Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Други пут опет дође, пита имамо ли брашна. А кад му тетка каже да нема, он упрти врећу са пшеницом, однесе на сувачу, па нам самеље.
пријатељ — обојица „омладинци“ — кад смо прегледали инвентарије наших покретних и непокретних добара, уверисмо се да имамо на расположењу толико пара колико овакој сорти људи треба да једно вече заборави беду и муку свакидашњега живота.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и полезно ове године од мене получиш да за то ја и ти нашему милостивому и благодјетел|ному З о р и ч у благодарити имамо.
Давнашњи Јелини, и не имајући такова чиста поњатија о вечном животу какова ми имамо, само за оставити поштено и славно име за собом, послушајмо Еврипида како су мислили и говорили: „Είη δέ μοι μήτε
Зато у сваком претпријатију потреба је добро на ум узети: с ким имамо дело, ко је ко, и какав је, и како се је досад с људма владао.
: Не иштете ни нашега благослова? К.: Ја сам ти казао: благословите ви себе, да наше не просите, а ми у сваком селу имамо наше свештенике који ће нас благосливљати. С.
” Да сви не знамо све, и да нисмо кадри за све, и да имамо потребу док смо год живи од других што примати и учити: ово је природна и права истина.
сви љубимо ови времени живот и ову земљу нашу, која нам је дата за време како участије обиталишта нашега, у томе право имамо и добро творимо, сљедујући врожденом и природном јестества закону.
Бик почне, једном, јелену говорити: „Знаш ли што је? Рогове обојица имамо здраве, 'ајде да се договоримо: ако по несрећи удари на нас лав или медвед, да се не одустајемо, него да се заједно
Ево пучина. Људи се уче говорити пре него науче добро мислити и судити. Хоћемо свак и сви што нас је год на земљи да имамо право; а не долази нам на памет да најпре испитамо и совршено познамо имамо ли право или не.
свак и сви што нас је год на земљи да имамо право; а не долази нам на памет да најпре испитамо и совршено познамо имамо ли право или не.
Дакле, кад су они онде задовољни, ми, који имамо и пролеће и лето и јесен, по свакој правици ваљало би да мислимо да смо у рају.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Видите и сами да је све сиротиња и да смо све турске куће слугама и слушкињама напунили; и јошт би у најам давали да имамо коме, да би само коју пару заслужили и данак плаћали.
Оно мало стоке, да имамо коме, у пола цене продавали би, но трговаца нема. Него допусти нам да идемо да се договоримо не би ли нашли начин у
међу собом позавађали, и они ће се скоро између себе потући, зато молимо: преправите џебане и официра, а војске доста имамо, да нам помогну да дахије одавде отерамо.
” Кнез му одговори: „Имамо ручка доста, а и тако је петак; али баш кад хоћеш а ти удри”. Турчин запне шишану, пак окрене најпре на отворена врата
А веће имамо у Љубинићу око 1000 војника код Петра Јерића, попа Леонтија и Исаила Лазића из Уроваца, и у тој војсци је царски човек
А то што видиш то је само до Словца и до Бранковине, а Грбовић с војском башка је, а Кедић башка, а једну војску имамо на Белом Броду, а другу на Палежу — чувају од Београда, — а једну имамо код Свилеуве у Гомилици, према Шапчанима и
башка је, а Кедић башка, а једну војску имамо на Белом Броду, а другу на Палежу — чувају од Београда, — а једну имамо код Свилеуве у Гомилици, према Шапчанима и Зворничанима, који су били пошли Пореч-Алији у индат у Ваљево, па и̓ је у
Ја кажем да ми војске имамо доста и да Турцима нимало у храбрости нећемо уступити, „но дајте нам џебане, пушака и топова и вешти̓ официра, па ћемо
Кажемо нашој војсци да нам је ћесар из Беча послао, али да сваки ћути и таји. Веће народ увери се, да ми имамо споразумије с Немцем, и да ће нам скоро војска доћи, и тако сад почнемо град оним топићем тући.
пођем да нађем Црног Ђорђа, да му писма прочитам и да се договоримо, да се не би усудио когод предати и да један план имамо, по ком ћемо војевати (међутим послао је био Црни Ђорђе Павла Поповића из Вранића, да види шта ми горе радимо и бијемо
Питају ме шта ми горе чинимо. Ја кажем, да ми Шабац бијемо и да већ и топ имамо; и кажем им, да сам ја пошао Црном Ђорђу, да се договоримо да један план узмемо.
Јова Протић био је сасвим спреман. Кажем му колико ми новаца имамо, но да он понесе што више може. Он каже: „Ја ћу понети 50 дуката”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
је л̓ те? — Јес̓, то ће капетан градити. У нас, хвала богу, то не граде. — А имате капетана? — Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења. — А има ли деце? — Има двоје-троје...
Сваки час вала што оправити, јаз чистити, камен посецати.. Ми ионако имамо послова и сувише! — Хвала богу! — рече кмет и ногатну се мало — све нам је у селу добро!
— Ја велим, људи — рече чича Мирко — да ми градимо нама другу воденицу. Хвала богу, потока доста — имамо где. — А шта ћемо с овом? — упита Ђилас. — Па угарак у њу! — рече чича Мирко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа. У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба,
— А поп и кмет дигли се против њега? — Јест. — Само њима није право!... А зашто? – Не знам. — Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!... Зар им је, болан брајко, мало оне човечности! Кога нападе?
— Згодније је на друму заузети бусије. — Имате ли оружја? — упита Станко. — Имамо и сувише. — Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави...
Има ли још ко да се свети? Сви су ћутали... — Онда, браћо, имамо једног страшнијег крвника!... Њему ћемо се од данас светити!
Суреп се диже: — Стој, Зеко! — рече. — Шта је?... — Немој колебе!... Колебе се виде. Што их овде имамо, то ваља! Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.
Оно што је било у лагумима све је пропало. Набујала вода, па налила у лагуме... — Доста и то што имамо. — Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. — Ми ћемо јурнути на њих с ножевима!
Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... — А џебана? — упита Чупић. — Имамо нешто!... Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
јануара 1943) ФРАНЦУСКОЈ И наше племе очајно зебе На овој леденој киши: Нису Лавали сви код тебе, Имамо и ми свој Виши. Увек је дошла гора смена, Увек туђ жбир на стражи!
И ми имамо те Лавале, Имамо и твоје Више — И бруке које не би спрале Никакве Божје кише. („Американски Србобран“, 15.
И ми имамо те Лавале, Имамо и твоје Више — И бруке које не би спрале Никакве Божје кише. („Американски Србобран“, 15.
1943. („Американски Србобран“, 28. септембра 1943) НОВА ВЛАДА Славно се друштво опет сврста, Јутрос имамо нову владу, И од три прста и с пет прста Краћих и дужих, то сви знаду.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Моја мати шта ће, ућута. Кука после с мојом сестром: „Еј, тешко мени! Даће све што имамо, па под старост да перем туђе кошуље!” Једанпут опет — јали је било десет, јали није — а њега ето из каване.
је ли Србија у Малој Азији; чудили се кад смо им казали да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та знам, знам, ал’ опет... Кад је оно било? У јануару... е, а сад имамо јулиј месец. Х-е-е-е! — врти господин попа главом. — Ви’ш, молим те! А-а-а! враг им баби!
— А где је мати? — запитаће поп Спира. — Ено је код краве. — Иди је, синко, зови; она и не зна да имамо посјету. Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.
— А откуд је то дéра! — брани се Јула, не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дéре... Још ћемо и с вама да имамо дéру! — Та како сте то почели, може је још и бити! Но, то ми се допада!... Још само треба да вас чуједу...
Све му је забадава сад. — Немај ти бриге. Ти пази кујну, а мени ово остави. Кол’ко сутра наћи ћу се с њим. Имамо и иначе послове неке да свршимо. Сутрадан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.
— Е, е, господи никад није доста. Све они мислиду да ми паори имамо бог зна колико. — Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је бог дао. Знамо ми то. Намирис’о је Нића још са сокака.
— А како забога? — Та... оне наше жене... Жене к’о жене! Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу... — Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!
Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен... — Прстен!... Па добро, ето, вечерас! Шта ту још имамо да чекамо! Нек вечерас буде формална прошевина, а кроз два-три дана и прстен. Нек оде ко по Аркадију.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Стигне га, зауставља и плачно кори: — Зашто, синко... шта ће ти то? Баци то. Имамо кући то. — И почела би да му из појаса, недара оно пруће, камење, крпе, што је он уз пут покупио, вади, чисти.
Али он не да, пригрћава оно што му она узима. — Имамо си, имамо... — одговара јој — али још искам да имам. — И опет појури по путу да скупља око себе.
Али он не да, пригрћава оно што му она узима. — Имамо си, имамо... — одговара јој — али још искам да имам. — И опет појури по путу да скупља око себе. Мајка га опет сустиже.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Кажите ми право шта ће дати господин тата поред фрајле Савке? — Та оставите засад то питање на страну; имамо још часа за то; сутра је берба, па ћете код нас остати. — Ја не могу сутра остати. И код нас је берба, морам кући.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Зар топовске цеви нису изолучене? Питајте артиљериске официре. Зар није било колере? Зар имамо муниције, санитетског материјала и новаца и морала и стоке и одела? Појмите по Богу.
— Е није тако, Душо. Мајка сам. Мајчином је срцу лакше овако. Пренећу јунака код нас. Ми имамо нашу гробницу, и ту ћемо, кад Бог рекне, лежати скупа. Она друга баба, огреѕѕе, и сама иде у Врховну Команду.
Африка
После ручка акварел. На средини лађе под небом имамо од Дакара неколико сенегалских породица из племена Волов. Људи са масом голишаве деце, са женама које цело време леже
Гаде се на мирис: све ће то белац појести. Имамо пола сата до поласка брода. На пола пута црни газда шалупе наплаћује карте у мраку.
Забадава му се нуди да му плате и остали, забадава му се објашњава да ми који смо платили имамо права да идемо на свој брод. „Ви право, ви право, али сад не може, сутра!
ми зграду која служи за конак (кампман) кад наиђе који белац, што је толико ретко да, кад ми пређемо преко прага, имамо пред собом једно опште бежање најразноврснијих рептилија и инсеката који су се ту населили.
У шест и четврт имамо јединствен залазак сунца, нагао и успламтео. Велики пламени језици пењу се уз небо, запаљујући га скоро до зенита, а
Иако, као исцртане, имамо пред собом јасно све куће, све терасе, све уличице Бобоа до у недоглед, нигде не видимо живе душе.
Бретонац Роберт докоси ми књиге које сам му прошли пут позајмио. На крову имамо, осим мога Бубуа, још неколико мајмуна, мајушних као песница, затим још сасвим дивље папагаје.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Колико сам му говорила да погоди за шупу мајсторе, који разумевају. Аја! Оће он сам да зида, да заштеди. Сад имамо сугубу штету. Сирота, сад не могу ни аљину добити, да се једанпут и ја поновим!
Црњански, Милош - Сеобе 2
То мора да престане. МОРА.“ Енгелсхофен се ћутке облачио и мислио, у себи: „Имамо дакле папагаја. Жалосно је да царевина, због оваквих, губи толико ваљаних војника.
„А зна да ми, Исаковичи, нигде нисмо били срећни. Ето шта смо дочекали. Све ће нас раселити. Имамо да бирамо, или да постанемо паписти, или москаљи! Боље да нисмо, каже Трифун, из Сервије ни излазили!
Ни браће не имамо, кад нас заокупи несрећа. Сам је човек у беди. Чему трошити речи о томе? Мутав мутавог најбоље разуме.
Идем у Росију. Повешћу и тебе са собом, и Ану, и Трифуна, и Петра и Варвару. Руси ми кажу да имамо, одсад, да слушамо, и пазимо, шта радимо.
Да сам теле направио па да се дивиш! А дете? Толика се деца рађају! Има их колико бесчислених звезд! Не имамо тогда что да се шепуримо!“ Тако су Исаковичи, у недељу, пачисту, године 1753, пошли ђенералу Костјурину, у аудијенцију!
Теодосије - ЖИТИЈА
Ако хоћемо да их имамо према нама као ппијатеље, манастир Хиландар, који они испросивши од цара нама дадоше, ми ћемо опет њима дати и тако ће
према Богу, тако да га је и после смрти удостојио да чини чудеса, да се, дакле, и до сада Угри њиме хвале и говоре: — Имамо света и чудотворна краља који лежи у гробу!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Утолико пре не бих могао рећи да је провалник дошао споља. Имате ли млађе у кући? РИНА: Имамо девојку, али у њу не сумњам, то је једна честита старица већ толико година код нас.
Хвала му лепо! АНТА: Па он то са свога гледишта. СПАСОЈЕ: Са свога, дабоме! Али имамо и ми своје гледиште. (Новаковићу.) Читајте, молим вас, даље!
Добар дан, госпођице Вукице! ВУКИЦА: Добар дан! СПАСОЈЕ (Вукици): Остави нас за часак, имамо разговор поводом те наше бриге. ВУКИЦА: Молим! (Оде.) ИИИ АНТА, СПАСОЈЕ СПАСОЈЕ: Јеси ли га пронашао? АНТА: Јесам!
СПАСОЈЕ: Ја, душо, очекујем посету брата господин-министровог. Имамо поверљиве разговоре, па бих те молио, кад наиђе, да нас оставиш саме.
Не иде се ни мени! АНТА: Па добро, шта ћемо сад? СПАСОЈЕ: Имамо, бога ми, да запнемо. Ја ћу да примим на себе суд, а ти прими на себе новине.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мирисало је на креду и наше проклете ципеле, а после овога часа требало је да имамо још један. Узех једину своју свеску и пођох ка вратима, а Новак упита је ли то све што имам.
слушам трабуњања оног шашавог попа, а и звоно за улазак професора у учионице већ избија, он мора да се чисти, све што имамо расправићемо код куће. - Биће ми посебно мило!
- Требало би да живимо сто година да бисмо обишли све то, Бодо, и да имамо и новац поред свега! - раширила је очи и ја сам видео како јој зенице светле у мраку као зенице мачке.
- Ми нисмо бегунци! - још је прошапутала. - И ми ћемо отићи тек када све што имамо да завршимо будемо завршили, Бодо! - ударала је ногом у земљу као да даје такт таквој речи и то је било помало смешно.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити. Новаца имамо доста; новце да узајмимо каковим изелицама, па да не плате, па да нас адвокати, прокатори и судови поје, то нећу;
— Чекај, немој да трчиш напред. Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио. Истина, имам имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке. Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.
Видиш, имамо петоро деце, па ’оћеш да имаш фишкала, тај ће много стати. Тако после тог жалосног призора госпођа Сока се мало умири,
— Откуда сте? — Из Мађарске. — Ах, из Венгерске, тамо добро вино роди. Имате ли вина у коли? — Имамо. — Колико? — Тако свега око десет акова. — Друго ништа? — И половаче ракије. — Је ли добро вино? Да коштам.
— Па ’де је то вино? — У коли, у механи код чивутина Арона, запечаћено. — Имате ли мустре од њега? — Имамо. — Да видим. — Сад ће о’де бити. Чамча ослови Кречара да донесе запечаћену боцу. Кречар поклони се и оде.
Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости. — Опростити, іллустріссіме доміне, имамо још једнога сапутника; њега би морали у меани код Арона оставити. — А ко је то? — Један шљахтец из Мађарске.
Тојест кажем дућан, али ту подразумевам и биртију. Кад Пера није за то, морам се за другог побринути. Имамо девојку на удају, Ленку, па како би било да је удамо, тојест да зета у дућан доведемо, каквог доброг момка?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
у свом Рјечнику наводи обичај у Црној Гори да родитељи хришћани дају својој деци, као надимак, права турска имена, те имамо оваква необична имена и презимена: Мустафа Вуксановић, Мурат Вуковић, Рамо Лазаревић, Турчин Петровић и сл.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
завршетку велике историјске књижевности, а на почетку наше сопствене – безначајне, пишемо књигу коју бисмо волели да имамо у руци у неком малом провинцијском градићу, у време предугих киша и блата на друму. Сами смо против свих.
Откад то нисам јео! — Мораћете мало да сачекате... рекао је келнер. Царске мрвице се праве... — Не мари, имамо много времена пред собом... — рече победнички.
—Добро је што нисмо наручили бифтек! —Зашто? — зачуди се шеф… Имамо одлично месо! —Али морали бисте пре тога да организујете малу кориду! — Ви имате смисла за шалу! — похвали га шеф.
Он јој се стидљиво осмехну и слеже раменима. —Отишли су да га зову... — врати се Поп. — Дај ми грудву! —Кад имамо воз? —У шеснаест и четрдесет. —Има времена . . . —Кад помислим само где нам деца живе! — рече Поп.
« Ох, боже! Доста ми вас је свих! Једва чекам да се истуширам и легнем... – Ко ти брани да се тушираш у викендици'? Имамо туш … – Али немамо воде! То јест, имамо је само за показивање, кад дођу гости: »Изволите, истуширајте се!
– Ко ти брани да се тушираш у викендици'? Имамо туш … – Али немамо воде! То јест, имамо је само за показивање, кад дођу гости: »Изволите, истуширајте се! Уградили смо цистерну за кишницу.« А фрижидер?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Она прихвати: — Добар ни дошао и с анђелом дошао! — Уђи, господине — рече кнез. — Дом је божји и твој. Што имамо, дијелићемо! Хљеба и соли биће, а највише добре воље и љубави, која се подијелити не може!
Владика је од Петровића. У сваком племену има војвода, кнез, сердар и барјактар. Ми обашка имамо и гувернадура. Ето ти! — Ма је ли владика као краљ њеки, као принцип?
— Одакле су брави? — Од онијех с Угања — прихвати ђакон. — Ја сам их записао. — Хљеба имаш доста? — Имамо преко тридесет погача. — Дакле, хоће ли бити јела за двадесет људи, осим нас домаћих? — Биће!
допуњавати, само кад би који сувише дигао глас главари га опомињаху благо: „Нека, полако, све ће се разабрати, имамо кад!
Уз владику доручкова се брзо и без разговора. Кад устадоше, владика ће Јанку: — У име божје, почећу с тобом! Имамо да одговоримо онијема доље на два-три акта. Прије тога, ја ћу се прошетати, а ти можеш прочитати списе!
— Ја се чудим што уопште не пишете нашки? — Зато не, што и ми често имамо потребу од њих, па кад им пишемо нашки, онда вазда отежу одговором, изговарајући се да им нема ко преводити.
— викну напрасити Крцун. — Извући ће га!... Однијеће га! — Доље, Крцуне! — викну му вођ — доље!... Имамо времена!... Неће измаћи! Пун’те!... — Ха, ко је Његуш за мном!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
(Оду сви троје у другу собу. Девојка остави служавник на астал, пак седне спрам младожење.) ДЕВОЈКА: Лепо време имамо. МЛАДОЖЕЊА: Врло лепо (Почивателна.) Како се унтерхалтујете овде? ДЕВОЈКА: Доста рђаво.
ДЕВОЈКА: Ја ћу скочити у бунар од срамоте. МАТИ: Е, видиш, ћерко, чувајмо оно што имамо у руци. Шта фали овом? ДЕВОЈКА: Не фали му ништа, ал би волила за Марића.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ублажити подсећањем да је дечје емотивно и душевно искуство основа од које смо сви пошли, те да, и као одрасли, често имамо и потреба и разлога да се том искуству враћамо.
(Раде с Брдара) Овде, просто, имамо језгровиту дефиницију одреднице најменик; Вук би је, такву каква је, унео у свој Рјечник.
У оба поступка издваја се оно што је необично, љупко, нефункционално; и у једном и у другом случају имамо „неразумевање” правих узрока неких појава; хумористичка визија, као и чиста песничка слика, постоје тако што не
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Оставимо се тога; него шта ћемо с магистратом који неће да публицира пунктове? СМРДИЋ: Да се збаци. Имамо ми бољи патриота у вароши. Ево господин Жутилов био је нотарош у вармеђи; зашто не би мого бити биров?
Не показује ли то да магистрат не држи са слободом? ШЕРБУЛИЋ: Тако је. Да се збаци, да се збаци! Имамо ми бољи људи. ЖУТИЛОВ: Сад треба да дођу у службе само либералци. ШЕРБУЛИЋ.: Тако је!
ЖУТИЛОВ: Господин Лепршић, то ћете задржати кад буде црквена скупштина. Сад имамо посла са празновањем слободе. ЛЕПРШИЋ: Зар ви мислите да Србин није сазрео за слободу?
МИЛЧИКА: Није. Зашто тако хитно? ШЕРБУЛИЋ: Имамо важна посла. МИЛЧИКА: Ви сте се при цепању протокола баш показали. ШЕРБУЛИЋ: Да, протокола, протокола.
ШЕРБУЛИЋ: И треба да буде. Само да не изиђе откуд инквизиција. ЛЕПРШИЋ: Шта ви ту снивате о инквизицији? Војводу имамо, војводина је потврђена, сад јошт барјак на цркву, па готов посао!
ГАВРИЛОВИЋ: Оставите се сад тога, имамо другу невољу. Сентомаш је пао. СВИ (уплашено): Шта? ГАВРИЛОВИЋ: Патријарх је у поноћи оставио Бечкерек и отишао у
Не, у ком ври српска крв, на оружије! ШЕРБУЛИЋ: На оружје, макар сви изгинули! СМРДИЋ: Тако и јесте. Шта се имамо бојати? ЛЕПРШИЋ: Гди су ти Маџари, нека дођу само! СМРДИЋ: Дајте овамо Нађ Пала да му сечемо дуван на глави.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
његовом шаренилу и обиљу, он је дао највећу галерију типова у српској књижевности, највећу социјалну панораму коју ми имамо. Реалист је био и по извесној хладноћи, уздржљивости, готово безличности, којом је приказивао живот.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— повикаше сви. — Мир! Један нека говори. — Среда, господине! — устаде један и рече. — Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју Срба. Отпоче с децом граматику.
по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ИИИ Миле ђипа, оће да утуче, Мируј море, изешће те Вуче. ИВ Ал' ваљане ми имамо главе, Штета само што су нам без главе. (1847, 11.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Друже мој мили, јесу нас опљачкали ови доље душмани, право ти кажеш. Нећемо им вратити да сто руку имамо. Вачкоња се сумњичаво загледа у безимена ноћника. Мајке ми божије, имаш ти сто и тридесет руку.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
И Хасанага, кажеш, потписао? И сад је све у реду, можемо и да певамо, имамо илми-хабер? А шта ћу с њим? Покажи ми тај илми-хабер, Алаха ти! Може ли он на рану да се привије?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После се ти пробудиш и онда вечерамо. Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.
Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу. Ето, свршио сам! — Не, не... не бој се ти, чедо. Имамо још. Дао Бог. Не љути се. Ох, што ја проклета? Не љути се ти. Знаш, кад је човек стар он се подетињи.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
и ползе: Сад већ савршено знам какових приповијетки народних Ви желите, и ја Вас увјеравам да их ми (Србљи) доста имамо« (Вуково писмо из Карловаца 16/28 јуна 1815). Тако се за српску књижевност зачедила народна приповетка.
Има овамо један змајевски цар, па с нама често има рат, и сад скоро имамо рок да се ударимо; па кад се год побијемо, сву нас тројицу надбије, и што утече у ову јазбину оно остане.
Они одмах пођоше и уљегоше пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранити, јер немамо шта радити, па смо дошли код тебе да штогод зарадимо.
Сунчева мати запита ји лепо: — Имате ли ви, децо, своју рођену мајку? Ови одговоре: — Имамо, дакако! Ено је код куће. А сунчева ји мати оправи кући и рекне им: — Идите ви, драга децо, к вајној мајци.
Још кад спавамо сваки имамо свој сандук, па се у сандук затворимо, да нам не би уши поизодгризало. Онда се господар од галије сети свога за
ЦИГАНСКА ПОРОДИЦА Гријала се зими покрај ватре циганска фамиља. Рекне домаћица: — Ех, да имамо масла, као што немамо брашна, па бисмо узајмили у селу таву, те бисмо начинили госпоцку питу.
ЦИГАНСКА ПОРОДИЦА: Прво је објавио Вук Ст. Караџић у свом цетињском издању народних пословица 1836, тумачећи: „Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу“, а потом Вук Врчевић у својој
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Чујеш, Максо: човек не може да живи осим људи. Што сав свет ради, морамо радити и ми. Видиш, ми имамо деце. МАКСИМ: Пак? СОФИЈА: Па треба да се с људма мешамо.
ПИЈАДА (смеши се): Муз нека се стара. СТАНИЈА: Кад је луд, нека се стара, а ви да прекрстите руке. ПИЈАДА: Е, имамо и ми доста посла: да слингујемо, да стикујемо, да хеклујемо. СТАНИЈА: Тако, тако, само лакрдије.
— сад документа против вас имати. АНИЦА: Кажем вам, ја нећу декументе. АДВОКАТ: Имамо еxемпла да је млого пута парѕ тріумпханѕ пала и реексеквирата била.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, нико их не бије по ушима да се сами уваљују у то. Учите тако да ми имамо највише планине, највише бакра, најбрже реке, најлепше море, највеће количине алуминијума, најбрже спортисте,
Затим прочитате да имамо највише свега и не дођете ни до краја чланка, кад оно, цап — нестало струје! Криза не знам ни ја чега смењује кризу не
које испадају са оног трицикла (одувек смо у фамилији обожавали да мажњавамо којекуда пепељаре, па данас вероватно имамо најбогатију збирку ових предмета у североисточном делу земље), поред зимских капута који извирују на све стране, поред
се летњи ветар лудира и игра шуге са старим новинама; оћу да кажем (ако можете да ме пратите), уколико ми Београђанке имамо неког стила, и штатијазнам, онда ваљда негде мора да постоји и наш властити стил у одевању, неки систем, оћу да кажем,
“ А Смрт одговори, пази сад: „Нисам га ја уплашила, само сам се зачудила откуд он у Бухари кад вечерас имамо састанак у Самари?“ — Сјајна прича за лаку ноћ, нема шта! — Колико ти је година? — упита Мишелино.
Докле ћемо их увозити, питам, када имамо наше здраве сиреве? Јер, мој случај није усамљен, друже уредниче; прошле године моја жена је купила у истој
Најзад, кад матори око двојке успе да се пре свих нас убаци у ону једину фотељу коју имамо, таман у тренутку када је отворио новине, његова дугогодишња љубав, а моја маман, утврђује да јој је дете (то, ја!
а онда нас иза окуке сачекује поново још један понедељак и ускоро је пред нама опет нов провод — следећа недеља! Имамо због чега да живимо, имамо шта да чекамо!
Имамо због чега да живимо, имамо шта да чекамо! И тако све до комунизма, када ће, по речима моје историчарке, сваки дан бити празник!
За њом, у огромним количинама, стиже и лова. Матори отвара врата ногама. Имамо шта и да видимо: из руку му се просипају водопади најнепотребнијих ствари на свету!
дуван „Клан“ и швајцарске чоколаде бајате три и по године, страна пића и нова столица за љуљање, пегла, мада већ имамо четири комада, спрејови који миришу на боровину и провинцијске биоскопе, будилник, мада већ имамо два, на крају —
пегла, мада већ имамо четири комада, спрејови који миришу на боровину и провинцијске биоскопе, будилник, мада већ имамо два, на крају — грозно неталентован пејзаж у уљу, који му је уваљао неки шмекер-сликар, када је осетио да је матори
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Вјечно су врапци скитнице голе, па доброг Ћосу поваздан моле: „Узајми, Ћосо, бар зрно које, имамо много дјечице своје, у сваког увијек отворен кљун, ал никад пун.
Вагони ови за неко село триста плугова вуку, други у Загреб са житом јуре, трећи — у Бањалуку. Имамо најзад пакет мали, пазите ко га шаље: „Унуку Живку од баба Цане, Шабац“ . . . и тако даље.
НА ТРИ СПРАТА Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана: „Докторе драги, хитно је врло, имамо госта, боли га грло!“ „Имате госта? да није странац?“ „Право сте рекли. Јест, Африканац!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
3атим скоро истога дана сви оду; али за то време имамо посла од ујутру до увече. — Ретко је одакле овако диван изглед на језеро.
Хоћете ли сада да прошетате? Волео бих да вам покажем рибњаке, ако хоћете. — Врло добро. Имамо и иначе још добар сат до ручка. — Чекајте да догурам барку. Пазите! — Нисте у риболову? — Не, чекао сам брата и оца.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Или је тај прави противник светог — једноставан, разборит, незамрсив? Понекад имамо нејасно осећање истине. Понекад имамо јасно осећање не-истине. Али никад немамо јасно осећање да је истина истинита.
Или је тај прави противник светог — једноставан, разборит, незамрсив? Понекад имамо нејасно осећање истине. Понекад имамо јасно осећање не-истине. Али никад немамо јасно осећање да је истина истинита.
Понекад имамо јасно осећање не-истине. Али никад немамо јасно осећање да је истина истинита. Нити имамо нејасно осећање да нема неистине. Све се мора доказати: истина неизвесном истином, а неистина извесном неистином.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АДВОКАТ: Па имамо времена за то. ДАНИЦА: Ипак, да свршимо. Тетка ме је нарочито молила. (Чују се гласови из собе.) АДВОКАТ: То су
) Ево их! Ја ћу се радије удаљити. Довиђења! (Пође.) ДАНИЦА: А теткини рачуни? АДВОКАТ: Рекао сам вам већ, имамо времена за то! (Оде.) ДАНИЦА (узима поново служавник).
ТЕТКА: Остави, дете, ту бригу; имамо доста других на врату. Него, узми тај служавник па 'ајде. Кафа се потпуно охладила, а, велиш, неће ни да је пију.
АГАТОН: А где ти је Прока? ГИНА: Он оде у општину да потражи правнога референта да га припита: имамо ли ми права даа се уселимо овде у кућу? АГАТОН: Шта има то да пита? МИЋА: То се само по себи разуме.
МИЋА: Ја мислим да ми као фамилија имамо право да се уселимо? АГАТОН: Па, како да вам кажем; у том погледу је закон врло растегљив; може да буде овако, а може
АГАТОН: Готово и треба да се зберемо, јер имамо заједничку невољу да збринемо. ТРИФУН: Е, а коју то? АГАТОН: Е, па ту што сте сви потегли па се уселили овде.
ВИДА: Реци му да смо се ми овде уселили као фамилија; нисмо ми туђинци с улице. СИМКА: И ваљда имамо преча права него тетка. МИЋА: Реците му, пријатељ-Агатоне, да смо ми наследници.
АГАТОН: Е, па ти опет! Шта хоћеш, целог живота ваљда да седиш на балкону? Имамо право да седимо док се не отвори тестамент, а тада остаје овде онај који наследи кућу. МИЋА: Разуме се!
СВИ: Хоћемо сви да нам се објасни. ПРОКА: Иначе нећемо да се селимо одавде; ако ти имаш права да седиш, онда имамо и ми! СВИ: Тако је! Нећемо да се селимо! (Сви пуштају кофере на земљу.) АГАТОН: Па шта, ког ђавола, да вам објасним?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Около су чучали војници. — Е па, знаш, и право је да и ви мало омиришете барут. — Ама, имамо и ми тога... — Знам, знам, само мало друкчије. Ја, када се нађем у висини батерије, за мене рат престаје...
Поред нас промичу забрани, њиве, села и већ угледасмо пред нама благу узвишицу. Зарадовасмо се овом брежуљку, да бар имамо какав видик пред собом. После пола часа батерија скрену узбрдо, зађосмо лево и испред једне врзине застадосмо.
Ми не знамо њихова балистичка својства. И сутра, кад зрно падне у наш ров, онда ће мене под суд. Молим вас, сада имамо три врсте муниције: српску, француску и руску.
Дејство је поражавајуће. Смедерево су Немци већ заузели и борбе се воде сада на нашој страни. Слушамо и ћутимо... Имамо утисак као да смо разапети, а нешто моћно и тешко навалило се на наша слаба плећа...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно. — Е, немој баш тако, братићу. Имамо и Ми по нешто, и ако смо сиротиња. Тако је то. Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.
у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака.
— Чекај, стани... за Бога!... Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима. Он притрча и узе је за раме.
— Да ли да пошљемо на станицу за месо ? запитала би га она јутром. — Како хоћеш, али готово ... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више. Нек остане која крајцара за брата.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Имате ли аусвајс, или немате? ЈЕЛИСАВЕТА: Ја уопште не видим какве везе ми, као глумци, имамо с таквим стварима! Милун: Ја ћу да ти покажем какве имате везе! Напред! СОФИЈА: Куда нас водите?
) ВАСИЛИЈЕ: Треба да будемо срећни што имамо и ово позориште! СОФИЈА: Јако позориште! Три даске преко два бурета! ВАСИЛИЈЕ: Мислиш да је то мало?
Да је среће, сам би се сетио! А не да ми мислимо уместо вас! ВАСИЛИЈЕ: Али ми имамо дозволу! Полицијски службеник не може да поништи дозволу врховног војног заповедника! МИЛУН: Дај да видим ту дозволу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Таква је била Аустрија. Удине, у Италији, празно је још порушено, а нема ни један прозор. Ми, официри, међутим, имамо свој хотел, и ресторан, и позориште. Оперету, из Беча. Имамо и свој бордел.
Ми, официри, међутим, имамо свој хотел, и ресторан, и позориште. Оперету, из Беча. Имамо и свој бордел. Кажу да има два улаза, један за чинове до мајора. Други за више од мајора.
Пуковска трпезарија је раскошна, као да смо ушли у Венецију. Имамо пет јела, и сладолед, на крају. Код стола никако ми не успева да заподенем разговор са суседима, ни прекопута, ни
Велим, мени је то свеједно. Вели, онда ово друго. Тако се опет враћам у Удине. Имамо оперету. Затим путујем у Опатију. Заборавио сам да му вратим ону књигу.
руке железничарску траку и дужност да са четири војника прегледам возове између Пеште и Беча, на станици у Коморану. Имамо много дезертера, па чак и официра, који иду у Беч са папирима који нису у реду.
Упадају неки морнари и вичу: „Сви официри, напоље!“ Имамо да предамо све ствари које су државне. На новој румунској граници, веле, Мађаре који се враћају из рата скидају до
Мада и ми „најновији“, имамо разуме се, своје интенсије у књижевности, не могу о њима да говорим без збуњености, јер, прво: други, одушевљенији од
Ако га још нисмо изразили, имамо га, непосредно, у себи. Из масе, из земље, из времена нашег, прелази на нас. Не да се угушити!
Оно Аристотелово: кад смо будни имамо сви исти свет, а кад сањамо свако свој! Сад би требало да се упустим у метричке дискусије.
Љубите себе. Нека нестане она животињска „словенска“ жеђ за обожавањем. Ја, пречанин, изучен, врло добро знам са ким имамо посла. Добили смо олупане чамце, место флоте. Покушавају да направе дунавску федерацију.
Ја знам само да, ако баш треба неког волети, онда ћу водати оне који су највише патили. А то смо, засад, изгледа, ми. Имамо триста хиљада Шваба. Ја обожавам њихове социјалисте. Само им не верујем, и мало их се гадим.
Пред вече, батаљон силази у Мостар, кроз главну улицу. Пошто у логору имамо свакојаки шкарт, дезертере, забушанте, затворенике, командир све узима врло строго и наређује став мирно, да војници
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Дошли сте нам као поручени, верујте! — узвикну тај виши чиновник одушевљено. Мене то још више збуни. — Имамо једно упражњено место за конзула.
За остала места имамо, дао бог, странце. Имамо Јевреје, Грке, Цинцаре (отуд они?!)... А које сте ви народности, ако смем питати?
За остала места имамо, дао бог, странце. Имамо Јевреје, Грке, Цинцаре (отуд они?!)... А које сте ви народности, ако смем питати?
Министар поћута мало, па продужи: — О овоме треба да размислите, господине! Тај закон, којим имамо права да кажњавамо сваког ако неправилно употребљава речи и прави граматичке погрешке, има неоцењиве вредности још и
— Тако је! Народ има све слободе, али их не употребљава! Управо, како да вам кажем, ми, знате, имамо нове, слободоумне законе, који треба да важе; али некако, по навици, а и радије, да видите, употребљавамо старе законе.
— Колико их имате сада? — упитам. — Имамо их доста, богу хвала, али ово се мора учинити ради угледа земље. Замислите само како то звучи: осамдесет генерала за
Реферат овако почиње: „Главном просветном савету: Размотрили смо и проучили акт директора ....ске гимназије и имамо част поднети Савету следеће своје мишљење: Све у природи подложно је закону поступног развијања и усавршавања.
— Но, хвала богу! — узвикну председник сав знојав, заморен; сад их имамо осморицу. Док се председник и влада објаснише с осмим опозиционаром, те га једва приволеше, она седморица седоше.
Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше.
— Знаш ли шта је ново? — упита један. — Имамо научника! — одговори други. — Море, то је старо, него добио научник критичара! — Таман посла! Која је опет то будала?
И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста.
И наши су стари јунаци, и они су умирали на колу за слободу; и ми имамо јуначку прошлост и Косово. Свега ме обузе народни понос и сујета да осветлам образ свога рода, и јурнем пред судницу,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
код нас, Богу хвала, све иде мирно и по закону. Ако се понеки пут Сарук или ти њему подобни мало излану, — ми имамо општинску власт, која га може добро стегнути... — Па, шта велите, људи? — рече господин Бурмаз после дугог ћутања.
Ви сте га избацивали из највишег просветног завода, а ми данас, за све што ћете видети, имамо да благодаримо само његовом колосалном уму и челичној вољи.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Па доста, брате, има нас још у овој Србији који имамо рођаке за службу и побаке на робији и куће за продају! Је л' тако? ЈЕВРЕМ: Тако је!
СПИРА: Знам, ал' кад зинеш, а ти не знаш да се зауставиш. ЈЕВРЕМ: Доста, чекајте! Имамо ми, брате, и друга посла, а не вас да слушамо! (Младену.) На сад, да носиш ову депешу на телеграф!
Тражимо те по целој кући... СПИРА: Имамо важан разговор с тобом. СПИРИНИЦА (Спири): Ама, остави ме да говорим, кад сам већ почела!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А зар сме друкчије да буде?! Зар не? Јесте! Мали узроци али често велике последице. У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће.
! Зар не? Јесте! Мали узроци али често велике последице. У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. Било добро, било зло — ви нас морате чути.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А лепо јој је рекла: „Пожури, није далеко; Пази на трамвај, окрени се на све стране; Данас немој куповати млеко — Имамо превише хране.” И док јој је намештала на хаљиници брош, Додала је још: „Чика-Мити прво кажи: Добар дан.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ВУКОТА Дану причај који што сте дошли, да идемо, да не замрчемо. ЈЕДАН ЦУЦА Причаћемо, а имамо доста! Проста сабља по сто путах турска, од Косова која нас сијече, при злу томе, ако је истина.
БАБА Јесам, кнеже, није фајде крити. КНЕЗ ЈАНКО А како се градите вјештице? БАБА Ми имамо једну траву за то, па ту траву у лонац сваримо, из лонца се редом намажемо; иза тога будемо вјештице.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Да ти дâ тата. — Имамо, имамо, тато. | — Ама не то. Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.
Да ти дâ тата. — Имамо, имамо, тато. | — Ама не то. Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.
сањиво, малаксало, али одлучно поче: — Марко — али се брзо трже и поправи — газда Марко — ако смо и Цигани, и ми душе имамо. Не може се више. Не може се, и сам видиш.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Кад непокретног и вечног сна крила Приме наша тела хладна, трошна, бôна, Испишите да је судбина нам била Да имамо моћни престо фараона; Покопајте нас, верни, украј Нила, У гробницу тиху, мрачну и дубоку, Суморну к’о душâ пут
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ево вечерњи хлад“, примјети Радоје, „но имамо ли ми часова договора око ове наше работе, јер смо ми и уморни па би мало починули“. „Ваистину лезите!
„Шта би, забога?“ запита Петар у чуду. Сви остали обрнуше се к Јоки. „А ето, имамо рањеника у кући!“ одговори она. „Рањеника? кога? ко ви је рањен?“ стадоше питати сви једанак. „Човјек један!“ „Који?
“ „Да ти је срети пут!“ рекоше му. „Е, похитајте, живните, Јоке! да се раније руча, е ћемо у сретање, па имамо кад надокнадити!“ рече сердар. „Тако је! тако!“ повладише остали.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Као што је то случај и код народних песама, и код здравица имамо чест појав општих места. Не ретко оне из озбиљног, узвишеног тона могу да склизну и пређу у шалу, подсмех, па чак и
Праве профане сценске имитативне приказе имамо највише за време поклада („Беле недеље“), када се јављају „машкаре“ („маске“), кад се воде сватови са невестом (мушко
Као што и за чаушеву сватовску глуму имамо нарочите текстове, тако њих имамо и за друга сценска извођења, али има и таквих драмских текстова који се
Као што и за чаушеву сватовску глуму имамо нарочите текстове, тако њих имамо и за друга сценска извођења, али има и таквих драмских текстова који се интерпретирају само као сценски дијалошки
Шкакљив сам око врата. — Рекао Циганин кад су га осудили на вјешала. Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу.
(Да умре) 303 — Шта човека ћелавим чини? (Коса) 304 — Што баш онда опада када расте? (Човеков живот) 305 — Што ми имамо, а бог не има? (Себи равна) 306 — Што раде сви људи заједно? (Дишу) 307 — Што све људе једнаке чини?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Има овамо један змајевски цар, па с нама често има рат, и сад скоро имамо рок да се ударимо; па кад се год побијемо, сву нас тројицу надбије, и што утече у ову јазбину оно остане.
Још кад спавамо сваки имамо свој сандук, па се у сандук затворимо, да нам не би уши поизодгризало.” Онда се господар од галије сети свога за
Онда га син запита: „Можемо ли ноћити | овде?” А отац му одговори: „Драге воље, али имамо весеље 80 у кући, а немамо много соба, па ће вам прости људи заглушати и виком досађивати.
” А онај му одговори: „За што не би било, кад нам је свака година родна и свега имамо изобила.” Кад изиђе иза села, нађе на путу две кучке где се кољу једнако; па их стане развађати, али не могавши их
у оној мишјој хаљини, пођу да пуцају на њу, али царски син не даде: „Немојте“ рече, „већ да је водимо двору, да имамо што нико нема.“ Кад је изведу из дрвета на поље, запитају је: „Ко си?“ А она одговори: „Не знам.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
На трећем часу, и на шестом и на деветом певамо по три катизме псалтира, са метанијима, као што имамо обичај. На сваком почетку, на „Приђите, поклонимо се“, по три метанија.
У суботу вече бива, као што имамо обичај, агрипнија. А ово певамо на агрипијини: када се каже „Трисвето“ и „Помилуј ме, Боже“, и потом појемо канон
И потом канон васкрсни, као што имамо обичај, и светом — ако имаш. И потом се свршава као што треба. А свете и божаствене литургије према могућности да се
И ово је вест који чух од њега и поведам вам да је Бог светлост и да таме у њему нема. Ако кажем да заједницу са њим имамо, а у тами ходимо, лажемо и не творимо истину.
Ако ли у светлости његовој ходимо и заповести његове чувамо, да је и сам светлост, заједницу имамо са њим. И крв Исуса Христа, Сина његовог, очишћава нас од сваког греха.“ (И Јн.
“ (І Јн. 3, 16) „Ако заповести његове сачувамо, и угодно пред њим чинимо. Ово је заповест његова да веру имамо у Сина његовог Исуса Христа и да волимо један другога. Ко сачува заповести његове, у њему пребива, и овај у њему.
Јер ко не воли брата свога кога види, како може волети Бога кога не види? И ову заповест имамо од њега, да који воли Бога, да воли и брата свога. И сваки који верује да је Исус Христос Син Божији, од Бога је рођен.
Ово нам треба, љубљена браћо моја, бринути и помишљати, у овом живети, јер смо ван света, јер живот на небесима имамо, (Флб.
заступништвом, мати Божија, не дај ме да усним у греховној смрти, предстатеља те и наставника својему животу сви имамо!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Прилази му Иконија.) ИКОНИЈА: Оћете нешто да наручите? НЕПОЗНАТИ: Нешто би вечеро. ИКОНИЈА: Од чорби имамо парадајзчорбу, и кромпирчорбу. Онда шкембиће у сафту, сладак купус са кожурицом, и пасуљ са свињским ушима.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Људи смо словесни, умом и разумом од бога о[б]дарени, а притом имамо у руку енанђелије Христово и апостолске науке. Што је, дакле, потреба да нас други за нос вуку?
Ми имамо баш украј вароши један манастирић Светога Николе; десет калуђера мо|гли би у њему лепо живити, а нејмамо него цигло јед
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо у име свију, јер имамо договор. — Таа-ко! — рече Брне, поврнувши се маличак. — Тако је! тако! — заграјаше сви. — Дакле, јево шта је.
Та ти знаш како је страшљив... Него, јопет, о томе се дâ разговарати. Видићемо послин, имамо кад!... Бакоња дочека другове, што ’но се каже, као озебао сунце.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
правило бићу сачинимо и гордости метнемо границу, да с гордијем влацем небеснијем дијелимо владу и могућство, да имамо сви једнака права.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Такав доказ је, као што већина од вас већ зна, нарочито једноставан кад имамо посла са равнокраким правоуглим троуглом.
и проговори свечаним гласом: „Теби мудри и силни заштитниче закона и твојем заузимању за нас код бога мора, имамо да заблагодаримо за овај пребогати лов.
Овде, Дакле, имамо пред собом случај тоталног помрачења Месеца, због чега сам Месечеву плочу обојио црном бојом. Но пре но што је ушао у
„Сигурно!“ „Како да га створим и опремим? - Ми имамо овде жита, дрва, вуне и рибе у изобиљу, али немамо кујунџија и ткача који би се могли мерити са александрискима и
„Толико? - Па то је врло мало!“ „Па и није. Када се вредно ради, зараде се лепе паре, а при том имамо чист рачун. У осталом, не радимо за новац, већ уживамо у томе што својим радом служимо науци“.
“ Фалкенбергу не умаче овај разговор. Он погледа у ту двојицу, па рече: „Но пре свега, потребно је да имамо поуздање у себе саме, да чинимо своју дужност и да смо увек спремни показати зубе непријатељу“.
по вароши код златара и купи два златна веридбена прстена; затребаће ти, надам се, ускоро, а треба их набавити док још имамо пара“. Син је погледа сажаљиво. „Бојим се, мајко, да од тога неће ништа бити“.
„Не“, одговара му Лагранж, „то не могу бити једноставни, правилни, таласи, јер овде имамо услед оних трију астрономских елемената, три разне врсте таласа који се, како се кад деси, узајамно појачавају или
Начиних преплашено лице. „Па да ли имамо да очекујемо опет такву страшну катастрофу?“ „За сада још не. Спавајте безбрижно, господине царски саветниче!
Овде проводим све дане свога живота“. „Имате ли породицу?“ „Само своју добру жену. Имамо овде и мали стан, довољан за наш пуритански начин живота.
“, рекох им, „још нешто. Пошто је, као што вам рекох, ово арапска игра, треба нам и пешчана пустиња“. „И њу имамо!“ „Наше игралиште прекривено је песком“ -„Права правцата пустиња!“ „Баш као на слици што виси у дедициној соби!
“ „Баш као на слици што виси у дедициној соби!“, викаху они у исти мах. „Сад имамо све што треба, пођимо онамо!“ Они цупкаху од радости и нестрпљења. „Али, децо!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Иза Феризовића, можда непосредно на јужној ивици његовој, била им је несумњиво пласирана и артиљерија. Кога имамо пред собом — питао сам се непрестано. Али то је питање за мене остало тајна.
На ово ми је она одговорила да још пуно имамо да путујемо, само ако дотле не будемо спавали, и да она не би хтела да и другу половину пута проспавамо.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А што се тиче оних Мама-Јумба, вјеруј ми да их, ко више ко мање, сви имамо. У виду некаквих шашавих фантома, немоћно полетних крилатих гмазова, инфантилних малоумности, или у виду инкубуса,
крилатих гмазова, инфантилних малоумности, или у виду инкубуса, мутних поткожних зебња, комплекса, несигурности — али имамо их сви! Прекинуо је мијешање у авану и изазовно се наслонио на тезгу.
поготову ако успијемо да при том ни најмање не такнемо ниједну емотивну жицу у човјеку, тад ће то бити доказ да у себи имамо обилато анализаторског штофа, сцилицет талента. И тек тад ћемо евентуално заслужити име литерате-анализатора.
Међу музичким дјелима има много плесних форма које су права, чиста музика. С друге стране, имамо сву силу музике по којој се одлично плеше, али то није музика.
Послије тог момента имамо тек један податак о њему, но необично драгоцјен. Само се, на жалост, касније показао недовољно поуздан: трафикантица
А ипак, све симфоније које имамо добили смо баш од оних који су хтјели да их испјевају, а не од оних који су их љубоморно сачували ин пецторе!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Не знаш га какав је паксијан... Мучно да ће он што одати. — Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно.
Ноћас се добро промисли... Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му
Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. — Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао. Ако га извршите добро, биће вајде свима. Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.
— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? — Море, дај што било. Имамо посла. Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом.
— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се. Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата.
Пантовац упаде у разговор: — Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре. Није вас мало. Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи ,а још двадесет у другим срезовима... Хе, душу ли му, није то лако надавати.
Пасош ти можемо набавити.. — Имам пасош, али куд да идем ?... Не бих волео да имам посла са полицијом. — Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити.
— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. — Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ево сједим, — рече наш јунак. — А знаш ли ти да овдје само ми имамо право бити по ноћи? А мали рече: — Шта, ваљда се тебе бојим па да не смијем и ја да дођем?
Они онда пођоше и уљегоше пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранит, јер немамо шта радити, па смо дошли код тебе да штогод зарадимо.
А онај му одговори: — Зашто не би било, кад нам је свака година родна и свега имамо изобила. Кад изиђе иза села, нађе на путу две кучке где се кољу једнако, па их стане развађати, али, не могавши их
— А оклен ти знаш? — Богме сам гледао кроз плот од колибе како пашалија једе. ЦИГАНСКА ПИТА —Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу, — приповиједа се да је рекла
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Још имамо снаге да се лепо снива, Покрета за шапат и пољупца глас, И страсти, у којој загрљај почива. Још нам срца крију измирењ
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Што брже изгубиш све што имамо, то боље. Знам да ће те то проћи.“ Била је у праву. Тога трена сам победио своју страст, и једино сам зажалио што није
То је перпетуум мобиле, немогућа идеја.“ Али инстинкт је нешто што превазилази знање. Ми несумњиво имамо финија нервна влакна, која нам омогућавају да осетимо истину тамо где су логичко закључивање или било који свесни умни
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Познавање електричних феномена било је такво да су била могућа многа остварења која данас имамо, и имали бисмо их још онда, да није било страха неких људи да ће своју апаратуру за једносмерну струју морати бацити у
Дубоко сам уверен да у Националном савету за научна истраживања имамо организацију која представља мобилисан научни потенцијал Сједињених Држава, који ће, радећи са тако узвишеним
Ћипико, Иво - Приповетке
—Јесте ли здраво? — пита их забрјжути отац. —Толико што имамо добра, — одговара Спасоје, да упита: — А како је на дому? Можеш ли сам? —Слабо... стока тек што се држи...
Браћа се живо згледаше, а отац промијени говор и упита их: —А имате своју потребу? —Имамо. Да знаш: зарада нам је код тамничара... То ти узми код њега што ти је потреба, па понеси кући...
Пред њим објашњују се она три трговца, свештеник, два странца и ја: сви имамо попуст, бива плаћамо треће мјесто за друго, и то своје право истичемо пуним гласом. Дође на ред и старица.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ето такву прикривену разлику на свеколиким нивоима културе и имамо овде у виду. И њу треба уводити у светло поље свести.
Без комуникационог језгра се не може, а оној стилској периферији коју овде имамо у виду додељује се изражавање емоција и свих индивидуалноличних садржаја у које улазе воља и став.
И они је пију, на први поглед нам се чини да пред собом имамо готово чисту песникову метафоричкосликовну конструкцију.
И што је нарочито важно, међу тим се писцима налазе и неки од најзначајнијих које имамо, рецимо од Лазе Костића, преко Борислава Станковића и Владислава Петковића, па до Растка Петровића.
Ако имамо у виду обе поменуте чињенице, није тешко предвидети какве ће се све недоумице и потешкоће појавити и до каквих ће проме
Говори нам то, посредно, и о једној од карактеристика наше културе, поготово када имамо на уму промене у језику. Јер оно што романтичарима није пошло за руком, то ће остварити песници модерне.
И песници сами и ми који тумачимо поезију имамо обичај да кажемо како се у поезији обликује језичка материја. Али је та материја сачињена све од самих информационих
неуједначеност у томе пресеку која је дијахронијски условљена (довољно ће бити ако подсетимо да овде имамо у виду познате ставове представникã Прашког лингвистичког серкла), представља основ за стилско диференцирање језичких
“81 Тананија анализа ритмичкомелодијскога склопа ове реченице показала би како пред собом имамо помно сачињен, чини се савршен језички вез, у коме се мање образлаже, а углавном се обликује уверење и нада да се
надахнућу, и са извесним прозрењем, пре дослућује него што га објашњава, тако да нам се каткад чини да пред собом имамо речима представљен сновидован лук: „Традиција је она линија духовног и песничког опредељења, не одвећ популарна и не
Даљи нам докази нису потребни. Потребно је, међутим, да донекле изменимо слику коју имамо о Црњанском: његов развој, његова поезија и проза, као и његова „суматраистичка теорија“, сложенији су, замршенији и
И настојаће да нам још понешто одузму. Не уздам се, према томе, ни шта до у стрпљив и методичан рад. Имамо богату књижевност, прву међу јужнословенским.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако Скерлић у историји српске књижевности из 1914. године, која не престаје да буде најбоља коју уопште имамо, кратко вели: „синтакса је несигурна, општа писменост недовољна.
његовога тела, редовније повезује на показани начин са његовом књижевном судбином, онда је ван сваке сумње да имамо посла са структурним својством које је од прворазредног значаја за разумевање тог романа.
Са те стране гледане, Сеобе су роман о човековој онтолошкој бачености у свет. Најбољи роман те врсте који ми имамо.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Шта се нама пати, то ми Срби знамо, Ал’ у патњи нашој поноса имамо, А тај понос не дâ да примимо дара Који браћу нашу хоће да обара.
(Можда још и сад у пола знамо Под овом травом кога имамо.) Дуго је вила овдена чала Крај гробна крста дрвена, мала, И кад већ дрво трулеж заплени, Долази камен да га
На нама је много рана; Те су ране наши труди. Издајнике штедели смо — Јер имамо ближих груди. Вежбали смо мушке страсти — С којим’ срећник кукољ треби — Кидали смо лепе везе: Још тупимо мач на
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ето шта чини мода. ЈОВАН: Мајсторице, сад имамо ми двоје процес. Кажите ви мени тко ће ми платити што сам био код вас пединтер, јер како видим, мајстор Митар неће ме
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
и другачије рећи Живот још није завршен иако је прошао ЗАМОРЕНА ПЕСМА Они који имају свет Нека мисле шта ће с њим Ми имамо само речи И дивно смо се снашли у тој немаштини Утешно је бити земља Поносно је бити камен Премудро је бити
заљубљени да бисмо живети знали Одвећ маштовити за светлости дање Једемо све што лети нисмо пали Све смо богатији што имамо мање Неправда има песничкога дара Истина је лепа ал док не остари Песме нам немају памети ал имају жара Птица ко
Петровић, Растко - АФРИКА
После ручка акварел. На средини лађе под небом имамо од Дакара неколико сенегалских породица из племена Волов. Људи са масом голишаве деце, са женама које цело време леже
Гаде се на мирис: све ће то белац појести. Имамо пола сата до поласка брода. На пола пута црни газда шалупе наплаћује карте у мраку.
Забадава му се нуди да му плате и остали, забадава му се објашњава да ми који смо платили имамо права да идемо на свој брод. „Ви право, ви право, али сад не може, сутра!
ми зграду која служи за конак (кампман) кад наиђе који белац, што је толико ретко да, кад ми пређемо преко прага, имамо пред собом једно опште бежање најразноврснијих рептилија и инсеката који су се ту населили.
У шест и четврт имамо јединствен залазак сунца, нагао и успламтео. Велики пламени језици пењу се уз небо, запаљујући га скоро до зенита, а
Иако, као исцртане, имамо пред собом јасно све куће, све терасе, све уличице Бобоа до у недоглед, нигде не видимо живе душе.
Бретонац Роберт докоси ми књиге које сам му прошли пут позајмио. На крову имамо, осим мога Бубуа, још неколико мајмуна, мајушних као песница, затим још сасвим дивље папагаје.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А оне су бар биле крупне и заиста су се могле предвидети... Питам др. Владана, шефа целокупног санитета, колико имамо данас рањеника. Вели преко 200.
заслуга припада топништву што су Турци данас одбијени крваво, и што при оваквој данашњој дугој и острвљеној борби имамо сразмерно мало губитака — у шанцу 40, а око шанца до 200 мртвих и рањених.
Они су надмоћнији бројем, боље оружани, вичнији рату — они ће потискивати па макар стопу по стопу. Чему се имамо надати у најбољем случају? Да се одржимо до позне јесени. Али по какву цену?
Из битке од 11 августа ми имамо уопште врло мало заробљеника, али утолико је већи број мртвих које су Турци оставили на бојном пољу.
Ми га имамо, имамо га потпунце — и скупштина поче да виче: живео. — Затим нам је кнез говорио да он хоће у овако тешким приликама
Ми га имамо, имамо га потпунце — и скупштина поче да виче: живео. — Затим нам је кнез говорио да он хоће у овако тешким приликама да
вас је влада, даље, уверавала да се можемо надати у случају рата да ће устати и Румунија и Грчка, и да с овим државама имамо присно пријатељство. Ја тако не мислим.
! — Тешко, велим. — Шта?! — Велим, тешко да се варају. — Разумем, разумем већ сву ту катавасију револуционара. Имамо их и ми у Русији доста, Богу хвала — Комаров климну главом с негодовањем. — Али то је дивно чудо!
Ово парче државе, ово мало своје куће и слободе, ово мало свијеног српског гнезда — све што имамо, од револуције имамо; она је препородила ово парче српске земље, она га само може и оснажити, увеличати; кад
Ово парче државе, ово мало своје куће и слободе, ово мало свијеног српског гнезда — све што имамо, од револуције имамо; она је препородила ово парче српске земље, она га само може и оснажити, увеличати; кад препорођена Шумадија с
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ишли смо толико журно да нас мунициона колона није могла стићи. А пешаци су мислили да имамо муниције, те нам ништа нису оставили.“ Ух, ух, ух!
Али ми пред очи изиђе слика онога младића који је умирући плакао. Ето... Сви ми имамо мајке, сви стрепимо од смрти... Волимо живот. Зар на овоме земљиноме шару нема места за све људе?...
Ја сам га нетремице гледао, док сам руком, више несвесно, миловао мачку, која је лежала поред мене. — Ето видите, имамо и мачку. — Откуда она овде? — Пре мене становао је овде командир једне чете.
— За наступање — тако је! Али приликом повлачења боље је да имамо на расположењу више канала... Ви знате како је кад се одступа. Најкраћим и најбржим путем. Гомилања не сме да буде.
— То је добро. Ми имамо овде широке, беле завоје, н нека последњи пушта кроз канал, а на крају нека стави гужву... Видите, тога се нисам
Заборавили смо наше препирке и нудимо један другога свим оним што имамо. Драгиша оставио свој кофер и показује нам флашице са колоњском водом.
Нама се храброст мало повратила. „Ама сигурни смо“ — уверава онај пешачки официр. — „Прво, ноћ је. Друго, имамо пратњу, а треће, видите колишни је овај брод. Више кошта један торпед, него цео брод. А ујутру смо већ у Галипољу.
Наједном она изви руку и баци поглед на часовник. — Ви журите... Можемо ићи. — Не, имамо још времена. — Ипак је боље да смо тамо. Она лако уздахну. Ишла је нерасположена и гледала расејано некуд у даљину.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Што имамо још, самељи, Па колаче справи беле, И сваком по штап одељи. Ми смо чули, људи веле, Да имаде тамо, тамо На истоку
српске песме Орфелинове Плач Сербији, или, тачније, Плач је српска верзија словенског и ранијег Горестног плача: „Имамо, дакле, два Плача, који су у садржини једнаки али су у различној, верзификацији и у различитим језицима”, као што каже
Из Јосипа Андреиса Хіѕторіје музіке, Загреб 1951, И, 166, 171, види се да композиција на Хорацијеве текстове Имамо и у XВИ веку, и да их је тада компоновао Цлауде Гоудімел и Лудwіг Сенфл; да ли је који од њих компоновао баш Интегер
то је данас немогуће утврдити; о постојању оригинала Рајићеве песме, па можда и његова аутографа читаве трагедије, имамо сведочанство у Серпском народном листу од 4. априла 1837, стр.
Прилози за књижевност XXИИ, 1956, 98. — Да је песма На књижицу за новољетни дар оригинална а не преведена, имамо сведочанство Марије Поповић-Пунктаторке: в. Вукову Преписку ВИ, Бгд 1912, 12, које ми се чини веома поуздано.
; ја сам пак хајдуке бранио доказујући да је највише криво турско правитељство што ми хајдука толико имамо; да многи отиде у хајдуке за невољу; да у нас у хајдуке иду понајвише најзнатнији људи и да међу њима има добријех и
Да нам сине сјајно сунце И озари српско лице! Дајте! Нос’те! Шаљ’те тамо Гди надежду сви имамо Да ће српство процветати, Народности славу дати.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али већ од тога је слаба вајда Црногорцу. Пушку ти нама, џебане!... А књига?... Књига имамо и сувише! Та не извукосмо ли лане и оно што се којеђе по црквама находило, те савијасмо вишеке, — а бо’зна да нијесмо,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Наши цареви, штоно веле, бише и преминуше. Него сам начукнô да ми, Србови, имамо једног краља и једног књаза. Дај ми кажи, тако ти царског крува, а видим паметан си и учеван си: би ли се икако, икако
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ (не слуша је, већ размишља за свој рачун): Треба послати пандуре у срез. Колико имамо коњаника пандура? (Броји на прсте.) МАРИЦА: Ја сам чекала све досад да ви ту своју дужност испуните.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најзад, народни језик је без сумње био изражајни медиј усмене књижевности, за коју имамо доказа да је у средњем веку цветала иако не располажемо записаним текстовима.
Из те конститутивне фазе новог стила, осим пригодних, религиозних и родољубивих песама, имамо и два опсежнија дела у стиху: барокну драму Траедокомедија (изведена 1734) Емануела Козачинског и зборник грбова и
догађаје из прошлости, насликао свакодневни домаћи живот, приказао суседне народе Турке и Млечане, тако да у њему имамо три света, три цивилизације, европски запад, исламски исток и између њих уклештен, наш свет.
Осећања се преплићу и спајају с природом, тако да у првој књизи имамо озарене, идиличне пејзаже, а у другој суморне јесење слике, визије ништавила, непостојања, мртвила.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Не можеш више код мене. — Зашто, бато? — Нема: зашто. Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола. Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Перунов [и српско име Пера није постало од имена Петар, него је то хипокористика од Перун], и ми у атрибуту Богишар имамо (како се то и иначе дешава, упор.
Ζήνα ‹= Зевса ми›; нем. потз и котз, фрц. блеу, б. Грімм, ДО4, 1, 13). Могућно је, међутим, да ми овде имамо старинску клетву самим бором, односно нуменом који је у њему, упор.
) Узгред можемо споменути да у овом случају имамо занимљиву везу између магије и култа. Демонима се, с једне стране, приноси жртва (погачица, вино, вода, со, цвеће), да
извору или бунару [свакако: душама предака које се ту замишљају], који је код Срба важан центар за домаћи култ, имамо приликом свадбе.
Антіке унд модерне Волкѕмедізін, 10 ид; Самтер, Гебурт, Хоцхзеіт унд Тод, 59›): сличан утук против мртвачког демона имамо и у једној српској приповетки типа Леноре (‹БВ, 22, 1907, 91›), упор.
Кад се овце из планине врате кући, домаћин их броји л. или дреновом шибљиком (Врчевић. Помање, 50). Пренос снаге имамо свакако и у обичају да трудна жена носи у недрима лешник који, кад се породи, меће у воду у којој се дете први пут
У чувеној народној песми »Бог ником дужан не остаје« имамо, можда, етиолошку легенду о постанку с. Ту се прича како је снаја, из мржње према заови, заклала рођено дете и мужу
и босиље (Вук, Пјесме, ИИ, 5. Упор. и ТРЂ, ННЖ, 5, 9). Овде, можда, имамо етиолошку скаску о постанку с. Која жена не може родити (тежак порођај? или: нероткиња?
Ћипико, Иво - Пауци
Војкан се поврати у чаршију. Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога. Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пију— пазари.
— За невољу, шјор! — А што је опет? — упита Иво. — Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини... А имамо и већега рачуна међу собом. — А ти му плати! — Да сам знао да ће тужити, био би' се провидија.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Против ових не постоји закон. Они који припадају Исусу разапели су своје тело с његовим страстима и пожудама. Ако имамо живот по Духу, следимо Духа! Не тежимо за таштом славом. Не изазивајмо један другога! Не завидимо један другоме!
Нека нам не додија чинити добро, јер ћемо у своје време жети ако сада не малакшемо. Према томе, док имамо повољну прилику, чинимо добро свима, посебно они ма који по овој вери припадају истој породици.
Урадили су то брзо и вешто, па је вода потекла у моћним млазевима ка подруму. Богдан Кренуло је набоље. Сада имамо довољно воде.
Он, леп, силан, биковит. Ја плашљив. Он јуначан. Па ипак, зашто бих се ја поредио с тим лепотаном и јунаком? Шта ми имамо један с другим? Моја монашка хаља је за њега претесна. Његов калпак би мени падао на рамена.
Да црква губи ако се брзоплето лиши таквих људи. Црква не стоји на речима, него на људима. Имамо ли способне и спретне људе, бићемо нешто, имамо ли затуцане занесењаке, остаћемо сиротињско свратиште, вазда ћемо
Црква не стоји на речима, него на људима. Имамо ли способне и спретне људе, бићемо нешто, имамо ли затуцане занесењаке, остаћемо сиротињско свратиште, вазда ћемо зависити од милостиње некога моћника а он ће нам је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Прошлу, ведру ноћ употребио је Ератостен, без сумње, за посматрање неба, па се сигурно још одмара. Зато имамо довољно времена да прошетамо по вароши.
Та је уметност била достигла за време александриског доба свој врхунац. О томе имамо сведочанства по свима музејима, но најлепших од њих било је у Петрограду.
ј. у доба младог и доба пуног Месеца, онда се њихова дејства међусобно појачавају и тада имамо највећу плиму. У доба квадратура, т.ј.
Нашто ударити путем преко самог Сунца да дознамо шта се на Земљи дешава, када на њој самој имамо неколико хиљада метеоролошких станица које нас обавештавају о свима приликама температуре на Земљи, тачно, тачније
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Велики градови су састављени из многобројних паланака, великоварошка гробља из паланачких гробаља. Тамо и тамо имамо множину малих кругова рођака и познаника, који су живели, разговарали, везивали се и истребљивали се на начине како се
Ништа! Ни сад, ни после. Добро ће бити ако сачувамо што имамо. Јер је тешко сачувати, мој Тодоре, да ти ја, млађа од тебе, кажем.
!... Доста с Грком! да изађеш једаред на крај ти с њим, кад он не уме с тобом. — Обојица имамо доста крајева! — Престани шалити се. Болесна сам. — Настаде тајац.
Капетан!... То је ваљда био капетан у комшилуку, па пала тараба, а ти онда велиш: е, сад и ми имамо капетана. За фрау Розу се говорило по варошици да је циција која ђаволу не би дала нож да се закоље.
— Друго сам хтео, Бранко. Да ти саопштим да у разреду нашем имамо конкурента на пољу књижевности. Владимир Рибарић, онај демон, који је додуше био добар ђак, али школу учио без књига и
Превешћу је и на српски, то је ђачки наш живот. — Само ради, Павле... А да сви имамо часове сумње, ево ти мој пример баш у овоме моменту.
живота пред њима нема! — Да ли само женске држите? — А, не, — одговара безмало шаљивим тоном средовечан човек — имамо и кавалире, ето тамо, преко ограде. они живе у другом павиљону.
Српски прота ми је говорио: „Ми Срби дошли смо овамо читав народ, и давно и давно, и још имамо муке за опстанак. Множимо се из дана у дан, земља под нама пуна наших костију и зноја, дакле наша, али има ко је
Треба ићи у позориште и у циркус, а не само у цркву и на гробље!... У цркви, ми једва имамо венчање и крштење, имамо опела и парастосе... Кажеш за младога Замфира. Он је из Карловаца, познајем га добро.
Треба ићи у позориште и у циркус, а не само у цркву и на гробље!... У цркви, ми једва имамо венчање и крштење, имамо опела и парастосе... Кажеш за младога Замфира. Он је из Карловаца, познајем га добро.
А да нас не би усисало, негуј веру, религију, гробље!... Луд, извештачен живот скроз! Једемо и пијемо извештачено, имамо ванбрачну децу извештачено, гомиламо новац извештачено ... — Извештачено? — смеши се стари вештак.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но кад нема, будимо задовољни с оним што имамо, премда и то није најбоље правило; јер ако имамо рђаву ћуд, ваља ли да будемо задовољни?
Но кад нема, будимо задовољни с оним што имамо, премда и то није најбоље правило; јер ако имамо рђаву ћуд, ваља ли да будемо задовољни? Ако у постељи радо до девет сати смрдимо, треба ли да будемо со тим задовољни?
Да и ја и ови поштени људи право имамо, мислим да вам не треба спомињати; чули сте јучер разговор наши господара како је неки филозоф дисертацију у шест
« Воопшче, љубезни читатељи, ми врло неправо имамо нашим женама пребацивајући што много говоре. Доктор Андрејев је први оштроумно приметио да је то исто много говорење
« (»Паметно говори«.) »Но чујем да су у Вршцу лепи балови?« »О, прекрасни, имамо лепу музику.« (Дугачка почивателна; јер несрећом нема кише ни ветра.) »Фрајлице, ви добро изгледате.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Добро, — одговори она решена — пристајем! А кад? — Сутра после подне. — Е, сутра после подне имамо школе, — присети се она. — То јесте, — паде и мени на памет.
Математичар: Ја бих из ове појаве извукао корен, односно не корен него бих ја извукао једну корист. Ми имамо овде две познате количине: увређену апотекарску породицу и писца песме, плус саму песму.
Поднео сам моју диплому и он баци немаран поглед на њу па, пошто ме одмери, рече: — Нема потребе. Имамо довољно чиновника!
службе и са обезбеђеним подваљком и свуд ти људи немарно завирише у моју диплому и свуд ми рекоше: — Нема потребе. Имамо довољно чиновника! Разочаран, ја се сетих опет искуства, те пођох њему: — Држава ме неће! — Куцао си? — Јесам!
је као генерацији, која је учинила тако замашан потез у српској књижевности и заорала једну дубоку бразду, потребно да имамо доле на земљи својега представника.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Још мало!... Напред!... Стој! Опет смо на истом месту, као сатерани у теснац. Већ је скоро поноћ. На расположењу имамо још пет часова. А време нечујно и брзо одмиче. Да смо пешаци кренули бисмо преко пола и извукли бисмо се.
— Знате шта? — изјави одлучно поручник Коста. — Дозволите ми да одаберем четири војника,. колико свега пушака имамо, па да ударим ја на онај ескадрон. — Море, остави — добаци командир. — Слушајте, господине капетане.
Седимо поред ватре занемели и тужни. Имамо осећање као да се налазимо у неком усковитланом вртлогу... Земљу напуштамо.
Куда ћемо с њом? — У албанске планине... а после видећемо. 3аћутасмо... Пред очима имамо визију оних кршева које смо гледали у измаглици дана.
— Поставља се питање, да ли ми имамо правног основа да представљамо ту земљу. Сад се умешаше у разговор и правници, резервни официри.
Али са правнога гледишта, иако смо на туђој територији, ми имамо сва права... Врата се баш тада нагло отворише и уђе један коњички капетан.
— вели задовољно поднаредник Груја. А Џамић, редов, убацује још снег у топли чај, не би ли му више испало. — Ипак имамо неку срећу — вели свештеник пука. — Замислите да смо заноћили на оној ледини, где нема ни дрвета.
— Очију ми... Боље да глођемо кору, него толике паре да дамо. Проналазимо последње остатке шећера и каве. Све што имамо делимо са војницима. Спавали смо у једној колиби, прибијени један уз другога. Сутрадан одређен сам за коначара.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Којешта! Сунце је значајно само онима без корена! Ми, који имамо корен, можемо и без њега! — гневна и сама себи довољна репа се још дубље зари у земљу, глува за песму ливаде, слепа за
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Али, да се ти не љутиш што ја овако долазим? МАГДА (грли га): Чедо моје! Па ти си нам газда, синко, шта ми против имамо. МАРКО (љубећи Стојана у руку): Срећан ти дан, газдо. СТОЈАН (показујући на кућу): Тамо! Унутра! Код даде!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У НАШОЈ ЗЕМЉИ Кад је започето стварање наших епских песама не може се тачно знати, јер прве јасније вести о њима имамо тек од XВИ века, али је природно претпоставити да су оне — као и код других народа — певане много раније, пре појаве
Он као да говори: ето, имали смо моћну државу, моћнију и од турске и од латинске, зашто не бисмо могли опет да је имамо? Та држава по народном певачу никад не би пропала да није било тако „суђено“, и да није било разбијача и издајника.
До судара је дошло на Видовдан 15. јуна 1389. г. у близини Приштине. О борбеном поретку имамо само доцније вести које се не могу проверити савременим изворима, мада саме по себи изгледају доста вероватне.
лепа Хелена па све до XИX века, кад су у Србији, усред устанка, морале бити забрањиване отмице жена, али облик у којем имамо ову песму и који је чврсто везан за Марка Краљевића (Марко се умеће на ујака војводу Момчила, кога убија и чијом се
далеко кости занијети браћи нашој преко мора сиња, преко мора четр’ест конака, ђе нам тамо своје вјере нема, нит’ имамо красна пријатеља, но је нама, белћи, земља жедна, па кад виде преко мора сиња, када виде све српске јунаке, ја се
А кад су се понапили вина, онда рече дели-Радивоје: „Хеј, мој брате, Старина Новаче! Ни имамо вина, ни дувана, нит̓ имамо паре, ни динара“. Ал̓ говори Старина Новаче: „Не бој ми се, дели-Радивоје!
А кад су се понапили вина, онда рече дели-Радивоје: „Хеј, мој брате, Старина Новаче! Ни имамо вина, ни дувана, нит̓ имамо паре, ни динара“. Ал̓ говори Старина Новаче: „Не бој ми се, дели-Радивоје!
Ал̓ говори Старина Новаче: „Не бој ми се, дели-Радивоје! Ако нема вина ни дувана, и ако је блага нестануло, ми имамо дијете Грујицу, којино је љепши од ђевојке; обућ ћемо рухо трговачко, на Грујицу рухо сиротињско, водићемо дијете
А то све сведочи да су историјски догађаји били веома удаљени од тренутка у којем је настала песма оваква какву је имамо. У неким песмама о Марку основна идеја је да турски цар и царевина зависе од Маркове снаге.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ево, сад имамо кућу! — узвикну Јованче и задовољно пљесну рукама. — Хајде да је погледамо мало поиздаље. Изиђоше из Тепсије и
Све је било мртво и тихо у плитком језерцу које се пружало некуд у недоглед кроз каменит ходник ниска свода. — Да имамо какве љестве, па се спустимо у језеро, могли бисмо да засучемо ногавице па кроз воду даље — рече Јованче.
Кад је командант одреда навратио да обиђе курс, неко га упита за Николицу. — Друже команданте, имамо ту једног малог добровољца. Колики он мора бити да би могао у курире? — Никако мањи од пушке! — кратко рече ратник.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Избави ме од крви, Боже, Боже мога спасења, на кров који имамо, разве твој, Богородице, покров. Крвоточива она жена кад се је прикојасила за скут сина твога, и таки престаде јој
Ако вам је што мучно и тешко од нас, ми како смо овде дошли тако ћемо узети што имамо своје добро, те ласно на страну и отити.« Ал' оним то би у вољу, тек исто да достане Дину за своју жену.
Ми на путу нигде не згревамо свога срдца. Ходећи, путујући по туђи вилајети, у туђој земљи, међ незнани људи, кад имамо што јести, кад и не имамо; цркви наших по путови нејма да у њих долазимо и да се молимо Богу, а на путу и по туђих
Ходећи, путујући по туђи вилајети, у туђој земљи, међ незнани људи, кад имамо што јести, кад и не имамо; цркви наших по путови нејма да у њих долазимо и да се молимо Богу, а на путу и по туђих кућа не може нам бити.
Ја мним што то о себи да се имамо држати већи и виши, повиши један од другога, кад нас тако Бог не држи? Еда је који од нас од камена драга, од злата и
А да би нас с друге стране ко запитао имамо ли књига, какве ли књиге имамо, то би остао блекан; ни имена којој књизи не би знао казати, а камоли из које књиге да
А да би нас с друге стране ко запитао имамо ли књига, какве ли књиге имамо, то би остао блекан; ни имена којој књизи не би знао казати, а камоли из које књиге да би што известио.
И со том ивтиром и маном ви се не одпирите говорећи вам: — »Имамо ми другога доста свакојака посла, старости и своје нам бриге на глави!
А нас је то прошло и отишло, не можемо се о књига бавити ни их имамо кад чатити.« Погубне су то и неслане речи. Та о, деканчино, што то говориш човече божји?
удиљ дома код своје куће боравећи, од поповине достајући своју храну и одело, а изаради своје нехајштине нит имамо каквих ваљалих за учење књига нити пак што нешто готових их имамо, разгледамо их чатући!
своју храну и одело, а изаради своје нехајштине нит имамо каквих ваљалих за учење књига нити пак што нешто готових их имамо, разгледамо их чатући!
И другом добитка остаљај! Јерно да ти добијеш, а други штетује, то си ти прави харамија! Ни наше да је што имамо, а ни баш разметато ка туђе... Ни сит буди, ни гладан! Не да би ко то рекао: И ово сравњивање има неравност!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
па за тој и искочи’ саг до вас... Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први... — Имамо си, имамо — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. — Што ни треба ти па да нам га казујеш?...
па за тој и искочи’ саг до вас... Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први... — Имамо си, имамо — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. — Што ни треба ти па да нам га казујеш?... — Та што...
А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?! — Доцна си се присетила, Доке... А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија.
“ — Море што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол, — овде си је Стамбол и све, зборим му па ја. Имамо си ми овден, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику кујунџију! Побољи што ће ми, и куде да га тражимо...
— Бре! А за кога се удаде?... Кој ти беше човек?... — За Гмитра грнчара... Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо... Ете ми га туј и човек ми...