Употреба речи импозантна у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

повећи нос, очи велике црне, јаки бркови и обрве, коса врана, густа, цела глава као да је у Месопотамији изникла, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела, та овако је само контраст.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Стојим пред Кивијеом. Импозантна личност, гојазног но снажног тела, упадљиво велике главе као у лава, а у којој је, као што је каснија обдукција

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Улази, дакле, газда Срећко, човек висока и јединствено импозантна и „деликатна“ стаса. Коса му дуга, врат обријан. Чохане му чакшире са туром до листова, па кад иде ваља му се и тресе

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности