Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ја не имах никад ни минуте неме, Да питам куд оде уздах што одлеће: Толико је увек било кратко време Између две сузе и измеђ
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чак ми је бледоћа и годила. Мој корак беше тром, немарљив и несигуран. Мој поглед или мутан или грозничаво светао. Имах врло честу главобољу или несвестицу. Па и само учење беше ми мучно, тешко, неугодно. Кући сам долазио сваког распуста.
Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке. Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Софији причест ми нису дали те сам жедан улицама ходио (зато сад много вино пијем) и тужан бејах: просјацима нит имах шта да уделим нити сам бејах просјак, у граду пуном бродова и цвећа никога нисам познавао доли господа Бога самог.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Име ти је страшно и опако. Или имам младога витеза, уграбиш га у првој младости; или имах чојка за човјество, свакога ми узе приђе рока; или имах китнога вијенца који круни чело невјестама, пожњеш ми га у
Или имам младога витеза, уграбиш га у првој младости; или имах чојка за човјество, свакога ми узе приђе рока; или имах китнога вијенца који круни чело невјестама, пожњеш ми га у цв'јету младости. У крв си се мени претворила!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Живот кроз душу набујало струји. Ја имах вере, и верујем снóва; У мојој души певају славуји Под хладним небом октобра и зиме.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ја се и не обазријех, но стадох да јавим стоку. Он спопао понајбољег брава. Ја имах прут у руци, бацим га, па ухватим брава за стражњи труп, и рекох: века, Илија, не замећи кавге данас, тако ти великог
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сад ми се чини да ја видим срећу И да је имах и у болу своме: Сви ми се дани сада у њу сплећу, Она се јавља, ал' и пропаст с њоме.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Још сам својим сећањем додиривао друге пределе али већ имах дан и љубав коју нисам тражио, 2 Ја чујем и видим њену истину њен шљунак тврд међу зубима благ у срцу где ми силази
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛВИ Док имах срећу пуну, Свету је нисам крио; У песме сам је слио: „Прими је, свете мио!“ Сад бих да падне на ме Целога света
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења; Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине? Ја! Имах свој Јужни Пол, свој Судан; Своју кошаву бар, коју не делим.
Кад се пробудих, видех га чак у углу, Укоченог, бледог, раширених очију како ме гледа, Да имах само снаге, подао бих се руглу, Толико мучно беху његова уста бледа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Препадам се с грлом; не гласовито издавах теби хвале с мојим грлом; у моме грлу божије дике не имах, него отворен, зинут гроб би моје грло.