Употреба речи имјенија у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Отворите пријатеље себи од Мамоне (тојест од излишњега имјенија) да јегда оскудјејете примут ви во своја”, увјештава нас премудри Спаситељ. А оном другом шта вели?

Али што они маре кад су се они оца и отечества одрекли? Зато, о љу|бима и поштена нацијо, сва што се зову манастирска имјенија, то су народна имјенија, употребите их на школе и на науку ваших будуштих учитеља и свештеника, а то јест на праву и

Зато, о љу|бима и поштена нацијо, сва што се зову манастирска имјенија, то су народна имјенија, употребите их на школе и на науку ваших будуштих учитеља и свештеника, а то јест на праву и всегдашњу ползу рода и

μόνη των κτμηάτων αθάνατων, τα μεν γαρ ταχέως απολείπει, η δε πάντα τον χρόνον παραμένει: Мудрост је сама од свију имјенија бесмертна, ибо ова брзо нас остављају, а она у све време с нами остаје”.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Ја вас љубим искрењејше, али шта помаже љубов, ако ми отац не би дозволио? Онда би ме лишио свију добара и имјенија. ЈЕЛИЦА: Чиста љубов може и у пустињи и с колибом задовољна бити. МАРКО: Ти си дете, не умеш о том да судиш.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности