Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Љубавна магија најчешће почива на принципу имитативне магије, тј. на „закону“ да исто производи исто. Тако, на пример, када момак хоће да га заволи девојка, он своју
Логика имитативне магије стоји и у основи коришћења бројних предмета који су повезани с мртвацима (прстен умрлог, земља са гробља итд.
Обреди плодности заснивају се на принципу имитативне магије (бацање семена и плодова на младенце, стављање у недра јабуке или јајета, отварање сандука са девојачком
Вршећи стварне промене на неком предмету који је у замишљеној вези са порођајем, они верују да ће, по принципу имитативне магије, изазвати промену у даљем рађању деце, односно да ће се убудуће уместо женске рађати мушка деца.
Из истог разлога неке на венчање носе камен, а неке два-три зрна печеног боба.⁷¹ По принципу имитативне магије, ношење неких предмета који су симболи јаловости, неспособности зачињања, магијски делује тако да и млада која
да застре са папрати, а да по порођају легне у њу (пошто је, по веровану, папрат без рода, онда ће и жена, по принципу имитативне магије, такође бити без рода).
Избегавањем ових „опасних“ поступака трудна жена на магијски начин, по начелу имитативне магије, предупређује тешкоће и компликације процеса порођаја. Ево како то изгледа у магијској пракси.
Многи од ових обреда који се изводе са породиљом заправо симболишу лакоћу изласка новорођенчета на свет и тако, путем имитативне магије, помажу породиљи да се што безболније, једноставније и успешније раскрсти са својим „теретом“.
заједничко свим овим „опасним“, „штетним“ редњама јесте то да изазивају незгодне асоцијације, односно да, по принципу имитативне магије, могу изазвати сличне, кобне последице по дете (носити шупљу трску — дете ће бити шупљоглаво); затворен суд —
“¹¹ На Косову се породиља купа у реци да би и млеко, по начелу имитативне магије, потекло обилно као река.¹² Да би породиља имала млеко, мора да једе тачно одређене намирнице.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
постоје и друге врсте реченичних обрта, паразитних фраза и фразеолошке грађе беспојмовне и појмовне, ономатопејске и имитативне, тонске и стилске каквоће, којима се народни човек служи као говорним клишеима, како би што боље и јаче, лакше и брже
Праве профане сценске имитативне приказе имамо највише за време поклада („Беле недеље“), када се јављају „машкаре“ („маске“), кад се воде сватови са