Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Чим сам стигао у Инсбрук и онде се сместио, ја се дадох у потеру за Вегенером још истог вечера. Али, како га нисам лично познавао, није била
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бранко и Милан добили су стипендије, и Бранко се решио за Беч, а Милан, осетљивијег здравља, за Алпе, за Инсбрук. Бранко је изабрао струку правим путем, по позиву и срцу. У Милану се амбиција борила и расла.
Касно се сетили и паланчани, и Миланова тамошња околица, да за њега, дете с Тисе и равнице пуне сунца, није био Инсбрук, сав утиснут у високе планине које се тако рећи кроз прозоре надвирују људма; град с много јесени и кише, и град оне
Фрау Роза се препала од нечега на што никада није мислила, и дала је од своје стране лепу своту новаца за Милана. У Инсбрук су послали депешу. Кад су путници ушли код болесника, он је био миран.