Употреба речи индивидуално у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

То су недовршени људи. Чине утисак, да се тако изразимо, као да нису стварани индивидуално, већ у маси, батаљонима. Спори у схватању они су марљиви и истрајни у напорима, лакоми на ћар и врло штедљиви.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

модела детета на промене потиче и отуда што он очигледно има своју важну регулативну, друштвену, културну, али и индивидуално-психолошку улогу.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

сатиричне, рефлексивне, али у свима није могао да изиђе из осредњости и није успео да им дâ икакво индивидуално обележје.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Свраћај , друже предсједниче. — Побогу, Стево, чије ти је то толико печење? — Моје, друже предсједниче, индивидуално. — Твоје?! — Што се чудиш, друже комесару: Ваља ми дати помен мојој чети. Онога дана углавном је овдје остала.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Али није довољно указати само на мањак вештине која се, уз нешто дисциплине, може индивидуално савладати; ваља узети у обзир и степен стилске вештине који доноси и подразумева сам књижевни развој.

је у односу на инваријантан модел садржан у реченици), него представља и субјективно изрицање: оно обухвата известан индивидуално-егзистенцијални доживљај, са ставом говорниковим према ономе што се изриче.

врло ситне појединости онако како су оне за конкретну перцепцију дате, како их у једном непоновљивом трену може видети индивидуално око.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности