Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лисица оњуши месо, притрчи под древо, и почне хвалити врана говорећи: „Мили боже, красне птичице! Лепа перја што имаде! Да јошт има какав глас, не би над њом птице на свету било!
” | Наравоученије Ликург, лакедемонски законодавац, хотећи својим грађаном да дâ познати какову силу воспитаније имаде не само над људма но и над скотови, узме два кучета од једне феле, заједно од једне кучке окоћена, пак једно научи
на оне који се суде, него само слушати што говоре; но без сумњенија изискивали су да њихов судија чловечије уши имаде и здраво проницателно расужденије, јер иначе ништа им не би помогло што је слеп.
нешто мало како инглески Сократ, то јест Адизон, прекрасно доказује какови сојуз овдешње обикновеније с будуштим имаде блаженством: „Тхе стате оф блисс, wе салл хеавен, wилл нот Ье цапабле оф аффецтинг тхосе миндс wхицх аре нот qуалифед
Кад се њихове кости у прах обрате, она ће цветати и победнују пјесан појати, јер она у богу почетак имаде, и с њим вековечно векује.
” Наравоученије Ко жели у каковом нибуд похвалном делу себе отменим показати, право је да о том попеченије имаде и да се труди. „Високоумије долази пред паденијем; вели немецка пословица.
да је без најмање слабости и порока (ово је само божије), а међу људма онај је најбољи који највише добра у себи имаде. „Л а ж љ и в и с и н о в и ч е л о| в е ч е с к и”, вели цар Давид, а зашто?
(и то касно, силом и на љуту срамоту) допуштене, и сад су свуда те вешти чудотворне; а вешт чудотворна, то значи која имаде свемогућега бога силу у себи. А нису ли, рећи ће ко, сјен Петрова и Павлов убрусац у оно време немоштне исцељивали?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Постећи онде, а не имаде се гдегоде штогод за јело купити (сваки би од нас волео се са Турцима тући него синодовати у Вољавчи), пошље мене
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један — Ја шта ти мислиш, мој брате!
А неком и начини понешто ако имаде залишна времена. Осим тога, учитељ је Грујица умео вешто пунити тице. Сву је собу окитио свакојаким тицама.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Страшно!... Он се опет спусти на степенице... Осећао је зиму и жеђ. Грло му се осушило, а он не имаде ни воде. Стаде лупати у врата. — Шта ћеш? — запита га глас споља. — Дајте ми воде! Не доби никаква одговора...
Иванов положај беше грозан. Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке. Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Та, може се све то лепо уредити, само кад смо у главном сложни, а главно је мираз, а мираза госпођа Перса имаде. На то дође и госпођа Перса. — Персо моја, ови господари су са тобом задовољни!
ВИ Љуба опет имаде две партије пред очима, и то обадве добре. Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вароши
Теодосије - ЖИТИЈА
Петар свеблажени страшни за бесове, наоружан молитвама му и њихов прогонитељ. Петар што Врховног назив имаде и вером му подобан би, јер као од за Христа с радошћу распет бити изволе, тако са истом усрдношћу свакодневно у
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Отац, мајка у гроб паде, Брат и сеја драга, А другога не имаде Срце моје блага. Ох кад ветар силан дуне, Кад се море ускомеша, Када вода небу груне, Па га с морем смеша,
носи ведро чело Као младић он високо: Та он има красна сина, Па га гледа пун радости Па се сећа сви милина Што имаде у младости. Ал' једанпут данак свану, А он сина нађе ладна: „Па зар и ту грдну рану, Мога јада смрти гладна!
вину ледну, Па свећицу запалила једну: Гори свећа као да издише, Ал' де раја да запали више, Кад весела штоно год имаде, До парице све за Вино даде?
тек што она сукну, А он ти је пијучином фукну, Она паде, ветру душу даде, Ако душу какову имаде. Оде сова, брате, најстарија, Најстарија и најглаватија, Дика, понос свој и другарица, А царица свију кукавица,
Слеп је, мати, седе дуге браде, Ал' у торби нешто он имаде.“ Ђока скаче, матери око врата, Она с њиме одлази на врата.
на њој једна кита, О, да има само ту пастира, Да по нашки у врулу засвира — Гору, врело, твој, пастиру, глас, — Он имаде тако радо вас! Зашт' вас нема поред себе вође? Зашто амо у туђину дође?
тајна крају стиже, Јер до сад скрива с' на дому својему, А данас свету указа се свему; Ал' какву тајну на срцу имаде, То песма моја до сад још не знаде.
20. Двадест лета беше јако, А без жене још до саде, А женицу, ил' што тако, Ваља сваки да имаде; Зато и он градом зађе, Па младицу себи нађе. 21.
„И би њему љуба била, Тако м' узе он у вољу, Ал' га мајка не пустила, Нашла њему другу бољу; У те новца тма имаде, А мени га Бог не даде.“ 51.
Она змија, но ма како, Ње већ нигде и никако; Она грдне, грдне јаде На срдашцу свом имаде. Као змија пребијена, Од камена до камена Вила се је за њим, вила, Док с' на срце не савила Њему, што јој скриви
Јер он има красна сина, Гледећ кога пун радости Опомиње се милина, Што имаде у младости. Ал' једанпут данак свану, А он сина нађе ладна: „Па зар и ту горку рану? Мога јада смрти глāдна!
О красото ти дивна брда! О како доља лепо врда! О како лаор мирис краде! — Јер липа доста тог имаде. Итд. у мисли иде к Стражилову, онде пије воде, бере цвеће, етц., етц.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ту код двора и ево ти девет кључева, чувај их код себе; можеш — вели — да отвориш три четири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и много другијех драгоцјености, напосљетку можеш отворити све осам одаја, ама девету да се
Како уђе, одмах зове своју жену: — Жено, — вели — овдје чоечја кост мирише; који имаде, казуј одмах! Она му рече: — Нема никога. А он вели: — То не може бити.
Млађа сестра кô домаћица бавила се кућним послом и готовцем, те једноч не имаде кад да ишчешља дјевојчицу. Дијете онако рашчупано, па ће ти рећи правој матери да га ишчешља.
Кад он тако идући примакне се близу куће, кад ал' има шта виђети: пред његовим вратима имаде сто људи што су се накупили и чекају подне да Мујину џеназу снесу у џамију.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Који крштен човек носи браду? ВЕЛИМИР: Шта је теби брада на путу? СТАНИЈА: Што да није на путу? Имаде ли твој отац браду? Имаде ли твој дед браду? Који носи браду?
ВЕЛИМИР: Шта је теби брада на путу? СТАНИЈА: Што да није на путу? Имаде ли твој отац браду? Имаде ли твој дед браду? Који носи браду? Некрштен човек, Чивути и Турци; и куку мајци, сад дочека, да моје дете видим!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У шуми овој, у чаробној, имаде чуда невиђен број. Одасвуд тајне вребају очи, за буквом старом дивотно лице; ту незнан човјек смије да крочи уз
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Пошаљи ми дрво шимширово, Шимшир дрво дима не имаде, Пошаљи ми перо пауново, Мешћу дворе, праха бити неће, Пошаљи ми од злата маштрафу, Кад донесем студене водице, У
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У хитњи баци му из њедара као неки запис објешен о тракама. Он имаде још времена да цјелива тај запис и да га тури у своја њедра па се онесвијести...
Он, „човјек из свијета“, разумије се да је снажно прионуо уза њу дјевојку, из „сирове природе“. А он још имаде при себи највећу врлину за Црногорку: јунаштво.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— У мудре главе, сто руку. — Глава је старија од књиге. — Залуд књига гдје памети нема. — Онај добру памет имаде који својој памети много не верује. — Мудром јунак коња води. — Добра памет готово господство.
КОЗЛАК („ЧОВЈЕК С РЕПИЋЕМ“) У Дубровнику, па и у околици, неуки народ вјерује да имаде људи којима је отрага, као и животињама, израстао реп, али тај није потпун, па га стога и зову „репић“.
ЉУДИМА Рђавој ткаљи Нова ткаља, нова натра, Цака! цака! три дин лакат! „Правичном“ кадији У нашега каде Два тега имаде: Једним мери мени, Другим мери теби, А обадва меће, Када мери себи!
“ Кад падне бакрен новчић, повиче чауш: „Не убијај се, јадни друже! Не кољи се без ножа:: све даде, што имаде!“ Б) ВЕРТЕПСКА (Још из даљине зачује се религиозна песма: „Рождество твоје, Христе боже наш, восија мирови свијет
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ту код двора и ево ти девет кључева, чувај их код себе; можеш“ вели „да отвориш три четири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и много другијех драгоцјености, напосљетку можеш отворити све осам одаја, ама девету да се
Како уђе, одмах зове своју жену: „Жено“ вели „овдје чоечја кост мирише, који имаде? казуј одмах.“ Она му рече: „Нема никога“ а он вели: „То не може бити.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
усердијем говорити: „Мој димитрије, веруј ти твом баби (сва деца, моја браћа и братучеди, бабом смо га звали); мени имаде близу педесет година; ја сам искуством познао чловеческо јестество.
разговора био сам се крадом спремио да пођем с једним игуманом Дечанцем у Турску, чујући од њега да у турској земљи имаде планина, пештера и пустиња гди жив човек не долази. „Ха, то ти је моје место!
начуо, но да би рад, за веће увереније, од мене о свему известити се Ја видим да му смеј не иде од срца и да у њему имаде нешто усиљена и лукава; но са свим тим, познавајући моју невиност и не видећи ништа чеса би се плашити могао, дам себи
Обичај, мој Маленица, обичај који| превелику силу над људма имаде, свему је узрок. „Између први[х] калуђера, многи, учени будући и доброга житија, избирати су били на архијерејства,
Наумивши, дакле, штогод издати, на пролеће пређем заједно с моји младићи у Лајпсик, будући да ту и штампа славенска имаде, гди се, и за исту Росију, неке књиге штампају и университет како и у Хали.
А списанија просвештени[х] науком умова? Нећу ни Омирова ни Аристотелева спомињати, зашто њи[х]ови[х] имаде одвећ много, него само неколико стихова Симонидови[х], Фоцилидови[х], Солонови[х] и Менандрови[х], којих је врло мало,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Цонтрону пак није могао зауставити да не лијечи дјецу по селу од сугреба и урока... И тако село имаде прилику да позна готово сву родбину Бакоњину.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Имаде вели један, има три-четири мјесеца дошао, па га ашчија узео за севап, а он сада научио занат, па је први до ашчибаше.
ту код двора и ево ти девет кључева, чувај их код себе; можеш — вели — да отвориш тричетири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и многијех другијех драгоцјености, напосљетку можеш отворити све осам одаја, ама девету да се
Како уђе, одмах зове своју жену: — Жено, — вели — овдје чоечја кост мирише; који имаде? Казуј одмах! Она му рече: — Нема никога. А он вели: — То не може бити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— по пустињи блуди; И све тражи, и све пита, вјере не имаде, Све јој смета, све је мало, једно јој се краде. Но внезапу, кад овако сјетујућ разбира, Давни суди недвижиме судбине
Оне хоће да се жених родом можно хвали, Ови — да им вјено мошњом дебелом превали, Да се пише високо-, пре-, и от да имаде, Да слугама валбе даје, — ко је, да се знаде!
Што имамо још, самељи, Па колаче справи беле, И сваком по штап одељи. Ми смо чули, људи веле, Да имаде тамо, тамо На истоку доста злата, И ко тамо стигне само, Имаће га као блата; Кâ у нашој, у проклетој, Није у тој
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Сем тога, ако се испод б. простре »девет свиленије шудара, како море сјеме на њи пасти: оно, како У себи снагу и моћ имаде, пробиће осам тије свиленије шудара, а тек једва ће се што на деветом уставити« А читаве ноћи онога који чека да се
Уз то, ове биљке »и нема свађе, јер је са виловске стране; него је највише у Лици имаде, да се и село од ње зове Бујаднице«. У Буковици се за њу зна само »код Грачаца у Кривој Дрази«.
Ћипико, Иво - Пауци
Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сред правога раја што свега рајскога имаде сем рајских људи. Рајска травуљина ђика овде до појаса, рајски воњ труловине штипа ноздрве, рајске змије се сунчају по
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Плутарх прича, на истом месту, да су стихови из четвртог певања Одисеје „У мору шумном веома имаде острво неко Баш пред Египтом самим, а Фарос зову га људи, Тако далеко од Нила, колико за дан преплови Пространа лађа,
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ Би мило гаврану такву хвалу чути, Ал' да нема гласа – та га сумња љути. Па да би показ'о да гласа имаде, Гакну гласно, али комад меса паде. Лукава лисица, та то је и хтела, Месо је шчепала, па одмах изела.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И међу Тројцима, дакле, имаде ево ронаца! Истог је квалитета хумор у следећим стиховима наше песме Милош Стојићевић и Мехо Оругџић: Пуче пушка,
Та ти ли си, мој мили нећаче! Благо мајци која те родила и ујаку који те имаде! Зашто ми се отприје не кажеш, него сам те путем намучио: и конаком, и глади, и жеђу?“ Тешко свуда своме без својега!
Кад ујутру јутро освануло, одмах позна стража од Арапа да у војсци не имаде Марка, па повика стража од Арапа: „Сад навали, љута Арапијо! Нема оног страшнога јунака на шарену коњу великоме“.
Сав је Солун порез изредио, редак дође двору Дојчинову, али Дојчин никога не има, до имаде љубу вијерницу и Јелицу, своју милу сеју; оне јадне порез састављале, ал' га нико да однесе нема, јер га Арап
Ко имаде, и предаде благо; ко предаде, онај и остаде; ја сам био човек сиромашан, не имадох да предадем благо, узех будак, с чим
Кад су били низ поље широко, сви сватови шемно и весело; који има коња од мејдана, поиграва пољем широкијем; ко имаде грло поуздано, попијева пјесне од јунака.
То је млада једва дочекала, па бацила на коња хајдука, па побјеже пољем зеленијем. Кад је била у Гори зеленој, ту имаде једна раскрсница, ђе се до два друма растављају: један иде ка Стамболу граду, други иде у Приморје равно; онда вели
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Свака на главу по једному паде. А једна, четрдесета, вајајући се сама не имаде кому сместити се на главу. Зачуди се о тому и полакоми што се оно свиде и таки сметну са себе оружје и одело своје,
По томе прознаше га да је сам Господ. А Симон Петар не имаде кад од жустрине жељне чекати док се у крај на лађи извезу, — а го бијаше, гажећи по води уз мрежу, — него тек опаса се
се држати пред њима, та и остави своју му очевину докле није горега зла допао, скупи своје покуће, посуђе, све што имаде и дође амо у горњу земљу под мађарскога краља на звање му.
Инди, што да чини преподобни Максим? Стајати више нејма где, спреми све своје што имаде и узе мошти свога му оца Стефана и братине, и матер а нигде их не остављаше, свуд их ношаше са собом.
Спреми се он потајно с богажијом све своје у закривена таборска кола потовари штогод имаде и са свецима својим, родбином уједно диже се на пут. Дође до Олте реке и нахитро прође преко ње.
му добро појагми, узе га за роба себи, одведе стрмогледећа, чемерна и невољна, несвесна и преплашена; што год добра имаде све му исто прође то као у сну и проврви као дим ни у што.
И престраши се со тога Давид што он божије људе имаде посла бројити. Та и рече: »Врло ја згреших до Бога сасма се попузох с памећу што то учиних тешко мени!