Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... – Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... — Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом... Лазар се намршти. Поћута мало двоумећи, па рече: — Добро!... Да му одскочим!...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
За разлику од његових осталих имењака, овоме најновијем Јови дадосмо надимак „Велики“. Била је то плећата момчина, окретна и подузетна.
Старац је од неко доба све чешће побољевао и свог имењака дочекивао је с блиједим смијешком, као да му неко од рода долази у походе. — Хајде, име, хајде, улази.
Дуге зимске вечери, има се времена, па дјед запео да свог имењака угони у вјеру. Затворе се у старчеву собу да им укућани не би сметали и смијали се, и отуд се убрзо зачује потуљено
Ђурајица зрики као креја из орахове крошње па истом подскочи. — Чуј, па да зовемо из подрума мог имењака Ђуру. Тај ти је доктор за сваку пјесму.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мени никад није мило било залуду стајати. У неколикоп месеци очитам сва житија. И осим свију омили ми се житије мога имењака. Пише се о њему да и он, дете од седам година будући, остави родитеље и оде у калуђере, и прочаја.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Господар Јован стиже у подне: тако се размимоилазе. Имали би, заиста, о чему да проговоре. Јован би да пита свог имењака, млађег готово читаво столеће, да ли је и њему ишла она језа уз кичму кад су га нападали као бесног пса?
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
оку СЕНТАНДРЕЈА Бежала си до краја вечности Учинила још седам корака Према северу Извадила из рајске реке Лобању свог имењака свеца И на темену јој саградила Седам сунцомоља Запалила си испод кубета Седам стараца храстова И прелила их