Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Наша декла ту уздану, И суза јој једна кану. 48. Затим рече: „То је лако, Јер имадо јединога; После њега све дојако Не погледа баш никога. Ох, он беше —“ ту ми узе Од очију трти сузе. 49.
видим и из ока твога; Још када те ту погледим млада, Споменем се доба од некада, Споменем се своји млади дана, Де имадо једнога пријана, Као јунак беше нам он дика, А истога као ти облика.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Ко не би Србину веровао? Пак ти одо(х) шетати се по граду на води; пак ти поарчи(х) све што имадо(х); пак ти се врати(х) го, наг као мали прст, с пуном кесом надежде.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВЕЛИМИР: Да како може друкчије бити? НЕША: Ајде, ајде, трошите бар Швабама артију. Најпре кад имадо кога да тужим, идем капетану, или ако ми се не допада, Господару, па крај. Како ти пресуди, тако ти је.