Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сасушени на сунцу, а сада расточени, пуне се одмах водом, те их хитно извлаче на обалу, и затињу кучином и вуном. Инжењерци се жале како им је пре неки дан не знам која дивизија по нечијем на ређењу одузела исправне чамце... Нас се то не тиче.
Иако су са сумњом пратили цео данашњи рад, војници послушно запрегоше батерију и лагано приђосмо мосту... Инжењерци су припремали последњи распон. Командир је давао упутства за прелаз запрегнуте батерије преко понтонског моста.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Није него!... Још и на руду да се заклињемо... Онда би коњаници требало да се заклињу на седло, инжењерци у понтон, а коморџије у самар... Друго је застава.
— Не знам — вели један равнодушно — синоћ пуче нешто, и као да паде из неба. Други објашњавају да су инжењерци склонили експлозив у једну кућу. Наишао овај и, не знајући, бацио жижицу. Ваљда је тако било.
Око подне стигосмо пред једну набујалу реку. Рекоше да се зове Шкумба. Пред реком полегали пешаци и чекају да инжењерци заврше провизорни мост да би могли прећи. Брза и дубока, прљава река хучи и ваља неко дрвље и шљам.