Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У ауторов је говор, према томе, унесено именовање које упућује на Софку, па се отуда у дугој половини реченице све рачуна са њене тачке гледишта: идући отпозади, прво
Такво именовање изоштрава слутњу коју је већ подстакла једна необична инверзија у Марковоме погледу: он гледа обрнуто, кроз себе и иза
Ма како мењао место, то неће утицати на именовање. Могу се, међутим, и другачије именовати: они прозори и ови прозори. 121 Сада именовање већ зависи од заузетог места
Могу се, међутим, и другачије именовати: они прозори и ови прозори. 121 Сада именовање већ зависи од заузетог места оног ко именује, чак непосредно; јер, да ли ће бити они или ови, потпуно зависи од
У првом случају простор се опажа објективно, што би одговарало спољњем ауторовом погледу; отуда и именовање које не зависи од субјекта именовања.
простор се опажа субјективно, што одговара имагинираном месту (положају) које заузима неки лик (његово тело); отуд и именовање помоћу заменица (егоцентричких речи, упућивача) они, ови.
Али пошто се место мења, мора се мењати и именовање: са овог су места прозори они, а са оног би већ били ови; тачно онако као што говорник и његов саговорник један