Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке. Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати. — Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа. — А њему скоту — ја!
— упита онај што је погађао у каиш. — Даде, не дао му бог весела дана! — А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.
— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа. — О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...
— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све... Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.
— Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.
Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други. — Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш. — Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу.
— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи. Не да му онај грех ни да