Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
у известан заједнички ритам и чак темпо – утолико оне губе свој самостални ритам; стих им даје извесну заједничку интонациону контуру – утолико оне губе своју самосталну синтагматскосинтаксичку интонацију итд.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
а да при перципирању ове, на пример, реченице из Дафининог сећања не доживи заталасано смењивање њених чланака и њену интонациону тензију: „И косу меку и свилену, / што је била почела да седи, / није могла да заборави, / ни румену горњу усну