но слободно ишти што ти драго

Исповест ми треба, зато сам те звао: Оче, ја сам мајку своју отровао... Кад се Рудник пређе и малена река, Има једно дивље и суморно место, На које сам некад одлазио често, А на томе месту пећина је нека, И у њој језеро.

На њима богате робе и слатког растиња има: Кашмирских шалова, злата и трске шећерне с њима. Но сад је у граду пустош.

У Лисинског храброг пана Има блага кô у мору, Ал' његова кћи Океана Беше украс целом двору. Колико је Пољска дуга На четири своје стране, Од

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Говорена реч, велите, умире често чим се роди, а живи у најбољем случају док још има кога да је се сећа. Писана реч, напротив, дужега је века, а има их које вечито живе.

Писана реч, напротив, дужега је века, а има их које вечито живе. Зашто, дакле, да се устручавамо њима послужити се, када могу да преброде и простор и време.

А пред нама стоји једна једина. Дозволите да је премерим; њена квадратна основа има у опсегу 500 корака. Са једнога њенога ћошка воде у вис удобне степенице, боље рећи коса раван или рампа, ограђена

Они су веома рано опазили да, сем оних звезда које су они груписали у јата, има и таквих које се не даду уврстити ни у које јато, јер се померају од јата до јата.

И иначе се има у Атини шта да види. Мој путовођа Бедекер пун је звездица, једноставних и двоструких, које упозорују на њене знаменитос

Но лако ћемо се испомоћи: ја сам мој опасач продужио помоћу моје свилене кравате која има, случајно, исту боју, а Ви уздигните Вашу одежду мало у вис, па вишак дужине пребаците у бору око појаса.

Иако је пала ноћ, има овде још доста побожног света. Доле, у вароши је много живље; она нема додуше никаквог уметног осветљења, али

Он је замишљао да Земља има облик бубња. Да Земља има облик лопте, то су прво учили Питагора и његови ученици. Њихови разлози за то сасвим су по

Он је замишљао да Земља има облик бубња. Да Земља има облик лопте, то су прво учили Питагора и његови ученици. Њихови разлози за то сасвим су по укусу Платонову.

су ти познати моји докази да је Земља лопта: при сваком помрачењу Месеца, граница Земљине сенке која се види на Месецу има кружни облик, па показује и округлину саме Земље.

Тај каменчић има своју дугу историју. Када сам, пре свог поласка из Атине учинио Акрополи своју опроштајну посету, затекао сам онде

на поклон, и хронологија, наука којом се Ератостен нарочито бави, заступљена је овде безбројним списима, међу којима има и много староегипатских. Соба до ове чува резултате астрономских радова извршених у самој Александрији.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

поезија Змајевих претходника представља драгоцено сведочанство о континуитету у развоју српске књижевности за децу и има данас превасходно књижевно-историјски значај. Змајеве песме је, с друге стране, по речима А.

сопственог животног пута, детињства, одласка у манастир и изласка из Хопова у свет како би стекао што више знања, има васпитну намену: Доситеј на сопственом примеру показује снагу младалачких илузија (жеља да постане светитељ), али и

Златан сан који засмеје малу Виду док спава („Вида и златан сан“) има свој узор у народним успаванкама, али, такође, може подсетити читаоца и на „Тихо ноћи“.

). Рефренски стих „У земљи је злато!“ у „Тежаковој песми у пролеће“ има васпитни карактер, док, са друге стране, разумевање немирне дечје природе у потпуности кореспондира са савременом

Дјетенце младо знам да све радо мало што прима, тиме да има игрицу. Птичар ја нисам, дјеци да би сам ловом у пољу добио коју птичицу.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Показујући на Ташану.) Ако ти снашке не зна, од скора је, не памти како је овде, а и можда нема када, јер има децу да гледа и њих да пази; онда ти, ти бар знаш, ти бар треба да знаш... СТАНА Па знам, газда!

Болесна сам. СТАНА (Кати): Зготовим најлепше, најбоље јело, и донесем јој; молим је: узми, једи. Дао Бог, има шта јој душа зажели. И велим јој: једи, пиј, окрепи се, и изађи!

КАТА Ама, не велим да деда због тога неће да дође, него тек онако... Можда због нечег другог не долази. Сигурно има посла. Јер њега свуда траже, па можда нема када...

Тај ваљда има две главе а не једну. Кажи, који је тај? ТАШАНА О, дедо. МИРОН Ко? ТАШАНА Па он! МИРОН (бесно): Ама ко »он«?

(Досетивши се): Ама да га много не сневаш? Да ти у сну често не долази, не досађује, љуби те, грли? Па и за то има лека!

Станин вршњак. Био је некада врло леп, што се и сада приметно види. Кошчат, и има пуну, кратку браду. Омиљен код свију. При улазу, пијан и заваљен, пева: Катаринче, девојче, Ајде да се земаме.

Ако! И подајте свакоме штогод. (Стани): Иди ти тамо. Ти то боље знаш. Слушкиња одлази. СТАНА (полазећи): Има, има. Има од синоћ доста јела и даћу свакоме да једе.

Ако! И подајте свакоме штогод. (Стани): Иди ти тамо. Ти то боље знаш. Слушкиња одлази. СТАНА (полазећи): Има, има. Има од синоћ доста јела и даћу свакоме да једе.

Ако! И подајте свакоме штогод. (Стани): Иди ти тамо. Ти то боље знаш. Слушкиња одлази. СТАНА (полазећи): Има, има. Има од синоћ доста јела и даћу свакоме да једе.

Пићу, хоћу, чак и опићу се. СВИ (пију). ХАЏИ РИСТА (Стани): Стано, за вечерас да ми спремиш... Али, да ли има још оног, мога вина, што смо га ја и побратим пили? СТАНА Има, има. Чува се.

Али, да ли има још оног, мога вина, што смо га ја и побратим пили? СТАНА Има, има. Чува се. ХАЏИ РИСТА (Стани): И да спремиш онакве »мафише« колаче, као некада када је и твој стари газда, мој

Али, да ли има још оног, мога вина, што смо га ја и побратим пили? СТАНА Има, има. Чува се. ХАЏИ РИСТА (Стани): И да спремиш онакве »мафише« колаче, као некада када је и твој стари газда, мој

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Али то одело није овде рађено. Ево како ја мислим, мајсторе. Рукави ако не ваљају, има капут; капут ако је с фелером, ту су рукави. А панталоне, то вам је ногавица, и шлус.

А панталоне, то вам је ногавица, и шлус. Знам, знам, има вештина, има добра рука, али има и друго, а то су маказе. Праве шнајдерске маказе, алат!

А панталоне, то вам је ногавица, и шлус. Знам, знам, има вештина, има добра рука, али има и друго, а то су маказе. Праве шнајдерске маказе, алат! а не ово с чиме се и ви и други мучите.

А панталоне, то вам је ногавица, и шлус. Знам, знам, има вештина, има добра рука, али има и друго, а то су маказе. Праве шнајдерске маказе, алат! а не ово с чиме се и ви и други мучите.

Свашта се говорило међу паланачким кројачима. Да Костица већ одавно има маказе и одавно зна кројити панталоне, и сигурно и герок и пелерину; да је лисац лукави; да га треба избацити из

Почео од рукава, прешао на капут, па на панталоне. Сад има још да се покаже мајстор за сукње, и онда ћемо му признати мајсторство, и шнајдерско и оно остало.

” Тек што се смеј стишао, у кавану улази мајстор Коста, и право томе столу и празној столици до говорника. Има тако тренутака кад су погана реч и казна на длаку близу, па се тек опет размимоиђу.

Збуни се, заболи га, и упаде у другу неумесност. „Прођох, видим има другова, па рекох, да уђем, и баш да се и потужим. Сад ме чисто срамота.

Али шта вреди сад о томе говорити. Прође најбоља младост. Где је коза везана, ту има и да пасе. — Е, хвала на друштву.

Шеснаест година; престао да се развија како би требало, а они то нису ни узели на ум. У очима има нешто што он, отац, данас први пут види. Мајстор Косту прође језа.

” Има у Срећку нешто чудно. Занимање његово, то је срамота, али нико то не каже, и сви га воле. Људи са мном терају због тога

Ко би то мислио!” — говоре „другови и пријатељи”. Кад падне вече, и сви се разиђу, онда Ристана још има да слуша неку политику.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Откад је овог нашег, као што га видимо, света, пак досад, и докле год људи буде, било је, има и биће моралиста који непрестано на људе вичу, псују и прете, и с трипода представљају им њиове погрешке, пакао и гром

— »А како други знаду и призивају ји у помоћ?« Има људи који гледе да су у свачем од други одличнији. Колико ји паште се дознати колико зрна кукуруза на месец цела

Познато је из писма, и из повседневног живота, да има и такови природе синова који и благородство, и славу, и велико име, и све што ми профані трудом задобивамо, чудним

Но матери веровати што о сину говори, не види ми се бити советно. Мати неке особите очи осим свију људи има кад на своје дете погледи.

Тко може посумњати да од оваког неће бити добар трговац? — Ко има вољу да му син особити филозоф буде, или по немецки Фреyгеіѕт, он му у детинству представља да патка зато лети што има

има вољу да му син особити филозоф буде, или по немецки Фреyгеіѕт, он му у детинству представља да патка зато лети што има крила, да гуска није могла другојача бити него гуска, да је дуга дуга, а не качни обруч, упознаје га са системом

»Је л’ понео Роман што новаца на пут? Има ли у торби леба, сира, печења и мало вина?« — Ово питање вопроситељу ни најмање чест не чини, оно показује његово

Јер кад су ироји и страдалници у романима јели? Највише ако су пили; а да воде доста има, то зна и мало дете. Међутим, откуд долази да персоне романтическе ретко или нигда не једу, ја читатељма нисам у стању

послуживати хотео, учинио, него подозреније подигао да и ја од други преписујем, а ви знате да ја оригинално пишем. Има ли другог начина да се овој недостижици помогне?

Знајте ви, на пример, колико звезда с источне, колико с западне стране земље има; знајте о љубови боље него Овидије говорити, и утркујте се с Платоном колико оћете, правећи Републике; но отидите с

известије о њиовим аљинама и о тјехже дјејствију дале, но будући да наш циникер само једно јапунџе преко тела има, зато мислим да би против доброг тона било њега у друштво наше уводити. Нека диогенизира он колико му је драго, каже Г.

допао, вољу добије од дугог времена показати му његову судбину и наговестити како се при гдикојим случајевма владати има.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ако живот човечји и има какав предговор, он је тако интимне природе да се о њему уопште и не пише. Али се мени предговором ваља оправдати што

мора да изради своју аутобиографију — и како је нашим академицима за тај посао потребно по неколико година, па их има који су и умрли а тај толико велики и важан посао нису довршили, те се ни данданас ништа не зна ни о њиховом животу ни

Ако дама има мало грбава леђа, кројачица ће јој измислити такав крој да се то и не опази; ако уметник има мало грбав морал, биограф

Ако дама има мало грбава леђа, кројачица ће јој измислити такав крој да се то и не опази; ако уметник има мало грбав морал, биограф ће измислити таква објашњења да ће такав морал изгледати као врлина.

Оно се смејало знању као и незнању, јер знање има граница, док незнање их нема. Оно се смејало свему, смејало се свачему, смејало се, смејало, смејало...

— Па ипак, — рећи ћу вам — има нечега што није увек у складу у приказу наше протагонисткиње. Ја не бих умела рећи шта је то, не бих умела одмах наћи,

разговор и води, онда, разуме се, она ће наставити: — Можда би то било претерано — ја не знам — ја нисам компетентна. Има их, на пример, који налазе да је минђуша остатак варварства... можда... али се ипак мора признати да је леп украс.

Разуме се да смо ми деца, уосталом као и људи, хотећи да видимо чега то има у уметниковој души, раздрли му груди и ишчупали душу.

— Зашто жене немају бркове? — Учи ли магарац школе? — Ко је натакао волу рогове? — Зашто госпа Станка има надут трбух?

Оно последње питање: зашто госпа Станка има надут трбух већ је питање ужега, породичнога значаја, које ми је уз одговор донело и батине.

Једнога дана, када сам запазио на њој извесну прошену, поставио сам матери питање: — Зашто госпа Станка има надут трбух?

За то има чак и историјских доказа. Сви класични народи који су носили сукње пропали су и изумрли. Но трагедија човечанства не

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А где је ударило? — запита командант војника. — Баш уз нас... — Откуд на њему крв? — Један је погинуо, а има и рањених... — А да ниси ти, бре, рањен? — Нисам... — Откуда ти крв на руци?

Бат коњских копита се не чује, сигурно гази по трави, те се мало осмелих. Опет сам застао. Јест... Има неког. Хајд још мало. Нешто звекну. Као да шкљоцну затварач топа. А-ха!... —... Утрошак муниције. — Јесам!

Занемео, као у бунилу, слушао сам разговор. — Шта ћемо сад? — Има ли који други пут? — Колико има пушака у батерији? — Свега шест. Две покварене. — Аух!... Господа му милог!

Занемео, као у бунилу, слушао сам разговор. — Шта ћемо сад? — Има ли који други пут? — Колико има пушака у батерији? — Свега шест. Две покварене. — Аух!... Господа му милог! — Чекајте! — упаде командир.

Ено је и ватра. Око ватри су промицале неке прилике. На вратима цркве блесну светлост. Улазе... Има их више. — Полако, на прстима! — шапну командир. Уздржана даха, прилазили смо лагано. Некаква грана ми наиђе на лице.

Али шта ћемо сад?... Сем неким другим путем да пођемо. Иста мисао мучила је и командира, и он запита сељака да ли има који други пут. — Ево, вод’! — показа нам он руком у мрак. Једва назресмо између стрњика путању.

— Исајло! — викну Лука. — Уђи у ону собу, претреси је и види има ли шећера и кафе. Трговац ситно затрепта очима, па промуца: — Ви по закону немате право да ми претресате радњу.

— Море, људи, свако зло има своје добро — вели капетан Јова учитељ. — Ах, филозофија сангвиника! — добаци са омаловажавањем капетан Душан,

— Виша сила! — допуњује Живадин. — Тако је... И после изласка из земље, наша држава ту суверену власт и даље има... — То исто и ја кажем — упаде капетан Веља. — Ама, откуда ви знате правне ствари? — нервира се Живадин.

У једном углу налазили су се црни сандуци са архивом дивизиона. Официри су се сакупљали и, како који наиђе, пита има ли чега новог. Дође и потпоручник Средоје, „економ свога добра“. — Помаже бог, људи... Шта се доконало?

Бог свети зна кад ће они стићи своју команду. — Ах, животе, да л’ ти има краја! — јада се неко иза мојих леђа. — Овај, бре, не мисли да се заустави — говоре војници, мислећи на онога челнога

Тешко је за коње, јер нису појени цео дан. На целом путу нигде воде. А и да је има на ишли бисмо само на санте леда. Налазимо се на висини преко хиљаду седам стотина метара.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Неко с десна улази и овакву чудну причу исприча: ”Има ли ичег лепшег од тресишта покривеног биљем, И птица које се над њим довикују; Има ли ичег веселијег од премладе

и овакву чудну причу исприча: ”Има ли ичег лепшег од тресишта покривеног биљем, И птица које се над њим довикују; Има ли ичег веселијег од премладе девојчице Што трчи уском стазицом?

Неко плаче у мени ко хорови у цркви, Ко анђели пред богом неко плаче у мени: ”Има много мостова до раја!“ БОДИНОВА БАЛАДА Кроз огледало отиче орахова дворана као река.

се здравље, Постављена су ево сребрна постоља, Око њих су Татари, Скити и Хуни, А много медовине и узљућеног млека има И просипа се вино; Гојно се слави славље.

Овде на овој постељи затварам географију: нема више дужина, ширина; само ногу, руку; све се шири! Има такве неке моћи у мени да само једно могу; све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири, мој живот ми сија као

од свега чедан, као да је у трбуху неке матере; Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист, У сањању, пориче да има један свет Који је ван овог: слободан, и без мере; И опет кроз исте сале сна Закуцам престрављен на мишићна врата овог

раздеру рођења сенке, свирепошћу грања, Не ублаже опору пљувачку дубина Но још натопе све сољу горчине и јода; Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода, И на труд прелажења преко кривина.

и крви, А буђење те вреба разроким очима; Неспособан да изградиш биографију, ниси први Који си жртва отровних гљива. Има!

Има! Има оних што, из спавања, пробуде се па виде Недоглед, Очију плавих како седи крај прозора, И пре но што упију је у поглед

се па виде Недоглед, Очију плавих како седи крај прозора, И пре но што упију је у поглед Налочу се опет сна и умора. Има оних који одлазе Под плотове, да одлакшају утробу, Крај разбијених флаша који пролазе И нађу се одједном у гробу.

Има оних који одлазе Под плотове, да одлакшају утробу, Крај разбијених флаша који пролазе И нађу се одједном у гробу. Има оних који проклињу!

смирен; јер одједном имам тако исто јаку сензацију као што је јака самосвест, да тај догађај мора и проћи, и да има један део мене кога му је немогуће изменити (ваљда моју животну вредност) при своме преливу преко мене, и да чак, ако

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Досадно јој постаде лелујање медуза; смешно саплитање ракова по песку. Чега има чудесног у рађању нове звезде из једног њеног откинутог крака?

Корална грана нестрпљиво одмахну главом. За онога ко има своју стену није размишљање о одласку у непознато. Нека се смири Седефна ружа.

Ко је још видео сунцокрет тако патуљаст и неозбиљан? Шта има он с месецом? Шта га се тичу звезде на небу? Нека пожури и порасте као и остали! Ускоро почињу летње жеге.

Сунцокрет који уместо сунца прати месец, има ли ишта црње и горе? Реши се мали сунцокрет да нађе лека својој муци. Обрати се травама за савет.

Дрвосеча поче да се на смешно лице привикава. Чак помисли да има некакве сврхе његов живот и исте ноћи први пут, спокојно заспа.

— Хвала ти, кћери! — рече бакица и упита је чиме би јој се могла одужити. Али, Лепотица слеже раменима: све она има! И породицу и дом, шта би још могла да пожели? — Никад се не зна!

— Које још племе, са зрном памети у глави, гради мравињак у врбаку? Где има врба има и воде, а зна се какве опасности крије вода у себи!

— Које још племе, са зрном памети у глави, гради мравињак у врбаку? Где има врба има и воде, а зна се какве опасности крије вода у себи! Гунђао је старац, гунђао, али нико и не обрати пажњу на њега.

Кочије пуне цвећа и хране гомилале су се пред капијама дворца: ништа није смело бити заборављено! Има ли већих јастога у мору? Донесите их! Има ли слађих јаребица? Уловите их! Царство се мора показати у пуном сјају.

Има ли већих јастога у мору? Донесите их! Има ли слађих јаребица? Уловите их! Царство се мора показати у пуном сјају. Шта је с птицама? Што не певају? Певаће!

Али, има ли ружиног жбуна који у ружу не процвета? Има ли росе коју не попије сунце? Појави се горд и смео момак с чаробном свир

Али, има ли ружиног жбуна који у ружу не процвета? Има ли росе коју не попије сунце? Појави се горд и смео момак с чаробном свиралом о појасу и чаробним мачем у руци и

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Од оволицно, (показује руком) од »мрву мрвку« храни га, чувај, гледај, да, кад се умире, има ко очи да ти заклопи, свећу запали, да ти се дом, огњиште не угаси... А оно?! (Гневно): Ено га! С Циганкама!

МАГДА (разнежено): Слатко моје дете, како ми оно све зна. (Раздрагано Коштани): Певај, кћери! Певај, и баба има бакшиша. САЛЧЕ (Коштани, која гледа око воденице у дрвеће, гору): Коса ти се замрсила. (Оправља јој косу и одело.

(Чује се коњски бат и рзање.) Ја! Зар те је жал, бре, за мене? Ех, Дорчо! Хоћеш шићерч’к. Има батка за тебе. (Вади из појаса шећер и пружа коњу.) На, Дорчо! На, синко!

Татко могу да ву биднем. Тики — Мило ми! Душа ми још, бре, иска. (Болно Салче* На раф има десет јабука, пет за мен, пет за теб. ту): Салче, ти ме знајеш? Знајеш ли, Салче, »моје« какво беше? Ти бар кажи!

Шта је мајка толико скривила. СТОЈАН Што си ме родила... КАТА Па мајка, сине, за срећу те је родила. Да има у кога да гледа, у кога да се куне. Мајка родила, очувала, па мајка и да ожени, да снаху, одмену добије.

Певај! КОШТАНА (наставља песму): Море, дајте мени туј мутну воду, Да пијем, аго, да спијем... — Море, за тебе има шарена соба Да спијеш, аго, да љубиш. ТОМА За мене нема више, кћери, нема. Него, деде певај!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

'' 1897. МОЈА КОМШИНИЦА Има неко доба све ме чежња мори, Све ми нешто срце уздише и гори; Па ти немам, брате, ни мира ни станка, Него дуге ноћи

Онамо има ружа завичајних, Што нису свеле од студена иња, И врела живих и путања сјајних, Гдје душа љута још руди и тиња.

Не тужи! Гордо у уздању пати, Још има Бога и распете трајно С ловором чека вјечна слава мати... Ја склапам очи и кроз снове тајно Ја видим зору поврх

Усницама звонке, фине Мадригале и терцине; Лицу што га лепшег није, Стварам станце најдивније; А да моја драга има Једно срце у грудима, Ја бих њему, сретан цео, Један лепи сонет сплео.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

друкчије то није ни могло бити, кад се има на уму да је епска поезија бујала у народним дубинама много векова пре појаве властеле, да је у тим дубинама створена

што јединка мисли и осећа као колектив, али и као јединка, као осамостаљена личност која се слаже са колективом, која има колективну свест.

Но епска песма никад није лишена лиризма, и обрнуто: у лирској песми увек има и епских елемената. С друге стране, од лирских и епских нераздвојни су драмски елементи.

Чак нема ни једног јединог циклуса који би представљао такву целину. Али је она једна целина по томе што има једну основну, главну, централну тему: однос нашега народа према поробљивачима према турским феудалцима у првом реду

Човек има утисак да то нису речи, него ватрене птице које лете од нараштаја нараштају обасјавајући путеве кроз таму векова: Немо

Али револуционарност наше епике није само у покличима, у појединим речима. Ње много више има у садржини, у ликовима и поступцима јунака. Ми смо већ обележили садржину, видели смо главну тему.

У тим сликама има и паганских и хришћанских елемената, али више паганских. Но, уопште узевши, религиозне представе у нашој епици имају

Оне још певају мађарске бојеве с Турцима, битке на Варни (1444) и Косову (1448) нарочито“. Гусларских песама има много више и о већем броју тема.

Ти људи вису умели да уреде како треба ни своје односе у породици и ван ње. Има, додуше дирљивих примера међусобне љубави, али има и примера тешког неразумевања и нечовечног поступања и према

Има, додуше дирљивих примера међусобне љубави, али има и примера тешког неразумевања и нечовечног поступања и према најближима.

Култ Немањин нарочито су ширили његови синови Сава и Стефан Немањић. О Сави има више песама и много приповедака. Он је био вишеструко значајна личност: први српски књижевник, активни учесник у

Други Немањићи све до Душана (изузимајући само Дечанског) и не помињу се у песмама. О душану и његовом сину Урошу има више песама.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ВИДЕО ШАКО ЈАДА ДА ПУТАР НЕКОМ ЗЕМЉОМ ВЛАДА ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ Људи више не живе у бризи Ко нема у глави има у књизи Сви људи заједно знају све ствари Књига главу чува шубара је квари У САМОЋИ У самоћи Срећа нам се руга

бацањем диска У околини Ниша Баве се бацањем слаткиша Јавите нишком капитену Не мора се бацати по сваку цену Има још атлетских грана Слаткиши су спортска храна ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ Имам једну кокошку Која зна да броји Свршила

куд Додаде на то ПРЕЗИРЕМ ТРУД Трећи готован Леже под дуд НЕК РАДИ ОНАЈ КО ЈЕ ЛУД Четврти брзо Пронађе хлад ИМА ВРЕМЕНА ЈОШ САМ МЛАД Пети готован Већ је спавао Шести ни гласа Није давао Седми је седео Будан и јадан И

као крушку Неће бити грдна штета Сејаћу те без решета Јашем добро пуцам често Месићу те као тесто Мада шериф има значку Пребићу те као мачку Лаје којот иза глога Убићу у теби бога Обавести своје знанце Сецкаћу те у резанце

док ради — ради Као булдожер Ил тигар млади А када не ради — она се хлади На јастуку се хлади У мом јастуку има чичак Један сан мали Један сничак Чим трепавице око свуче Сан се у моју главу увуче Почне да лети по мојој глави

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Не, не, у шуму, у хајдуке, као мој чукундјед Јованче. Има у Прокину гају једна заравњена удољина, ја сам је назвао Тепсија, тамо ћу логоровати.

— Како ће нас наћи, ако јој нико не рече? — чудио се мали харамбаша. — Како? Шта ја знам како. Има ти она за те ствари нос. Само се упути кроз шуму и — њуц, њуц! —ево је усред Гаја, на Тепсији.

— Сад неко има да погине! Прво што је смотрио у плиткој удољини била је нека сива звијер која је, сагнуте главе, вјеројатно нешто

Дјечаку од страха стадоше очи. — Мајко мила, колики је! Гле му само ушију! Па гле . .. Па он има улар на глави! Зауларен вук, еј! Кврц, кврц!

— А зар сам ја магарац? — побуни се Стриц. — Ама нијеси, брате. Магаре има четири ноге, а ти само двије. Таман си за пола магарца. — А заједно с тобом сам читав читавцати магарац!

Сад се и Стриц растужи. — Ништа се ти не бој, не дамо ми тебе. Има нас овдје... Их! — Ех, има вас, а тјерате једног малог дјечака да га вуци растргну.

Сад се и Стриц растужи. — Ништа се ти не бој, не дамо ми тебе. Има нас овдје... Их! — Ех, има вас, а тјерате једног малог дјечака да га вуци растргну.

Тако су радиле све хајдучке чете и дружине. — Има то и у пјесми, ја сам читао! — пожури Ђоко Потрк. — Ол рајт! — сложи се Ник Ћулибрк.

мали Николица с приколицом ћутао мрко као да се дури и строго гледао своју нераздвојну Жују као да је опомиње: — Сад има да се мирује и главом и репом!

Дугачки Стриц протрља ногу о ногу као скакавац и предложи: — Да метнемо на колибу неки натпис као што има на школи, љепше ће изгледати. — Натпис, натпис! — заграја читава дружина. Јованче се окрену Ђоки Потрку.

— Бог те пита колико. Само је отвор засут земљом, зауставила је ова кукрика. — Ко би знао шта унутра има! — узбуђивао се све више Јованче. — Можда јазавац, лисица или нешто још опасније? Да можда нема змија?

учврсти Ђоко Потрк кад их подсјети: — Јесте ли видјели како су се они прошла два дана нешто договарали и сашаптавали? Има ту нешто. Вањка Широки опет се успротиви. — Иако није тучен, Јованче ипак зна да га у школи чекају батине.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

После тога, добро знате Да се нејма од кога што купити, Ни има зашто ... ДАН СМРТИ У веселу спомени се туге и невоље, у младости ломне старости, у добитку штете, у бољарству љута

Садање, ако би колико дуго много то злопатење било, хеле опет, опет, кад год, има му крај. Ако не друго, а оно смрт је сваком покој.

Ако не друго, а оно смрт је сваком покој. И тако овде више је беда него слатких се узгледа, има много: туга, болест, нелагода, сакатлук, грижа, брига, зима, врућина, печа, умор, сиротиња, глад, жеђа, голотиња,

Ко ли је тебе учинио господина и цара Над свим тим што год на земљи и у води има? БОГ ГОВОРИ Што вели, што ли заповеда, што ли хоће, страшни у договору?

оца и сина и светога духа (Што је то једно својско им богатство И једно пронахођење сјања) — За тим великим светом Пак има други свет, ангелски. Ка нека отока текућа Од великога света пружила се Чак до нас.

ПУТ Доста и доста таквих има Што широким путем путују свој живот, Ама уска врата и тесни пут је Којино уводи људе у живот, И мало је који га находе.

МРТВОРОЂЕНИ Нит је шта овде видео, Ни има за чим жалити; Из мрака је на залуд овде изашао, У мрак опет тамо и отишао; Ни имена му има, Сунце га обсјало није, Ни

је шта овде видео, Ни има за чим жалити; Из мрака је на залуд овде изашао, У мрак опет тамо и отишао; Ни имена му има, Сунце га обсјало није, Ни зна за које добро: Како му је, тако му је Свеједнако и увек; Ни за боље ни за горе Не зна...

Духну на лице му дихање живота и бист чловек в душу живу... МЛЕЧНИ ПУТ Кад на небу међу звездама има једно скупа сабрање малих звездица штоно се зову млечне капље од богородичиних сиса, — пут на небу млечни то се нариче.

јоште славније су саме сисе њене пуне с млеком, и колико јој је капљи кад из сиса узалуд откануло млека, толико горе има уједно скупљених звездица...

ИНОРОГ Тај, што се звер индијски зове инорог, рог му је лековит. Такву у себи своју силу има, те од горке воде слатку чини. Тамо, међу морами, по арапскому вилајету, имаду злочесте и горке воде и нису за пиће.

је видео неопалиму купину и из оне купине проговори му Бог кроз ангела, учини му чудотворну ону тачку и посла га да има ш њоме извести од фараонова ропства израиљски народ у обећану им од Бога јоште Авраму земљу лепородну, млечату и

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— комад хлеба и повеће парче печене бундеве — прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене

Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.

“ Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их има ли што слађе од ратлока. Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински.

и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар“.

Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком.

А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!“ иако је том човеку осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука.

— Такав је тамо обичај. Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче „чича“, а ако још пусти и браду, њега сви зову „попе“ или „дедо“, па

папучама и нанулама поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.

Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!... А што па има девојчики што су пристасали за удавање, — паша, па да г’им не манише!

како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче“, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!

Све су си убаве... — Ех! — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве! Оне ли су сал убаве? Има време!... — Мори, Манчо, побрго работи!

А саг!... Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш —