Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: А зашто, Вујо, зашт’ баш скршио? ВУЈО: Месиште ми је, ђецо, жилаво, — не дâ га бог ни имењацима ми у гори жвакат... БОШКО: Ха! ха! ха! гле Вује ти! Међер и вук се уме шалити? БОГДАН: Па како, Вујо?