Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И паки: Аνήρ άριστος ουκ αν είη δυσγενής: Муж преизрјадни никад није неблагородан”. Зато благородни и имући у једном општеству колико више средства и удобности имаду, толико је већа њихова дужност добро и благородно
Жени и човеку ружно је и срамотно без посла стајати ако су и колико имући. Ко год не мисли о добру, мора о злу мислити, зашто је натура ума человеческа такова да он всегда мора у чему нибуд
У ову погрешку имући људи и господска деца всегда почти падају, зашто их кваре, за свашто што говоре хвалећи их не исправљајући.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Иди га сад у Цариград”, помислим у себи. Но, ништа не марим, у добром сам месту; свуда Греци, најпаче имући, љубе мусе и стране језике, само ваља дати им се познати.