Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Рекох ли ја, Василије, гони краву. Долазе, па да. Не бој се, то нас добро неће мимоићи. Интендант Крајишког пролетерског батаљона већ уз пут је осмотрио све живо што се мицало у близини усамљене куће и кисело
О људи, људи, шта ће се и како ће се? Да се бар колико-толико заштити од сељакова печална погледа, интендант се најприје обраћа момчини: — Како је, друг? — Њега питај, он је газда — одбрунда широња и маче главом пут стрица.
— Њега питај, он је газда — одбрунда широња и маче главом пут стрица. Интендант се ћутке згледа с двојицом својих пратилаца, па приђе сељаку, рукова се с њим и онда поче, негдје од средине, као да
Оваца, велиш, немаш? — Немам, видио си и сам. — Војске покупиле, а? — саучеснички уздахну интендант као да он и није војска него неко свој, болећи. — Војске — пустињачки јекну сељак. — Остала само жујова?
— Војске — пустињачки јекну сељак. — Остала само жујова? — приупита интендант загледајући краву на ледини, а све му жао што то није бар нека зекуља, марвинче заштитне боје, могао би се начинити да
— Жујова, јадан ти сам заједно с њом — откука сељак. Интендант се врло замишљено загледа у бујну травуљину иза ограде и однекле отуд извуче рјешење. — Шта ћемо, мораш је дати.
— Шта ли ћу сад казати комесару? — хукну интендант. — Ко ће ми вјеровати да сам овога ту замијенио за марвинче? Ово си ти нашао негдје у шуми, рећи ће, то није ни расло
Пуф, никакве вајде, осумњичени је страховито баздио на цријемушу, неку врсту дивљег лука. Није, дакле, пијан. Интендант, најзад, и сам избаци посљедњи адут: — Жао ми било, друже политички. Ниси ти сељак, не знаш ти шта је крава.
С лаким трачком наде, интендант осмотри своју принову неће ли се, којом срећом, ипак преобратити у говече, али Василије је тврдоглаво остајао оно што
Е, јесмо добро пазарили, нема шта. — Остави грешника, видиш да је и он поштено надрљао у тој трампи. Интендант, овако у пролазу, надгледа свој „добитак“ и помало се инати с пролетерима.
— Куд ће куга нег у свој род! С једне стране, о деснују, стоји ми интендант Аћим, иначе мој тетак, а с лијеве интендант Вачкоња, кога у чело и у торбак зна свака крајишка баба.
— Куд ће куга нег у свој род! С једне стране, о деснују, стоји ми интендант Аћим, иначе мој тетак, а с лијеве интендант Вачкоња, кога у чело и у торбак зна свака крајишка баба.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Стари господин уђе унутра. То беше Сер Исак Њутн, генерални интендант Краљевске ковнице. Кад стиже у своју управничку собу и кад му послужитељ скиде капут и узе шешир и штап, Њутн пружи
Краков, Станислав - КРИЛА
Пред улазом су стоваривали сандуке са шампањцем, који је један виши интендант по веома ниској цени продавао сопственици. Оклопњача ”Валдек Русо” блештала је у светлости.