Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тако преводи и Имбра Мадача Човекову трагедију (латиницом и ћирилицом, 1890). На њега утичу и немачки песници, нарочито романтичари,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Нијесам рањен, но ме извуци ако Бога знаш!“ викну Имбро. Снажно Туре извуче у час Имбра испод мртва коња. Нарамајући пође Имбро напријед; не шће сврнути у гору, као онај што га извуче. Дим густи срете га.
Украј њега лежаше турска глава; јатаган му и лијева докољеница бијаху крваве. Он први угледа Имбра, а како га угледа остави све, па голијем ножем залеће се друмом да га срете. Имбро одапе и погоди Мишана посред срца..