Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зашто се не споменеш прве моје службе и верности? Ја ону исту вољу и усердије и сад имадем, али што ћу ти кад нејмам ни прве снаге ни зуби!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ао јада мога, Да на свету баш никога Не имадем свога! Отац, мајка у гроб паде, Брат и сеја драга, А другога не имаде Срце моје блага.
“ Да л' је радост, да л' је туга, Ја ни сам не знадем, Ал' би мени драже било, Да га не имадем. Ал' када је веће туна, Дај да окушамо, Да видимо куд ће пући, Тамо оли амо.
“ 11. „Код мене кад си, мило злато моје, Големи таде вас имадем свет, далеко кад је, драги, лице твоје, Залуду небо шири звезда сплет, Красоте залуд лисна гора своје, Зефира
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ја имадем пет синова змајева. Кад кога код мене у кући нађу, одма га раскидају, ако им ја не закратим. Ал ти нећеш погннути.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
МНОГИ ИЗ ГЛАСА: Збори, оче, сви ћемо слушати колико те год воља, ако ћеш до поноћи. ИГУМАН СТЕФАН Ја имадем осамдесет љетах.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У песми Цар Лазар и царица Милица највише се по навља стих који најјаче изражава сестринску љубав — „да имадем брата од заклетве“.
не идеш на бој на Косово, и тебе је благосов казао: да даш барјак коме тебе драго, да останеш са мном у Крушевцу, да имадем брата од заклетве“.
је тебе мене поклонио, и тебе је благосов казао: да даш једек' коме тебе драго, да останеш са мном у Крушевцу, да имадем брата од заклетве“.
“ Рече њему Туркиња ћевојка: „Имам једну остарјелу мајку, и имадем брата Мустаф'-агу“. Проговара добар рањен јунак: „Сестро моја, Туркиња ћевојко, иди кажи брату Мустаф'-аги да ме носи
Ал̓ ти жалиш големога блага, што сам за те три товара дала? Али коње што су га однели? Ја имадем пуну кулу блага, а имадем пуне аре коња: тридест ата, а тридест парипа; све мојега старог Џафер-бега, а данас је
Ал̓ ти жалиш големога блага, што сам за те три товара дала? Али коње што су га однели? Ја имадем пуну кулу блага, а имадем пуне аре коња: тридест ата, а тридест парипа; све мојега старог Џафер-бега, а данас је твоје, драгокупе!
Њему вели Џафербеговица: „Не бој ми се, робе драгокупе! Ја имадем тридест Сарајлија, што су ишли с бегом Џафер-бегом; ја ћу рећи Ибрахиму слуги: нек отиде у б̓јелу чаршију, нека зовне
им неста праха и олова, — пра’ још бјеше, ал’ олова нема; ал’ говори Сењанине Иво: „Браћо моја и моја дружино, ја имадем на мојој долами, имам тридест сребрних путаца, у пушчани калуп саљевана, — да пунимо тридесет пушака, не би л’ сребро
Проговори Јанковић Стојане: „А не лудуј, Хајкуна ђевојко! Бога ми се не бих потурчио, да ми даду Лику и Удбињу. Ја имадем у Котарим’ блага више, богме, него у Турака, а бољи сам јунак од Турака.
Ал’ говори Старовлаше Павле: „Побратиме, Сава од Посавља, ја имадем и оца и мајку чак далеко у Влаху Староме, у Приликам’ више Моравице; ја сам код њих три зиме зимио и с миром се
Ал’ говори Сава од Посавља: „Ја имадем богом побратима, богом побра Наста безерђана у лијепу шеру Митровици; код њега сам три зиме зимио и с миром се понапио
— бога великога, другог јамца — моју тврду вјеру, трећег јамца — преварит те нећу; ако ли ми тима не вјерујеш, ја имадем и друга четири, сва четири господе Турчина: Дервиш-агу из града Зворника, мул’ Амета више Бијељине, и турскога млада