Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Кеплер климну главом, човечина диже своју чашу у вис: „Па да се побратимо!“ Тихо је незадовољан овим интермецом. Он баци прекоран поглед свом асистенту, па настави: „Истина је. Кажу: свако је своје среће ковач.