Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” помисли старац. „Кад тебе сав свет за пса припознаје, ти ваља да си прави пас, какав си да си, не може на ино бити.“ Стовари с себе јаре, забаци га негде у међу, пак се врати да што друго купи.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
“ ДУБРОВАЧКИ БАРОК Села је за стари бели пијанино, Док у врту споро пада мрак и киша. Камин осветљава гоблене и ино; Осећа се мирис ружа и слаткиша. Слуша седу госпу самац у те сате Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Нек буде воља твоја, Марко, теби сам обавезан. Конференција свршена. Свилокосићу није мило било, али није на ино, први му је пријатељ Марко, њему све мора жртвовати.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Пробуде путнике па и њих на испит. Лопови су све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било доста. Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала. Праве се вешала.
Дрма Чамчу, не дâ му спавати. Чамчи није на ино, разбере се, и почне опет којешта преклапати. Но, он опет не дâ мира Кречару, пробудио га.
Али тај дућан неће више носити, кад он умре, име Кирићево? То му је жао, али није на ино, ако се Пера не поправи. Но Пера се не поправља. Господар Софра дуго промишља.
Опколе га. — Дакле, ту си ти, јуначе? Доле с коња, то је крађен коњ! Бећар видећи латова са пиштољем, није му на ино, мора да сиђе. — ’Де ти је пасош? Бећар по џеповима тражи, нема пасоша.
Фијакер можете окренути. Збогом! Брат искочи из фијакера и оде кући. Шамика убезекнут, збуњен, није му на ино, већ мора се вратити. Од женидбе нема ништа. Сам је крив; није знао ствар довољно у тајности држати.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
76. Та шта има женска глава, Шта кром тога има ино? Та то јој је живот, слава, То свет цели, то једино — Проклет, проклет сваки био Ко јој срећу изгубио! 77.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чипчији се на ино не могаше, но са стране прикучи реп коњу и, у страху да га не убије, почне бројити. У то дође аги хаџија на селамлук,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но и тамо њеких не вижду спасених, Назад си приходјат, тамо умирајут горкију смертију. Ино ничто вљашчше слишит еја в дому Токмо прошчалнија рјечи жалоснија: „Простите м', сродство, Аз ниње отхожду ко Господу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ То се Ђурђу на ино не може, свог му добра дору оседлао; дору седла, испод гриве, љуби: „Ао доро, врло добро моје!
— одмах надвор — напоље надó — челик назорице — издалека пратити некога али тако да се не губи из вида на ино — друкчије најпотље — најпосле накалити — усијано гвожђе нагло расхладити квашењем накитити књигу — написати писмо
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и обојицу скупа Гргура и Стевана; посла к Ђеорђу с писмом својим свога му елчију на лепо просећи се да му их пошље и ино не учини, бар на видење се с Маром царицом.