Употреба речи ине у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ДИМА: Не си брини, де! Ја, то Рошилдову писму. (Пружи му.) ЈАЊА: Е, кала. (Извади новце, пак му броји.) Ине кала? ДИМА: Евхаристо. ЈАЊА: Не „евхаристо“, нега кад га вратите, ондак „евхаристо“, а саде вексла!

Пујне та аспра? ДИМА (тресе главом): Кака истерна! ЈАЊА: Ама, ис то онома ту теу, аспра, бре, аспра! ДИМА: Ден ине! ЈАЊА: О куга ди си, да прођиш кроз моју уву и изиђиш кроз његова уста! десет хиљада форинта, бре!

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ој, не реци, ћути, Боље је нек не зна, — Нека ине слути. Што да чује јаде, Кад разумет’ неће — Тужна је то песма: „Ој, пелен-пеленче!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

На хиљаде, и још више, Само не зна бројит; Сувенир зна лепше вести Нег’ чарапе своје плести И кошуље кројит. Ине цркве још посети, Но своје се онда сети Кад и турска була; У свему к’о перце лака, У вери је тако јака К’о

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

– Кад мало касније бјеше ми потреба, Од капи воде, од мрве хљеба, Или од које забаве ине, Да мене жеља или плач мине; Ко ће ми слађе, ко л' брже дати, Нег' опет Мати, – Нег' опет Мати?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности