Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али онај императив дужности који нагони људе у смрт угушује моју савест и ја сам машина која се одбија од влажних зидова, готово равнодушн
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
се избистравала: оно првотно нејасно „отићи некуд”, „некамо побјећи”, уобличавало се у одређенију тежњу; обично у императив „кренути према југу”, или „поћи за сунцем”; и газити тако, равно преда се, не сврћући с пута, у стопу за залазећом
И је ли тај испитивачки нагон (та осјећамо га готово као морални императив!) знак недостатка осјећаја, или је он најдубљи и најтананији вид осјећајности, њена сублимација? Цинизам, кажу. Можда.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
структура реченице опредмећује као особит динамични свет: глагол је „звучни аероплан”, придеви су „бенгалски лептири”, императив „прескаче фантастични пејзаж реченице”, и сл.