Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се да прва реченица у роману - било ком, па и у Нечистој крви - не мора сама по себи бити значајна, али јој зато јако, иницијално место у композицији даје ванредну моћ да привуче читаочеву пажњу: њу он најпре види и најпотпуније је опажа будући да
Учињено је то помоћу иницијално намештеног обрта „како Софка”, али је одмах почињен и синтаксички прекршај у виду оштре силепсе: нешто се може више
333 Пошто се слика облака „који се ковитлају све наниже”, сем што је добила јако иницијално место, провлачи кроз роман у истоветној или сличној формулацији, мора се узети као једна од кључних.