Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ Али међу псима бијаше један матори пас који само још два зуба имадијаше у глави. Онај матори пас стане говорити курјацима: „Тамо њима то и то!
Мујо не шћеде ни ока на њих бацити, већ једнако преда се гледа и куца празном лулом о тле, јер не имадијаше је отклен напунити кад у кеси ни прашке духана а у џепу ни пребијене паре.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Али међу псима бијаше један матори пас који само још два зуба имадијаше у глави. Онај матори пас стане говорити курјацима: „Тамо њима то и то!
Кад га упазе на један пушкомет, приправе се да га убију, али он имадијаше још једнога друга који му рече: „Бржај, ако Бога знаш, мрче; не ћемо ноћас никад кући доћи,“ а крвник му одговори:
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
колико треба да човјек има па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте шта је било његово: Од непокретнијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у
Такође научи одговарати јутрењу и мису. Бакоња имадијаше умиљат и снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, премда бјеше најученији фратар у Б.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али међу псима бијаше један матори пас, који само још два зуба имадијаше у глави. Онај мотори пас стане говорити курјацима: — Тамо њима то и то!
Пошто сасвијем осиромаши, не имадијаше куд камо него се најми у једнога екмешчије. Па ни он га није могао за свашта узети: заната није ни знао, па га
У тој медреси бијаше један Бошњо, доста богат, а никог од свога рода не имадијаше. Њему драги алах крену у срце, те ти он поче читлук по читлук продавати и са својим друговима живукати.
Кад га упазе на један пушкомет, приправе се да га убију, али он имадијаше још једнога друга који му рече: — Бржај, ако бога знаш, мрче; нећемо ноћас никад кући доћи, — а крвник му одговори:
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
да има у Мисиру на продају жита, дигоше се с товарима, одоше тамо и дођоше пред Јосифа, јерно он сам позор на жито имадијаше меркајући му куд се што разноси, да се врло не размеће. Распита их он ко су, од куда су, што ли траже.
И једну лепу кћер своју имадијаше од старије му жене Лије. Нити је тај каштиљ испрва његов био, него неверних туђина хананејских.
врла издавна непресахућа она вода: близу две хиљаде година откад једнако траје; до Христово доби студену и лепу воду имадијаше у себи изобилно)... »Што говориш то жено, да ја нејмам ни чрпала?