Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Пре 40 и 50 година она су само по изузетку чинила групе од простих, инокосних, породица, а много чешће од задруга. Ова установа (задруга) која још постоји, мада ређе и ослабљена, била је
Напослетку, ратовање је очевидно много лакше за друштво састављено од задруга но за друштво које је састављено од инокосних породица.
када је највећи део динарских земаља био у српским рукама или под Аустро-Угарском, задуго је било више задруга него инокосних породица. У Србији су се тек око 1876. године почеле распадати задруге, а у Босни и Херцеговини око 1880.
Али су оне и данас многобројне у динарској области, само их је мање него инокосних породица. Узајамна наклоност и међусобно економско помагање.
У исти ред појава долази и динарска узајамна помоћ која постоји између инокосних кућа и задруга. Она се показује у свим приликама у животу, нарочито у материјалном животу.
У почетку су једино деца војвода и трговаца, нарочито посрбљених Цинцара, добивала више образовање. Доцније се деца инокосних породица, више него задружних, све више и више образују и постају чиновници у новој држави.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Сви ови видови удруживања рада представљају традиционалне установе узајамног помагања одвојених инокосних породица или задруга, па и читавих села.
Задружне породице увек су богатије од инокосних, а њени припадници имају више слободног времена и живе много лакше него они у „самштини“.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
досад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет. Ево учитељице, видим, па она тражи ђаке...