Употреба речи имаш у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Имаш ли оца и мајку? Ил’, можда, брата старијега? — Никога немам, непознати пријатељу, на големоме свету никога!...

— Глас јој је задрхтао, а по мирним цртама лебдео је неисказани бол уцвељеног срца. — А пријатеља имаш ли? — Немам!... — И белим увелим рукама покрила је још тужнији израз бледога лица. — То је тужно!

„Живиш, да радиш; једеш, да живиш“; они имају сасвим друкчију философију за живот: „Живиш, да једеш; лажеш, да имаш шта јести...

— Узми, снао, мени је од потребе, ако теби није... А имаш ли једно парче конопца, да вежем ову врећу?... И он погледа у дирек о коме је парче конопца висило.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Имаш право, мудра лисицо”: одговори, пак потрчи да га узме, и ухвати се у жељезо. „Играј цад”, — рече му лисица посмејавајућ

Падне месо доле, уграби га лисица и прождере, говорећи и посмејавајући му се: „Е, мој врану, имаш свашта, ал' памети нејмаш!” Наравоученије Какви смо ми људи на овој нашој земљи?

колико више ови виче и псује, наричући је лукаву вероломницу толико му се она више смије, говорећи: „Мој јарче, да ти имаш толико мозга колико браде, ти не би нипошто сишао у бунар пре него би добро знао како ћеш изићи.

82 Курјачица и курјачићи Курјачица се разболи и лежаше у бедном состојанију. Питали је курјачићи: „Та, мајко, имаш ли гди кога пријатеља од ког би се могла каква нибуд помоћ искати?

Најбоље ти је знати да имаш новаца у кеси, а најгоре да нејмаш!” Загрми трапеза од смеја. Мени је пало на ум да му речем: а како је кад имаш у

” Загрми трапеза од смеја. Мени је пало на ум да му речем: а како је кад имаш у кеси а нејмаш у глави! Али сам премучао, знајући да ко нема у глави, он мисли да има више него сви други.

” Досади се већ лисици и догрди све то пак опет то слушати, пак му рече: „Кажи ти мени, мој брајко, имаш ли ти толико разума и памети да учиниш да та кожа на вашар не дође? А без тога, колико је она лепша, толико горе за те!

Ко вели да не пише?” — „ Е добро”, — приложи други, — „а ти 'ајде пак |раздели са мном све што год имаш.” Онда султан, за избавити га се, пружи му једну пијастру.

Лудо, ти се с благородством поносиш залуду, Кад нарав имаш орјатску и худу! Од простога рода, воспитанија и состојанија људи не могу се очекивати ни изискивати такова качества

συμμιχθής απολείς και τον εόντα νόον: Од добрих ћеш се добру научити: ако ли се међу зле помешаш, изгубићеш и оно што имаш ума”. Ово ваља разумевати не само за опхождение него и за читање књига.

Оде и папа, ал' понесе чекић у џепу. Како ти статуа почне плакати, а он чекићем у главу, пак имаш шта наћи: сунђер пун воде.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

На сто се спушта, као на дно, моја глава! Мени се спава, угасите, мени се спава! ЧИЗМЕ Видим да имаш првокласне чизме! Не памтим кад сам видео такве чизме! То су чизме од најбољег бокса!

који кољу, и њихове лучеве погаси, ножеве растопи, окове раскуј, од њихове их силе ослободи, једином силом коју имаш, хлебом и сољу!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

А зашто? Да те Бог не покара! Чујем ја где неке бабе, а и неки људи, говоре мојој мајци: „Благо теби, сестро, кад ти имаш сина у кући тако учена, те ти може свеце казивати, да се у раду не огрешиш.

Погледаше Турци и рече Сали-спахија, ћата мога оца: „Ала откуда вам онолика војска?” — Ја му кажем: „Та ти имаш арачки тефтер у рукама, и знаш колико има мушкараца: све је устало, и старо и младо.

И збогом!” — Везир Бећир-паша уплаши се, и рече: „Бег-Ђорђе, отур! отур! и кажи ми кога имаш да пошљем у Адакале, а ја ћу послати на стрица Реџепова да и̓ побије”. — „Имам” рече Карађорђе ,,Миленка бимбашу”.

” — „Хоћемо”, кажем. — „А кога ћете за арачлију?” — Кажемо Сирчићу: „Хоћемо тебе. Ти имаш рају и знаш како раји треба адалет”.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Начине од здрава и читава човека накараду! Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла. Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.

— А ти си то, Марјане! Откуд ноћас у ово доба? — Имаш будак, учитељу? — Будак?... А шта ће ти будак? — упита Никола чудећи се шта је томе ноћас наспело. — Будак...

— Будак?... А шта ће ти будак? — упита Никола чудећи се шта је томе ноћас наспело. — Будак... треба ми. Имаш ли?... — Окани се ти, Марјане, ноћас будака... Иди те спавај, боље ће бити. Не дам ти ја сад ништа!...

— О, о! Држ' се!... А шта ћеш ти сад? — упита Сава разбирајући се. — Имаш, ћато, будак? — Шта?! — Имаш будак — будак, треба ми? — Будак?! — понови Сава у чуду. — Хи — будак...

— О, о! Држ' се!... А шта ћеш ти сад? — упита Сава разбирајући се. — Имаш, ћато, будак? — Шта?! — Имаш будак — будак, треба ми? — Будак?! — понови Сава у чуду. — Хи — будак... А што ће ти ноћас будак?...

Имам ја — те још какав будак?... Много паметнији од тебе... А што ће ти? — Та треба ми. Ако имаш дај — немам кад чекати! — Не дам док ми не кажеш што ће ти.

Ето, можеш и у Зарожју, остати. Имаш и тамо својих познаника; имаш, хвала богу, и родбине... Тетка Мирјана, пада ти, чини ми се, баба по мајци, родом је

Ето, можеш и у Зарожју, остати. Имаш и тамо својих познаника; имаш, хвала богу, и родбине... Тетка Мирјана, пада ти, чини ми се, баба по мајци, родом је отуда...

— Имам ја неког вранчића — рече чича Мирко — али је почишћен... А твој вранац, Пурко, и ти имаш једног? — И мој је почишћен — одговори Пурко. — У Зарожју, чини ми се, нема нико пастува.

— Па што сам, хвала богу, кмет! — Ти имаш, чини ми се, вранца пастува? — упита Пурко да се не отеже разговор. — Имам, ја!... А што ће ти? — Па треба нам...

Видиш ли, јадна не била, да не можеш изићи накрај с том дечицом!... Куд ћеш, јаднице, пре? Да имаш сто руку, опет не би могла тако сама стићи да све урадиш... Што не дођеш барем док ти дечица стану на снагу?...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. — Сједи, сједи. Куд журиш? — Никуд. Ја мислим ти имаш каквог посла. — Немам никаквог. Сједи. Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма... Сједи!... Иван седе.

Већ се решио. — И зар не знаш... — поче Маринко. Он махну руком и пресече га: — Знам!... Имаш право... Ја сам био будала!... А они.. право су имали!... — А!... — рече Маринко подсмевајући се. — Не смеј се!

— Не смеј се! Људи смо, па грешимо. Од данас ме неће нико вући за нос!... Не да се Иван! — Право имаш. Сад ми говориш паметно. Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: — Хајдемо Крушки. 9.

Чега би се ја стидео?... И чим би он мене застидео?... — Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... — Тако је! — рече Крушка.

Црну Бару ће Турчин закрвити. А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!... Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!... Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...

Знаш ли шта рече харамбаша?... — Знам. Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере... Аја... — Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...

Куд ће вам душа, болан? Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? — То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. — Па ено вам хвата и Милоша Севића. Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.

Попа је слушао тај разговор међу њима. Онда им рече: — Чујеш, Милошу! Ти, брате, имаш ћерку на удају. Просе ти је двоји просиоци. Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.

— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. — Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име. Маринко се окрете субаши: — Ето га, ефендија!.

Поклаћу их као јагањце!... — Лакше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!... Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи... Сурепе! Ходи овамо!

— Онда... Ево вас осморица!... Ударите водом, допловите до турских шајака што су на оној страни... Ти, Дево, рече да имаш алат? — Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова. Нисам могао више наћи!

— Само лагано... Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... И Турци се приближаваху обали. — Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... Асо причучну и стаде разгледати.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

МАЋЕДОНИЈА У свакој планини имаш свога змаја, И виле бродарке покрај свију река, На сваком раскршћу по један краљ чека, И старински напев пољима без

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Обрецује се. Не трпи никака запиткивања, одмах се испречи: „Гледај своја посла!”, или: „Имаш ли ти друге каке бриге?

— Не знам — рече створење. — Не знаш? Сметењаче! Па шта ти онда знаш? Шта имаш за пиће? — Свашта! — рече створење глупо се смешећи. — Пијете ли ви ракију? — рече Благоје окренув се капетану.

Попу чисто одлакну: — Нема од тога ништа, оче владико! Гдје су толики новци? — Па ти — вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката. Поп се забечи: — Каких хиљаду дуката, кака имања? Немам ја ништа.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Па шта су ти се завезала уста кад их имаш, фала богу, па да им кажеш да ваљда још неко седи у овом сокаку? — А да шта сам него то урадила!

— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино! — Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече

путеви покварени, а блато велико... — Да, да, то је невоља једна! — А како би сад добро дошло да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида. — Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...

А засад још помало од кочијашења... — А имаш ли ’асну од кочијашења? — Па... к’о што реко’, не дај боже и горе! А, што рекосте »’асна«?

Та зар ја не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: »Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!« А он вели: »Још мало«, па још квари.

Ала имаш здраве и добре очи, деране! Ала и не знаш шта ваља!« каже ми бáба... »Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Е, па добро, добро. Али знаш, да за то треба пара. И то много. Имаш ли ти толико новаца? — Имам. Скупила сам нешто. — Радосно га дочекала она. — Па донеси. Да видим.

и рањавог од прошења и вучења тих својих пуних торба, даривају га и питају показивајући на његове пуне торбе: — Па имаш. Шта ће ти више? — Није моје! — дере се он на њих. — Па чије? — Господње, Свете Богородице... Њено је!

— Имаш, батин, имаш. — Почне брат да га храбри и уверава. Па од мука, јада, гледајући га таквог, заплаче се над њим.

— Имаш, батин, имаш. — Почне брат да га храбри и уверава. Па од мука, јада, гледајући га таквог, заплаче се над њим.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Откако те нисам видела, немам мира ни дању ни ноћу. Покажи се већ једанпут, ако имаш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе пустиња.

Мати јој је увек говорила: „Избирај, сине мој, ти си јединица, а имаш мираза доста, можеш се удати кад год хоћеш“. Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и

— Шта мислиш, Марта, како ти се допада Чекмеџијић? Кажи право, имаш ли вољу за њега? — Онако, види се добар момак, искрен. Није баш од најновијег света, ал’, опет, види се да је отворен.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Посматрао сам залазак сунчев. Било је дивно. А ти? Све сањариш о најчуднијим стварима овога света. — О ја сањам, имаш право. И мислим на тебе, у исто време. Мислим да ли си ти то заиста.

— Па добро имам и ја вереницу... Послушај ме, ето повуци ону молбу, повуци је сместа. — Ти имаш вереницу... али то није једно исто. Ниси ти још био у мојој кожи... Ја не знам, право да ти кажем.

Ако ико, ти си је заслужио. Ти, мислим, имаш златну медаљу? Па јест, имаш је! Е па брате, и стари су ти били јунаци, ето твој отац, читава се чуда о њему причају

Ако ико, ти си је заслужио. Ти, мислим, имаш златну медаљу? Па јест, имаш је! Е па брате, и стари су ти били јунаци, ето твој отац, читава се чуда о њему причају на јавору, па деда, па сви.

А ја? Где срљам ја? Јуришићу, где срљаш ти? Је си ли могао да не будеш гладан, да имаш како му драго гледиште на свет, мршаво, бедно, али једно гледиште одређено и јасно?

Африка

Они су само људским месом спремали чари и отрове, и било са ким да улазе у разговор, питали су га: „Имаш ли људског меса?“ Сваки час чуло се да се говори о лешевима, људској крви, људској пути.

мезимче — последње дете. Нисам одавде. На Кама, кћи Дјелиа Киуле. Забављам се. На Кама, ти која имаш среће стигла си. Ти која си дивна да те гледају; ја се забављам. Четврта песма. О, Амару о!

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Да си возиш на четири коњи, да ти служи катану? Сучи рукаву, кукавицо, па чувај твоја кућа, ако мислиш да имаш леба и сол. ЈУЦА: Кад сте ме просили, ви нисте тако говорили. ЈАЊА: Што сум говорио?

ЈАЊА: О шкиљи! Не водим брига за тебе! Што ти фали код кир Јања? Имаш доста леба, лепо како земичка? ЈУЦА: (А баш!) ЈАЊА: Мумлиш? Оћиш да мумлиш? Што је ово? (Донесе лебац.) Тон дјаволон!

Биће и новаца. ЈАЊА: Како ћи бити кад је неваљалу времену? Гди метиш, изгубиш; ди радиш, имаш штета, е, де! Оваква времена, откад је свету, није било. МИШИЋ: Хе, хе, хе! Не бојте се.

да кажу људи: „Пострадо кир Јања, ајде да го помогнимо!“ душо Јуцо, ти имаш грчко памет у глава, ти ниси од сербско род. ЈУЦА: Мислим да се моја баба од грчког колена води. ЈАЊА: Их, их, их!

ЈУЦА: Не знам ја кад се вратите, него ви мени сад да купите. ЈАЊА (разрогачи се): Пусто широко, високо! Имаш, море, памету у твоја глава? ЈУЦА: Прикладно питање! ЈАЊА. Ти немаш памету у глава, ти имаш у главу ђубру!

Имаш, море, памету у твоја глава? ЈУЦА: Прикладно питање! ЈАЊА. Ти немаш памету у глава, ти имаш у главу ђубру! Море, видиш колика штета у кућу, море? Што ћиш да си китиш?

Скупоћа вам је више штете него асне причинила. ЈАЊА: Кир Јања, имаш уво да чуиш? Кир Јања, имаш памет да разумиш? Проклето свака шпекулација сос млого интерес и мало капитал! Уу!

Скупоћа вам је више штете него асне причинила. ЈАЊА: Кир Јања, имаш уво да чуиш? Кир Јања, имаш памет да разумиш? Проклето свака шпекулација сос млого интерес и мало капитал! Уу! (Стресе се.) десет иљада!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Ти знаш да је та твоја Росија далеко, а да су у мене ситна деца. Али, ја сам, да се иде. Ако имаш чврсту надежду да се треба дохватити Росије, ја ћу поћи.

Теодосије - ЖИТИЈА

Господе, у делима својим и диван у милосрђу, довољна је нама грешнима ова вест твоје милости, колику божаства љубав имаш према људима који чувају твоје заповести. Ко је кадар да опише силе твоје, или ко ће стићи да искаже твоју милост?

Немој сакрити за себе самога од Бога даровану ти милост. Јави нам по Божјој ти заповести богатство које имаш од њега на небесима.

и многим разним почастима, а даде му и злато много, говорећи: — Владико свети, у Свету Гору и до својега отачаства имаш дуго да путујеш, и пошто обично увек дајеш потребницима, узми, дакле, и ово и раздели како хоћеш, а моли се и за нас

Благоумно твоје разумевање за ово, и добро што молиш од нас, и божаствену љубав коју имаш за свете његове, веома похваљујем и много славим. Јер је добро то што, души својој на овај начин прибављаш.

Али зашто се ми уопште и боримо с тобом? Какво бисмо веће зло или теже страдање од оног што сада имаш могли навалити на тебе? Шта, бедниче, зар није од сваке беде горче и тегобније твоје живљење?

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— А зашто ме возиш у колима? Могао си да ме упртиш на леђа. — Ехе, мој Тошо, ти на своме врату имаш толико тешких крађа, крупних лоповлука, грдних подвала и масних превара да то једва може стати у једна добра кола.

Ехе, онда и ја обећавам да више нећу красти твоју сланину, али зато идем поново пити. — Ура! Имаш право, брате наш! — повикаше она два магарца изнад врата крчме.

— Види, па ти би могао да будеш наш војвода! — досјети се нешто миш домаћин. — Сасвим си бијел, пророк си, а још имаш за пријатеља једног мачка. — У срећки број два стоји опомена: „Глас народа треба послушати.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Значи да си ти неваљалац и нитков! НОВАКОВИЋ: Ја не дозвољавам да тако са мном говориш! ПАВЛЕ: Имаш право, и ја увиђам да би с тобом требало другаче говорити, али... уздржавам се и проговорићемо већ!

НОВАКОВИЋ: У срећном браку увек је ведро. РИНА: Но, а зар наш брак није срећан! Имаш ли да ми пребациш што? НОВАКОВИЋ (брани се одлучно): Али не! РИНА (љуби га): Но, па онда разведри се.

МИЛЕ (изненађено): Како, како? Жив? Којешта, то је немогуће; ти, драга моја, имаш малу грозницу; ето, имаш и температуру, то се теби причињава у машти, у грозници. РИНА: Знала сам да нећеш веровати.

МИЛЕ (изненађено): Како, како? Жив? Којешта, то је немогуће; ти, драга моја, имаш малу грозницу; ето, имаш и температуру, то се теби причињава у машти, у грозници. РИНА: Знала сам да нећеш веровати.

СПАСОЈЕ: Не знам шта имаш ти ког ђавола да дршћеш? АНТА: Како шта, а оних 10.000 динара? СПАСОЈЕ: Па ти си се на суду заклео да си му вратио

И зашто, зашто? СПАСОЈЕ: Наишле су изненада врло велике бриге. ВУКИЦА: Бриге, бриге, па ти их имаш увек. СПАСОЈЕ: Да, имам их, ал' ово су, како да кажем, изузетне бриге. Тичу се ове наше конзорције.

Вукице! АГНИЈА: Немој је звати, хтела бих да проговорим с тобом. СПАСОЈЕ: Шта имаш ког ђавола да разговараш са мном, ето ти Вукице па разговарај с њом.

СПАСОЈЕ: Друго сам ја, а друго ти. Заклео си се криво, па шта? Ко си и шта си сад! Нико и ништа, имаш у џепу колико ти треба за трамвај, и то ти је сав капитал.

СПАСОЈЕ: О чему? АГНИЈА: О томе што се напољу говори. Морам ти рећи, брине ме, брат си ми. СПАСОЈЕ: Шта ти имаш, молим те, моју бригу да бринеш? АГНИЈА: Како да не?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Зар имаш очуха? - подигла је према мени своје прозрачне очи и покушала да се насмеши, само што јој то није богзна како полазило

- Знала сам да Веснина мама није истовремено и твоја мама, али нисам претпостављала да имаш и очуха! - стајала је и гледала ме и у томе како ме је гледала покровитељски и с висине било је доста смешног.

Ја имам уштеђених око хиљаду и пет стотина. Од рођендана, од новаца, за свеске, куповина у бакалници и тако даље. Имаш ли ти нешто? - Повукла ме је за лакат и готово оборила. - Имаш ли или немаш? - Немам.

Имаш ли ти нешто? - Повукла ме је за лакат и готово оборила. - Имаш ли или немаш? - Немам. Отац ми не даје новац за куповине, књиге, свеске, нити било шта!

Моје рођено тело ме је издавало. Чинило ми се да се растварам, сав натопљен усијаном лавом. - Имаш ли ти или немаш? - Рашида је настављала да говори о новцу.

Има двадесет страна. - У том случају остаје ми да набавим још две корњаче. Рекао си да имаш још латинску и руску граматику и да из руског имаш јединицу. Ниси ли? - Јесам.

- У том случају остаје ми да набавим још две корњаче. Рекао си да имаш још латинску и руску граматику и да из руског имаш јединицу. Ниси ли? - Јесам. Али ћу се задовољити овом корњачом овде. Једе ли она још нешто сем граматика?

- Али, он није онај прави, Рашида. Он је ја. И то је оно. То је оно, не схваташ? - Не, шта ти имаш с тим? Она њега воли. - Ти си глупа, Рашида. Она њега не познаје.

— Удавиће ме рођена савест ако наставиш да ћутиш! — Ти немаш савести. — Ја немам ништа. У реду. Главно је да ти имаш. — Немам. Ту и то је оно. Мој отац тврди да је то оно! - Твој отац? Зар он зна да се још увек састајемо?

- Је ли мртав? - чуо сам нечији глас. - Је ли већ мртав, људи? - Не, Симо! Не узбуђуј се, Симо. Знаш да имаш срце које не воли узбуђења. Овај је хтео да изврши самоубиство, али није мртав.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш. Тако Чамча и господар Софра оду, и малочас па су код Чамче. Чамчина кућа је ниска но подугачка. Ту је и кавана.

— Дошао сам к теби да ми за кратко време узајмиш десет хиљада форинти. — Немој да булазниш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши! Господар Софри допада се, смеши се.

Видиш, имамо петоро деце, па ’оћеш да имаш фишкала, тај ће много стати. Тако после тог жалосног призора госпођа Сока се мало умири, па је он моли да децу не

— Ја сам задовољан. — Кад си задовољан, даћу ти три; само немој да оклеваш. Моји су дани избројани, а ти што имаш чини зарана, јер знаш како кажу: „Додна женидба, деца сирочад”. Дакле, опет ти кажем, не оклевај, спреми се.

Изброји му три хиљаде форинти. После му још да један материн прстен. — Од мене, већ имаш прстен, ево ти један од матере; ако си волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да

Хоћеш отворити? — Какав дућан! Зар од паука син баш мора паук бити? Мани се тога! Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. — Имам, ако хоћеш на киле! — Ал’ арпаџика за сејање? — И арпаџика.

отац, на страни се не могу оженити; девојака доста, све хоће за мене, ал’ њи’ови оцеви одма’ питају шта имам, шта ти имаш, хоће да дођу овамо да испитују. — Па нек’ дођу, нек’ виде. Фала богу, нисам банкрот. — За мене је то увреда.

Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио. Пера је лопов. Благо теби. Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу. — Море, има и шесторо деце!

Остави се; како је тако је. Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто. — Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја? У несрећни час што сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару ни разговора.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Метохији кажу да „ако гледаш нешто лепо и напредно, ваља да га гледаш кроз сито, јер можда имаш зле очи и не ваља да га гледаш без сита“¹⁷⁵ (3) Скретање погледа злих очију.

У Сретечкој жупи кум овако благосиља дете: „Бог нека те поживи! да остариш, да обелиш, да се ожениш, деца да имаш!“⁶⁸ У Лужници и Нишави кум, при стрижби, изговара следеће речи: „Да је живо и срећно; да је срећна стрижба, да је

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Хеј, шта је то с тобом, мала? Ох, имаш ти у Београду и рођаке, али осећаш да те оцвале тетке мрзе и да се плаше за своје мужеве кад прекрстиш ноге, кад ти се

Уста су му горка, од чежње и цигарета. – Хеј, имаш ли нешто слатко? – Хоћеш ли жваку? Девојка га учи да направи балон.

— Па, видим, брате, да ти тамо није ишло богзна како... разгледао га је стари другар са заштитничком нежноћу. — Имаш право што се враћаш! Наћи ће теби Жика неки послић... Добро.

— Нас двојица — каже Жан Жик — бавимо се истим послом. Разлика је у томе што ти људе свлачиш, а ја их облачим... Имаш ли, можда, кћер? — Студенткиња! — каже поносно Жика — и вади фотографију из новчаника. — Осамнаеста јој...

Оне сељаке уцењиваче, што само ваздух не наплаћују? Шта је за тебе, уопште, природа? Када ти други завиде што имаш викендицу, је ли то? – Ајде, ајде... – Шта, ајде, ајде?

То ти не полази за руком... – Нисам знао да сам ожењен борцем за угрожена женска права! Феминисткиња! – Имаш ли нешто против? – Не, сем што су или лезбоси, или нимфоси, или габори! – О, не помињи ми само секс, мушкарчино!

Са мном је све у реду, али плашим се да није с тобом... Што се смејеш? Шта је ту смешно? Хоћеш да кажеш да имаш успеха код оних курвица у фирми, је ли? То бих волела да видим! Спавају с тобом јер си им шеф.

« Остаје — говно! Пробудућеш се једног јутра и прочитати у новинама да се одузимају викендице, или да имаш право на по четири квадратна метра по члану породице... – Ма немој! – А до тада: »О, баш је лепо што сте дошли!

), и због тога што се у сексу употребљавају предњи упори! Јен' два, јен' два! При том имаш емоција колико и електрични вибратор! Мора да ти је после досадно, а?

»Само да ме додирне!« — Ако мене питате — рече отац — овде вам је најбоља дивљач. Имаш ли још фазана? — Погледаћу — одговори келнер мукло. Наклонио се и отишао.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Мене ради — рече кнез, чудећи се. — Да, синовче! Ето имаш унука, хвала богу, дијете напредно мимо дјецу, па чисто сви страхујемо е би га могло кобити оволико наше туговање!

— Одакле су брави? — Од онијех с Угања — прихвати ђакон. — Ја сам их записао. — Хљеба имаш доста? — Имамо преко тридесет погача. — Дакле, хоће ли бити јела за двадесет људи, осим нас домаћих? — Биће!

Ђакон одговори: — Имаш коњушара и говедара, дакле, доста ти је још двоје дјеце да окрећу пецива, и то да окрећу на поређе, да их је што више

— Знаш шта, Јанко? — настави ђакон. — Таквога оружја има по Црној Гори на товаре. Ако имаш купаца, ми ћемо разгласити да се може оно трампити за пушке и за џебану, па да видиш хоће ли га за мјесец дана бити

? Човек се побоја бруке, прегорио би много да се то не чује, те је узе за руке и рече: — А-ну, кажи што имаш, али лакше! — А што да ти кажеш! Мазиш ту дјевојчину и тражиш јој домазета из бијелога свијета!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МУЖ: С тобом може ђаво на крај изићи. (Узме шешир.) ЖЕНА (смеши се пакосно): Видиш, како он зна! Сад имаш најбољу прилику да можеш на другу страну. МУЖ: О женидбо, женидбо!

Гледај, и то му је противно! МУЖ (слеже раменима). ЖЕНА: Ти кад си хтео да имаш слушкињу, да си тражио девојку просту, а не воспитану. МУЖ: Видим како си воспитана.

Право имају: ко се неће подсмевати несрећи. МУЖ: Верујем. ЖЕНА: Верујеш, шта верујеш, да сам несрећа, је ли? Право имаш. - Красан муж, леп муж, благо мени како сам се усрећила! МУЖ: Иди доврага!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

своје тек израсле маље, а и одговор је такав: На брзу руку рукопомоћ тражиш, Прешна нужда није, Јер две руке имаш Бриши, чаврљавко! - Од туђега туга бије. Игра с пословицама и изразима нејасна је, натегнута, механичка.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Дакле, сутра ако стигну. СМРДИЋ: Брзо да се бежи. ЖУТИЛОВ: Нанчика, брзо спремај што имаш. ЗЕЛЕНИЋКА (испод кревета): Забога, поведите и мене. ЛЕПРШИЋ: Госпођа ујна, брзо да се товари! (Побегне.

Милићевић, Вук - Беспуће

Ја тражим задовољства. И он се присили на један осмијак и удари га руком по рамену. — Ко зна, рече, можда имаш право. Али Милан сјеђаше с празним очима и лицем без израза. И читав дан остао је тако замишљен и нерасположен.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!« — »Имаш добри, вели му Јова, не бој се! Зар у мене немаш вере? Коме сам ја још до сада зајео? Ти само накриви капу!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Бежи мома, до колена Ноне јој се беле, Беле ноне до колена Момка су занеле: „Та да имаш крило лако Да прнеш облаку, Не би мене, чедо, јако Утекла јунаку.

Кад орла имаш ти у твојој руци, Ти њега ома самртно утуци, Но круто њега немој да обараш, У тавно место њега да затвараш, За

Бежи мома, до колена Ноге јој се беле, Беле ноге до колена Момка су занеле. „Да имаш, море, крило лако Да прнеш облаку, Не би мени, секо, јако Утекла јунаку.

Ох заман је, заман, Радивоје, Имаш злато, али није твоје!... А кад виде, не море се тако, Он окрете преваром инако, И нареди лажне гласоноше, Те

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Какав крај, и питом и дивљи, пун изненађења од сваке руке. Дође ти некад шешир да накривиш (ако га имаш) и да запјеваш како већ умијеш, а некад ти опет мука припадне, па би да пљунеш и окренеш натраг, иако ни тамо немаш

Он само поиздаље гвирну у цртеж и мирно рече: — Какав брат Раде. Видите да је некакав светац. — Раде, Раде! Та имаш ли ти очи, ноћна тицо личка? — инатио се самарџија.

— Рђо калајџијска, није ти доста твоје потребе него још имаш кад и мојој незгоди да се ругаш — чуди се Рожљика и завирује у колица. — Дедер, шта то возиш?

То ти је исто као с бијелом кобилом: чим је имаш у комори, однекле ће на те запуцати, нема да бринеш. — И ти га баш прећера.

Нећемо им вратити да сто руку имамо. Вачкоња се сумњичаво загледа у безимена ноћника. Мајке ми божије, имаш ти сто и тридесет руку.

— Јест, јест, имаш ти сто руку, није теби Вјеровати — узинатио се сумњичаво Вачкоња, а мени одједном дође нешто жао тога инокосног

напријед, сељачак се присоши уза ме и, кад се у разговору мало раскрави, он поче да се повјерава: — Јеси ли га чуо: имаш, вели, сто руку. Да их нијесам ни имао, морале би ми досад израсти.

— Вала, мајко, да још имаш мало соли, не би лоше било. — Немам, синко, дина ми. Читавог прољећа нисам видила зрнце соли.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Ту нема ништа напола и половично. Та игра ти је, надам се, позната. Зна се шта пали. ХАСАНАГА: Имаш ти, брате, велику фантазију.

ХАСАНАГИНИЦА: А шта ћу сад ја? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ништа! Не могу ништа више да слушам! Ако имаш нешто, сутра ћемо. ХАСАНАГИНИЦА: Ко да ти видим страх у рукама. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Страх? Какав страх?

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ма није ваљда? Па ајде, изволи, скачи! Молим лепо! Имаш пуну слободу! Ош да ти отворим прозор? Мени ће беда с врата! ХАСАНАГИНИЦА: Могу и више од тога!

Томе никад краја, никад се нећеш смирити. Па и да оно што је најбоље имаш у највећим количинама, опет нећеш имати све. Завидећеш и неком сиромаху што има плаву закрпу, а ти немаш.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме: — Нећеш да се љутиш? — Не. Шта? — Још колико имаш да учиш? Да знам. — Још мало — одговорих ти само да те обрадујем. Ти кликну: — Е па то је... — И оде.

— Кад ћеш у школу? — упита ме кратко. — Има времена. Рано је. — Па друге године и пре овога времена си иш’о? Ваљда имаш сада мало да учиш. Свршаваш већ. Погледах је зачуђено. Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.

— И узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те је и утишавала. — Ћути, ћути... Господа имаш, ако мајке немаш... Ћути чедо моје!... — Нана моја! И њу он... ох!... — грцаше ти.

Нагох се на прозор. — Шта ћете? — питам их. — сад ћемо да вадимо мантафу. Знаш ли, да и ти имаш? Метнула је „она“. — Ех?! — и нагох се јаче к њима. — Јес’, јес’! — повикаше оне, — знамо чак и какве су!

Та ја сам жена! — Истина је — одговори он меко. — Па кад је истина, што долазиш? Што ме не оставиш? ... Ето, имаш жену, децу. — Ех — одби он руком — не спомињи ми. — Да, ти имаш, а ја?

Што ме не оставиш? ... Ето, имаш жену, децу. — Ех — одби он руком — не спомињи ми. — Да, ти имаш, а ја? Па још и то, да нешто он чује, онда где ћу ја, где?

која дошла да штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ: — Анице, да ли имаш то? Док беше покојник, то је било у кући. И он нам није бранио, узима.. ли смо. А и Аница је све то знала, осећала.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

” „Али зашто Филишћанке, мамне танке домишљанке? Израиљке, израјанке, зашто, сине, не би њи'? Узми Мару, имаш стада, од истока до запада, стадовита ј' оца кћи! Узми Сару, имаш злата, а лепотом вреди млада филишћанске цуре три!

Узми Мару, имаш стада, од истока до запада, стадовита ј' оца кћи! Узми Сару, имаш злата, а лепотом вреди млада филишћанске цуре три!” „Израиљке?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Они два заспе а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети: аждаха са двије главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и

Он одговори: — Јесам. Она га запита: — Шта си још? А он извади прстен и чарапу па јој рече: — Ето то; и још имаш белегу на колену. Она то све призна, па се загрле и пољубе.

Кад се Стојша већ спреми да иде, рече матери: — Имаш ли, мајко, какав знак од мојих сестара да понесем: ако да бог те их нађем, да би ми веровале да сам им брат?

она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарати; па му најпосле рече: — Ала имаш брза коња! Где га доби, тако ти бога? А он јој одговори: — Е, где сам ја добио онде не може свак добити.

Она два старија хоће, а Грбо им не да, него рече оној жени: — Ми нећемо иксанскога меса него од хајвана, ако имаш дај нам. Потоме их уведе у другу собу гдје је била говедина. Онда Грбо рече: — Овога меса ми једемо!

и тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: — Сад имаш немушти језик. Иди збогом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети.

Домаћин на то одговори: — Брате, ако имаш таку зверку, дај је овамо, ја ћу ти напунити галију самога сребра и злата, само ако је истина што кажеш.

Ја сам наумио да се поделимо. Овај га стане одвраћати: — Немој, брате, та добро нам је обојици, ти имаш све у рукама и своје и моје, а ја сам задовољан какогод ти урадиш.

Он му одговори: — Јесам, и Усуд каже: кад славиш крсно име, а ти закољеш најгоре, а да закољеш што најбоље имаш, све би ти се штркљала говеда. Кад он то чује, рече му: — Остани, брате, у нас.

па заповиједи слугама те га ухвате и доведу преда њ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи: — Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод; ако ли не, изгубићеш главу.

Шта радиш о'ђе? Овај му оштро одговори: — Ево шједим на своме, а што имаш посла? — Па зар се ти не бојиш мене? — запита га непозвати.

Сиромах путник одговори: — Пусти ме, свети човјече, ти ми не можеш помоћи, јер... јер ти имаш цр-црвену браду, а мој рахметли бабо рекао ми је на смрти да се чувам добро црвене браде.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Жена треба мужа да почитује; само не треба ни он да се заборавља. МАКСИМ: Али убио те Господ, тако да ти кажем; имаш ли, море, памети, да на бал идеш. СОФИЈА: Без памети људи и не иду на бал. МАКСИМ: Шта си ти?

МАКСИМ: Шта си ти? Јеси ли ти грофица или бароница? Не гледаш нашу сиротињу. СОФИЈА: Чујеш, Максо, ти имаш деце; морамо живити с људма. Да како мислиш девојку удати? МАКСИМ: С баловима да ју удам!

КУМ: Плаче; него онда не иде она напоље, него ја. Мој кума Максо, имаш благу жену, па си се размазио, а да ти је моја на глави, знао би шта је пис. МАКСИМ: Па ајде да се мењамо.

МАКСИМ (тресе главом): Еј, код мене би је ја отерао, али она не да. КУМ: Ја ти кажем, куме, ти имаш анђела. МАКСИМ: Ђавола, куме, ђавола, да је стопи у лисичију маст, да се од ње друге жене плаше, као коњи од

НИКОЛА: Шта си узео ту, бога ти! Да благодариш јошт богу, што си такву жену добио. КУМ: И ја му кажем. НИКОЛА: Имаш газдарицу, какви мало има на свету. Али ти с твојом нарави, ху, бу! Па куд ће и она?

СВЕТОЗАР: То је заиста лепо. НИКОЛА: Е, Максо, ако сад не признаш да имаш добру жену, онда ниси човек. МАКСИМ: Што неће да прими сто дуката? Мој брајко, ти не познајеш женско лукавство.

(Обзире се најпре, отиде и сакрије новце, да се опет врати.): Света земљо, шта ти сакривенога имаш, за које нико не мари! А кад би хтела говорити, шта би нам којешта могла открити!

Како улучим прилику, таки ћу гледати да скинем ту беду с врата. ДАМЈАН: Право богме имаш. Но мене послови зову. Збогом, комшо! Не могу се даље задржати. (Отиде.) КУЗМАН: Збогом!..

КУЗМАН: Што му год драго. ДАМЈАН: Та, на једну руку и боље је, имаш нешто у земљи; ако се на једној страни штета учини, није на другој.

ВУЧКО: И ја кажем, мајка. ЉУБА: Ти подај кафу, па напоље. ВУЧКО: Јес’ ја, сврши гу, што имаш, па напоље. А ко ће да служи? (Да Станији, она пије.) Је л’ добро, мајка? СТАНИЈА: Добро је.

СТАНИЈА: Да те је био, а не само псово. Како би се ти здрава. читава градила луда? Побогу, имаш ли памет? Еј, Београде, оћеш да поцрниш, какве се џгадије улегоше у тебе. (Опет удара сат.) Колико то изби?

ЉУБА: Па то је ништа. СТАНИЈА: Куку, ништа? Девојку испрошену да гледа свет. Имаш ли ти памет, кјерко? ЉУБА: То је изишло из обичаја. СТАНИЈА: И то је изишло из обичаја, и све ће изићи.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ТРИФИЋ: Султана! СУЛТАНА: Први ће ми посао бити да те срамно из вароши протерам. ТРИФИЋ: Али, шта сад имаш опет с њиме? СУЛТАНА: Ако си ти просијак, нисам ја. ТРИФИЋ (неповољно): Султана!

СУЛТАНА: Ти, фала богу, доста добра имаш, а и ја сам ти толико донела да ме никад зато прекорети нећеш моћи. Како би било кад би Срета и Пела сваке године по

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— Ма немој! — Ипак, допадаш ми се на известан начин... кажем себи у огледало — имаш лепе ноге, и уопште! Ниси баш риба за бацање!

а. а. а. а. а.... — Хоћу да кажем — настави матори смиријући лопту главом за разлику од многих твојих вршњакиња, ти имаш све потребне услове ... — Молим те ко бога да не почињеш опет с тим несрећним условима! —Молим?

Баш мени! Како да изађем на улицу и погледам свету у очи! Имаш ли ти можда какав предлог? Увукла сам у своју стару писаћу машину марке „Адлер“, наслеђену од покојног деда Гаврила,

Веверица тада одговори: — Као што ти је вероватно познато, ми веверице обожавамо лешнике, а ти баш имаш очи боје лешника... Морам да те пратим — то је јаче од мене!

Једног дана дође Дрнда шофер своме френду Дулету и каже му: Дуле, бре, каже, ти имаш стару кеву, каже, колко јој је година? Осамдесет и пет, каже Дуле, а што?

— опалим цену. — Баш си срце што се растајеш од тако дивно излизаног џемпера! — каже он сијајући лову. — Имаш ли још нешто излизано на продају? — Осећања... — кажем и убијам тутањ док се Бебика не предомисли.

Добио би после и пензију, а не овако —- имаш четири и по минута радног стажа ... — Што се нисам активирао? -— јада се госн Суле. Мућка, Анчи, мућка, па то ти је!

Све му димови исфуравају на уши. У реду, нек се трује, мислим се као ја — њему допада — али ми онда нестане шибица. Имаш ли једно запаљење?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

- Угледају празан рам... Цикне један чворугав: Нану ли ти нанину, немаш слику - имаш рам! Зар те није, стоко, срам! — Кундак, шака - дједов крик. - Кроз копрену тамину крену даље скојевци.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Тако ћу и ја свободу узети у присуствију татице. (Пољуби је.) Сад иди, и гледај што имаш. ЈЕЛИЦА (одлази). МАРКО: Господин барон, ја видим да ви моју кћер радо имате, и то ми је особито мило.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

јутром, сија се роса као да блиста камење драго, па врапци Ћоси мира не дају, од саме зоре подижу грају: „Ух, алај имаш велико благо!

На крају пингвин такође рекȏ: „Рибица добра живи далеко, још имаш много прећ. Нека ти барка још брже лети, и кад је нађеш, мене се сјети, па ми донеси пећ.

! Колиба твоја права је баба, кров ти је труо, простирка слаба. Штенара то је, тесна, и глува, сигурно у њој имаш и бува! Кућицу такву, хвалишо мали, за ручак добар сваком би дали!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Велике плаве, болесничке очи гледале су ме болно и расејано. Брат му одмах рече са врата: — Пипо, гледај, имаш посету. Младић се диже придржавајући се за сто, и скиде капу.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Имена су ти многа и добра. И само име је већ твоје семе. Име које те има и које ти имаш. Сви кажу име. Не надевај ми имена. Зато што већ имам име. И говорим у име. И радим у име.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ГИНА: Ију! АГАТОН: А да управљаш имањем треба да имаш гласину, да се издереш; треба да имаш песницу, да удариш њоме по столу и адвокату и кирајџији и мајстору који оправља

ГИНА: Ију! АГАТОН: А да управљаш имањем треба да имаш гласину, да се издереш; треба да имаш песницу, да удариш њоме по столу и адвокату и кирајџији и мајстору који оправља имање.

ТРИФУН: А, то никад! АГАТОН: Ама, не кажем ја да би ти то урадио од твоје воље, али знаш већ како је; кад имаш кеца у рукама, штета је пропустити прилику.

АГАТОН: Јеси, то ти признајем, само скупо је то твоје школовање, и што је главно: не видим, знаш, шта имаш од тог школовања. Немаш службе, немаш заната, немаш никакве користи.

АГАТОН: Хтео сам, знаш, онако да је испитам мало. СИМКА: Шта имаш да је испитујеш? Ниси ти овде у срезу, него на парастосу. Шта имаш ту да испитујеш?

СИМКА: Шта имаш да је испитујеш? Ниси ти овде у срезу, него на парастосу. Шта имаш ту да испитујеш? ВИДА: Па да видиш, Симка, право да ти кажем и треба испитати.

Ију!... САРКА: Шта ти је, море? ГИНА (ужасно узбуђена): Ју, тако сам се препала! САРКА: Шта имаш да се препаднеш, нисам ја покојников дух. А одакле ти, бога ти? ГИНА: Отуда... била мало...

АГАТОН: Па ето их на ногама. САРКА (погледа): Гле, истина! СИМКА: Па истина, дабоме, и не знам само, шта имаш у мојој соби да тражиш папуче? САРКА: Боже, Симка, па нисмо, да кажеш, туђини па да не могу да ти дођем.

САРКА: Па оно не звони, али ако ја повучем уже, могу зазвонити сва четири звона са саборне цркве. АГАТОН: Ти имаш да ћутиш!

Али што ти мени децу, немаш ни ти деце, па шта? АГАТОН: Ама, не пребацујем ти ја, него велим: да имаш деце, могли би ти и што више дати, овако, ја мислим, доста ти је пет хиљада динара у новцу и све кујнско посуђе.

АГАТОН (Даници): А право да ти кажем, није ни рђаво имати адвоката у кући. Кад имаш адвоката у фамилији, то ти је као да имаш револвер у кући. ДАНИЦА (очајно се брани): Али не, забога, бе!

Кад имаш адвоката у фамилији, то ти је као да имаш револвер у кући. ДАНИЦА (очајно се брани): Али не, забога, бе! АГАТОН: И мени се, право да ти кажем, од прве тај

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Рекох му своје име и презиме и занимање у грађанству. — Не питам те то, него какву си службу вршио у батерији, имаш ли чин? — Ђак, поднаредник.

— Господине капетане, молим за дозволу да однесем у варош цивилно одело и потесним саре на чизмама. — Добро, имаш дозволу до пет часова по подне. Поздравио сам и немарно се окренуо на другу страну. — Поднаредниче!

— Александар се обрати мени: — Е, ништа не може да буде од њега. И саветовао сам га, и тукао... и опет ништа... Него, имаш ли једну цигарету? Рекох му да сам последњу попушио ноћас.

Него, знаш ли ти зашто сам ја дошао до тебе?... Имаш ли дувана? — Е, то „зеље“ ни код мене не расте... Милисаве! На улазу се помоли згужвана прилика једнога војника.

— Има код овога тобџије... што је вечерас дошао... — Код мога Тасе! — сетих се одмах и позвах га. — Имаш ли дувана?

Запитах га шта ћу ја тамо, када немамо муниције. — Наредио је командант... Ти имаш да будеш „штафажа“ батерије. Када сам се јавио команданту, он ми рече: — Дакле, упамти добро: ватру ћеш отворити

— Јанкуљ стави ашов уз тело и стаде мирно. — А да ли би ти хтео мало? — Ја би, ако би ми ви дозволили... — Ако имаш, једи слободно. — Па... да одем у оно село испред нас... — То ли је? — и Александар се замисли.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука? За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно. — Е, немој баш тако, братићу. Имамо и Ми по нешто, и ако смо сиротиња. Тако је то.

— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи. Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак. А за оно затварање имаш право. Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио... — Шта си ме чекао, море...

тамо-амо... да скупљам где год има што за тебе пријатно... Ха, ја ћу тебе да окитим!... Ово није ништа што имаш... ситнице... А ја ћу теби... ја ћу теби... Јеси читала Монте-Христо?... Онако ћу ја тебе, еве исто онако...

— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби. Само та судница проклета!... — Јеси ли чула, жено, упамти једном за

— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад? Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо ?... Предај им сад, па нека раде сами. — Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.

Можеш што хоћеш са мном... — Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем. До мрака ћу се вратити. — Имаш ли нож ? — Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Не фала ти, не ваља ти! Па ћу тебе замолити Мој завидни пријатељу! Тражи тамо друштво твоје, Имаш тамо добра доста!

“ “Не да ујка, сестро, ни једнога, Него ће се клати са Турцима!“ 226. Ој ђевојко, имаш ли драгога? — Имала сам брата и драгога, Пак сам оба на војску спремила. — Јеси л’ рада, да ти који дође?

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Ти верујеш да је то, што пролази кроз твоју главу, неко мишљење? Ти мора да о себи имаш неко веома високо мишљење, кад тако мислиш! Шта каже, „ја мислим”! Ништа мање! Зар се са таквом главом може — мислити?

Волга, бокте, то ти је пола Русије! ГИНА: Због Дњепра се ниси трезнио недељу дана! Ко да имаш воденицу на Дњепру! БЛАГОЈЕ: Сит сам ја твога звоцања, и то одавно! И нисам ја дете, да ми се увек попује!

ГИНА: Плашиш се да ти га не здипе уметници? СИМКА: Боље да склоним код тебе, него да стрепим! Имаш дванес сребрних виљушака, дванес ножева, дванес великих, и дванес малих, кашика!

БЛАГОЈЕ: Лако је бити поштен с таквом лепотом! СИМКА: Мого би да имаш бар мало обзира! ГИНА: Има он обзира, кад му нешто треба!

ДАРА: Лупај је мало по образима, слободно! Јаче! (Благоју) Шта стојиш, сметењаче? Имаш ли коцку шећера у кући? БЛАГОЈЕ: Шећера? СИМКА: Долази себи! ДРОБАЦ: А кад сам ишо да апсим Јеврема, на Татинац!

СОФИЈА: Студирам колко стигнем, и колко могу! ВАСИЛИЈЕ: Мораш да пробаш да се што више удубиш у оно што имаш. А, кад се удубиш... и са обичним лонцем можеш чудеса да направиш! СОФИЈА: Са лонцем? ВАСИЛИЈЕ: Са чим хоћеш!

ГИНА: Само оно најнужније! Милун: А казала си само ћебе и леб! ГИНА: Ово ти је да имаш за кафану! МИЛУН: То је, бре, опасно! ГИНА: И немој да заборавиш ову ракију, то је за тебе! Мирише као амброзија!

МИЛУН: Ти мени дао? ВАСИЛИЈЕ: А ви сте је поцепали и појели! МИЛУН: Ја? Шта ти то говориш? Имаш ти неки доказ за то што говориш? ВАСИЛИЈЕ: Доказ сте појели, али имам ове сведоке!

БЛАГОЈЕ: Иде горе уз реку! ДАРА: Знам, видела сам! Можда ће до нечега и да нас доведе! Имаш ли каквог оружја? БЛАГОЈЕ: Ништа сем ове бритве! ГИНА: И флаше у џепу! И ове георгине у реверу!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Он нам је доносио и пошту. Ја и сад могу да чујем, издалека: „Црњански, имаш писмо!“ Према наређењу, аустријски пешак, у рову, могао је да прима поштанске пакете, али не теже од 35 дкг.

Ти певаш ведро, са грмљавом далеком, и ткаш у столећа, са муњама, и своју нит. У Теби нема моје људске туге. Ти имаш стрељача поглед прав и нем. Ти и плач претвараш као дажд у шарене дуге, а хладиш, ко далек бор, кад те удахнем.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Шта ће на то влада одговорити? — Влада ће рећи да је то због оскудице у новцу. — Шта ти имаш на то да кажеш? — Ја на то имам да кажем да сам са одговором владе потпуно задовољан и да молим десеторицу посланика

— Ја ћу рећи да сам тако јаким разлозима потпуно убеђен и да сам са одговором задовољан. — Шта ти имаш? — пита четвртог. — Да интерпелишем министра војног што војска гладује. — Шта ће он рећи? — Нема шта да једе!

— Којешта. Не разумем те. — Ни ја тебе. — Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?... Питам те: јеси ли читао књигу? — Питам ја тебе: јеси ли ти паметан?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Ја мишља' ти нећеш доћи. — Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш. Но ви, ка' да већ отпочели. Имаш ли доста комишалаца? — Није, море, још ни половина дошла.

— Е, Бога ми, то не знам. — Е јес', к'о санћим, ти немаш девојке. Казала је нама поша.... — Шта ви је казала? — Имаш двије. — Ене де сад! Па 'ајд', признајем, имам. — Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. — Ђе, болан?

Издадоше му и решење, које он плати, па одмах оде кући. После неколико дана Спасоје поручи Пери: — Да имаш још сто решења од највећих судова, ништа ти не помаже. На њиву ми жив не излази!

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: Ти знаш? Казао ти ваљда? Ама, ја сам крива, нико други није крив него ја. ДАНИЦА: Шта имаш ти да будеш крива? ПАВКА: То што сам се стегла као кукавица па хоћу да уштедим.

А ето ти сад, уселио ти се у кућу млад човек, а имаш девојку у кући, па сад трљај главу! ДАНИЦА: Свеједно, да није он, уселио би се други.

Послао калфа Јоца. ЈЕВРЕМ (чита, примичући и одмичући кесу од очију): 'Оди овамо, ти имаш боље очи. Је ли ово „Ф”? ШЕГРТ (гледа дуже): Може, газда, а може да буде и „Р”, а може и „К”.

Него, ако си дошао за неки посао, а ти говори! ЈОВИЦА: Па... па и за посао. Ти имаш, знаш, неке јареће коже. Једанпут си ми се жалио не знаш шта ћеш са њима, па, рекох, ја ћу скоро у Београд...

ЈЕВРЕМ: Па ја велим... СРЕТА: Ама, немаш ту ништа ти да велиш или да не велиш, то је ствар рачуна. Ти, рецимо, имаш у рукама краља, а ја, брате си ми мој, кеца.

ЈЕВРЕМ: Како то мислиш? СРЕТА: Па ето тако: ти, газда-Јевреме, имаш пара, Илић има народно поверење. Добро! Да поставимо сваку ствар на своје место.

СПИРИНИЦА: А кад је изишла с фарбом на среду? ЈЕВРЕМ: Сад! СПИРИНИЦА: Па сад? СПИРА: Па ту, брате, нити имаш што да размишљаш, нити да се саветујеш са нама. Младић је честит...

Па кад ми дође, а ја тек: „Е, грлице моја, ти канда имаш неку процену, а? А, овај, за кога ти, препелице моја, мислиш да гласаш, је ли за газда-Јеврема Прокића. а?

Зовнем, на пример, касапина који лиферује месо окружној болници, зовнем га и сасвим му благо кажем: ти, братац мој, имаш седам кривица за давање смрдљивог меса болници, и сва акта тих кривица ево их у мојој фиоци!

ЈЕВРЕМ: Уха, где си ти отишао! Што спомињеш, брате, крв? Што имаш ти ту крв да мешаш, остави крв на миру! ИВКОВИЋ: Хоћу само да вам кажем. ЈЕВРЕМ: Немој, брате, ни да ми кажеш.

ЈЕВРЕМ: То јесте! СРЕТА: Према томе, видиш, сад имаш два противника, па се мора још живље радити. Мора се приправити јавно мнење и зато су, видиш, потребне ове плакате.

) Младене! (На друга врата.) Данице, Данице! ДАНИЦА (улази): Шта је? ЈЕВРЕМ (домишља се): Ти имаш леп рукопис? ДАНИЦА: Немам! ЈЕВРЕМ: Немаш, али лакше пишеш. Мени је лакше да дигнем сто кила него да напишем једно а.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен! Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!! Ако те чује баба Петрија?!

Имате време и за женидба. Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде: За женидба неје никад доцкан. Имаш кеф и мерак — готова жена. А ви сте још млад. — Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.

— Па... за оно... у Бразилији. — А, а, знам, е па де! Имам си послу, брзо! — Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба...

Фаћа ме треска, како грозница! Иска ми душа да се утоплим малко. А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! Љубица прекиде играње. Сврши се и чардаш.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ВИИ Мали Стева нешто згрешио А тата се кобајаги насмешио: „У име родитељског закона и права Имаш да поједеш дванаест баклава!” Ех, чича Богоје, Што је много — много је!

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

Но ако си и прешао из живота овога, бриге и страдања чеда својих знаш и као мученик слободу имаш пред Господом. Преклони колена пред Владиком који те венчао, моли да многолетни у добру живот вољена ти чеда проводе

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Прошли су ме снови, не буди их више. Одвраћам од тебе мирне моје зене Што под месечином некад сузе лише: Увек имаш млада срца и све младе Парове што живот тек снивају сада, И безбројне куле од карата граде И вечито дижу што вечито

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Удри врага, не остав му трага, али губи обадва свијета! ВОЈВОДА СТАНКО (ЉУБОТИЊАНИН) Имаш разлог, војвода Милија. И дабогда траг нам се затро кад под овом живјели марамом! Што ће ђаво у кршћену земљу?

Оно није без некакве муке! Уграбисмо пушке, потрчасмо. Кад онамо, имаш што виђети: Мујо Алић, турски кавазбаша, одвео нам Ружу Касанову и утекâ с братом најмлађијем.

Све је пошло ђавољијем трагом, заудара земља Мухамедом. ВОЈВОДА БАТРИЋ (кнезу Раду) Имаш разлог, али не толико. То се могло све љепше казати, да му тако ране не вријеђаш и грком га не отрујеш тугом.

“ Запријети кад од њега кренух: „Не смути ли, бабо, Црногорце, кунем ти се турском вјером тврдом: имаш дома десет унучади и три сина, сва три ожењена, — све ћу ти их затворит у кућу, па у живи огањ изгорјети!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Кажи, драгичка! — Па... драгичка — поче Стана, снебивајући се и чудећи се. — Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави: — Снаху имаш, што цео свет

— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави: — Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.

Да ти дâ тата. — Имамо, имамо, тато. | — Ама не то. Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.

— Ја, газда, ја... — Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си? Имаш ли ракије? Стакло са ракијом, које су до тада његову од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ти лијепо знаш, Илија, да ја никоговић нијесам, нити да би се од страха коме уклонио, но ме веже што и тебе ако памети имаш... Ја бјех заспао па овце пређоше амо.

“ рече му један дјетић. „Крупне, богме, па их стане прасак кад се протеже“, прихвати онај други. „А колико их имаш, медиже, вјере ти?“ „Ма чеса, колико имам?“ „Ма костију у животу, чоче! Ти си медик, ти знаш то!

Најзад ћу ја: опрости, Стамена, жива била! ама сам у послу видиш...“ „Опрости и ти, жива била, ама казуј ако имаш што у краће, јер, како виђо, не мислиш крају доћи!“ прекиде је сердар, смијући се. „Стрпи се, чоче, чућеш све...

— Изиђосмо у авлију. Она шће да сједе, као по тенану да се причамо. — Богме, ја немам кад, Стамена, но реци што имаш! — Јошице моја, ти знаш да сам ти увијек добра жељела, па бих рада да ме послушаш, за своје добро. — Говори!

“ „Да идем... а куд?“ „Тамо ђе те зову... ђе ти је мјесто. Отац ти је неотац, велиш, а мајка немајка, али имаш онога чојка, који гине за тобом; имаш сестру... претрпјећеш мало, али ће ти се опет накнадити.

ђе ти је мјесто. Отац ти је неотац, велиш, а мајка немајка, али имаш онога чојка, који гине за тобом; имаш сестру... претрпјећеш мало, али ће ти се опет накнадити.“ Она је изговорила то на предушак.

Зар ти је мило да те и други чују осим мене? Кажи што имаш, ама мени кажи, а не бијелу свијету!“ „Невоља ми је, чоче!“ одговори она нижим гласом, али истим нагласком.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Или ова питалица финог хумора: „Питао Турчин Рају: — Имаш ли што вечере? — Има, вала, таман што је за људе: купус на крметину. — Ма ја нијесам чојек но Турчин.

Да га уденеш у иглу, — тако је танак. Да змија окуси од њега, отровала би се. Да имаш двије главе не би га преварио. Да може попио би га у капљици воде.

— Ко има у прочеље, ко нема за врата. — У богата Влаха и говеда паметна. — На слану руку овце трче. — Док имаш свачији си, кад немаш ничији си. — Неста блага, неста пријатеља.

— Залуду је разлог (имати), када нема правде (кад га не имаш пред ким казати). — Што је разлог, то је закон. — Што је од обичаја, то је од закона. — Обичај је спрам закона.

— Ђе си био? — Нигдје. — Шта си чинио? — Ништа. — Јеси ли се оженио? — Јесам, валај! — А имаш ли дјеце доста? — Јок, валај! — Имају ли дјеца крува? — Јок, валај! — У зли час се оженио! — Јесам, валај.

— Скидајући је агама и ефендијама. 15 Питао Турчин рају: — Имаш ли што вечери? — Има, вала, таман што је за људе: купус на крметину. — Ма ја нијесам чојек но Турчин.

Онда пробуде дијете, и цар га запита како му је име, а оно одговори: „Милош“. Цар: — Имаш ли оца и мајку? Милош: – Имам мајку а отац ми је умро. Цар: — А ђе ти је мајка?

(Језик) 48 — Татино дијете, мајчино дијете, а ничији син? (Кћи) 49 — Ти га имаш, и ја се њим служим? (Име) 50 — У јутро иде четвороношке, у подне двоношке, а на вечер троношке?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад се Еро прикучи близу, онда Турчин стане викати: „Ћа шароња, ћа! и ти имаш памет, а Еро је нема.“ У том Еро дође на ћуприју, па наћера коње преко ћуприје, а њега стане помагања: „Јаог мене до

Кад сјутрадан сване, а то имаш шта виђети: ми сви у једној људској глави која стајаше између некакијех винограда. Док се ми томе још чуђасмо и коње

И тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: „Сад имаш немушти језик. Иди с Богом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш комегод, одмах ћеш умрети.

кући, она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарати; па му најпосле рече: „Ала имаш брза коња! Где га доби? тако ти Бога!” А он јој одговори: „Е где сам ја добио, онде не може свак добити.

Кад се Стојша већ спреми да иде, рече матери: „Имаш ли, | мајко, какав знак од мојих сестара да понесем: ако да Бог те их нађем, да би ми веровале да сам им брат?

” Домаћин на то одговори: „Брате, ако имаш таку зверку, дај је овамо, ја ћу ти напунити галију самога сребра и злата, само ако је истина што кажеш.

Кад уђу у собу и наместе се, поклони им се мати његова као господи, а они јој реку: „Благо теби кад имаш два весеља у један пут!” А она им одговори: „Е моја господо!

Ја сам наумио да се поделимо.” Овај га стане одвраћати: „Немој брате, та добро нам је обојици, ти имаш све у рукама и своје и моје, а ја сам задовољан какогод ти урадиш.

” Он му одговори: „Јесам, и Усуд каже: кад славиш крсно име, а ти закољеш најгоре, а да закољеш што најбоље | имаш, све би ти се штркљала говеда.

” „Какијех хаљина имаш?” упита га она, а он јој одговори: „Имам гаће од мрамора, кошуљу од росе, фацулет у коме су жице жраке сунчане а потка

па заповједи слугама те га ухвате и доведу предањ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи: „Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод; ако ли не, изгубићеш главу.

” Онда му краљ рече: „То је добро кад ти толико благо имаш.” А чобан прихвати: „Није ово добро, него је зло.” А краљ му рече: „Окле може бити зло кад ти кажеш толико добро?

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

И потом канон васкрсни, као што имамо обичај, и светом — ако имаш. И потом се свршава као што треба. А свете и божаствене литургије према могућности да се служе.

Зато и мрак греховни одагнав, свети, озго измоли ми благодат Духа, јер имаш слободу ка Христу, Христа Бога моли непрестано за све нас!

С тим крстићем да ми имаш молитву. Носи ми га увек о врату, макар и другу иконицу да имаш, али њега увек носи. А појасићем се опаши, да је увек

С тим крстићем да ми имаш молитву. Носи ми га увек о врату, макар и другу иконицу да имаш, али њега увек носи. А појасићем се опаши, да је увек о бедрима твојим, јер сам га полагао на Гроб, крстић и појасић.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ГОСПАВА: Платио седам иљада! ИКОНИЈА: То се на вашеру нàкило продаје! ЦМИЉА: Вамо лупају, изгледа имаш муштерију! ГОСПАВА: Немам времена ни за цигаретпаузу! Ал теби ово да кажем: оне мишеве дискотиш како знаш!

АНЂЕЛКО: Је л ти се пали сијалица на улицу? ИКОНИЈА: Пали се, пали, ал свако вече разбију! АНЂЕЛКО: Имаш ли неку батеринску лампу? ИКОНИЈА: Немам, имам свећу. АНЂЕЛКО: Дај шта било!

ИКОНИЈА: То јоје, будали, фиксидеја! А, вала, и ти... Да, којом срећом, имаш породицу... АНЂЕЛКО: Гледај ти своја посла! СТАВРА: Замисли, да имаш велико имање, велику кућу, велику породицу!

А, вала, и ти... Да, којом срећом, имаш породицу... АНЂЕЛКО: Гледај ти своја посла! СТАВРА: Замисли, да имаш велико имање, велику кућу, велику породицу! Па седиш у кујни пуној тигања, кутлача, шерпи!

Да ујтру имаш коме добројутро, да имаш с ким у виноград, у кревет, а не овако! Касно, аутобус триес три, шофер уморан, а кондукте

Да ујтру имаш коме добројутро, да имаш с ким у виноград, у кревет, а не овако! Касно, аутобус триес три, шофер уморан, а кондуктер придремкује, седиш,

А нит се близнило, нит се тројанило, нит се стотинило, нит се иљадило, већ фала Богу кад имаш крпу на закрпу! Нит сам ја на крају апшен због неког неслагања, него ми нашли у магацину мањак!

Друже! Откључајте ми ове руке, молим вас, само на две секунде, да јој покажем! ЦМИЉА: Сад имаш бразлетну какву заслужујеш!

Такво чудо може и берберин клештима! МАНОЈЛО: Док човеку не видиш рану, не знаш с ким имаш посла! ТАНАСКО: Госкапетане, немоте да се кидате толико!

ТАНАСКО: Госкапетане, немоте да се кидате толико! МАНОЈЛО: Немаш оно зашта си страдао, ал се тешиш, бар имаш своје страдање! Мислиш да људи пате онако, без разлога?

ТАНАСКО: Бога Па ти ми мога! први пут сад имаш своју рођену муку! Призови се! Први пут сада имаш нешто од чега можеш нешто љуцки да учиниш! Разумеш? Не разумеш?

ТАНАСКО: Бога Па ти ми мога! први пут сад имаш своју рођену муку! Призови се! Први пут сада имаш нешто од чега можеш нешто љуцки да учиниш! Разумеш? Не разумеш? Тражиш, тражиш, а када нађеш ти у кукњаву!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Али, ти то знаш, и зато оволики језик и имаш. А сада, хајд иди, и тамо у чаршији покупуј па метни у бисаге и после раздај свима, као да сам и њима донео.

Ради што знаш... (Застаје.) Ама, мислим: ако нема овде... Ти си бар пропутовао свет, имаш свуда пријатеље, познанике, па зар ни тамо нема? Или, ниси тражио?... (Одлази тихо.

МЛАДЕН Није расхлађено. Пауза. ВАСКА (служећи се, пијуцкајући, посматра га подсмешљиво): Гле, гле, па ти имаш нове чакшире и минтан. МЛАДЕН Па купио сам, Васке.

ВАСКА (загледа га, даје му знак да се окреће, што он и чини, загледајући се и сам): Па то ти баш лепо стоји. Зар имаш толико пара? МЛАДЕН Па имам. И без ајлука, само од тебе бакшиша што добијем па би било доста.

МЛАДЕН Чувам. Овде код вас имам све, и немам за шта да трошим. ВАСКА И много пара имаш? МЛАДЕН Па, не знам. Сигурно имам доста. Мећем у сандук. Не знам колико има. Сигурно доста. ВАСКА Како не знаш?

Сигурно доста. ВАСКА Како не знаш? Зар не служиш да стекнеш? Сигурно једва чекаш да мало зарадиш, имаш пара, да не би више служио. А овамо: не знаш колико има. МЛАДЕН Па имам, имам доста. Могао бих да не служим више.

(Стоварује с леђа дрва испред куће): Имаш гаса, свеће? А, има то. Остало је од синоћ. Али ти, имаш ли ти дувана? ВАСКА (баца с прстију цигару одавно угашену):

(Стоварује с леђа дрва испред куће): Имаш гаса, свеће? А, има то. Остало је од синоћ. Али ти, имаш ли ти дувана? ВАСКА (баца с прстију цигару одавно угашену): Нема. Нестало већ.

МЛАДЕН (уплашено): Купићу, купићу. Не мораш ти одмах да се љутиш. (Полази): Купићу ти! (Застаје): А хлеба? Имаш ли њега? ВАСКА Има. Остало од синоћ неко комађе. МЛАДЕН (излазећи): Е, добро. Бар то, хлеба кад има.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

а у другом — врло криво; на прилику, Турчин вели да од бога не ваља човек да бежи, јер не може утећи ни сакрити се. Имаш право, Турчине! А има ли Турчин право кад вели да ни од куге не ваља бежати? Јок, вала! У том има врло криво.

Љубезни читатељу, ти ми се смејеш, и право имаш. И ја се сам себи смејем; нити је право само другима смејати се; добро је и себи каткад.

Какво је твоје љубопитство, знам да ако добру прилику намериш, поћи ћеш и у Америку. Ја: „Имаш право, Зилотије. Нећу да свет рекне да сам се залуду покалуђерио.

„У Патму,” рече ми, „за две или за три године по[х]арчићеш све што имаш, пак о чем ћеш после натраг поћи? Остани овде — рече ми — гди, ако и десет година устојиш, за квартир и препитаније

„Морε χαλоγερε, να πας; μα τо Θεоεχεις τι να βλεπης!” То јест: „Море, калуђеру, да пођеш; тако ми бота, имаш шта гледати! — одговори ми Дима Дука, један од први[х] старешина.

Но шта ће им ови казати кад нигде ништа друго под небом не знаду него - дај милостињу, дај све, што год имаш, а ти умири од глади, и мрзи и проклињи све људе на свету који твоје вере и закона нису!

Да сам се могао у кесу поуздати, би[х] и трипут три месеца. И ово је ништа; триста година да живиш, имаш туда шта гледати. Пет дуката сам дао само момку који ме је свуда водио.

” — одговори ми један од њи[х]. „Промисал небесни који те досад није оставио, неће ни одсад. Кад све потрошиш, што год имаш до последњег новца, ако между тим не нађеш начин да можеш ту дуље пребивати, отићи ћеш томе и томе купцу, мојему

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Немој тако, немој кâ оно мало при, него кажи укратко и бистро шта имаш! — рече фра-Брне. Шунда одгурну брата, па ставши на његово мјесто: — Ункрантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш

Нека свак тури руку у своју шкарпелу, па ће наћи у њој мрвица! Ти ме разумиш добро! Ти имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти! — Ја то не знам — преузе Вртиреп — али сад чујте ову.

Још ће пука доћи! — Е, боже помози и свети Фране! — прихвати Брне. — Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена. Сиди, одмори се! — Не могу! — рече Думе. — Немам ни тренутка вримена.

Брне се згрози, те једва рече: — Ти си, дакле, баш велики гришник. Томе се нисам надâ. Е па кажи све што имаш! — Прије дванајс година убија сам једнога човика. Убија сам га из пушке насрид пута између града и нашега села.

Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: — Дакле, имаш жицу стари Јерковића да милујеш шалу, а не кô фра-Брне! Ајдемо! Боне га одведе у главну улицу, к адвокату.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Каква би он сила био у Скупштини. Моја је То крв... Европа ми упропасти дете... Несрећник. Аћим засузи. — Имаш ли још нешто да кажеш? — оштро упита. Тражиће имање. Свађа је само изговор. Бездушник. Одавно си ти појео свој део.

Он је мој брат. Није Аћимов пасторак. Он је у наследству равноправан са мном. Ти ми ниси донела мираз па да имаш право да се испречиш пред мојим братом и кажеш: „Ја не дам!

И сада чује очеве речи: „Писмен је толико и рачун зна да може око кантара да помогне. Ако погреши, ти имаш длан. Ја хоћу да се мучи да би човек постао.

То сам и заслужио... А ти, боже, тако, све на Толу Дачића: и сиротињу и болест. Ни ти не смеш на газде да удариш. Имаш и право. Да сам на твом месту, и ја бих тако радио. Бих, деце ми. Од Ђорђа Катића немаш шта да узмеш.

И та река од туге жури да погине у дунаву. Што се осврћеш? Кад само ноге имаш да можеш, бежи од старог крова, где и ветрови поломише ребра. Прави нов или иди у хајдуке! — Полази!

Сама рука извуче хартију из џепа. „Политика је много покварена ствар“, потврдио је главом. „Шта имаш да ми кажеш?“ Он скиде лампу са зида, принесе је оцу и пружи му летак у коме су либерали исмевали Аћима због

Не расту и не говоре...“ „То су твоје газдинске бриге.“ Смех је зајецао у празној каци. „Шта да радим?“ „Имаш брата.“ „Да га више ниси споменуо!“ Звекнула је каца, а мрак се комешао. „Онда у камен уклеши име.

Ика поможе келнеру да покупи чаше и приђе Ђорђу да наплати рачун. — Ноћас ништа не плаћам. — Имаш право: дан је за бројање пара. — Много сам пио... — Чинило му се да ће умрети од муке у грудима и стомаку.

— Иди, скупљај луде, Стево! Аћим зове! Брзо иде јабучаром да нареди Толи: — Звони на узбуну! Војска иде. Звони док имаш руке. Чађевића не затече под багремом, уђе у своју собу, угаси лампу и у оделу леже у кревет. ...

— виче. Сваљен међу греде, гледао је одоздо, кротко као мало теле. — Иду ли? — упита. — Иду. А деца? Четири сина имаш, лудаче!

— Хајде, не булазни! Зна ли Аћим да сам... био пијан? — Цело село зна да си се мало провеселио у чаршији. Имаш и право. Сељаци, бесловесни, нек једу куршуме. — Иди, зови ми Симку! — Из Србије ће и врапци побећи.

“ „Лакше је човеку кад чешће ради.“ „Лако је теби кад можеш да не мислиш... И да не видиш.“ „идим, ниси добре воле. Имаш неких брига?“ „Брига? Кад би ти био паметан...“ „Право је да онај ко има пара има и брига...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Баш којешта! — Имам ли и ја црну пругу на леђима? — упита изненада. — Наравно да је имаш. Прелепа је, је ли и моја таква? — Твоја је грозна, и грозно је бити риба, глупа риба у глупом мору!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

звале; Где год нађем Српкињице мале, Да им паднем на те груди беле, Да им кажем: Благо теби, селе, Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку! Малена сам...

год нађем Српкињице мале, Да им паднем на те груди беле, Да им кажем: Благо теби, селе, Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку! Малена сам...

Српкињице мале, Да им паднем на те груди беле, Да им кажем: Благо теби, селе, Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку! Малена сам...

Српкињице миле, Мноме би се лепо окитиле, Мет'ле би ме за те груди беле А мирис би говорио: Селе, Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку! Малена сам...

миле, Мноме би се лепо окитиле, Мет'ле би ме за те груди беле А мирис би говорио: Селе, Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку! Малена сам...

би се лепо окитиле, Мет'ле би ме за те груди беле А мирис би говорио: Селе, Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку! Малена сам...

мале, Па би звезду жељно погледале; А звезда би говорила сјајем, Дичним сјајем српским уздисајем: Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку!

би звезду жељно погледале; А звезда би говорила сјајем, Дичним сјајем српским уздисајем: Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку!

жељно погледале; А звезда би говорила сјајем, Дичним сјајем српским уздисајем: Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку!

Бежи мома до колена Ноне јој се беле; Беле ноне до колена Момка су занеле. „Та да имаш крило лако, да прнеш облаку, Не би мене чедо јако Утекла јунаку!

О Роде! Нема наде да скорим друкче буде: Нит' имаш доста снаге да сам се препородиш, Нит' носиш свест у души и љубав целе груде, Да с душманима многим свуд једну борбу

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Он беше син наше вароши, то говоре и мисле при том да му је то била главна заслуга“. „Имаш право!“, одговори му Хипократес.

Право блаженство је мирноћа, а њу даје само сазнање“. „Имаш право; и ја замишљам тако праву срећу“. Оба мудраца сеђаху ту, срећни и блажени.

“ Аристотелес даде беспрекорну дефиницију такве линије. „Видиш синко“, рече му Платон, „ти имаш савршено јасну представу о томе шта је то кружна линија, а ипак је ниси добио искуством.

„Имаш, можда, право друже“, одговори му Аристотелес, и „зато баш хоћу да се науживам живота док му је још време, а купатило н

Он загрли своје лепо дете и рече тужним гласом: „Имаш срца, слатко дете моје? - Краљева ћерка не располаже слободно са њим!

- Не може да прежали своју Демаристу!“ „Имаш право!“, одговори јој плавојка са сузама у очима. Риђокоса је помилова по образу. „Не плачи, голубице моја!

И ја праснух у смех, а он упре кажипрст у своје чело: „Ту мораш да имаш!“ Па додирну затим шаком свој лакат: „А не овде!“ Потапшах га по рамену. „Нема сумње - способни сте људи.

„Онда га, боме, морамо честито почастити!“, одговори одлучно калуђер. „И ја мислим, драги мој Марко. А шта имаш од јела на стоваришту?“ „Један сељак из Фалкоњана донео је, у име заветнога дара, три кљукана петла“.

„Такав је сада дух времена“. „Имаш право! Темпора мутантур, ет нос мутантур ин иллис“. „Списи грчких филозофа лежаху, на штету науке, вековима

“ рече један од њих. „А нисам ли ја лепо говорио да се шут са рогатим не боде“, додаде један други. „Имаш право“, добаци неки трећи, „ми се лакомислено и брзоплето бацисмо у наручја шведског краља, али, ето, он не испружи

„Ти си, Ото, потомак наше старе патрицијске породице, син наше вароши и њен инжењер. Иако си млад, имаш много искуства, видео си света, изучио си у Лајдену вештину утврђивања градова; реци нам, тако ти Бога, како стоји са

“ „Има“. „Онда слушај! Ако непријатељ продре у варош, а ја не будем у стању да ти даднем наређења, имаш да запалиш варош и претвориш је целу у пепео! - Јеси ли разумео?“ „Разумем, господине команданте!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

„А сад, драги побратиме, причај ми како се реши да се ожениш и све друго што имаш да ми повериш, али право ми кажи, пре свега, која ти је то љубав по реду?“ Он се насмејао. „Је л' од правих?

Ето такав сам, бесан, сагоревам, не могу даље да гледам шта се ради на наше очи. Живиш ли ти у Београду, прикане? Имаш ли очи? Руку немаш, знам. И не кајеш се што си је дао. А ја бих се кајао, видиш.

Па кад си пошао, како си путовао, шта радиш? И опет не чекајући одговора на које од својих питања: — Колико имаш одсуства? — Три дана без путовања. — О, баш ти хвала. Провешћеш све код мене? Нећеш у Солун? — Не мислим.

Он одмахну руком И дубоко уздахну. — Знам, побратиме. Али да ми ..је само та мука! — Ја видим, ја осећам да имаш крупнијих брига — рекох. — Зашто ми се не повериш? — Па, ево — рече он — прво: отац ми је обешен.

Знам: то хоћеш да ми пребациш. — Не, нисам... — промуцах. Али ми он не дозволи да довршим него продужи: — Имаш право, побратиме. Можеш ме мрзити и гадити се, али ти бар знаш ко сам био.

Она приђе слепом. — Кад си рањен, јуначе? — Он је контузован, госпоја. — На Мачковом... к... к... к... — Кога имаш? — Троје деце, госпоја, а... а... а двоје мушко и а... а... двоје женско.

И зато што лажеш, јешћеш и калдрму. — Ја не лажем, небеса ми. А шта фали теби? Имаш кућу ортачки с неком Јеврејком и две краве. Продајеш млеко, газда си па опет просиш. — Лажеш!

је л' по вољи, господине ђенерале? Бићу слободан да Вас понудим... И откопчава бисаге и тражи. — Е, а шта имаш? — Мало пилетине... и... — Бравос, богами, код тебе увек свега. — Јуче купих у Прези, гос' ђенерале.

Како да ти кажем? Ти, можда, имаш право: можда ја не знам шта говорим. Али веруј ми ово: има једна веза коју ја нисам уобразио, коју непрестано истичем,

и дебели, обријани цивилни полицајац приђе му ближе. — По подацима које ми држимо ти највише имаш олакшица; ти ниси рђав човек, него наговорен тако... то је сваког могло снаћи.

И с немирним, збуњеним очима, осушених уста, он одговори брзо, расејано: — Да, врло лепо, имаш право, врло је лепо. И тек што је ово рекао увиде и сам како је бескрајно јадан био овај одговор.

— Кажем ти, шта ти имаш да мислиш. Ти просто мисли само о себи. Ето молим те: ти просто мисли на себе. Да узмемо овај пример: не седи ти се

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

мој оче, ускоро увиди да нема куткамо, па се најми у новог, још горег господара: кад робујеш једном господару, бар имаш неки свој ред, сталност, неку своју сигурност! Некакав свој зајамчени, па макар какав, ручак и вечеру, и миран лежај.

Ти си већ такав!... — Можда имаш право. Али оставимо то... Него, то што говориш о Ивану изгледа доста увјерљиво. Па ипак мислим да то није све.

Схватљива радозналост интелектуалца да сазна „како све људи живе”! Чудим се само како те не интересују ствари које имаш одмах под носом, копачи кукуруза из Лучика, биједа коју даномице видиш ту пред твојом тезгом.

Видиш, ја сам у томе стварнији. Ако се не варам, овдје сам ја случајно више реалиста него ти. — О, нисам знао да имаш и таквих амбиција!

— Нећу вечерас, нешто ме боли глава. Да учиним увјерљивијим, надодао сам: — Имаш ли какав прашак? „Можда му је и та главобоља једна мала задовољштина“, помислио сам сипајући у грло комбинирани

— Можда имаш право. Чини ми се да догађаји у неким земљама око нас потврђују твоје гледање. — Него што! Штио бих само да видиш,

Мјесто тога, наставио бих: — Уосталом, можда имаш право. Та је жртва нужна... Дакако, то важи само за праве, истинске умјетнике. То јест за оне који мисле нешто постићи.

Ерна, познајеш ли ти сласти орфејске илузије? — Ти си рођени глумац! — Имаш право, погријешио сам браншу. Али сад је на жалост касно.

) — Факат је, Ерна, да ти од ове наше заједнице имаш само јада и штете. А што раније о томе нисам водио рачуна, само повећава моју кривицу, али не одузима ништа од

је фиксна мисао не по својој апсурдности већ по својој упорности и тиранији: понављао ти од јутра до мрака апсурд да имаш главу од маслаца или жежену истину да послије петка долази субота, ти си, брацко мој, свеједно манијак!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом,

Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом. Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.

Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: — Истину си рекла. Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди.

и ако он вели да не тражи ништа. — Знам ја, даћу и њему. У кући имаш што ти треба? — Имам свега. Само, ви’ш, ово је дете дошло овако ... треба јој купити одела и преобуке.

— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе. Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника... Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? — Не зна.

А сад ми је то велика, тешка брига на врату... Али шта да радим, научи ме, попо ? — Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.

— Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога. Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... — Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.

— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. — Одистине, зар би ти живела са мном?

да живимо заједно.. — Одистине, зар би ти живела са мном? — Што да не бих, само нећу у село, него у вароши. А имаш ли ти новаца да живимо лепо ?... Ја нисам научила да радим. — Лако је за новац.

Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« — Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. — Имаш ли ти пасош?... Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај. Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Ево ложим ватру — изадре се старац онако љутито, а свети Илија му рече: — Немој се љутити, јер ти не знаш с ким имаш посла. Ти служиш врага; он је отимао и неће доћи док ти не прође година, а ти не знаш кад ти је година.

И тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: — Сад имаш немушти језик. Иди збогом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети.

она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарати, па му најпосле рече: — Ала имаш брза коња! Где га доби, тако ти бога! А он јој одговори: — Е, где сам ја добио, онде не може свак добити.

Они два заспе, а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети! Аждаха са двије главе, па јуриш да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и

Сад се дигне царев син и Оштар Дан у двор. Кад су дошли у собу, упита Оштар Дан царевића: — Шта то имаш на столу? — Ништа, шта би било? — одговори он. Оштар Дан приђе к столу, те подигне покровац; али дијете лежи заклато.

Ја сам ти одмах писала да се повратиш, да се узмемо. Ја сам те само кушала. Него ми кажи какво имаш сада чудо код себе, да те не виђу.

Она два старија хоће, а Грбо им не да, него рече оној жени: — Ми нећемо иксанскога меса, него од хајвана; ако имаш, дај нам. По томе их уведе у другу собу, гдје је била говедина. Онда Грбо рече: — Ово месо ми једемо!

Ја сам наумио да се поделимо. Овај га стане одвраћати: — Немој брате, та добро нам је обојици, ти имаш све у рукама — и своје и моје, а ја сам задовољан како год ти урадиш.

Он му одговори: — Јесам, и усуд каже: кад славиш крсно име, а ти закољеш најгоре; а да закољеш што најбоље имаш, све би ти се штркљала говеда.

НЕВЈЕРА СТРАДА Састали се јазавац и лисица да заједно иду у чету. Запитаће лисица јазавца: — Колико имаш вјештина, ти јазо? Одговориће јазавац: — Имам три вјештине. — Ја имам седамдесет и седам вјештина, — рећи ће лисица.

— А сад, јазо, што ћу од живота? — запита лисица јазавца. Јазавац јој одговори: — Ти кажеш да имаш седамдесет и седам вјештина, па само једну употреби, избавићеш се.

Одговори му она: — За твој инад, јер твоју силу не могу да трпим. — Ма какву моју силу? — Зато што имаш три поноситости; прву: на глави скрлетну круну као цар; другу: на ногама мамузе као татарин; а трећу: толико перјаница

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И шта види кад је човек с тобом? Што за љубав да имаш погледа? Љубав рађа и доноси собом Лик вечности и пролазност беда.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

много више од туцета печених гусака; између осталог научиће те да у страном свету једним оком увек бдиш над оним што имаш, а другим оком гледаш на ствари које немаш.

другог новца; пети, који је већ био у Америци, причао нам је, као са неке висине, да без обзира ко си и шта знаш и имаш, када се искрцаш у Новом свету бићеш ”жутокљунац” (гринхорн) а ”жутокљунац” мора да одслужи свој шегртски рок пре него

коштице и то ме је подсетило на речи мога сапутника са исељеничког брода који је рекао: ”Без обзира ко си, шта знаш и имаш, када се искрцаш у Америци бићеш ”жутокљунац”.

- Имаш право - умешао се Кристијан - али мене треба кривити, јер сам немерно избегао да кажем Михајлу да дода то средство у бо

Ћипико, Иво - Приповетке

Видиш, добива се прилично... Да бог поможе! А и теби ћу лако наћи посла. Доста да имаш воље за радњу и да си здрава... Ма што ти је то по лицу? — преврне разговор. — Биће ти биле оспице?....

Видите да погибе човјек! — И окрене се према Илији: — Илија, брате, имаш ти на коме да се одљутиш! Тражи ти оно твоје женетине... Пусти мога човјека у миру! —Није он човјек као други људи...

Хоћеш, Павле? — Не могу! — одговори момче, премишљајућ. — Неће да ме жене прије војништва, веле: имаш сестара, па не би добио дозволу за вјеснање, а бране се фратром, веле клео би и брецали би у звона као да си умро ж.

Мајка им је умрла! Ко да их прикупи? Зар су они чему криви? —А колико их имаш? —Петоро! —одговори Арнаут и гледа у очи Миливоја. „Троје више од мене”, помисли Миливој.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

САВКА (тргне се): Ју, синко, откуд мени? ЖИВКА: Па оно што имаш на књижицу. САВКА: Ех, то... на то немој ни да рачунаш, где бих ја то дирала!

ЖИВКА: Боже, тетка-Савка, ти па као да ти ми то нећемо вратити. Платићемо ти поштено и интерес, а за три месеца имаш своје паре. Слушај, не била ја Живка ако га не натерам да се увуче у какву комисију. Шта ту партија!

РАКА: Правили смо демонстрације. ЖИВКА: Какве демонстрације, бог с тобом? РАКА: Против владе. САВКА: А шта ти имаш са владом, побогу, синко? РАКА: Немам ништа, али сам и ја викô: доле влада!

Јер,ето, шта си ти свршио – ништа. Нити имаш школе, нити знаш језике; трипут си досад отпуштан из службе. Зар није? ЧЕДА: Дозволите...

” ЖИВКА: А шта имаш ти да се понесеш? ВАСА: Е, па како шта имам! Ујак сам ти, најближи сам ти, па, дабоме, и мене због тебе чествују.

Замисли, добићеш класу! И ето, видиш, имаш да бираш шта више волиш: жену или класу? ЧЕДА: Ја бих највише волео жену с класом.

да она од овога тренутка тебе не сматра за свога зета; с тобом не жели више ни да разговара као са зетом и, ако имаш што с њом, можеш доћи само као странац, поднети преко млађих визиткарту и молити је да те прими – и само званично да

ЖИВКА: Е, па добићеш твоје. Запиши, Васо, да јој се да. Ето ти! ВАСА (пошто је записао): А ти, Дацо, имаш ли ти штогод да замолиш Живку? ДАЦА: Па ја то, за Христину.

НАТА: Е, па немојте, госпа-Живка, будимо искрени. Пријатно је то: имаш фијакер, имаш цигарете на репрезентацију, идеш бесплатно у ложу, имаш салон-вагон за путовање, па момак из

НАТА: Е, па немојте, госпа-Живка, будимо искрени. Пријатно је то: имаш фијакер, имаш цигарете на репрезентацију, идеш бесплатно у ложу, имаш салон-вагон за путовање, па момак из министарства; па чим

Пријатно је то: имаш фијакер, имаш цигарете на репрезентацију, идеш бесплатно у ложу, имаш салон-вагон за путовање, па момак из министарства; па чим потражиш телефон и кажеш ко си, а телефонискиње покрхају се

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Неко трчи... ко си? стој! „Ја долазим из далека!“ (Из луднице утекô ј’). Куда журиш? — „Пузим дома!“ Зар га имаш? — „Сто и два!“ О сирома’, о сирома’! Теши себе како зна. Та што бунцаш! Буди свесан! Гле, крвав си, модар, блед.

“ Ал’ кад плачеш што се смијеш? — „То је оно: ја сам Бог.“ А сад дланом очи кријеш... „Жао ми је ђав’ла свог.“ Имаш право, имаш право, Ти већ стижеш неку цел. „Мозак пећи то је здраво, То већ видиш и ти, је л’?

— „То је оно: ја сам Бог.“ А сад дланом очи кријеш... „Жао ми је ђав’ла свог.“ Имаш право, имаш право, Ти већ стижеш неку цел. „Мозак пећи то је здраво, То већ видиш и ти, је л’?“ Ох, што бива од човека!

За један тренут више јада створи Нег’ што би могле стотине громова. Има л’ се куда? — Ако имаш крила Жено, што бледиш? — Где је дете моје? У цркву хрли! — Срушила се већем. Болници беже са постеље своје...

“ Та брзоплетна мудрост Није пропала, Свету се допала: Тала исмејаше А брзоплету рекоше: „Ти имаш прȁво; јесте, тако је!“ И данас тако мудрује Многи брзоплет И — верује му свет. Ал’ није тако — велим ја.

Усуди се старац рећи својој Анушци: „Клањам ти се, светла круно, наша царице: Сад си једном и ти срећна, сад већ имаш све!“ Ал’ царица продера се: „Гле угурсуза! И он смеде амо доћи. Таки на поље!

Нека ти се чизма каља, не гледамо на њу ми, — Ми гледамо светло чело, а то пуно имаш ти! Деведесетдевет пута обишô си српски јад, Деведесетдевет пута показô си да си млад.

Ено јарко сунце дивно сија с неба, Жеље оживљава, наде обасјава Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. Деца као деца лепша и од цвећа, Тренутни пољупци вечитих пролећа.

Слатко дете не зна шта све обећава. Да л’ вам се привиђа слава и држава? Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава.

Слога, велиш, само слога нас спасава. Дакле увиђате! Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. Гле, зар оно није слика света храма! Омладина скупљена на вел’ким школама!

То те лечи, крепи, то те одржава. Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. С омладине пређеш, видиш друге слике.

Ми смо барем зрели, ми смо при памети.“ Тако једра душа, тако мудра глава. Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. »Јавор« 1891. ЕНО! Ено се Срби мире, Срби што Српство љубе, И ћуди мало тање И ћуди мало грубе.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

) ПРЕЂАШЊА ЈОВАН: Ево ме, мајсторице! ФЕМА: Гледај опет овог! Сад да не свиснем од једа. (Подбочи се.) Море, имаш ли ти памети или немаш? Море, зар ме не видиш како сам обучена? Кад си јошт овакову мајсторицу у твом веку видио?

ЕВИЦА: Опростите, ја нисам богињава. РУЖИЧИЋ: Јунонин сопутниче, прекрасни пауне, имаш ли поњатија о поезију? ЕВИЦА: Шта је то поезија?

Напоље из моје куће! РУЖИЧИЋ: Не банч, не банч. ПОЗОРИЈЕ 9. БИВШИ, МИТАР МИТАР (Феми): Несрећо и погани, имаш ли памети? Шта си наумила с кућом? Море, мислиш ли ти остарити?

ВАСИЛИЈЕ: Јоване, слатки Јоване, пет стотина форинти,... то је мало, осам стотина форинти,... иљаду форинти имаш од мене. Ти си мене срећним учинио.

Петровић, Растко - АФРИКА

Они су само људским месом спремали чари и отрове, и било са ким да улазе у разговор, питали су га: „Имаш ли људског меса?“ Сваки час чуло се да се говори о лешевима, људској крви, људској пути.

мезимче — последње дете. Нисам одавде. На Кама, кћи Дјелиа Киуле. Забављам се. На Кама, ти која имаш среће стигла си. Ти која си дивна да те гледају; ја се забављам. Четврта песма. О, Амару о!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Лепо, лепо, Иване, само дед' брже нареди то што ти рекох. — Ја! Имаш ваљда много да пишеш, а после ваља ти се и одморити; ко зна шта нас сутра чека...

— Где то, где, велиш, да имаш пара? — пита неко трећи састраг. »Трбо« се куцну прстима по појасу на левом куку: — Ево овде.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

од мрамора плочу, Ту урежи твоје непознато име, Па док жижак гори — нек гори пред њиме; А ти беж’, ил’ лети, ако имаш крила, Заборави да си икад овде била.

XXВИИ Свет ће читат’ песме моје, Што у овом низу стоје, А ти, благо, Чедо драго, Ако имаш кад, Ако имаш за њих воље, — Јер за тебе имам боље, Имам лепше и чистије, Мирисније, руменије, Провидније и

XXВИИ Свет ће читат’ песме моје, Што у овом низу стоје, А ти, благо, Чедо драго, Ако имаш кад, Ако имаш за њих воље, — Јер за тебе имам боље, Имам лепше и чистије, Мирисније, руменије, Провидније и светлије, Имам

ЛXВИІИ Та желела си сина, Ето га имаш сада. Ево нам сна на јави, Ево нам жива нада. Ево нам јарка сунца, — Сад нигде нема таме; Ево се смеши на те,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

„Братко... Нека је часно Воскресеније!“ „Ваистину воскресе!“ „Фрлај малко леба, ако имаш.“ — Узме овај наш пола хлеба и заврљачи преко бедема. Али хлеб не доспе до бугарских заклона, већ падне на ледину.

Пре је личио на неког марљивог чувара, који савесно обавља своју дужност, него на ратника. — Имаш ли извештаја од куће? Преко његовог лица пређе сенка туге. Одговори ми једним крајем усана: — Немам.

Ти би могао да будеш само мој помоћник. А? — И он лупи по колену поручника Косту „Турчина“. Онда се уозбиљи. — Докле имаш дозволу? — Сутра до подне... — Знаш шта?...

Заносан парфем као да нам ублажава тешку стварност, изазива слатке успомене и визуелне представе. — Имаш ли какву женску успомену? — пита га Војин. — Море, нисам имао времена да се развијем, иначе... ха!

— Сувише је млада, и ја немам времена да се мајем око ње — говорио ми је он. — А ти па имаш времена! — чисто се наљути Војин. — Њему је остало још један месец боловања, а ја сам имао три.

— Ја сам за кратак поступак... Где ћу ја да се замлаћујем са девојчицама?! А ти си млађи и имаш дуже боловање, па како си вешт. Решио се, прича ми, да позове Полету код себе у стан.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Бивши несрећан славе на путу, ти снова се крепи: Крепкој се намери зар икада отело што? Имаш у души ти велику силу, у духу пак храброст. Достићи наравне врх висине, красоте, мож'ш!

1830. Јевтимије Јовановић ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ — Дед, шта, пиљарице, имаш у корпи, покажи ми, — воће? — Воће, да, — гордим рече ми прва погледом, — да, воће. — Зар су и дивљаке воће?

Заливено сребром код мене све, да је мило Сваком ји гледати. Твоје спрам волова палице нису. Волове добре имаш, нег’, штета, плуг ти је скрпљен. Шта за јело носиш у торби, је л’ пшенични хлебац? О чуда, проја!

Ту имаш пространу Бачку, која ти све за живот доноси; тамо преко Дунава убави Срем, који ти шилер и нектар, малвасију и шљивови

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

РАДОШ: Сироте!... Па докле ли наумисте? БОГДАН: Далеко, Ал’ о том после, А сад ми кажи, седа старино, Да л’ имаш траве или мелема Којим бих рану могô привити? РАДОШ: Рану? А ко је рањен, дијете, ко?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

С овим се народом не мере ништа почети. Понеси, Мићане, по Богу брате, ако иђе кап имаш! Наставише јопе' пити. Ардовић по ардовић — лето дође; ардовић по ардовић — љето прође, јесен дође. Ниђе капи ракије!

— Сјаши, балијо! — загрми' ја и напери' штуц. Он сјâ и стаде ко укочен, онијемио од стрâ. — Бацај све што имаш од оружља уза се још! Побаца све. — Узјаши, Турчине!

Да се нијеси збиља, Бога ми, уморио? Е, баш ја ништа не знам! Сјаши, сјаши, ливше ће ти бити на трави. И ти имаш право. Скини узгред и седло, па се мало наслони и одмори, у том ће ти и Партенија припремити госпоцку вечеру.

! Писарчић (напреже се озбиљно да разјасни Давиду): Је ли та твоја жена, на име коју сад имаш, је ли, питамо те, била прије оженита? Давид: Жена оженита?! (Крсти се зачуђено и хода по соби.) Жена оженита!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА: Каквог Ђоку, бога ти? ЈЕРОТИЈЕ: Ето, таквог! АНЂА: Говори, човече, шта је: ништа те не разумем. ЈЕРОТИЈЕ: Имаш ли ти каквог Ђоку у фамилији? АНЂА (домишљајући се): Немам! ЈЕРОТИЈЕ: Е, ако ти немаш, твоја ћерка има.

ЈЕРОТИЈЕ: Нисам сам кад ти кажем... заузет сам мислима... Врло важне бриге. МАРИЦА: Ја не знам какву бригу имаш, али ја морам говорити с тобом још сад. ЈЕРОТИЈЕ: Не могу, немам кад! МАРИЦА: Ако не говоримо сад, биће доцкан.

МАРИЦА: Добро, оче, ал' знајте да ћете имати да се кајете... ЈЕРОТИЈЕ: Слушај, све што имаш реци ти твојој мајци, а ја овај... па видиш ваљда и сама да ми је оволика глава од брига!... Лице...

управо, ја сам вас позвао, господо!... Господин-Вићо, брате, ти тако гледаш човека у очи као да имаш нешто да му кажеш, а то може збунити и највећег говорника. ВИЋА: Па имао бих да вам кажем. ЈЕРОТИЈЕ: Шта?

Је л' разумеш! МИЛАДИН: Разумем! Ал' велим... ЖИКА: Је л' имаш ти кантар у дућану? МИЛАДИН: Имам, господин-Жико! ЖИКА: Е, видиш, имам га и ја. Закон, то је мој кантар.

Да је први пут, не би теби требао мој мали прст. МИЛАДИН: Бог ми је сведок, господин-Жико! ЖИКА: Имаш ли ти неког сигурнијег сведока него што је бог? МИЛАДИН: Немам. Ал' ја највише на тебе рачунам господин-Жико.

МИЛИСАВ: Не могу, немам то срце! Видим нема, па ми га жао! ЖИКА: Е, па тако ти је то! Кад имаш срце... не можеш да имаш гаће. В МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН (доноси уквашену крпу): Ево, господин-Жико!

МИЛИСАВ: Не могу, немам то срце! Видим нема, па ми га жао! ЖИКА: Е, па тако ти је то! Кад имаш срце... не можеш да имаш гаће. В МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН (доноси уквашену крпу): Ево, господин-Жико! (Да му је, па наствља.

МИЛАДИН: Па ја као мислим... ЖИКА: Ама, шта имаш да мислиш? Позвао сам те овде да будеш грађанин, а кад си грађанин, онда нема шта да мислиш!

” КАПЕТАН: Цврц! Па то, бре, нешто као из лире! (Ђоки.) Имаш ли ти, брате, што опасније? Ово није ништа! (Вићи.) Има ли још? ВИЋА: Има! (Чита.

Ишла сам и у кафану, тражила сам га. КАПЕТАН: Ко ишао? МАРИЦА: Ја! КАПЕТАН: Па шта имаш ти да идеш, кад ниси одређена да га хваташ? МАРИЦА: Тако, ишла сам и чула да је ухапшен.

(Размишља и врти главом.) Слушај, готово ћеш ти да имаш право. Сам га спроводим, понесем и ове списе и овај... дабоме, могу господину министру казати да је све то замесио

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Не пристај за мном улудо, Но за времена, друже, врћи се док имаш камо, А мене остави сама, сам да очајам овде: Годи ми голет ова, Из травки мирис је овде на моју сету, Болују моју

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. Тако је и тада. Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.

Немам ја више шта да чувам. Немам ја више шта да се бринем. Немам ја ништа више. Ти имаш све. Све је твоје. Ја ништа више!

Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. — Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас. Много радиш а мало имаш. А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш. Ниси свој газда. А хоћеш да си свој, да се оделиш.

— Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас. Много радиш а мало имаш. А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш. Ниси свој газда. А хоћеш да си свој, да се оделиш. Не можеш више код мене.

— Зашто, бато? — Нема: зашто. Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола. Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. — Ох, бато. Зашто ти да идеш?

Ћипико, Иво - Пауци

узмем, он запише, па мирно. Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам! —Имаш у нечему разлог, — узврати Илија, али, брате, загрдише трговци у вароши.

—Оженио се и ти, Раде? ..... —претргне ћутање жена. —Знаш да јесам... —А имаш ли дјеце? —На путу је, — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан. — Не велим ја ...

хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно: — Имаш право, попе, и јесмо живине... Али да је на моју, вјера ти и бог, не би ти овако јашио на нама!

—Порубано повешћу собом ... —Таман! ... И право је .... По закону! —'Ајде да видим што имаш! Војкан га поведе у кућу. Рубач се разгледа, завири гдјегдје. —Овдје нема ништа, — вели. Куд ти је благо? —Крупно?

Уто бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана. —Моја је крава, — вели Илија, — зна све село... Имаш ли карту од суда?... Па, разгледавши краву, вели: —Нема на њој никакве биљеге... —Нема, али има свједока...

— Раде, пољуби ме! — моли га... —Нећеш, није те брига за ме, — одговара жена за њ... А имаш и право... Убиј ме, Раде! Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.

—Имам и друге неке ствари да продам, — вели Раде. —Што друго? —Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш. —А што ти продајеш, Раде, сада кад није Земан? — опази стари Ждрале. — Твој отац није био такав!...

—Јер слабо видим. —Бог сачува! Зашто то говорите? —Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? —Нимам никога, — обловито одврати дјевојка. —Никога! .

— Младић је говорио чисто љутито. Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: — Имаш донекле и право... Ну за цркву је... А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?

— Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. — С тобом се не да говорити! — расрди се Иво. Ти имаш неке чудне појмове! — Чини ми се да су твоји чудноватији; к'о што ја, и други мисле! . — Браво, тако је!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Показаћу им да ја умем и господин да будем. Не гледај на сребро и злато, Јелена, не штеди новац. Имаш украс краљевог двора да будеш. Морају запитати која је оно госпођа што блиста у злату.

Чула сам да је неки стари, отмени властелин, нагнувши се за време обеда према Лаушу, шапнуо: „Лепу кћерку имаш, стари мој“. Лауш је побледео, и зверајући около очима као да је ухваћен у крађи, одговорио: „Зар ти тако изгледа?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Грабио си што си могô Сјајних слугу имаш много; Та ти, море, сêд и стар, Боље живиш него цар!“ „Господару“, абат на то, „Храним слуге, трошим злато, С

Кмет, човек побожан јако, погледа Амора благо. „Чиј' си“, рече му најзад, „кажи ми, детенце драго, Имаш ли оца и мајке, ил' барем тутора свога, Кад голо и наго скиташ?

И сасвим изгуби памет. „Кметице!“ рече јој смешно, „Како се, онако, имаш?“ И онда подмигну грешно. Кметица затури главу и засмеја се таде, Па гурну кравара тако да овај на земљу паде И чисто

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Лукава лисица, та то је и хтела, Месо је шчепала, па одмах изела. Кад поједе месо, гаврану беседи: „Свашта имаш, ал не имаш памети.“ ЛАВ И МИШ ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Млада децо!

Кад поједе месо, гаврану беседи: „Свашта имаш, ал не имаш памети.“ ЛАВ И МИШ ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Млада децо! Чујте приповетку једну О маломе мишу, али за вас вредну.

СИРОЧЕ ЂУРА ЈАКШИЋ Зелен-лисје гору кити, Мирис-цвеће поље шара, А у лугу сироташце Тиху гору разговара: „И ти имаш мајке своје, Горо чарна, горо мила! Па те твоја добра мајка Данас лепо опремила.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

КАТА (прилази уплашено): Ама како: »луда, мртва«, »да ништа не видиш?« Шта ти имаш да гледаш овде, и од чега да страхујеш?! Шта је то, кћери? ТАШАНА (окреће се од матере): Ништа. Остави ме.

Немој ништа од мене да кријеш, јер немаш од мене ничег да се бојиш. Не бој се ти мене. (Пауза.) Или не! Чекај! Имаш право! Не можеш ти мени ништа казати, док ја прво теби све не кажем. Треба! Откада ја мислим да треба све да ти кажем.

Ето! Удовица већ отвара пенџере, већ хоће да гледа у свет, већ хоће на кога да намигује! МИРОН А, ја, да... Имаш право... Јест. Свет је...

И ја ево, ја једем земљу, једем земљу. СТАНА (узрујано): Ама зашто земљу, кад ето толико хлеба имаш по појасима и недрима? И зашто онда земљу? (Умиљато): Али иди сада, Парапуто, у комшилук, у другу неку своју кућу.

Гле! (Уноси му се у лице и заборављајући се у љутини и једу): И ти још имаш да се љутиш? (Окреће се од њега гледајући га преко рамена): Ти? Ти? САРОШ (уплашено): Што ме гледаш тако?

) САРОШ (држећи се за главу). Имаш право, имаш право. Да, истина је. Ја сам крив! (Спази њену голу руку): Покри то! Може ко ући и видети те такву.

) САРОШ (држећи се за главу). Имаш право, имаш право. Да, истина је. Ја сам крив! (Спази њену голу руку): Покри то! Може ко ући и видети те такву.

КАФЕЏИЈА (Сарошу): Седи си, седи си, пиле моје. Искаш да донесем раћија? САРОШ Имаш ли добро пиће? КАФЕЏИЈА Имам, имам. Како да немам! Имам раћија што гу пијет султанова мајка и бегови.

РЕШИД БЕГ (виче): Механџија! Мане утрча. РЕШИД БЕГ (показује на пиће): Мане, бре, имаш ли још од ове ракије? КАФЕЏИЈА Има, има. РЕШИД БЕГ Доћи ће моји момци и даћеш им двадесет-тридесет ока.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Имаш право. И својим очима сам некада гледао чудног младожењу Тошу, и чудну његову „младу”, велику и јаку као добар момак...

— Шта си оно урадио? Шта ти имаш по твојој глави да мењаш боју, и да шараш точкове, и правиш од мене вашар? Шта ћутиш?...

— Опет ме упропастио онај Грк наш. — Грк је одличан професор, кажу, и ти имаш да учиш колико од нареди. — Није учење, Нано, знате и ви добро да није; учим ја лекције, него не знам да слушам.

— Е, јесте, имаш право, Лука; увек ти имаш право, ђаволски створе! Видим да си за посету код мене обук'о и свечано одело.

— Е, јесте, имаш право, Лука; увек ти имаш право, ђаволски створе! Видим да си за посету код мене обук'о и свечано одело. Добро, добро, извини...

Видим да си за посету код мене обук'о и свечано одело. Добро, добро, извини... А имаш канда и рукавице; откуд ти то? Мораш ти увек да измислиш нешто мимо наш свет.

Дакле Лука-Лукице, кажи шта имаш и госпа Нола помилова младића по коси, очигледно да га охрабри да буде искрен и слободан.

Чизме већ имаш, Швабо! смеје се Нана. — Имаш, знаш ли? и јахаће панталоне. Срба пожеле то за себе, а ја не дадох друкчије него да и

Чизме већ имаш, Швабо! смеје се Нана. — Имаш, знаш ли? и јахаће панталоне. Срба пожеле то за себе, а ја не дадох друкчије него да и ти јашеш с њим...

Немаш среће за удају, и остави се удаје, па да те сами бели голуб запроси. Имаш дете, предај се њему. Ништа лепше и слађе за жену него дизати дете, и бити мајка...

Не дај се! И не дам те ни ја... Бриге моје су све веће, сестрице, потребна си ми, имаш да подупреш где ја не стижем. Да, да, не гледај ме.

Ју-хе! па сиђи доле, други ће да узјаше... Морамо штедети, Јулице. И ти имаш дете, и ја имам деце, и повише, ко зна, можда сам их и преко рачуна покупила.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Тако исто окружног начелника, кад је о слави дошао, питао сам: — Да л' имаш ти, чико, рупу на глави? — Не! — Па одакле ти је изветрио мозак? — Како? — Тата каже да је теби изветрио мозак.

— Ништа лепше од тога, — тврдио је он — имаш власт у рукама па радиш шта хоћеш, а не одговараш никоме. Лакше је бити министар но берберин.

је данас, јуче или тих дана, двадесет главица купуса и три венца лука, онда би га овако саветовао: — Видиш, синко, ти имаш честита и ваљана оца, па би требало на њега да се угледаш.

— питао је Живко Јањић. — А да ли тамо где је тачка и запета можеш да ручаш супу, говеђину и печење или имаш времена само да поједеш перецу? — домишљао се Стева Радојчић.

— Војник није зато ту да мисли! — објашњавао нам је каплар. — Шта би онда радио г. мајор кад би сви ми мислили? Имаш да слушаш, ето ти, а не да мислиш!

И школа и војска и тамница имају свој одређени рок службе, док га брак нема. У школи се зна, на пример, колико година имаш да учиш, и ти запнеш па је свршиш, а кад се дочепаш дипломе, ти немаш више посла са школом.

-Ти, стриче, и нико други!- вели му Јанко. –Ти, брате, једини међу нама имаш честиту браду. При тој речи Јанковој прођоше прстима кроз браду Драгомир Брзак, Влада Јовановић, Никола Ђорић и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Трговац ситно затрепта очима, па промуца: — Ви по закону немате право да ми претресате радњу. — А по ком закону ти имаш права да кријеш робу од српске војске, да би је сачувао за бугарску. А? — развика се Лука.

Жали ми се хаубичар што су га ставили тако близу. Вели: „Лако је теби. Имаш коњску запрегу, па ћеш да клиснеш. А шта ћу ја да радим са мојим воловима?

по“. Изгледало је да пристаје без речи. Ђуро се окрете мени. — Имаш стан. Тада се Арнаутин обрати мени и поче нешто да говори, рашири руке и погледа у небо, помињући „Алах“...

Нису нас видели. Чујемо где један мали пешак, сав одрпан, вели Енглезу: — Е... а имаш ли ти стрину? Сви се смеју, па и Енглези. Објасни нам један, како Енглез тражи од оног одрпаног пешака пушку.

— Посилни! — викну Живадин. — Дај вино. Топлица га као теши, и помало подбада: — Е, није вајде, имаш укуса... Живадин попи наискап чашу. Његове плаве ОЧИ су готово побелеле а лице се о пустило.

Одмори се једном, одмори, мајка му стара. — Шта ћеш... Служи ме карта... А ти, молим фино, сигурно имаш голог кеца, и то ону крстачу... — Дај ми три. — Јесте ли видели?... Једну ауф!... Ха!... Ха! — Опа, ђоко!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

повратка, чак ни по преживљеној катастрофи и разочарењу, чак ни на довршење младости - на које мислиш да још увек имаш права и које да ти је остало.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Осмехну се Мајка Вода Ведрану и рече: — Верне пријатеље, момчићу, имаш! Полази својим путем, а ако помоћ затребаш — зови.

је једва долазећи до даха, а један охоли млади мрав насмејао му се у лице, упитавши: — Мислиш ли да ти једини имаш очи? Али, смех који је пропратио његове речи био је кратак: племе је добро начуљило уши и чуло хуку реке.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

КАТА (болно, прекорно): Ох, човече... ТОМА (устреми сена њу): Ћут! Сад те заклах! Уста да имаш, а језик да немаш! Ти! Таквога сина имаш. КАТА (погружено одлази, кршећи руке): Црна ја! ТОМА »Црна!

ТОМА (устреми сена њу): Ћут! Сад те заклах! Уста да имаш, а језик да немаш! Ти! Таквога сина имаш. КАТА (погружено одлази, кршећи руке): Црна ја! ТОМА »Црна!« А зар кадгод беше бела, срећа каква?

) АРСА Куда? ПОЛИЦАЈА Идем. Не могу. Није ово једно. (Очајно шири руке): Ово је на све стране! АРСА Па зашто имаш руке? Удри! Камо ти пандури? ПОЛИЦАЈА Какви пандури? Пошљем га, а он изврне пушку, па и сам с њима заседне.

СТОЈАН Русе, меке, још не замршене! КОШТАНА (пева): Мирјано, ој Мирјано, Имаш русе косе, Мирјано! Дај да ги мрсим ја, Дај, Мирјано, дај, дај! Улази Митка, водећи за собом коња.

(Вади из појаса шећер и пружа коњу.) На, Дорчо! На, синко! КОШТАНА (пева на чардаку): Мирјано, ој Мирјано, Имаш чарне очи, Мирјано! Дај да ги пијем ја, Дај, Мирјано, дај, дај! СТОЈАН Дадо, умрех ти!

Истина, лице ти је циганско, ама очи болне имаш. (Коштани): Пој бре, Коштан! КОШТАНА (предусреће Митку певајући): Катинку грло болело, Катинке, лепа девојке.

Бар ти... МИТКА (испрсујући се): Што, бре, ти све на мене вичеш? АРСА Кући! МИТКА Шта сам ја? Псето ли сам? Имаш ли, бре, душу, срце? И ја једанпут да се развеселим а ти одмах... АРСА Кући!... А жена, деца?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Турком ручка осолили“; „да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке“; „да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје меса не би изнијело“, таквим и сличним хиперболама описана је

! Та на њему ни хаљина нема! Весели се, краљев заточниче! Немаш на што сабље извадити, нит' је имаш о што крвавити“. У то доба дође до шатора, ђе заточник сједи под шатором, за копље је свезао дората.

Момчило војвода, мени није никаке невоље, већ сам чула једно чудно чудо — чула јесам, ал' нисам виђела — да ти имаш коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога; ја не виђех твоме коњу крила, те не могу млада вјеровати, већ се бојим хоћеш

Ђе је чадор силног цар-Мурата, усред турског силна таобора, да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје меса не би изнијело“.

пус̓ клобук камилови, који је млада дјевојка својом руком накитила), и још тебе ја молим како драгу вјереницу: ти ми имаш у двору пуста коња великога, храни ми га у двору, дјевојко, осам дана, вјеренице, а кад ми се изврши, дјевојко, осми

Вели јунак Туркињи ђевојци: „Сестро моја, Туркиња ђевојко, кога имаш код бијела двора?“ Рече њему Туркиња ћевојка: „Имам једну остарјелу мајку, и имадем брата Мустаф'-агу“.

Свему доста пива и јестива; ал’ говори стари калуђере: „Вала тебе, Краљевићу Марко! Свега имаш у бијелу двору, још да имаш рибе од Орида!

Свему доста пива и јестива; ал’ говори стари калуђере: „Вала тебе, Краљевићу Марко! Свега имаш у бијелу двору, још да имаш рибе од Орида!

Сав је Солун порез изредио, редак дође на твоје дворове: ти не имаш брата никаквога да саставља порез Арапину, но смо јадне саме састављале, и ми јесмо порез саставиле, ал' га нико

казивати: цар је чинил преда се нут' јунака дозивати, цар силени турски, тере сиде говорити младому Свилојевићу: „Да имаш ми истину, Свилојевић, казивати, мој сужњу невољни, што те хоћу зможан цар, ја садахна опитати“.

Њему вели Ђерзелез Алија: „Залуду ти, побратиме драги! Залуду ти вино и ракија, кад не имаш крчмарице младе да нам служи вино и ракију, те немамо шале ни маскаре“.

Говори му госпођа ђевојка: „Господару, Влашићу Радуле, не љути се, не имаш се зашто; нећу тебе коња одјахати док ми не даш кључе од тавнице“.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ИЗМОТАВАЊА ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ Непријатељ непријатељу : Плави кактус и клекиње Самлећу те у мекиње Мада имаш гадну њушку Појешћу те као крушку Неће бити грдна штета Сејаћу те без решета Јашем добро пуцам често Месићу те

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

И Дунав ми је црн, а учитељ још најцрњи. Сад видим да ти имаш право што се кријеш од школе. Ево и мене у твоју дружину, а баће их још, све по избор јунаци. — Збиља? — Па да.

је Сивца шта мисли о Мачковој храбрости, али како се магарцу очито није причало, Стриц на крају мудро закључи: — Имаш право, треба спавати.

Николица је узе тјешити: — Лези само, Жуја, лези, ето нас ујутру. Имаш доље здјелу воде и мекан кревет, баш те је брига.

— Не, него ће он сигурно побјећи на прво дрво, па ја морам имати при руци љестве да бих га стигао и уловио. — Имаш право — поучно рече кнез. — Још стари народи служили су се љествама при опсади градова.

— А овако? — Овако се бар можемо разбјежати на све стране по шуми, па нек нас лове. Бар ће неко побјећи. — Ту имаш право — сложи се Јованче. — Ако нас нападну прије него нађемо друго скровиште, прснућемо куд који.

— накостријеши се Николетина и набра своје густе обрве. — Имаш право, не дам свог унука, свог Стрикана! — сад се побуни и дјед Алекса. — Не дам ни ја свог Николице!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

С обадвима својим руками доноси нам чанке слатка јела Очи красне своје имаш, погледај одзгор на нас, худе слуге твоје! Уши имаш, послушај мобу нашу, и прегни к нама твоје ухо.

Уши имаш, послушај мобу нашу, и прегни к нама твоје ухо. Руке имаш, да их пружиш на подавање. Ушла си на весеље твога господина,

Уши имаш, послушај мобу нашу, и прегни к нама твоје ухо. Руке имаш, да их пружиш на подавање. Ушла си на весеље твога господина, ама и наше си весеље, ти сама у нашој грижи.

Него радуј се о том, јер ти имаш такве очи, каквено ангели имаду, којимано се Бог може видети, и скроз којих се тебе голема разума светлост зажиже.

« »А еда си ти који боли човек од нашега оца Јакова — рече му, — да бољу воду где имаш?« На то јој Христос ништа супроћ не изрече, нит се указује да је бољи од Јакова, да је чим не опрепасти.

Таквих си их досад петорицу променила, а и сад тога шестога што имаш, није ти прави муж, него неваљало ш њиме се држиш. А није ти венчат с тобом...

Приметнух му врата, а и кључе капијске дадох му. Паке му рекох довде и довде да имаш долазити, а не надање преко своје ти међе никуд више не шири се ни излази разливајући се по равни пољи.

« Рекох ја њему: »Би ли и мене са собом примили ако пођем тамо?« Он ми рече: Ако имаш најам и храну на пут, за то нитко ти не брани поћи.

Ко ти скине ћурдију, подај му и доламу. Ко год од тебе иште, ако имаш — подај; ко твоје заноси, не дирај га; што ли даш у зајам — не чекај враћања; ко те нуди казати му пут дуж њива — иди

Да није твој посао о писму учити се! А кому ли више и ваља учену бити како теби?... Туштену старост и бригу имаш те доста пут ка несвестан ходиш — ја тко да ти буде у том разговор и потешивање ако не књижно световање и наук, да си

богат, ни сасма опао сиромах, ни снажан, ни немоћан, ни спуштен, а ни величав; не пружати се, ни се стискивати; ни што имаш држи да је само твоје, ни се унапредак граби много добивати. И другом добитка остаљај!

Ако ли је пијаница и распикућа, учини од ње затвор и потају: поостави и сакривај што имаш трошак кад ниси дома; из туђих руку с хесапом и с меркањем пропитним издај.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— „Ласно ти теб’, — рече ми њекња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!... А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!“ — А ти, викам, зашто га испусти?

Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!... — Хехе! — смеје се Мане — што рече: „Жмиј, да те л’жем!“... — Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој... Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...

— рече јој с неке висине Ташана. — Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла! — Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе. — Несам си дошла за кафу, веће... — Васке, мори! — прекиде је домаћица.

— Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче — јок! — рече и љутито залупи врата за собом н остави их запрепашћене.

шебека ћеш имаш, а унуче — јок! — рече и љутито залупи врата за собом н остави их запрепашћене. Само су се крстиле и викале: — О боже,

— рече Замфир и диже обрве. — А што па? Ако не узне из вашу кућу, — ће остане неженет? Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста“; та и за Ману и женење његово ласно... — Може, ама спроти себ’ прилику.

Та што па да ти је за тој? „И без петли може да осамне“, та и ти да се ожениш и без њину Зону!... Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу“! Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!

— Јок! — Зашто? — Несмо прилика... — А ти, имаш си прилику? — Имам си... — вели Зона зловољно. — Коју? — Малко ли ги је — вели кокетно и поносито Зона — та да ги

Тету Зону ти искају да гу украдну!... Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну. А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљевско име!... Јазук, Миланче!

— За коју? — пита Мане. — За онуј поголему, ели за овеја мале? — Бре! Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.

Слушају чираци, па неје ред за еснаф-човека. Искачају лоши речи!... Не чиниш ништо лошо, амо — неје ред!... А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега! Тôј си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!... А ти што радиш саг?...

— и Зоне пратила? — пита је поново Мане. — Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах...