Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У најбољем случају као нешто што, из нашег доброг одгоја и прирођене индоленције, толерирамо не правећи од тога нарочито питање, све док се својом наметљивошћу не почне и превише уплитати у наш лични
Не оне бесцјене доброте из навике, из индоленције, од сувишка властите среће. Него оне озбиљније доброте, коју не бих знао назвати друкчије него тако: истинском