Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
или с првим трачком нашег инстинкта, и које се отада непрестано, сваким даном и сваким часом, у нама надорађа, интегрира, једри, оцјелокупљује, али језгра остаје увијек оно првотно голуждраво ја.
Лишио си се свега, па најзад и себе сама — осакаћена и непотпуна без свега онога што те интегрира и објашњава. Други имају бар своје ланце. Ти немаш ни то.) Нису изостале ни варијације на тему жртва. — Жртва!